<< VESTI | | 06.08.2013 11:57

 

Pokrenut stečaj Luke Beograd

 

Među bankama zbog čijih potraživanja je Luka Beograd poslednjih 65 dana u blokadi, nalaze se: Sosijete, Intenza, Eurobanka, Srpska banka, Komercijalna banka, Moskovska banka, Sberbanka, Rajfajzen, Poštanska štedionica...

Privredni sud u Beogradu objavio je u utorak 6. avgusta 2013. da je pokrenuo stečajni postupak Luke Beograd i za privremenog stečajnog upravnika imenovao Gordanu Despotović-Roža.

U rešenju Privrednog suda navedeno je da pokrenut prethodni stečajni postupak radi ispitivanja ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja Luke u skladu sa planom reorganizacije koji je podnelo to preduzeće u vlasništvu biznismena Milana Beka.

Ročište na kojem će se odlučivati o planu reorganizacije Luke zakazano je za 9. septembar.

Luci Beograd je zabranjeno da bez saglasnosti stečajnog upravnika obavlja isplate sa računa i raspolaže imovinom preduzeća.

Otvaranje stečaja zatražila je Luka Beograd i Privrednom sudu u Beogradu dostavila unapred pripremljen plan reorganizacije. Kako je listu Danas rečeno u tom sudu, Luci je naloženo da plan dopuni. Prema pisanju štampe, mali akcionari se protive stečaju Luke Beograd.

Inače, Luka Beograd već je više od dva meseca u blokadi, jer je više banaka podnelo 16 naloga za prinudnu naplatu, u ukupnom iznosu od 818 miliona dinara.

Kako piše list "Danas", za razliku od 2011, kada je Luka poslovala sa dobitkom od 14,5 miliona dinara, prema podacima APR, u 2012. zabeležen je gubitak od 356,5 miliona dinara. A prema podacima NBS, među bankama zbog čijih potraživanja je Luka Beograd poslednjih 65 dana u blokadi, nalaze se: Sosijete, Intenza, Eurobanka, Srpska banka, Komercijalna banka, Moskovska banka, Sberbanka, Rajfajzen, Poštanska štedionica...

Kako piše "Pilitika", Luka Beograd se nedavno našla i na spisku Poreske uprave za neizmirene poreske dugove u iznosu od 98,3 miliona dinara.

Na ponovljenoj redovnoj sednici Skupštine akcionara Društva, Luka »Beograd« a.d. Beograd , održanoj 29. jula 2013. godine donete su odluke o usvajanju Konsolidovanog Izveštaja o poslovanju Luke »Beograd« a.d. Beograd za 2012. odluka o pokriću gubitka ostvarenog po usvojenim finansijskim izveštajima za 2012, kao i odluka o imenovanju direktora Društva, članova Odbora direktora: (Milan Beko, izvršni direktor, Veljko Vukota, neizvršni direktor, Ivo Raslapčević, neizvršni i nezavisni direktor. Ukupan broj zastupanih akcija sa pravom glasa na navedenoj ponovljenoj redovnoj sednici Skupštine akcionara LB iznosio je 6.527.373 akcija/glasova, što predstavlja 93,75% od ukupnog broja e 6.962.434 emitovanih akcija.

Firma Vorldfin, kupila je 2005. godine 40 odsto akcija Luke Beograd od Akcijskog fonda Srbije i PIO fonda, a kasnije je od malih akcionara preuzela još 53 odsto akcija tog preduzeća. To preuzimanje je među 24 sporna predmeta na koje je ukazala i Evropska unija i koje istražuje tužilaštvo u Srbiji.

Svojevremenom presudom Privrednog apelacionog suda odbijen je zahtev malih akcionara, koji tvrde da su prevareni u vezi sa cenom akcija.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Srbije, 29. juna 2011. okončani su zemljišno-knjižni sporovi između Luke i Grada Beograda, koji su vođeni od februara 2003. oko prava na raspolaganje lučkim zemljištem od oko 200 hektara.

Kasacioni sud je tom odlukom potvrdio rešenja Višeg suda u Beogradu od 21. jula 2010. godine "kojim se odbija u celosti kao neosnovan zahtev Grada Beograda za upis u prava korišćenja na lučkom zemljištu i konstatovano da je zakoniti korisnik tog zemljišta preduzeće Luka Beograd".

Viši sud u Beogradu, 16. maja 2011, privremeno je Luci Beograd zabranio raspolaganje lučkim zemljištem, a Milan Beko, vlasnik firme Vorldfin, koja je kupila Luku, ponudio je tada Beogradu da otkupi Luku. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio da je Grad spreman da preuzme Luku, po ceni po kojoj je Beko kupio to preduzeće, odnosno za 40 miliona evra.

Sa svoje strane Luka Beograd je saopštila da je za 93 odsto akcija tog preduzeća plaćeno 54 miliona evra, a prodajna cena bi bila 74 miliona evra, kada se doda kamata po kojoj se država zadužuje na finansijskom tržištu.

Do sada nije bilo nikakvih pregovora o preprodaji Luke.

Posle ovih sudskih odlika slučaj je i dalje otvoren:

(Više na stranicama Privatizacija Luke Beograd, Vreme | br 1172 | 20. jun 2013. i Koliko vredi akcija, Vreme | br 1172 | 20. jun 2013.

U okviru istrage protiv bivšeg ministra privrede i privatizacije Predraga Bubala i još sedmorice osumnjičenih za zloupotrebe prilikom prodaje akcija Luke Beograd, u tužilaštvu za organizovani krminal kao svedok saslušan predstavnik kupca akcija preduzeća "Vorldfin" koji je tvrdio da je transakcija legalna.

Bubalo je uhapšen 14. juna 2013. sa još sedam saradnika zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj prilikom prodaje paketa državnih akcija u Luci Beograd, i da je država oštećena za više od 5,7 miliona evra. Svi se nalaze u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu. Milan Beko je dva puta ove godine u svojstvu građanina saslušavan u policiji povodom sporne privatizacije Luke, kao i njenog kasnijeg poslovanja, ali on nije osumnjičen u ovom postuku.


 

Luka i Grad na vodi

Luka i Grad na vodi

Istorijat LUKE BEOGRAD ispisuje svoju prvu stranicu 11. marta davne 1957. godine, kada je Narodni odbor grada Beograda doneo rešenje kojim se osniva Direkcija za izgradnju i uređenje obale Dunava. Njen zadatak bio je izgradnja dunavskog pristaništa, pristupnih puteva, magacinskog i skladišnog prostora i drugih pristanišnih objekata i postrojenja. Konačan naziv "Preduzeće pristaništa u Beogradu" je odredila Skupština grada Beograda, a 1961. godina se zvanično smatra godinom osnivanja. Osnivačkim aktima određena je i delatnost preduzeća koja će se obavljati na području pristaništa na Savi, pristaništa u Zemunu i pristaništa u izgradnji na Dunavu.

U postupku usklađivanja sa Zakonom o preduzećima od 1989. godine, preduzeće posluje pod nazivom Društveno preduzeće LUKA BEOGRAD, a nakon završene svojinske transformacije od 21.02.2002. godine Luka je kod Trgovinskog suda registrovana kao Akcionarsko društvo LUKA BEOGRAD i pod tim nazivom posluje i danas sa sedištem u ulici Žorža Klemansoa br. 37.

Na sajtu LUKE BEOGRAD se poručuje da su planovi preduzeća usmereni na modernizaciju lučkih usluga i poslovanje u skladu sa najvišim evropskim standardima, ali i aktivno uključivanje u razvoj i dalju urbanizaciju beogradskog priobalja, a da su na projektu „Grad na vodi" Luke Beograd i uređenju beogradskog priobalja bili angažovani Daniel Libeskind, jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice i Jan Gehl, ugledni urbanista, ekspert za javne prostore...

O Gradu na vodi, bez pominjanja Luke Beograd govorili su u toku leta potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić i gradonačelnik Dragan Đilas Vučić je najavio razgovor sa gradonačelnikom o tome, a Đilas kaže da će taj projekat, uz gradnju metroa, promeniti sliku grada. Štampa je taj projekat međutim vezivala ne za dunavsku obalu na kojoj se nalazi Luka Beograd i zonu na kojoj je zamišljen taj projekat, već za savsku obalu - za izmeštanje glavne autobuske stanice iz centra na Novi Beograd, premeštanje Železničke stanice i železničkog saobraćaja koji koristi samo jedan kolosek uz samu reku za prenos opasnih materija, za šta je preduslov gradnja novog mosta u Vinči, kao i pretaranje zapuštenog Savskog priobalje od Brankovog do Starog železničkog mosta u atraktivni deo Beograda i zonu povezivanja novog i starog dela grad. Nijepominjano ni to da je Savsko pristanište deo Luke Beograd.

Poslednji projekat oživljavanja Savskog amfiteatra „Evropolis" koji je bio replika projekta rađenog u SANU "Treći milenijum", lansirala je 1995. vlada Mirka Marjanovića u predizborne svrhe Socijalističke partije Srbije.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Portret savremenika: Mlađan Dinkić. Pragmatizam nije politika

Portret savremenika: Mlađan Dinkić. Pragmatizam nije politika

Mita Boarov o predsedniku Ujedinjenih regiona Srbije

Ovoga puta ima nešto čudno i neslavno u četvrtom silasku s vlasti Mlađana Dinkića. Otpušten je iz Vlade Srbije zajedno sa svojom tek formiranom novom strankom Ujedinjeni regioni Srbije (URS), a pravi se da nije razumeo ko ga je doista uklonio i praktično se ponovo nudi upravo onome koji ga je stvarno razvlastio i pustio niz vodu.

Neće biti, naime, da Dinkić nije shvatio da ga je realno razvlastio Aleksandar Vučić, vođa naprednjaka, i inicijator »temeljne rekonstrukcije vlade«, a da je tu operaciju samo efektivno izveo premijer vlade Ivica Dačić, predsednik socijalista, uz blagoslov Tomislava Nikolića, predsednika države. Pa ipak, Dinkić za glavnog krivca svoje smene proglašava premijera Dačića, koji ga je, navodno, izneverio – spasavajući svoju sopstvenu glavu!? Zar je od Dačića očekivao nešto drugo i zar ne vidi da Vučiću ne trebaju ni on, ni Dačić, ni Nikolić...

Ceo tekst Mite Boarova možete pročitati u štampanom izdanju nedeljunika Vreme u četvrtak 8. avgusta

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net