<< VESTI | | 31.07.2013 13:25

"Vlada je držala Bredlija Meninga u kavezu, svlačila ga golog i izolovala ga s namerom da ga slomi..." - Bredlija Meninga dovode u sud u Fort Midu Foto:Reuters

 

Prva osuda uzbunjivača za špijunažu

 

Bredli Mening oslobođen optužbe za pomaganje neprijatelju, a kriv za špijunažu i po ostalim tačkama za šta mu preti 136 godina robije

Američki vojnik Bredli Mening, je u sredu, 21. avgusta 2013. osuđen na 35 godina zatvora uz mogućnost izlaska na uslovnu slobodu. Zahtev za puštanje na uslovnu slobodu će moći da podnese nakon jedne trećine kazne.

Tužilac je tražio 60 godina zatvora, a Meningov branilac 25 godina, pošto tada ističe vrieme u kome će oznaku povjerljivosti izgubiti neki od oko 700.000 poverljivih dokumenata koje je Mening predao Vikiliksu.

Meningu će od kazne biti oduzeto oko tri i po godine, zbog toga što je proveo 1.294 dana u pritvoru, moraće da se odrekne svih primanja u tom periodu, a i biće otpušten iz službe. Dok je izvođen iz sudnice grupa demonstranata je uzvikivala: "Bradley, we are with you."

Elizabet Gotein, co-direktor Programa sa slobodu i bezbednost Brenanovog centra za pravdu ( the Liberty and National Security Program at the Brennan Center for Justice) je ocenila da je presuda Meningu bez presedana po oštrini: "To je sedamnaest puta duža kazna od do sada najteže izrečene kazne za davanje tajnog materijala medijima. Ta kazna je ‘u liniji’ sa kaznama za plaćenu špijunažu u korist neprijatelja..."

Dopunjeno 21. avgusta 2013.

Američki vojnik Bredli Mening (25) je 30. jula pred američkim vojnim sudom u Fort Midu, na suđenju koje je počelo 3. juna, oslobođen optužbi pomaganje neprijatelju. Da je proglašen krivim i za te najteže optužbe, Meningu bi pretila doživotna robija bez mogućnosti pomilovanja, plus 154 godine zatvora. Pošto je Mening proglašen krivim po većini ostalih 20 tačaka od 22 tačke optužnice, pretila mu je maksimalna kazna od 136 godina zatvora, mada sudija ne mora da izrekne maksimalne kazne, a takođe može da odluči da Mening kazne služi istovremeno, a ne uzastopno. U toku rasprave o određivanju kazne advokati su uspeli da izdejstvuju spajanje pojedinih tačaka optužnice pa je zaprećena kazna smanjena na 90 godina.

On je osuđen po pet tačaka optužnice za špijunažu, po pet tačaka za krađu, kao i za kompjutersku prevaru i druge vojne prekršaje.

Ročište radi saslušanja pre izricanja kazne počelo je u sredu 31. avgusta . Mening nije svedočio tokom suđenja, ali nije isključeno da će to učiniti u narednoj fazi postupka.

Sudija pukovnik Deniz Lind je našla da Mening nije kriv za saradnju s neprijateljem i da nije kriv za neovlašćeno posedovanje poverljivih informacija. Mening priznao je pre suđenja koje je počelo 3. juna, da je poslao hiljade strana vojnih izveštaja iz Iraka i Avganistana, diplomatskih prepiski i drugih poverljivih dokumenata tokom 2009. i 2010. godine, zato što je želeo da podstakne javnu debatu o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Tužilac major Ešden Fejn je u završnoj reči Meninga opisao kao "neodgovornog, sebičnog izdajnika", koji je znao da će neprijatelji Amerike doći do dokumenata koje je predao Vikiliksu.

Bredli Mening je preko Vikiliksa omogućio najveće curenje poverljivih informacija u američkoj istoriji.

Džozef Vajpl, bivši saradnik CIA, sada profesor međunarodnih odnosa na univezitetu Boston je agenciji Rojters rekao da je oko pola miliona ljudi posedovalo informacije koje je Mening obelodanio i da dopuštanje tako velikom broju ljudi da imaju pristup informacijama liči na postavljanje zamki za leminge.

Specijalni agent američke vojne policije Toni Graham je podsetio na činjenicu da je video-zapis koji pokazuje helikopterski napad 2007. u Iraku u kome je poginulo desetak ljudi i dva reportera Reutersa videlo pet miliona ljudi. Da li poseduju poverljive informacije (jedno od krivičnih dela u SAD)?

Mening je uhapšen 2010. i u pritvoru proveo tri godine.

Žulijan Asanž osnivač Vikiliksa u egzilu izdao je saopštenje u kome je poručio da Mening treba da bude tretiran kao uzbunjivač (whistleblower) umesto da bude proglašen krivim za špijunažu. Naglasio je da je to prva osuda uzbunjivača za špijunažu, da predstavlja opasni presedan i primer ekstremizba bzbednosnih službi.

Asanž je američkog predsednika Obamu nazvao hipokritom koji promoviše platformu transparentnosti, a onda Meninga označava kao kriminalca. Asanž je doveo u pitanje karakter suđenja tvrdeći da Mening nikada nije imao priliku za fer suđenje. "Vlada je držala Bredlija Meninga u kavezu, svlačila ga golog i izolovala ga s namerom da ga slomi, što je akt koji osuđuje specijalni izvestilac UN za torturu. To nikada nije bilo fer suđenje...»

Organizacija "Reporteri bez granica" ocenila je da je presuda Meningu "obeshrabrujuće upozorenje onima koji šire informacije, protiv kojih administracija Predsednika SAD Baraka Obame sprovodi ofanzivu bez presedana", kao i da ugrožava budućnost istraživačkog novinarstva zastrašujući i ućutkujući izvore informacija.

Pored Meninga samo još šest ljuda je optuženo po zakonu o špijinaži (the Espionage Act) otkako je Barak Obama postao predsednik SAD. Od usvajanja tog zakona 1917. zakon je primenjen samo tri puta za vreme vladavine prethodnih predsednika. Jedan od sedam je Edvard Snouden, koji je dobio azil u Rusiji.

Bivša službenica Stejt departmenta Suzan Svart, svedočeći na kraju procesa, rekla je da je na taj način obesmišljen i sam sistem koji je trebalo da učini dostupnim važne podatke raznim vladinim agencijama i službama, koji je uveden 2006. godine, kako bi se odgovorilo na nedostatke u saradnji obaveštajnih agencija, koji su uočeni nakon terorističkih napada na SAD 2001. godine. Nakon što je Mening podatke dostavio Vikiliksu, vlasti u Vašingtonu su ograničile pristup sistemu za razmenu poverljivih podataka. Javno mnjenje u SAD koje je odobravalo smanjenje građanskih sloboda radi veće sigurnosti, sada se po nekim opažanjima menja pod uticajem otkrića o nadgledanju velikog broja građana, od skupljanja GPS informacija o kretanju vozila, do nadgledanja telefonske i elektronske komunikacije. Neke NVO su podnosile tužbe zbog ove prakse, ali do sada nisu imale dokaza o rasprostranjenosti takve prakse.

Oko dvadesetak ljudi koji podržavaju Meninga i traže njegovo oslobađane okupili su se ispred vojnog suda nedaleko od Baltimora i s majicama na kojima piše "istina", davali podršku Meningu.

Magazin Tajm piše da Meningov slučaj dva pitanja ostavlja bez odgovora: Da li će štampa biti onemogućena da objavljuje vladine tajne do kojih je došla na nezakonit način? Šta činiti sa onima koji obelodanjuju dokumenta koja pogađaju nacionalnu sigurnost, ali istovremeno otkrivaju vladine progame koji se tiču suštinskih pitanja?

Predstavnici republikanskih i demokratskih lidera Komiteta za obaveštajna pitanja američkog Kongresa, izjavili su u zajedničkom saopštenju da je "pravda zadovoljena»: "Mening je ugrozio našu nacionalnu bezbednost, narušio poverenje javnosti i sada je optužen za više ozbiljnih krivičnih dela.»


 

U okviru vesti objavljene 28. novembra 2010. pod naslovom «Afera Vikiliks: Procurelo 250.000 dokumenata» možete saznati više o tome Ko je Bredli Mening


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Mening se izvinio

Tokom ročišta u kome se odlučuje o visini kazne Mening se obratio sudu pred izricanje presude rekavši:

"Žao mi je što sam svojim postupcima naneo štetu SAD". Rekao je da je bio svestan šta čini, ali da u to vreme nije mislio da će odavanje informacija prouzrokovati neku štetu, da je znao da će morati da plati cenu za svoje postupke i da se sada nada da će jednog dana izaći iz zatvora, dobiti fakultetsku diplomu i stvoriti porodicu.

Pošto prilikom davanja izjave nije položio zakletvu nije mogao da bude unakrsno ispitivan kao svedok u svom slučaju.

Advokat Dejvid Kombs (David E. Coombs), koji je u prvom delu suđenja nastojao da dokaže da je Mening uzbunjivač ("whistle-blower"), a ne izdajnik, u finišu suđenja se usredsredio na dokazavanje psiholoških olakšavajućih okolnosti. Kako piše Njujork Tajms 14. avgusta, kapetan Majkl Vorsli, klinički psiholog koji je pregledao Meninga u Iraku, svedočio je da je našao da Bredli Mening imao izvesne poremećaje ličnosti, da se borio sa svojim seksualnim identitetom pošto po tadašnjem zakonu nije mogao da kaže otvoreno da je gej.

Maningova 11 godina starija sestra Kesli Mejdžer je plačući dok je u sudnici gledala porodične fotografije opisala Bredlijevo teško detinjstvo tokom koga je njegova majka bila u velikoj meri disfunkcionalna, da se teško posvađala s ocem i napustila kuću kada je Bredli Mening imao sedam godina, a da je kasnije otac napustio porodicu, a majka postala suicidna.

Kapetan Dejvid Multon, klinički psiholog koji je pregledao Meninga nakon hapšenja je svedočio da su kod Bredlija Meninga pronađeni tragovi sindoma fetalnog alkoholizma (zbog toga što je majka pila u trudnoći); da je pokazivao narcističke tendencije; da je patio od Aspergerovog sindoma (jedne vrste autizma u kojoj se javljaju teškoće u socijalnoj i neverbalnoj komunikaciji, a sačuvane su linvističke sposobnosti i razvoj ličnosti); da se borio s grandioznim idejama i teškoćama u svom post-adolescentskom periodu; i da je u vreme obelodanjivanja informacija njegov kapacitet odlučivanja bio pod uticajem stresa zbog situacije u kojoj se nalazio u vojnoj supermačo sredini.

Dopunjeno 15. avgusta 2013.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net