Izborni uslovi
Intervju - Aleksandar Vučić: Ja ne umem da se pretvaram
Nedeljnik Vreme 1175. na kioscima u četvrtak 11. jula
O rekonstrukciji: Rekonstrukcija je plod nečeg potpuno novog u srpskoj politici, što nažalost naši protivnici ne mogu da vide i ne mogu da razumeju. I ne mogu da razumeju da većina ljudi u Srbiji to razume…
O Vesni Pešić i Gojku Tešiću: Ja sam zahvalan ljudima i zahvalan sam Vesni Pešić i Gojku Tešiću i mnogima zbog jedne stvari, što su želeli da čuju i posmatraju i da mere rezultate, što nisu sudili o meni isključivo po 1999, po obliku i veličini mojih usana za šta su majka i otac krivi, ili po tome da li sam im lično antipatičan, ne znam iz kojeg razloga…
O pritvoru: Pedeset puta sam rekao: pritvor ne može da bude kazna ni institut, pritvor mora restriktivno da se koristi. Nažalost, u našoj zemlji je uvreženo, čim se napišu tri teksta u novinama protiv nekoga, drži ga pet godina ako možeš u pritvoru. I onda je skandal kad neko izađe iz pritvora. Aman, bre, ljudi, nije izašao iz zatvora, nego iz pritvora. A ja to nisam u stanju da promenim…
O greškama: Uopšte ne bih to na takav način posmatrao. Svako od nas je pravio greške. I ja sam pravio greške. Živi ljudi prave greške koji rade. I neću da prihvatim da je neko osuđivao prethodnu Vladu i ne prethodnu Vladu nego mnogo prethodnih vlada, i naše prethodne vlade i ko zna koje sve vlade. Znate, to što sam čitao da je izgovarao i gospodin Đilas i u vašim i u nekim drugim novinama u intervjuima ili autorskim tekstovima, samo se vade na to što su radile prethodne vlade. Pa čekajte, javni dug je došao do takve visine da se više nema rešenje u kojem ćete vi da prodajete svoje evro obveznice i da kažete – postigli smo likvidnost i lako isplaćujemo plate i penzije. Pa plate i penzije možete lako da isplaćujete ako možete da se zadužujete. Na nesreću, baš sad smo došli do plafona, do vrha i ne možemo više da se zadužujemo. A to smo sve vreme radili i 2005. i 2006. i 2009. i 2010. i 2012. godine. Sad više ne možemo. Je l’ kriva ova Vlada? Pa nije kriva. Možete da je podnosite, da je ne podnosite, da mislite o njoj šta hoćete, ali ova Vlada nije kriva. Tako da ljudi znaju. Niko ne može da obmane ljude kad je tako nešto u pitanju…
O opoziciji i Beogradu: Prosto, ja mislim da je opozicija važna. Zašto sam toliko vremena, zašto godinu dana razmišljam o Beogradu? Šta mislite zašto? Zar mislite da je mali pritisak beogradskog odbora Srpske napredne stranke, verovatno najjačeg odbora SNS-a u Srbiji i po kvalitetu i po brojnosti i po aktivnosti – ne zaboravite, sve izbore u Beogradu je SNS dobio, od Zemuna, Voždovca, govorim od formiranja SNS-a, sa 52%, što nikada nikome nije uspelo, ni Slobodanu Miloševiću, nikada Demokratskoj stranci, nikada Koštunici. Nikada. Zar mislite da mi je lako da tim ljudima na svakoj sednici glavnog odbora kažem: ne možete da menjate gradsku vlast. A oni znaju da možemo. Ja im saopštavam da ne možemo zato što ja mislim da je dobro da uvek postoji nekakva vrsta balansa, da je dobra ta vrsta međusobne kontrole, taj sistem balansa, jer je ta ravnoteža važna…
Insistirate na odgovornosti, ali ima kritika da se Srpska napredna stranka ponaša kao opozicije unutar vlasti jer uvek možete da uprete prstom na koalicione partnere pošto se u njihovim rukama nalaze resori čiji rad građani najviše osećaju…
Ja to nikada nisam radio. Takva konstatacija nije fer. Trpeo sam pritisak od svojih savetnika – zašto se mešaš oko Kosova? Pa da se nismo umešali, nikad ne bismo završili posao. Išao u Kosovsku Mitrovicu da se suočim sa gnevom naroda. Nisam se skrivao iza bilo koga, nikakvu opoziciju nisam izigravao. To u Kosovskoj Mitrovici mi je bilo najteže u prethodnih godinu dana, to mi je možda najteži dan u životu: 110 ljudi koji vas gledaju kao da ste ne znam šta loše učinili za njih, morate da čujete sve uvrede, sve najteže moguće reči, šest sati da razgovarate, a da ne pričam o prethodno pripremljenoj atmosferi gde su dovedena deca od 7-8 godina da izgovaraju najteže moguće reči. Gde sam se to krio? Gde sam to rekao da je neko drugi kriv ili odgovoran?
Nije reč o tome, već o standardu i okolnostima u kojima žive građani. Zar ti resori nisu u rukama vaših koalicionih partnera?
Razumeo sam. Odgovornost sam preuzimao lično i partijski, gde god je bilo teško. A sa druge strane, mi smo korektan koalicioni partner. Kao što znate, mi nikada nismo širili informacije o bilo čemu lošem o bilo kojem od naših koalicionih partnera, a ne bih se kladio da nije bilo obrnuto. Mi to ne radimo. Bavimo se svojim radom i očekujemo od partnera pošten odnos ne samo prema nama, već i prema građanima Srbije. Ja mnogo volim Srpsku naprednu stranku, ali mnogo važnije od SNS, mnogo važnije od Socijalističke partije Srbije ili URS-a, jeste kakva će biti naša zemlja i kakav ćemo rezultat da postignemo.
Nisam ja slučajno rekao nekoliko puta – zamislite da je obrnuto, da neki ljudi imaju 40 ili 35 odsto, a mi da imamo 12 ili 5 odsto. Da, tačno je – oni bi se ponašali sasvim sigurno drugačije nego što se mi ponašamo. Meni je cilj šta je ono što možemo da uradimo i šta je ono što ja mogu da uradim.Nemam tu vrstu problema da moram da budem premijer zato što će time stranka da bude zadovoljna ili zato što ću time ja svoju sujetu da zadovoljim… I ta rekonstrukcija koju budemo izveli svakako neće biti dovoljna, ali biće temeljna. Neće biti dovoljna, jer negde morate da postignete neke kompromise. Kakve god da postignete, biće truli. Neka tru bude bude jedan od dvadeset pet, biće pogrešan zato što Srbija od toga neće imati korist.
O sebi i o Dačiću
Zar SPS i URS nisu bili u prošloj vladi?
To nije sporno, ali mi pripadamo različitim strankama. I pri svemu tome mislim da imamo stabilnu većinu. Ako je pitanje da li imam strateških zamerki Dačiću koji se tiču glavnih pravaca politike, odgovor je – nemam. Da imam neke druge stvari da mu kažem – imam. To mu kažem u lice.
Koje su to stvari?
To su dnevne stvari koje se tiču i mojih i njegovih kadrova i slično. A da li je Srbija bila na dobrom putu – jeste. Bio bih ja lažov da kažem – e pa to nije tačno ili da ja nisam učestvovao u tome kada je reč o glavnim pravcima politike. Jer – jesam. Ja ne umem da se pretvaram i da se ponašam kao jedan deo političara. Znate, postoje ljudi koji jedno kažu u Vašingtonu, a drugo u Moskvi, a treće kažu u Briselu. Ja sam se nagledao tih. Mi takvih u našoj administraciji imamo 80 odsto. Ja isto govorim u Vašingtonu, isto u Moskvi, isto u Briselu, isto u Beogradu i isto u Kosovskoj Mitrovici. I nikada mi se te izjave ne razlikuju. To možete da proverite sa svim strancima, sa kim god da razgovarate, bilo da su Rusi, Amerikanci ili Nemci, a znate i kakve su mi izjave u domaćoj javnosti..
Zašto ovo govorim? Zato što imate deo političara koji jedno govore pred vama, drugo misli, treće radi. Ja ne. Što mislim kažem i Dačiću i Dinkiću. Nadam se da i oni meni to isto kažu. Kad imam zamerke, spustim se sprat ili se popnem sprat gore.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
