Rast, rast, rast!

Ministri finansija šefovi centralnih banaka G20 su u kominikeu sa dvodnevnog skupa 20. jula u Moskvi prednost dali ekonomskom rastu nad merama štednje. (Više na web stranicama G20 G20 Finance Ministers and Central Bank Governors met in Moscow i u dokumentu Communiqué Meeting of Finance Ministers and Central Bank Governors, Moscow, 19-20 July 2013)

Ministri bankari G 20 nisu se u potpunosti saglasili o tome gde je tačka balansa između štednje i investicija.

Nemačka je bila manje agresivnija nego ranije u zahtevu da se sporede dogovor iz Toronta 2010. i smanji zaduživanje pojedinih država, imala je na skupu manju podršku, a zahtevu Berlina suprotstavljao se Vašington.

Prioritet u kratkom roku je rast, rast, rast», rekao je francuski ministar finansija Pjer Moskovici. Visoki američki zvaničnik rekao je: „Rasprava o dilemi rast ili strogost izgleda da je došla do kraja…

Agencija Rojters izveštava da su da Ministri finansija i rada G20 na zajedničkoj sednici u petak 19. jula upozorili na činjenicu da se stopa nezaposlenosti mladih približava 60 odsto u evrozoni posebno u Grčkoj i Španiji, i da ta činjenica pomera poentu debate o štednji i zaduživanju. (videti više u tekstu njihovog kominikea: The G20 Labour and Employment and Finance Ministers’ Communiqué

«Potvrđujemo važnost dugročnog finansiranja investicija, u tom kontekstu u infrastrukturu i mala i srednja preduzeća u cilju održivog rasta i kreiranja radnih mesta“, kaže se u dokumentu. Ministri su stimulisanje investiranja preporu;ili s ciljem da se ojača svetska ekonomija, koja po oceni finansijskih lidera najmoćnijih ekonomija previše slaba.

„SAD nastavlja makroekonomsku politiku koje podstiče ekonomski rast i otvaranje radnih mesta.

Volstrit džornal procenjuje da će Nemačka i na samitu lideru G20 za šest nedelja u St Petrburgu ponoviti svoj pritisak da se poveća štednja.

U ministarsko-bankarskom kominikeu G20 se, inače, naglašava korist od ekspanzivnih politika SAD i Japana, a upozorava se na recesiju u EU i usporavanje ekonomskih aktivnosti u zemljama u razvoju.

Volstrit džornal konstatuje da je brazilski real pao za 4,2 odsto u odnosu na dolar, Indijska rupija za 4,1, a pogođene su i azijske valute, kao južnokorejski von. To se povezuje sa stimulativnim paketom koji sprovode američke federalne rezerve.

Kineski ministar finasija je u tom kontekstu rekao da američki Fed treba da preduzima stabilne mere kako ne bi izazvao turbulencije na svetskim tržištima.

Rusija i Brazil takođe zahtevaju da se G-20 pozabavi efektima pokretanja velikog programa otkupa aktive Federalnih rezervi SAD, koje je izazvalo poremećaj na finansijskom tržištu „rastućih zemalja“.

Uočavaju se znaci oporavka u SAD, konstatuje se da oporavak iz deflacije Japana nije dovoljno brz, da je zona evra previše slaba da bi obezbedila otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti.

Kriza na periferiji evrozone, pogoršano kretanje kapitala nalažu reformu bankarske politike u Evropi, koja bi mogla oživeti prekograničnu pozajmljivanje.

Grupa G20 koja čini 90 procenata svetske ekonomije i dve trećine svetske populacije inače podržava dvogodišnje planove OECD za sprečavanje firmi da takoyvanom elektronskom ekonomijom sklanjaju profit preko državnih granica radi izbegavanja poreza. (Više na Action Plan on base Erosion and Profit shifting)

Ministri G20 upozoravaju na indicije da kineski izvozni motor gubi snagu, mada je u prognozi MMF prognoza rasta BDP u Kini samnjena sa 8,3 na 7,8 odsto, što je i dalje veoma visoko.

U tom kontekstu zanimljiva je u predvečerje tog skupa G20 bila analiza novelovca Pola Krugmana u Njujork tajmsu, u komentaru Hitting China’s Wall i blogu China’s Ponzi Bicycle Is Running Into A Brick Wall. Krugman smatra da je kineska ekonomija, koja je malo veća od Japanske, a ravna polovini ekonomije EU ili SAD, zapravo neka vrsta Ponci šeme, da liči na bicikl koji pada ako se zaustavi – i da će udariti u Veliki kineski zid:

„Mi ne govorimo ovde o nekom manjem posustajanju, već o nečemu fundamentalnijem. Ceo poslovni model i ekonomski sistem te zemlje, koji su bili pogon neverovatnog trodecenijskog rasta, dostigli su svoje limite. Mogli bismo reći da je kineski model pred udaranjem u Veliki kineski zid, a jedino pitanje je koliko će žestok taj sudar biti“, smatra Krugman.

Dok Amerika čak 70 odsto svog BDP-a opredeljuje za potrošnju, Kina je na polovini tog iznosa, dok se polovina BDP-a investira.

Po Krugmanu, u Kini je do sada bilo moguće održati nisku potrošnju i dugo investirati bez oštrih opadajućih prinosa, zbog toga što Kina ima mali moderni sektor, a mnogo veći tradicionalni sektor, koji sadrži ogroman višak radne snage, tačnije veliki broj potplaćenih seljaka koji daju makar i marginalan doprinos ukupnom ekonomskom učinku. Krugman procenjuje da je dostignuta tačka, kada Kini ponestaje tog „viška sa sela“.

„Sada kada su zapadne ekonomije u ovakvom stanju, poslednje što nam je potrebno jeste šok u Kini. On bi mogao da isprovocira globalni pad… Do sada smo se plašili Kine, sada počinjemo da se plašimo za Kinu» naglašava Krugman.