KRITIČNA MASA: Trg Tahrir u Kairu / fotografije: reuters

Egipat – Demonstracije protiv predsednika Morsija >

Ubrzani puls ulice

Događaji u Egiptu se odvijaju takvom brzinom da će odgovori na dramatične zahteve iznete poslednjih dana biti poznati u trenutku kada ovaj broj "Vremena" bude u prodaji. Posle najnovijih masovnih demonstracija protiv predsednika Mohameda Morsija, u kojima je poginulo najmanje šesnaest, a povređeno više od sedamsto ljudi, opozicija je dala rok Morsiju da podnese ostavku do utorka, 2. jula. A vojska je dala ultimatum političarima da se dogovore do srede, 3. jula, ili će armija "predstaviti svoje viđenje rešenja i svoj plan puta ka miru"

Politička zima bila je vrela u Egiptu. Kada je krajem novembra predsednik Morsi izdao dekret kojim dodeljuje sebi "faraonska" ovlašćenja i rekao da će se održati referendum o Nacrtu novog ustava, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice u znak protesta. U višednevnim sukobima Morsijevih pristalica i protivnika tada je poginulo sedmoro ljudi. U januaru je uvedeno vanredno stanje u gradovima duž Sueckog kanala, posle masovnih demonstracija u kojima je bilo na desetine mrtvih i stotine povređenih. Demonstracije su izbile zbog smrtne presude za 21 osobu optuženu za nasilje na fudbalskoj utakmici odigranoj u Port Saidu 1. februara prošle godine, kada je poginulo 74 ljudi.

KRVAVA NEDELJA: Leto nije donelo smirenje, Egipat je počeo da ključa. Još pre demonstracija opozicije najavljenih za 30. jun, godišnjicu stupanja Morsija na vlast, u sukobima njegovih protivnika i pristalica širom zemlje poginulo je osmoro ljudi, među njima i američki student Endrju Pohter. Pohter je bio na programu razmene studenata u Egiptu, a ubijen je u Aleksandriji, kada je mobilnim telefonom pokušao da snimi demonstracije.

Na stotine hiljada ljudi je u nedelju, 30. juna, u mnogim gradovima protestovalo na ulicama protiv Morsijeve vlade. U Kairu su demonstranti napali sedište Muslimanske braće, pokreta iz koga dolazi Mohamed Morsi. Na televizijskim snimcima mogli su se videti zgrada u plamenu i desetine ljudi koji bacaju kamenje i molotovljeve koktele, dok su pristalice Muslimanske braće uzvratile vatrenim oružjem. Od šesnaest mrtvih u najnovijem talasu nasilja, samo tu je ubijeno je osam.

Dan posle "krvave nedelje" opozicija je dala Morsiju rok da do utorka podnese ostavku. Muslimanska braća nagovestila su da će oštro reagovati pošto je spaljeno sedište pokreta u Kairu i osnovati sopstvene trupe. "Demonstranti su prešli crvenu liniju i naš pokret razmatra kako da se odbrani. Nećemo sedeti skrštenih ruku i tolerisati napad na naše institucije. Veoma je opasno da jedan entitet nekog društva nasiljem pokuša da izbori promene, jer bi to moglo da izazove i druge da se posluže istim oruđem. Pokret Muslimanska braća je disciplinovana organizacija", naveo je portparol pokreta Gehad el Hadad.

Kao reakciju na dramatične događaje, vojska je izdala saopštenje upozoravajućeg tona. General Abdel Fatah al Sisi nazvao je masovne proteste protiv predsednika "izrazom građanske volje bez presedana", i poručio u ponedeljak da "političari imaju 48 sati da odgovore na zahteve građana". "Režim i opozicija moraju da se dogovore ili ćemo mi predstaviti naše viđenje rešenja i svoj plan puta ka miru", rekao je Sisi na državnoj televiziji. On je dodao da će vojska, u skladu sa svojom nacionalnom i istorijskom odgovornošću, izraditi plan za budućnost zemlje i uvesti niz mera. Na optužbe Morsijevih pristalica da preti vojnim udarom, vojska je odgovorila da je njen glavni zadatak podsticanje političara na konsenzus i da nema nikakve političke ambicije, već da je samo "odgovorila na puls egipatskih ulica". Policija je najavila svoju punu solidarnost u skladu sa saopštenjem vojske.

Morsi je odbio ultimatum kojim se traži da postigne dogovor sa opozicijom i poručio da će nastaviti sa sprovođenjem svog plana o nacionalnom pomirenju. Kakav haos vlada na političkoj sceni u Egiptu pokazuje i saopštenje Fronta nacionalnog spasa, koji sebe naziva glavnim opozicionim blokom u zemlji. U Frontu je i grupa liberala i levičara, među kojima je bivši direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej. Front smatra da ultimatum vrha vojske ne odražava želju armije da preuzme vlast, već pokazuje da je vojska poštovala principe demokratije i volju naroda kao izvor vlasti. "Egipatska vojska treba da interveniše ukoliko Morsi odbije da podnese ostavku", izjavio je jedan od vodećih opozicionara Hamdin Sabahu, dodajući da "oružane snage moraju da deluju, jer su uvek bile na strani naroda, koji je pokazao svoju volju".

Saopštenje deluje tragikomično kada se pogleda makar bliska prošlost. Armija već decenijama u Egiptu vodi glavnu reč, a u vreme vladavine Hosnija Mubaraka bila je simbol predsednikove gvozdene pesnice, protiv koje su ustali i sadašnji demonstranti i sadašnja vlast, oličena u Morsiju. U "tranzicionom periodu ka demokratiji", od svrgavanja Mubaraka u februaru 2011. godine do izbora Morsija u junu prošle godine, armija je i zvanično držala vlast u rukama, da bi potom tu vlast predala skupštini i predsedniku, bar deklarativno. Mnogi, međutim, veruju da je realna moć i dalje u njenim rukama, i da od podrške vojske zavisi ko će vladati zemljom. Jedna od zamerki opozicije na Nacrt novog ustava bila je i ta što taj ustav, poput prethodnog, vojsku praktično ostavlja van bilo kakve civilne kontrole. U vreme nemira u decembru prošle godine, Morsi je dao vojsci ovlašćenja koja ima i policija, da može da hapsi i privodi, "privremeno, do objavljivanja rezultata referenduma o ustavu".

NESTALNA AMERIČKA PODRŠKA: General Al Sisi, koji je i ministar odbrane u Morsijevoj vladi, povodom januarskih krvavih demonstracija izrekao je upozorenje slično današnjem, da politička trvenja dovode zemlju do ivice kraha. U to vreme, činilo se da je armija u prećutnom savezu sa vlastima. No, situacija danas deluje dosta drugačije. Sada se Morsi osetio ugrožen upozorenjima vojnog vrha, čini se sa pravom, jer se iz njih prilično jasno čita da oružane snage puštaju lagano predsednika niz vodu, predstavljajući se uz to kao spasilac nacije. Izveštaji sa demonstracija kažu da protestanti pozdravljaju vojsku.

Dok se za opozicione lidere može reći da se nadaju podršci vojske za preuzimanje vlasti, dotle za promenu raspoloženja među demonstrantima objašnjenje može biti umor od nestabilnosti koja zemlju trese već više od dve godine. U takvim okolnostima lako se rađa želja za čvrstom rukom koja zavodi red, kao što se lako i zaboravi da je jedan od razloga rušenja Mubaraka bila upravo ta čvrsta ruka koju sada zazivaju.

U britanskom "Gardijanu" se pojavilo mišljenje anonimnog Morsijevog savetnika, koji smatra da je sadašnji egipatski predsednik ipak bezbedan sve dok ima podršku Sjedinjenih Američkih Država i da veruje da vojska neće rizikovati da okrene protiv sebe Amerikance, koji joj obezbeđuju značajna sredstva. Američki predsednik Barak Obama pozvao je sve strane u Egiptu da pokažu uzdržanost, ali je pozvao egipatsku vladu da se u legitimnom procesu sporazume s opozicijom, pridržavajući se zakona. "Ono što je sada jasno je da, iako je g. Morsi demokratski izabran, treba još raditi na stvaranju uslova u kojima će svako osećati da se njegov glas čuje", dodao je Obama, i zatražio od Morsija da odgovori demonstrantima na postavljena pitanja.

Reagovanje Vašingtona može se tumačiti na više načina. Neki tvrde da Bela kuća brani legitimnost Morsijevog izbora, ali pre bi se reklo da Amerika čeka da vidi kako će se stvari u Egiptu razvijati, pa da na osnovu toga formira konačno mišljenje.

Ako dizgine moći nastave da mu klize iz ruku, Morsi bi mogao brzo da se uveri, poput nekada Perveza Mušarafa u Pakistanu, da je američka naklonost stvar pragmatičnosti. Svrstavanje egipatskih vlasti na stranu pobunjenika protiv Bašara el Asada u Siriji, istoj strani na kojoj su i SAD, jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za bezuslovnu podršku najveće svetske sile.

IZGUBLJENE ILUZIJE: Prema nekim procenama, na demonstracijima protiv Morsijevog režima sada učestvuje više ljudi nego što ih je bilo na ulicama tokom "egipatskog proleća" 2011. godine. Organizatori kampanje protiv predsednika, pokret Tamarrod (pobuna, na arapskom), izjavili su da je njihovu peticiju za smenu Mohameda Morsija potpisalo više od 22 miliona ljudi, što je daleko veći broj od onih koji su prošle godine glasali za njega na predsedničkim izborima (13,23 miliona). Takve tvrdnje je nemoguće proveriti u haotičnoj zemlji poput Egipta, a činjenica je da je Morsi pobedio na izborima pre samo godinu dana, što ističu i njegove pristalice, tvrdeći da samo izbori mogu odlučiti da li će šef države ostati ili otići.

U ovom trenutku, izvesno je jedino da Egipat srlja u dalju političku nestabilnost. Opozicioni Nacionalni front spasa pozvao je na kampanju mirne građanske neposlušnosti i zatražio od Egipćana da ostanu na ulicama sve dok Morsi ne podnese ostavku. Protiv Morsija su na ulicama i oni koji su bili za Mubaraka i oni koji su ga rušili, opet bez jasnog zajedničkog cilja osim odlaska Morsija, što garantuje nastavak političkog haosa, sve i da protesti protiv Morsija budu uspešni. U utorak uveče, kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, egipatska armija izdala je saopštenje da je spremna da pošalje vojnike na ulice Kaira i drugih gradova, ako bude neophodno, da bi sprečila sukobe između suparničkih političkih frakcija.

Sloboda za koju se tvrdilo da je osvojena rušenjem Mubaraka sve više liči na anarhiju. Doduše, ta anarhija je još funkcionalna, zemlja živi i radi i van protesta, ali pitanje je do kada će takvo stanje biti moguće. Morsija protivnici optužuju za "izdaju revolucije", stavljanje zemlje u ruke islamista, da je doveo ekonomiju do ivice ambisa. Uz svu opravdanost sumnji u sekularne namere islamista, bar optužbe o urušavanju ekonomije zvuče apsurdno, s obzirom na to da su Morsi i Bratstvo na vlasti tek godinu dana. No, očigledno je da većina Egipćana odbija da prihvati da revolucija ne donosi bolji život preko noći, ko god da preuzme vlast, u šta su se uverili i stanovnici drugih zemalja koje su osetile ukus "arapskog proleća". Novinar AP-a intervjuisao je čoveka koji je, sa desetinama drugih, odnosio nameštaj i stvari iz sedišta Muslimanske braće, zapaljenog u nedelju u Kairu. "Ovo je istorijski trenutak. Bratstvo je ruiniralo zamlju, pa je krađa od njih pravedna", rekao je izvesni Mohamed.

Od dosadašnjih rezultata zbivanja koja tresu Egipat, jedan je izvestan. Kako prenose egipatski mediji, u poslednjih nekoliko dana, otkad su počeli nemiri, muške bande su napale najmanje 43 žene na ulicama Kaira. Državna bolnica potvrdila je da je pet muškaraca silovalo holandsku novinarku pre nekoliko dana, tokom demonstracija na trgu Tahrir. Egipatski mediji tvrde da su ta petorica "sebe nazvali revolucionarima". Neki svetski lideri upozoravaju da se silovanje koristi kao oružje protiv žena koje demonstriraju. Biće ipak da ta silovanja, kao i sve brojniji razbojnički prepadi, nisu politički motivisana, već da su samo odraz atmosfere haosa i bezakonja, koja se već više od dve godine širi po Egiptu. A takva atmosfera najviše pogoduje najgorima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net