TVORAC "Q SISTEMA": Jovan Nikolić / foto: m. milenković

Quattro betonski paneli >

Tračak nade za srpsko građevinarstvo

U zemlji u kojoj su građevinska industrija i tržište nekretnina već godinama praktično mrtvi, u kojoj postojeći objekti nemilice rasipaju energiju i pod okom infracrvene kamere svetle kao novogodišnje jelke, u kojoj, najzad, stambeni kredit uzima samo onaj ko nema drugo rešenje, na ovogodišnjem Sajmu građevine u Beogradu predstavljen je inovativni sistem panelne gradnje – "Q sistem" – patent za koji njegov tvorac kaže da bi mogao da označi revoluciju u građevinarstvu

Gotovo neverovatna brzina gradnje, ušteda energije od 80 odsto zahvaljujući neprekinutoj izolaciji, izvanredna otpornost na zemljotrese i požare donela je početkom 2011. "Q sistemu" nagradu kompanije "Lafarge", svetskog lidera u proizvodnji građevinskih materijala, na konkursu za promovisanje inovacija u održivom građevinarstvu. Planiranim završetkom fabrike u Staroj Pazovi do kraja godine počeće serijska proizvodnja ovih betonskih panela koji bi mogli da obezbede znatnu uštedu energije i novca budućim stanarima, ali i pomeranje građevinske industrije i tržišta nekretnina sa mrtve tačke.

Dušan Korunoski, generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije, kaže za "Vreme" da je ipak teško očekivati da se građevinski sektor oporavi isključivo domaćom potražnjom, već da je neophodno ponovo "razraditi" izvoz građevinskih poslova, pre svega povoljnim cenama i brzinom izvođenja radova. "Kao i uvek kada je reč o prefabrikovanim građevinskim elementima, tu postoji ušteda u brzini gradnje. Elementi se brzo slažu na terenu, bez mnogo veziva, štedite na brzini, samim tim i na radnoj snazi, tako da je i objekat jeftiniji. Kada je o Quattro sistemu reč, tu kroz eksploataciju objekta postoji i ušteda energije, tako sam ja shvatio taj sistem. Takvi pronalazači, takvi materijali i takvi proizvođači su dobri za razvoj građevinske industrije, jer će oni niskim cenama dobijati poslove u inostranstvu, i konačno će ova grana postati izvozna, kao što je to bila decenijama. Građevinski sektor ne može da se pokrene ‘iznutra’, jer nema tražnje. Možete vi na silu da zidate i da gradite puteve, ali odakle vam pare? Tek će veći izvoz promeniti situaciju, naročito u onom obimu po kome ga mi pamtimo, romantično ga se sećamo i želeli bismo da se vrati. Mi smo nekada, posle Južne Koreje, bili prvi izvoznik građevinskih radova u svetu. Tada su građevinski poslovi činili 8–13 odsto BDP-a bivše Jugoslavije, u nekim trenucima je praktično to bila jedna osmina svih poslovnih aktivnosti bivše Jugoslavije – možete da zamislite koliki je to novac. A sada se palo na 2-3 odsto BDP-a ove male Srbije", kaže Korunoski.

Tvorac "Q sistema" i predsednik kompanije "Quattro Houses" Jovan Nikolić najavljuje prodor ove firme na iračko tržište – po njegovim rečima, upravo će brzina i tehnologija gradnje biti među glavnim prednostima ove srpske firme u Iraku, a eventualni uspeh građevinske industrije povukao bi i druge proizvođače iz Srbije. "Iračani poštuju i cene ono što smo nekada gradili. Nakon loših iskustava sa, pre svega, turskim graditeljima, oni su počeli da zovu firme, države koje su nekada radile kvalitetno i dobro, i čije zgrade i dan-danas, posle rata, traju i nisu uništene – toliko su dobre bile. Ako uzmemo za primer ‘Q sistem’, uz tehnologiju koju imamo, u prve izgrađene objekte ugradićemo sve što postoji u stanu – iz Srbije: deo radne snage, tehnologiju, prozore, vrata, utičnice, parkete, boje, lakove, sve će ići odavde, osim cementa, gvožđa, peska ili šodera. Iračanima su najbitniji rokovi – kada to može da se sagradi. Mi smo tu u velikoj prednosti, jer možemo brzo i kvalitetno da gradimo. Sa našom tehnologijom možemo da postavimo fabriku za šest meseci, što znači da za šest meseci počinjemo da gradimo zgrade od 10-11 spratova na svakih 60-70 dana. Znate li vi koja je to brzina? Ne može niko da nas stigne. Tamo se u principu ne rade temelji za kuće, što umnogome pojednostavljuje i ubrzava gradnju – ako je kapacitet fabrike dve do tri hiljade kvadrata panela dnevne proizvodnje, to znači da mi za dan napravimo deset kuća u fabrici, u elementima, samo ih treba transportovati, poređati dizalicom, zaliti ih, i za pet dana imate kompletne zidove. U Iraku stavljaju ravne krovove, što još više ubrzava gradnju, a paneli imaju kanale za sve moguće instalacije – struju, vodu, sve je pripremljeno u fabrici: kada se postave paneli, samo se poubacuju cevi ili kablovi, i za sve to treba najviše dva dana. Nema malterisanja, treba samo da se izgletuje zid u boji koja se želi i to je to. Tu smo mi u fantastičnoj prednosti", zaključuje za "Vreme" Jovan Nikolić.


 

Nema više termo-mostova

Jedna od osnovnih prednosti koju "Q sistem" ostvaruje je ukidanje tzv. termo-mostova, odnosno razlike između spoljne i unutrašnje temperature, a koji se javljaju kada ne postoji izolacija. "Kada uzmete flašu ohlađenu na 4 stepena i iznesete je napolje na +30, ona krene da se "znoji", stvara se kondenzacija. Kod nas toga nema, prekinut je sudar visokih i niskih temperatura kroz izolaciju, jer je izolacija ta koja u sebi izjednačava te dve temperature i dovodi ih na minimalnu razliku. Ako nema izolacije, dolazi do sudara različitih temperatura i zid krene da se "znoji", po ćoškovima počne da se skuplja vlaga i zidovi počinju da buđaju. Po našem pravilniku, da bi se jedan zid osušio od vlage treba oko 26 dana. Zamislite ako dobijate temperaturnu razliku svaki peti ili deseti dan – nema šanse da se to ikada isuši, onda stalno imate vlagu, buđ, dizanje parketa... Mi smo sve to sprečili, u našem sistemu to sve ne postoji", kaže Nikolić, i dodaje da je veoma teško uraditi izolaciju na već postojećim objektima. "Na betonski zid ne možete da stavite stirodur, u protivnom bi ga stavio ceo Novi Beograd – kako su napravljene pre 40-50 godina, zgrade su takve i dan-danas, i imaju neverovatan gubitak energije. Nažalost, tako je bilo u ono vreme, postojalo je nekoliko firmi koje su pravile prefabrikovane elemente, ali niko se nije pozabavio termo-mostom, ili, i ako su se bavili, nisu ga rešili. Kada je reč o privatnim kućama, možete naknadno sa spoljne strane da lepite stiropor, mreže, ali je debljina tog stiropora jako mala, svega par centimetara. Da biste ušli u energetsku efikasnost, morate da imate minimum 12–15cm debljine, a ne možete da nalepite 12 cm, jer će sve da spadne. Postoji još jedna mana: kada malterišete, bilo gde da postoji rupica, insekti će je naći, jer oni takođe traže toplotu zimi. U Americi su, na primer, kuće od drveta i izolacija je unutra, a u toj izolaciji nema čega nema – od pacova i miševa, do mrava i buba. Sve kuće su obložene na takav način, jer ne mogu da ih drukčije energetski zaštite, sem da naprave poseban zid sa spoljne strane, pa da između stave izolaciju. Ali to je veoma skupo, i skoro nemoguće uraditi. U našem sistemu dobijete sve ovo i o tome uopšte ne morate da razmišljate."


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Drugačije kreditiranje

Iz kompanije "Quattro Houses" najavljuju potpuno drugačiji pristup i kada je reč o kreditiranju kupaca Quattro kuća. Sa jednom poslovnom bankom sklopljen je dogovor da kredit za Quattro kuće bude jeftiniji od svih ostalih stambenih kredita na tržištu, uključujući i one sa državnim subvencijama – kako kažu u kompaniji, novac će stizati iz Evrope, koja daje mnogo povoljnije kredite kada je reč o ovako energetski efikasnim objektima. Takve pogodnosti firma može da ponudi zahvaljujući ulaganju u kompaniju investitora iz Austrije, koji je prvi prepoznao potencijal ovakvog sistema gradnje. Takođe, kredit koji klijent uzme od banke stoji "po strani" dok je gradnja u toku, a kompanija gradi objekat o svom trošku: tek kada objekat bude gotov i klijent dobije "ključ u ruke", kredit, odnosno depozit se prebacuje na račun firme, i tek tada počinje otplata prve rate za klijenta banke. Ovakav postupak ujedno lišava kupca rizika od poskupljenja objekta u toku izgradnje, s obzirom da plaća ugovorenu cenu bez obzira na moguće kasnije promene na tržištu.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net