Kombinacija «Tvin Piksa» i «Boljeg života»

BORISLAV STEFANOVIĆ (DS): Gospodine predsedniče Vlade, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ekonomski pokazatelji rada prethodne Vlade su bolji od ekonomskih pokazatelja rada vaše Vlade. Vi možete ovde da kažete šta god hoćete, ali brojevi vas negiraju.

Dakle, moje pitanje je sledeće, pošto niste odgovorili, sem toga da postoji komunikacija, da li ste razgovarali sa gospodinom Milanom Kneževićem iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, s obzirom da gospodin Knežević iznosi frapantne podatke? Moje pitanje je kako ćete ove podatke da dovedete bar u neku normalu ili da smanjite ove užasne brojeve koje opisuje gospodin Knežević?

On kaže da je u martu 97.000 firmi isplatilo poreze i doprinose ali ne i plate, od toga 14.000 firmi samo plate, a 7.000 nije isplatilo ni jedno ni drugo. Privreda duguje više od 22 milijarde evra i u prva dva meseca je zatvoreno 6.800 trgovinskih radnji, a otvoreno svega oko 5.000, što je 1.800 radnji manje. U prvom kvartalu je čak 30.000 radnika ostalo bez posla sa trendom da se to nastavi itd. To smo iznosili do sada više puta.

Prošle godine smo izgubili 180.000 radnih mesta, a zaposlili smo 167.000, a niko nikad nije izvršio analizu ni radne naše birokratije, ni aparata, ni inspekcijskih službi, ni službe za zapošljavanje, ni zašto smo dali tolike pare u tu službu i ništa se bitnije nije promenilo. Zašto smo dali toliko u turizam, a turizam nam opada? To je isto moje pitanje.

To su milioni evra gospodine Dačiću. Dakle, vi kažete spremni smo. U redu, kažite kako ćete konkretno i šta ćete skresati od troškova, s obzirom da ste u vašem ekspozeu rekli da nema zamrzavanja plata i penzija. To ste spomenuli više puta javno i nedavno. Čini mi se da tu, malo u Vladi ima određenog neslaganja. Nama je bitno da to, jednom za svagda vrlo precizno pojasnite, pošto nećemo imati priliku da vam odgovorim. Hvala.

IVICA DAČIĆ: Samo ću minut-dva, a kasnije će ministar Dinkić odgovoriti na ovo što ste konkretno pitali.

Ekonomski pokazatelj? Ekonomski pokazatelji su bili takvi da je Vlada Vojislava Koštunice bila duplo uspešnija od Vlada Mirka Cvetkovića. Da li je to bilo tako? Kada je formirana Vlada Mirka Cvetkovića nastala je ekonomska kriza, naravno, ne zbog formiranja te vlade. Ako ćete govoriti o ekonomskim pokazateljima, da li znate koliko ljudi je otpušteno od 2000. godine do danas i ostalo bez posla, pa hoćete da kažete da je pre 2000. bilo bolje? Ali, već ulazimo u političke rasprave.

Nemam razloga da polemišem na političkom nivou, na stručnom, izvolite, ako neko ima svoj predlog, samo ne znam, ako su toliko genijalni ti predlozi što ih niste do sada, za ovih 10 godina, 13 godina, koliko ste na vlasti predlagali, primenjivali. Tu je i gospodin Đelić, on je bio ministar finansija, bio je potpredsednik Vlade, imao je vremena da sve to predlaže.

Učestvovao sam na sastancima gde je bivši predsednik, predsednik Republike, predsednik partije, gde smo raspravljali o ekonomskoj situaciji. Ekonomska situacija, nažalost, nije dobra i to je izazov za nas. Ajmo da učinimo sve što možemo, ali imali ste prilike da to radite, imali ste prilike, šansu niste iskoristili. Čekajte sledeću priliku, ako je budete dočekali u smislu političke budućnosti, ali narod je taj koji daje ocenu ko kako radi.

Stvarno ne mogu sada da procenjujem šta narod o kome misli, ali kada govorite o toj Topoli i Oplencu, nisam video retko koga od vas tamo, a vi ste doveli Aleksandra Karađorđevića u Srbiju, vi ste mu dali Beli dvor, vi ste ga vratili kao prestolonaslednika. Zašto? Jer, vam je tada bio potreban da srušite Miloševića. Ova vlada je učinila na pomirenju, nacionalnom pomirenju, ali to što se tamo desilo, nećete se valjda radovati tome što nacionalistike i ekstreminističke grupacije to koriste kao što su radile i u vreme prethodne Vlade. To je sramota Srbije, a ne primer kako neko treba da funkcioniše. Tamo sam pozivao na jedinstvo i na pomirenje, ja koji sam naslednik komunista, koji nisu dozvolili Karađorđevića da se vrate, bio formirao, na čelu Vlade sam koja je formirala odbor za vraćanje njihovih posmrtnih ostataka. Ja sam svoje, za nacionalno pomirenje uradio. Ako neko ne želi nacionalno pomirenje njegov problem. Ali, to je već prošlost. Mi gledamo u budućnost.

Pozivam vas, pošto sam zamolio ministra Dinkića, ali mislim da i nema vremena i nemam potrebe, samo bih zamolio da sve predloge koje imate, da ne ostanu na bazi političkih proklamacija. Ako postoje predlozi, ako postoje ideje, nikakav problem nije da o tome razgovaramo, da vidimo šta je to što može da se predloži, šta je to što može da se racionalizuje? Nije to tema o kojoj sad prvi put razgovaramo.

Imali smo mnoge ideje kako da to uradimo koje na kraju nisu realizovane. Zato je važno da postoji nacionalni konsenzus oko toga da moramo da se usredsredimo na rešenja sledećeg teškog problema, a to je ekonomska situacija.

Nadam se da je došlo vreme kada će to biti glavna naša politička aktivnost. Hvala.

DINKIĆ: Što se tiče pitanja koja su prethodno postavili gospodin Stefanović, a nisam imao vremena da odgovorim, iskoristio bih priliku da odgovorim i na to. S jedne strane, netačne su konstatacije da navodno sada su ekonomski parametri lošiji, nego za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.

To nije tačno, ali mi se time ne ponosimo i nismo zadovoljni, jer podaci su bili za 2012. godinu katastrofalni i svako poboljšanje od te katastrofalne situacije mora biti mnogo veliko da bi bili zadovoljni, ali činjenica je da prošle godine u sva četiri kvartala, BDP je padao u Srbiji a da ove godine raste, skromnih 2 odsto, a očekujem da će biti i nešto više od 2 odsto.

Ja govorim da nismo zadovoljni, ali činjenica je da je bolji rast od 2 odsto, nego pad od 2 odsto.

Druga stvar, industrijska proizvodnja je padala tokom čitave prošle godine, sada opet raste, skromno 5,2 odsto u prvom kvartalu, ali 5,2 odsto rasta je bolje nego pad.

Inflacija se usporava bitno od početka mandata novog guvernera i u prva četiri meseca iznosila je za srpske uslove, svega 1,9 odsto, dok je inflacija u prethodnom periodu, pre svega, do momenta, dok nije nova guvernerka stupila na dužnost, dostigla nivo koji je dvocifren.

Što se tiče spoljne trgovine, takođe, prošla godina je završila sa velikim deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Ove godine taj deficit će biti za jednu četvrtinu, 25 odsto manje. Zašto? Zato što raste izvoz dvocifreno, 22 odsto, a uvoz je nula i samim tim se smanjuje rebalans u spoljnoj trgovini.

Nije tačna konstatacija da je za ovoliki broj porastao broj nezaposlenih, jer ako iznosite podatke za tri meseca, zašto ne izađete sa podacima za sva četiri meseca, jer sada smo već u maju.

Tačno je da po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima šest hiljada više, a ne 30 hiljada više nezaposlenih u prva četiri meseca, to opet nije dobra vest, ali nemojte da govorite neistinu.

Konačno, prihodi od turizma u Srbiji su poslednjih pet godina utrostručeni i iznose milijardu dolara na godišnjem nivou i nije tačno da turizam beleži pad. Problem je u tome što neke druge grane beleže pad, kao što je građevinarstvo, kao što je trgovina. To su delatnosti gde moramo da učinimo sve.

Mislim da je dobro da svi govorimo istinu, da ne slikamo ružičasto nešto što nije ružičasto, ali ne sme se preterivati i treba davati konkretne predloge.

Još na kraju, kada je već bilo pitanje o Beogradu, moram da kažem da razmišljam o mogućnosti da predložimo da se plate u administraciji, ne u javnim službama, u administraciji smanje, govorim o republičkoj administraciji, o pokrajinskoj administraciji, o lokalnim administracijama. Efekat smanjenja tih plata od 10 odsto na godišnjem nivou daje uštedu koja je nažalost na godišnjem nivou samo jedna petina od gubitaka gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.

BOJAN ĐURIĆ (LDP): Predsedniče, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da demantujem samog sebe od pre nekoliko nedelja kada mi se učinilo da ovde vlada duh Ilije Čvorovića, pogrešio sam. Ovo danas je kombinacija Tvin Piksa i „Boljeg života“ i u takvoj atmosferi se odvija ovakva rasprava. Kao da smo u zoni sumraka. Ovde su izrazi „narodna odbrana“, „lični dohodak“, kao da živimo u 1972. godini, „mi moramo“, „mi smatramo“, „moraju da se steknu društveni uslovi“.

Samo da kažem na početku, nemam pitanje za ministra Dinkića i ne želim da mi na postavljeno pitanje odgovara ministar Dinkić, imam pitanje za gospodina Kneževića. Žao mi je gospodine Kneževiću, vi ste ovde u ovom trenutku, najviši funkcioner iz Vlade najveće vladajuće partije i zbog toga me interesuju konkretni odgovori, odnosno mišljenje vaše partije. Čuli smo šta misli gospodin Dinkić o zamrzavanju plata i penzija i o politici plata u javnom sektoru, zanima me šta je mišljenje SNS. Dakle, da li će SNS glasati za zamrzavanje plata i penzija ili eventualno za smanjivanje plata i penzija? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje zbog čega stalno govorite o tome, ili oni koji se zalažu za to, koji tvrde da neće smanjivati plate i penzije, da štite standard radnika i penzionera. I u ovoj situaciji, čak i ako ne bude smanjivanja plata i penzija, realne plate i penzije padaju i to nije samo situacija u mandatu ove Vlade, tako je bilo i u prošloj Vladi.

Kada je inflacija preko 12 odsto, a penzija poraste 2 odsto, to znači da je penzija manja 10 odsto. Pošto ovde danas nema gospodina Krkobabića, moje pitanje za vašu partiju je, zbog čega stalno imam utisak da se krijete u različitim segmentima državne politike, jer ovo je, pre svega, državna politika iza nekih manjih stranaka, pa kada je na temi ekonomija, javna preduzeća, javne finansije, recimo, iza gospodina Dinkića, sedam ili osam dana, oni koji imaju iskustva u ovoj skupštini vide, nikada nije bila takva atmosfera nepoverenja i međusobnog podmetanja među koalicionim partnerima.

Kada su u pitanju penzije, onda se krijete iza gospodina Krkobabića. Nisu na kraju i ne mogu biti odgovorne za politiku partije koje imaju nisku jednocifrenu podršku.

Vi tvrdite da vas danas podržava većinska Srbija.

Moje pitanje je, kakvu ćete ekonomsku politiku voditi, zbog čega ste podigli PDV i akcize, time ugrozili budžet i ugrozili standard građana, zbog čega tolerišete ovoliku stopu inflacije, čime se takođe smanjuju primanja onih koji novac dobijaju iz budžeta.

Konačno, ključno pitanje, da li ste za zamrzavanje plata i penzija?

GORAN KNEŽEVIĆ (MINISTAR POLJOPRIVREDE): Nisam razumeo, niti se plašimo nečega, niti bežimo od odgovornosti. Jednostavno, mislimo da i u ekonomiji, kao i u svim ostalim segmentima mora da se napravi konsenzus u Vladi oko nekih pitanja.

Slažem se da je bilo različitih mišljenja, različitih izjava kroz medije ovih dana i jedini razlog tome je po meni što se to pitanje pojavilo u medijima i onda je tako eksploatisano na različite načine, pa čak i meni juče u Čačku na lokalnim medijima, pri razgovoru na Agronomskom fakultetu ili o pitanjima iz poljoprivrede, pojavi se pitanje, šta vi mislite o rekonstrukciji Vlade itd.

Naravno, ne bežimo da govorimo i o tome. Potrebno je, ne samo zbog ovako teške situacije u ekonomiji, nego zbog Vlade i njenih budućih koraka, da se opredelimo oko tih teških pitanja.

Vrlo je važno da par stvari bude zastupljeno, pre svega, reforma penzionog fonda, reforma javnih preduzeća, reforma javne administracije. Mi jesmo za to, ali verujte, vrlo je teško u uslovima ovako i skučenim mogućnostima koje imamo, da se to preseče na jedan takav način, jer to traje preko 25 godina i niko do sada nije ništa preduzeo na tom planu.

Imali smo veliku priliku 1990. godine, 2000. godine i sada imamo veliku priliku 2013. godine da to uradimo.

Što se tiče vašeg pitanja, plata i penzija, one neće biti smanjene. Razgovor na nivou koalicije zakazan za nedelju i mi ćemo u ponedeljak izaći sa konkretnim stavovima Vlade Republike Srbije oko svih tih pitanja.

Ni jedno pitanje neće biti, a da se ne razgovara o njemu i da o tome nemamo čvrst stav.

Ubeđen sam da ćemo nakon te nedelje sa svojim zvaničnim stavovima moći da obavestimo javnost i da će to biti konkretne stvari koje će dati odgovore na većinu pitanja koje ste vi postavili.

„Upozorenje Fiskalnog saveta da bi budžetski deficit mogao da dostigne 4,5 umesto 3,6 odsto BDP-a, neozbiljna je i neprecizna projekcija“, izjavio je ministar finansija 11. marta i, barem delimično, bio u pravu: ako već nije bila neozbiljna, ovu projekciju je ekonomska politika od marta do danas učinila nepreciznom, pa deficit budžeta za 2013. neće biti ni 3,6 ni 4,5, već iznad 5,5 odsto, a sasvim je moguće da bude i dvostruko veći od planiranog, pokazali su događaji iz prethodne nedelje. Osim novog izveštaja Fiskalnog saveta, u kom piše da je, zbog stalnog odlaganja reformi, ponovo moguća kriza javnog duga, oglasili su se i MMF i Svetska banka: „Srbija se suočava sa velikim izazovima“ (čitaj: problemima), navodi se u preliminarnom izveštaju MMF-a, dok je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor izjavio za RTS da ni smanjenje ili zamrzavanje plata neće biti dovoljna, već tek potrebna mera za smanjenje deficita. Čak je i ministar Dinkić u Skupštini ocene Fiskalnog saveta, ovog puta, okarakterisao kao „iskrene i dobre, i treba ih poslušati“, i najavio rebalans kojim će pokušati da se zatrpa krater u budžetu. Međutim, u utorak 28. maja „mina“ je stigla od predsednika Vlade. „Nije dogovoreno nikakvo zamrzavanje i smanjenje plata. To neće biti i to nije u programu ove vlade“, izjavio je Ivica Dačić, i sasvim lepo kompletirao šizofrenu sliku srpskih finansija, koje se zahuktalo kreću ka „grčkom scenariju“…

EKSPERTI O FINANSIJAMA:
Gde je ona lepa zemlja Grčka, VREME broj 1169. od 30. maja

BORISLAV STEFANOVIĆ (DS): Dame i gospodo, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, zahtev DS za održavanje vanredne sednice o katastrofalnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji je prouzrokovan vašim lošim merama u ekonomskoj sferi, u fiskalnoj sferi i u svemu ostalom što ste do sada uradili.

Mi smo, naravno, ovde došli da vam se obratimo u formi pitanja kako mislite da taj problem rešite. Kako mislite ove katastrofalne pokazatelje u našem privrednom okruženju, u životnom standardu građana nezaposlenosti da rešite. Upozoravali smo na vreme da će do ovoga doći i u septembru kada ste usvajali rebalans, izmene poreskih zakona, kao i dva meseca kasnije, kada ste usvojili ovaj, krajnje nerealni budžet čija je primena dovela do tragične ekonomske situacije sa kojom se Srbija danas suočava. MMF upozorava da će deficit biti za jednu i po milijardu veći od planiranog. Da li ste svesni koliki je to gubitak, jer inače to vredi polovina „Telekoma“ ili gotovo svi budžeti lokalnih samouprava u Srbiji.

Niste nas shvatali ozbiljno, nazivali ste nas lopovima i neznalicama, a na kraju se nažalost pokazalo da smo bili u pravu, da nestručno i neodgovorno vodite javne finansije i ekonomiju i da takvo vođenje nažalost vodi ka bankrotu države Srbije.

Kao i uvek do sada, kao što ste pokazali na primeru poreskih zakona prošle nedelje, i ovog puta slamku spasa ste potražili u džepu građana Srbije.

Danas se ne postavlja pitanje zamrzavanja plata, gospodine predsedniče Vlade. To je učinjeno još u septembru prošle godine, nažalost kada ste izmenili Zakon o budžetskom sistemu. Nama sada, nažalost sledi smanjenje plata i penzija, poštovani građani, jer nema odakle da se isplate.

Građane ste doveli na ivicu egzistencije, što se vidi kroz pad prometa u maloprodaji od 18 odsto.

Kada narod ne kupuje, privreda nema za koga da proizvodi odakle da plaća poreze. Koliko god da ih vi povećate, nalazimo se u začaranom krugu čiji je jedini logičan rezultat prazna kasa iz koje ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, ni socijalna davanja.

Verujte nam da nas kao građane ove zemlje ovi podaci ne čine ni malo srećnim. Bez ideje, vizije, napretka ekonomskog, nema šanse za spas Srbije i to je ono što vam mesecima ponavljamo, bez dugoročne strategije, bez izvesnosti ekonomske politike i stabilnih uslova poslovanja za domaće privrednika i strane investitore, nema ni boljeg života za naše građane.

DS nije i neće sedeti po strani u udobnoj poziciji opozicione stranke i posmatrati kako zemlja propada. Čim smo izabrali novo rukovodstvo, izradili smo ozbiljan, precizan i ekonomski program za izlazak Srbije iz krize koji je već tri meseca dostupan javnosti.

Inače, tražila je Asocijacija malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, ovu sednicu.

Da li ste ikada razgovarali sa njima, da li ste razgovarali sa gospodinom Kneževićem, sa sindikatima da čujete kakvo je alarmantno stanje u našoj socijalnoj sferi ekonomije? Hvala.

PREMIJER IVICA DAČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, sigurno da nije glavna tačka ovog današnjeg zasedanja ubeđivanje u to da je ekonomska situacija u Srbiji izvanredna.

` Kao što znate, o tome sam govorio i kada sam biran na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije.

Takođe kao što znate, ova ekonomska kriza, nažalost, to je jedna od retkih velikih svetskih kriza koja nije nastala na Balkanu ili na sreću. Posledice se osećaju i ovde.

Nemoguće je reći da će Srbija proći kroz veliku svetsku ekonomsku krizu, bez posledica. Te posledice se osećaju u svim sferama. Ne možete govoriti o uspešnom funkcionisanju države, o ostvarivanju glavne funkcije države, uključujući i socijalno-ekonomsku, bez prihoda u budžetu.

Sve države na svetu, uključujući i one najveće i najbogatije su se susrele sa ovim problemom. Ako gledamo njihove parametre, verovatno i oni smatraju za njihovu krizu da je katastrofalna. Kao što zante, Vlada Republike Srbije se od početka zalagala za to da se ne može teret krize prebacivati na najsiromašnije slojeve stanovništva, a to znači da se ne ide principom smanjivanja ili zamrzavanja plata i penzija, ali da se raspravlja i da se razmatra pitanje kojom brzinom i kojim procentom će rasti.

Kada je reč o MMF, samo bih podsetio da nije ova vlada prekinula aranžman sa MMF, nego prethodna. Nije tačno. Zajedno smo bili u toj Vladi.

Kada je bio najveći deficit u budžetu? Gospodine Đeliću, ipak niste toliki stručnjak za finansije, sada ste pali na ispitu. U vreme Vlade Mirka Cvetkovića, deficit je bio skoro 8 odsto i po podacima Fiskalnog saveta.

Nisam došao ovde da se raspravljam sa vama oko toga kada je bilo gore, nego šta možemo da uradimo sada dalje, a dobro znate zašto je bio toliki deficit, zbog izbora jer je trebao da se ostvari bolji rezultat na izborima.

Mi ovde ne treba sada da raspravljamo o ovim kategorijama, ovo jeste politička rasprava, ovo nije ekonomska. Niste vi zakazali ovu raspravu da bismo raspravljali o ekonomski parametrima, nego da bismo vodili političku borbu.

Takođe vas podsećam, predsedavajući sam Socijalno-ekonomskog saveta i ja razgovaram sa sindikatima i poslodavcima.

Moramo da se suočimo sa problemima. Moramo da vidimo koji je to put kojim ćemo ići dalje, kao što smo donosili teške odluke u oblasti politike, sigurno da treba razgovarati o tome koji je put da se ide dalje.

Samo stojim na stanovištu da se ne može ograničavati, da se samo ne može štedeti, već da se mora ulagati u razvoj. To da će samo štednja da donese dobro ovoj zemlji, to je nemoguće. Taj koncept je pao u čitavoj Evropi.

Angela Merkel je govorila da nam treba demokratija koja je prilagođena tržištu. Socijaldemokrate, vaše navodne ideološke kolege iz Nemačke, kažu da nam treba tržište koje je prilagođeno demokratiji. Zato umesto da se optužujemo, hajmo da se nadmećemo u tome šta se predlaže. Koji su predlozi za rešavanje ovako teške ekonomske situacije?

Podsetiću vas na kraju jednu stvar i želim da vam se izvinim, jer kao što znate zemlja se nalazi u veoma velikoj diplomatskoj aktivnosti, sa ciljem obezbeđivanja pozitivne odluke o dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.

Ovde, u parlamentu ću morati da primim ministre inostranih poslova dve zemlje, ostali ministri će ostati tu i ja sam tu ceo dan. Takođe, danas dolazi ministar inostranih poslova Velike Britanije. Popodne idem u Rumuniju da rešavamo probleme da ne bismo došli u situaciju kao prošli put, da i kad Nemačka kaže – da, onda Rumunija kaže – ne, na kraju.

(Predsednik: Vreme.)

Želim samo da vas podsetim na jednu činjenicu, izvinjavam se gospodine predsedniče, po svim istraživanjima javnog mnjenja, pa čak i onih istraživača po kojima je Boris Tadić još predsednik Srbije jer nisu predvideli taj rezultat na predsedničkim izborima, nikada nije bilo ovoliko poverenje…

(Poslanici DS dobacuju s mesta: Vreme, vreme, vreme.)

Da li je problem u vremenu? Ne, ako je problem, ne moram da govorim, nije sporno, u redu, nema problema. Ovde sam došao da ovde odgovaram, a vi mi ne date da pričam. Mogu i da idem, ok.

Hoću samo da kažem, pričajte šta hoćete, odavno nije bilo ovakvih očekivanja građana, zabrinut sam zbog toga. Građani mnogo očekuju od ove Vlade po svim istraživanjima javnog mnjenja. Očekuju i poboljšanje ekonomske situacije.

(Srđan Milivojević, s mesta: Videli smo na Oplencu.)

Kad smo već kod Oplenca dame i gospodo…

(Predsednik: Gospodine Dačiću, dajte im priliku da vam postave to pitanje.)

Ne, ne moram, ali nemojte da mi dobacujete, neću se ni vraćati više. Nisam ovde došao zato što moram, mogao sam i ja da izmislim obaveze. Mogao sam i ja da kažem da ne mogu da dođem. Naravno, uvek se nalaze opravdanja za sve to.

Uvek sam došao ovde kada ste me zvali i zato vas molim da mi ne dobacujete, jer ja vama nikada nisam dobacivao dok ste vi govorili. Znam da je to vaš manir, gospodine Milivojeviću, iz petooktobarskih dana. Kada su došli pred vašu kuću da vas tako maltretiraju, kao što ste vi druge, onda ste rekli da to nije demokratski. Ponašajte se onako kako očekujete da se drugi ponašaju prema vama. Hvala.

BORISLAV STEFANOVIĆ: …Ne znam zašto vladajuća koalicija nije u situaciji da najzad uradi nešto po pitanju ove situacije gde nam stalno ističu ministra Dinkića, a oni se kriju na nekim drugim stvarima, i kako smo čuli od premijera, izmišljaju obaveze. Zašto to činite kada ste lepo digli ruku na Vladi i u parlamentu izglasali ove katastrofalne ekonomske, tj, poreske zakone, pre svega mislim na SNS?

Ono što je činjenica i što pored svog ovog dobacivanja i nekog jeda premijera Dačića, ne može da se izbriše, to je da je budžetski deficit u katastrofalnom stanju i iznosi, poštovana gospodo, 78 milijardi dinara. Duplo je veća rupa u budžetu nego pre samo nekoliko meseci, kako je bilo predviđeno. To se zove amaterizam i nestručnost.

Uzroci su smanjen prihod zbog loše poreske reforme i neracionalne potrošnje, ali ste zato ulagali 300 miliona u Valjevo-Loznica prugu, subvencije za turizam 40 miliona, „Fijat“ 15 miliona, Republika Srpska 20, čuvena „Brodogradnja“ koje kao nema, 11.

Javni dug je porastao za četiri, ukupan neto rast je četiri milijarde evra za godinu dana ove Vlade. Gde su otišle pare, to je moje pitanje? Koji infrastrukturni objekat je izgrađen? Potvrđen je lošiji rejting u smislu kreditnog rejtinga, nego za vreme prošle Vlade. Standard života, broj prijavljenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje, gospodo, je u prva dva meseca povećan za 30.000 nezaposlenih ili ti preko 500, danas sam čuo podatak 600 nezaposlenih dnevno.

Plate u martu su niže za 7,6 odsto nego martu 2012. godine. Penzije su u martu niže za 6,2, nego pre godinu dana. Promet u trgovini na malo je u martu niži za 18 odsto. Imamo pad u svim sferama života, imamo pad u razmeni poljoprivrednih proizvoda, što je do sada nezabeleženo, itd.

Mi možemo o ovome da pričamo do sutra, nažalost, imamo jako malo vremena. Zaključak je da ste nestručno i neodgovorno vodili javne finansije i da ste državu doveli do bankrota. Nema vizije, strategije, nema bilo kakve ekonomske izvesnosti, poštovani građani.

Nakon podrške Dinkića i u poreskim zakonima, SNS i SPS su se ponosno svrstali u ovu plejadu uništitelja Srpske ekonomije. Šta ćete da uradite po tom pitanju, kada vas građani sutra budu pitali da li podržavate ovu ovakvu nikakvu ekonomsku politiku? Šta će biti vaš odgovor, poštovane kolege?

Ono što je sigurno, i time završavam, da je nama žao što su ovakvi parametri. Mi bismo voleli da ne moramo o ovome danas da pričamo. Demokratska stranka je napravila detaljan program za izlazak iz krize, pročitajte ga, koristiće vam gospodo. Uradite nešto. Ne može se ovako voditi država i ekonomija. Ne možete se svi skrivati iza Mlađana Dinkića.

MLAĐAN DINKIĆ (MINISTAR EKONOMIJE): Ne krijem se ni iza koga i govorim uvek otvoreno. Niko neće da kaže da Srbija nije u problemima, čuli ste i premijera. Međutim, neće nas nikuda odvesti licitacija koliko je vaša Vlada koju ste vodili bila odgovorna, a šta je sada preneti efekat.

Molim vas da iznosite tačne podatke u diskusiji i bilo bi jako dobro da date konkretne predloge, ne samo da kažete – imamo program. Kažite, šta treba uraditi konkretno, jer ovo deluje vrlo opšte?

Šta ste netačno izneli? Prva i osnovna stvar, nije država pred bankrotom, ali može ući u bankrot ako se ne povuku određene mere, od kojih su neke nepopularne. Može ući za godinu, dve, tri dana, sada ne može ništa da se desi. Mi imamo dovoljno novca i isplaćujemo redovno i penzije i plate. Problem jeste što su penzije niske i ono što je sada pitanje, kako dalje usklađivati rast plata i penzija u javnom sektoru, je privatni sektor sam određuje kakve će biti plate?

Mi ćemo u okviru vladajuće koalicije imati u narednih sedam dana konsultacije i pred vas ćemo izaći sa konkretnim programom kako mi smatramo da treba zaustaviti rast budžetskog deficita.

Sasvim sigurno ja lično neću dozvoliti da budžetski deficit bude čak ni približno jednak onome koji je ostavila Vlada Mirka Cvetkovića. To garantujem.

Garantujem još jednu stvar, ko god želi da kaže da će se penzije smanjivati, ne govori istinu. Nema te teorije da se penzije smanje, ali pitanje je koliko one mogu da rastu. To je nešto o čemu moramo da debatujemo.

Ono što možemo da garantujemo to je da će isplata penzija biti uvek redovna.

Preuzeo sam vođenje javnih finansija početkom 2004. godine u jednoj drugoj vladi i zatekao sam ogromne dugove za penzionere. Vratili smo tada sve te dugove penzionerima i uveli redovnu isplatu penzija. Tačno se zna kada idu penzije. To se do dana današnjeg nije promenilo, niti će se promeniti. To, prosto, ne dolazi u pitanje.

Ono što jeste pitanje to je kako smanjiti budžetski deficit, imajući u vidu da 52 odsto ukupnog budžeta Srbije čine upravo plate i penzije, a još nekih 20-25 odsto čine zakonske obaveze po osnovu socijalnih davanja? Dakle, manevarski prostor za uštede nije uopšte veliki.

S druge strane, činjenica jeste da mora da se postigne balans između mera štednje koje su neophodne, ali i investicija. Mi tragamo za tim odgovorom i svaki konstruktivni doprinos i opozicije i poslanika vladajuće koalicije biće više nego dobrodošao.

Gospodine Stefanoviću, nije fer da pričate o platama iz marta, a ne pominjete podatak za april. Ne kažem da se nešto posebno dogodilo, ali jesu porasle 10 odsto možda i zbog isplata prvog dela majskih plata.

Zašto ne poredite poslednje statističke podatke, nego baratate sa bajatim podacima?

Takođe nije tačan ni podatak o nezaposlenosti. Mi se ne hvalimo situacijom na tom polju. Ona je teška. Pravo stanje ćemo znati tek u junu mesecu, kada se objave podaci o anketi radne snage, jer se oni objavljuju samo dva puta godišnje. Oni su jedini pravi i merodavni, da se tačno vidi koliko ljudi zaista traži posao. Ali, činjenica je da ti podaci sigurno neće biti dobri. Mi time nećemo moći ni da se pohvalimo, niti je prethodna vlada mogla time da se pohvali.

Ono što jeste činjenica, prema ovoj statistici o kojoj vi govorite, nije se povećao broj nezaposlenih na evidenciji u prva četiri meseca za 30 hiljada, nego za šest hiljada, što nije bogzna šta, ali šest hiljada i 30 hiljada, to je pet puta manje. Prosto, pogledajte statistiku i videćete to.

Javni dug od početka godine povećan je za 1,4 milijardi evra. Pre svega smo izlazili na tržište kapitala da bi vraćali dugove koje je u amanet ostavila prethodna vlada, jer je ona povećala rashode za kamate četiri puta u četiri godine.

Ono što je takođe tačno to je da jedan dobar deo dugova još nismo ni uspeli da vratimo. Videli ste juče one putare? Pa nisu ti dugovi putarima nastali sada, u ovoj godini, niti su nastali u poslednjem kvartalu prošle godine.

Znači, uspeli smo da vratimo dugove zdravstvenim institucijama. Platili smo 18 milijardi dinara da bi spasili depozite u Razvojnoj banci Vojvodine i u Agrobanci, a to nije nastalo zbog rada ove vlade.

Ako krenemo priču o tome kako je radila prethodna vlada, mislim da nećemo biti na pravom putu. Tako ja mislim, vaše je pravo kojim ćete putem ići u ovoj raspravi. Konstruktivna rasprava jeste u tome da vi kažete šta vi mislite da treba danas uraditi i da to kažete bez demagogije, nego otvoreno, šta biste vi radili i da li hoćete da pomognete u interesu građana da se sprovedu mere koje su dobre.

*

ZOLTAN PEK (SVM): Poštovani predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM gospodinu ministru finansija. Pitanje se odnosi na problem sa kojim se suočavaju naši privrednici kao i građani. To je siva i crna ekonomija i crno tržište.

Znamo da je stanje privrede Srbije dramatično. Neki privrednici misle da ne mogu ili da jedva mogu preživeti oni koji legalno rade. Oni su opterećeni porezima, doprinosima, ponekad kontrolom finansijske policije ili inspektora i sa nelojalnom konkurencijom zbog postojanja crne i sive ekonomije.

Najveći problem naše ekonomije je siva i crna ekonomija, kao i crno tržište. Siva ekonomija u Srbiji je 15 odsto veća nego u regionu. Oko 28 odsto preduzetnika se bavi sivom ekonomijom. Njihovi radnici dobijaju platu minimalac, na to plaćaju porez i doprinos, a ostali veći deo plate u kešu. Veće nam je zlo tzv. crna ekonomija i crno tržište. Privrednici koji rade u crnoj ekonomiji uopšte ne plaćaju državi poreze i doprinose. Pošto je procena nezaposlenosti jako velika, naši građani su primorani da se zaposle na crno i došli smo do toga da su njihova prava jednaka sa pravima robova u robovlasničkom društvu. Vidimo da se pored buvljih pijaca pojavljuju nelegalna skladišta, lokali, magacini, parkinzi se izdaju na crno. Jedno je sigurno, da je crno tržište najveće zlo naše srpske privrede.

Ako slučajno naši građani nekako dođu do toga da uštede koji dinar da bi kupili novu obuću ili odelo, ili neku novu belu tehniku, primorani su da u našim radnjama kupuju robu nekontrolisanog kvaliteta i porekla. Naše radnje su prepune sa kineskom robom ili sa falsifikatima roba poznatih firmi. Kupujemo obuću koja se posle prve kiše raspada na nozi, kupujemo frižidere ili veš mašine koje se pokvare i pre garantnog roka, ako ga uopšte imaju.

Pitanje je koje će mere preduzeti Vlada da smanji nivo sive i crne ekonomije, crnog tržišta i kako i sa kojim merama će zaštiti prava potrošača?

MLAĐAN DINKIĆ: Vi ste apsolutno u pravu. Ono što jeste naš plan je da zaštitimo sve one koji redovno plaćaju porez državi i obrnuto, da se najoštrije napadnu svi oni koji to izbegavaju. Zašto? Pre svega, zbog onih koji su u sistemu i koji plaćaju i doprinose radnicima za penzije, za zdravstvo i poreze lokalnim samoupravama i državi.

Nije lojalna konkurencija ako neko radi i plaća sve obaveze državi, a sa druge strane pre puta je neka radnja koja ništa ne plaća. Tu prosto ne sme biti tolerancije i ne sme biti socijalne demagogije. Rekao sam to i u raspravi ovih dana, možda ne može svako da bude preduzetnik. Onaj ko može to je taj, onaj koji je sposoban, sposoban je da poštuje zakon i ako može jedan veliki broj ljudi to da čini, onda moraju svi. Tu je najvažnije da se zakon striktno primenjuje jednako za sve.

Garantujem vam da će naša poreska uprava biti jednaka prema svima i da ćemo pokušati sada kada smo izmenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da primenimo nešto što do sada nismo imali kao instrument u rukama. To je mogućnost i da kontrolišemo ne registrovane radnje i ne registrovanu delatnost. To je do sada kontrolisala samo tržišna inspekcija koja je malobrojna, sa nekoliko stotina inspektora i to je bilo nemoguće kontrolisati.

Sada imamo oko sedam hiljada ljudi u poreskoj upravi, koji će se baciti i na taj problem, pre svega da bi zaštitili one koji uredno plaćaju porez.

Takođe, i druge inspekcijske službe koje utvrđuju kontrolu kvaliteta proizvoda, trebalo bi da rade ažurnije svoj posao. Vi ste potpuno u pravu. Šta ima potrošač od toga ako kupi neki odevni predmet ili obuću, a raspadne mu se za dva meseca, pa mora ponovo da ide da kupuje? Platio je navodno jeftinije, zato što nije bio dobar kvalitet, posle toga mora da plati ponovo. Međutim, jasno je da je u svesti potrošača – hajde da što manje platim, jer je teška situacija i on ne razmišlja o tome koliko će dugo da mu traje neka roba koju kupi. U tom smislu, poštovanje standarda kvaliteta i u industrijskim proizvodima i kod hrane jeste nešto što je jako važno i što naše službe moraju da poštuju, da bi zaštitile građane.

ZOLTAN PEK: Hvala na odgovoru, gospodine ministre.

Mislim da smo imali u poslednjih nekoliko godina pokušaje da smanjimo sivu i crnu ekonomiju, ali nadam se da će ove vaše mere što ćete doneti, doneti neku pozitivnu tendenciju, radi rešenja ovog problema. Ali, nažalost, niste ni jednu reč rekli o carinskoj službi koja pripada vašem ministarstvu. Mislimo da je jedan od najvećih generatora crnog tržišta neefikasan rad carinske službe.

Rad carinske službe je samo kontrolisan internom kontrolom. Znači, nema eksterne kontrole. Preko carine prelazi nam neevidentirana roba u našu zemlju, na naše tržište. Ovako se povećava nelojalna konkurencija onim privrednicima koji rade legalno na tržištu. Znači, na carini bi trebalo da se legalizuje ova neevidentirana roba.

Onda, problem je još rad tzv. fantomskih firmi, koje snabdevaju robom naše tržište, sa nelegalnom robom. Ponovo moram da istaknem kinesku robu, jer i ona je jedna od najvećih izvora crnog tržišta. Obim prometa na crnom tržištu u našoj zemlji je iznad 50 odsto BDP, tako kažu.

Pitanje je, gospodine ministre, kako i kada ćete poboljšati rad i kontrolu carinske službe da bi snizili uvoz crne robe u našu zemlju?

MLAĐAN DINKIĆ: Nama ne preostaje ništa drugo nego da tu pozovemo i privrednike i građane u pomoć.

Mi ćemo otvoriti i posebne telefonske linije, ukoliko se nekome desi da vidi da carinici zloupotrebljavaju svoj položaj, da učestvuju u korupciji, da namerno propuštaju robu bez carine. Mi ćemo dati jednu anonimnu liniju, odnosno moguće je prijaviti i mi to moramo da iskontrolišemo sa policijom i sa istražnim organima, i ako se neko uhvati u toj korupciji, mora biti odstranjen iz te službe.

Naravno, ja ću, gde god postoji sumnja, to prijaviti pre svega policiji i drugim istražnim organima, da ispitaju te prelaze, odnosno te carinike za koje se sumnja da namerno propuštaju robu bez carine i time utiču na rast crnog tržišta. Plus, otvorićemo i za poresku upravu i za upravu carine telefonsku liniju u centrali gde će svako moći bez ikakvog straha da se javi ako primeti nešto što je loše u radu i poreskih službenika i carinskih službenika, da bi to mogli prvo da proverimo, ako je potrebno, da tražimo i saradnju sa drugim organima kao što je policija.