UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI U SRBIJI: Aleksandar Vučić i Abdulah bin Zajed – potpisivanje sporazuma o saranji u Abu Dabiju

Emirati u Srbiji >

Čip koji nedostaje

Da li je Srbija pogodna lokacija za izgradnju visokotehnološke fabrike, ima li potrebnog stručnog kadra i na koji način bi fabrika čipova uticala na srpsku privredu

Kupovina poljoprivrednog zemljišta, propalih kombinata, ulaganje u rečno brodarstvo, vodosnabdevanje, irigaciju, hotele, JAT – sve ovo dovodilo se u vezu sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u proteklih sedam-osam meseci, odnosno od posete šeika Mohameda Bin Zajeda Al Nahjana Srbiji u januaru ove godine. Za pomenute projekte i investicije vezuju se brojke od više stotina miliona evra, a poslednja najavljena investicija – izgradnja najpre centra za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija, a potom (možda) i fabrike čipova vredne više milijardi dolara – dovela je emiratsku državnu kompaniju "Mubadala" u žižu srpske javnosti. Šeik Mohamed, princ prestolonaslednik, uz brojne druge funkcije ujedno je i predsednik Upravnog odbora "Mubadale".

Iako je 2012. proslavila tek desetogodišnjicu postojanja, portfolio "Mubadale" je težak više od 55 milijardi dolara; kompanija je, između ostalog, najveći akcionar firme AMD, drugog najvećeg proizvođača mikroprocesora (posle Intela), kao i najveći investitor u GlobalFoundries, najbrže rastuću kompaniju mikroprocesora na svetu. Mesec dana pre dolaska predstavnika kompanije "Mubadala" u Srbiju, u Petnici je održan skup sa temom "Fabrika čipova u Srbiji – ima li interesa i kadrova", na kome su učestvovali predstavnici nekoliko ministarstava srpske vlade, kao i brojne firme i naučni radnici. Prema rečima Nikole Božića, rukovodioca Odeljenja matematičko-tehničkih nauka IS Petnica, na skupu su se mogli čuti stavovi da treba da se razmišlja o proizvodnji, a ne o razvoju novih tehnologija, te je uporedio fabriku čipova sa Fijatovom fabrikom. "U Kragujevcu smo odustali od toga da razvijamo nove automobile, već je jednostavno Fijatov proizvodni pogon došao ovde – imamo ljude koji mogu da proizvode automobile, ali je mnogo skupo da mi pravimo i osmišljavamo nove modele. Dobro je da se proizvodna fabrika otvori u Srbiji, jer će svakako zaposliti visokokvalifikovane ljude, ali ne treba živeti u iluziji da je moguć razvoj novih breakthrough tehnologija. Sa druge strane, na skupu u Petnici nismo dobili od predstavnika države informaciju o tome šta bi se proizvodilo u toj fabrici. Ako se stvarno i planira rad na razvojnim stvarima, neće odmah započeti sa njima, već će se krenuti sa proizvodnjom čipova i novih tehnologija koje su već osmišljene, da bi se uhodao ceo sistem", kaže Božić za "Vreme" i podseća da u Srbiji više od 30 godina nije postojala proizvodnja čipova: "Mi još od ‘EI Niš’ nismo imali proizvodni pogon sa svim merama zaštite, sterilnosti, proizvodne i tehnološke čistoće – ne pričam o razvoju u elektronskom i inženjerskom smislu, već samo o stvarnoj proizvodnji na licu mesta. Za to je potrebno odnegovati generaciju ljudi koji će na adekvatan način moći to da rade. Iz tog ugla najavljeno otvaranje razvojnog IT centra ima smisla, zato što to znači da investitori prvo žele da okupe ljude za koje hoće da vide na koji način razmišljaju, da sa njima rade sa tehnologijama koje već imaju na drugim mestima, da pomalo pokušaju da inoviraju te tehnologije, kako bi se posle išlo u pravi razvoj."

PROJEKTOVANJE PRE PROIZVODNJE: Sa druge strane, Todor Popović, vođa tima za digitalni dizajn firme Elsys, koja se bavi projektovanjem i integrisanjem digitalnih kola, nije previše uveren da će doći do izgradnje fabrike – po njegovim rečima, i ako se fabrika izgradi, to neće dovesti do masovnog zapošljavanja ljudi u Srbiji, već bi to bilo mnogo važnije za "postavljanje Srbije na mapu": "Sve su to kombinacije na dugačkom štapu. To ne važi samo za ovu priču – iskustva sa projekata za koje smo mi konkurisali kažu da se jedan od 10 takvih projekata zaista i realizuje. Ono što bi takav projekat doneo našoj struci je postavljanje Srbije na mapu, omogućio bi da druge kompanije dolaze ovde, da otvaraju svoja predstavništva, i da se naša struka generalno razvija. Mi trenutno u Srbiji imamo dosta jaku ekspertizu u projektovanju čipova – slobodna procena je da postoji oko 300 inženjera u Srbiji koji se bave projektovanjem čipova, i još veliki broj njih koji se time bave u svetu, a koji bi se eventualno vratili. Danas se projektovanje čipova radi na daljinu – taj posao može da se radi bilo gde – uspostavi se konekcija sa klijentom, pristupi se njihovim serverima i dokumentaciji, i mi onda radimo isto što bi radili oni tamo, samo za manje pare. To je ono gde postoji maltene neograničen potencijal – koliko ljudi može da se osposobi toliko posla može da se nađe, velika je potražnja, ali i velika konkurencija. Međutim, ovo nije ta priča, reč je o proizvodnji čipova, tako da ta fabrika ne bi nama otvorila mnogo radnih mesta – bilo bi 10-50 inženjera koji bi imali posla vezano za proizvodnju, ukupno bi bilo posla za nekoliko stotina ljudi različitih profila i različite školske spreme", kaže Popović za "Vreme".

PARALELNO EDUKACIJA I IZGRADNJA: Dušan Grujić, tehnički direktor firme NovelIC, koja se bavi projektovanjem analognih i digitalnih integrisanih kola, smatra da bi otvaranje jedne ovakve fabrike bez sumnje bilo izvanredno za Srbiju: "Nadamo se da će pregovori sa investitorima biti uspešni. Sigurno je da bi velika investicija sa više hiljada zaposlenih u poluprovodničkoj industriji povukla i druge industrije, kao što su hemijska i mašinska, kao i razne uslužne delatnosti, i na taj način bi se povećala zaposlenost. Kompanije iz Srbije koje se bave razvojem mogle bi, uz podršku lokalnog proizvođača čipova, da naprave interesantnu ponudu za velike poluprovodničke kompanije, koje sve više autsorsuju svoj razvoj, a inicijativa države na okupljanju i podršci kompanijama iz oblasti razvoja integrisanih kola je veoma važna. Takođe, investicija u fabriku čipova u Srbiji svakako bi doprinela ukupnom tehnološkom razvoju zemlje. Fabrika čipova se oslanja na stručnjake koji održavaju tehnološke procese, ali i na partnere koji projektuju rešenja za specifične aplikacije, i u tom kontekstu bi NovelIC, kao i ostale firme koje se bave razvojem u Srbiji, mogao da bude partner fabrici čipova." Grujić kaže da ni sa kadrovima ne bi bilo problema, jer bi se obučavali dok se fabrika gradi: "Proces edukacije kadrova za rad u fabrici čipova vezan je za tehnologiju koja se koristi – ukoliko kadrovi imaju odgovarajuće predznanje, što jeste slučaj u Srbiji, moguće je izvršiti edukaciju u toku izgradnje fabrike korišćenjem lokalnih i inostranih resursa. Na primer, u Drezdenu su kadrovi edukovani u toku izgradnje u saradnji sa lokalnim univerzitetom. Tipični kadrovi su hemičari, tehnolozi, procesni inženjeri, mašinci, i tek onda inženjeri koji se bave razvojem i projektovanjem. Ne sme se zaboraviti da dobar deo zaposlenih ne mora da ima visoku stručnu spremu, već srednju stručnu spremu uz odgovarajuću obuku. Realno je očekivati da bi takva investicija, koja se meri u milijardama dolara, privukla i neke naše stručnjake koji rade u inostranstvu da se vrate u Srbiju", kaže Grujić za "Vreme".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net