Izborni uslovi
Vladi stoje na raspolaganju vrlo ograničene mere – povećanje stope nekog prihodno izdašnijeg poreza i/ili kontrola plata i penzija
Javne finansije u Srbiji su u vrlo lošoj poziciji. Planirana fiskalna politika za 2013. godinu neće se ostvariti. Do kraja 2013.godine prihodi republičkog budžeta će odstupiti od plana za najmanje 80 milijardi dinara kaže se u dokumentuOstvarenje budžeta, ocena mera vlade i predlog Fiskalnog saveta za stabilizaciju javnih finansija
Javne finansije u Srbiji su u vrlo lošoj poziciji. Fiskalni deficit će u 2013. godini, umesto planiranih 3,6 odsto BDP-a, premašiti 5,5 odsto BDP-a, čak i sa poslednjim merama Vlade za smanjenje deficita.
Javni dug, koji je već iznad 60 odsto BDP-a, nastaviće da raste i u 2013. i u 2014. godini.
Da bi se fiskalna kretanja trajno stavila pod kontrolu i izbegla kriza javnog duga, potrebne su:
1) oštre mere Vlade već u 2013. godini i
Javni dug je premašio 60 odsto BDP-a i nastaviće da raste i u 2013. i u 2014.
godini.
Premda se u javnosti mogu čuti i ocene da se javni dug tokom 2013. smanjio, on zapravo nastavlja vrlo brzo da raste. Od početka godine do kraja aprila, javni dug je povećan za oko 1,5 milijardi evra – sa oko 18 milijardi evra na oko 19,5 milijardi evra.
Do kraja godine javni dug će gotovo sigurno da premaši i 20 milijardi evra.
Privid smanjenja javnog duga je nastao prvenstveno zbog toga što dinar jača u odnosu na evro, ali i zbog nekih, metodološki neispravnih, tumačenja učešća javnog duga u BDP-u tokom godine.
Jedini način na koji se javni dug može dugoročno stabilizovati i smanjiti je smanjivanje fiskalnog deficita, a fiskalni deficit u 2013, pa i onaj koji sledi u 2014, biće veoma visok. Čak i sa deficitom od 3 odsto BDP-a u 2014. godini, za koji je potrebno snažno fiskalno prilagođavanje, učešće javnog duga u odnosu na BDP će i u 2014. godini nastaviti da raste.
Moguće je, naravno, da se u 2014. godini (ili čak ranije) realizuje neka od većih privatizacija, koja bi mogla da jednokratno smanji javni dug. To, međutim, nikako ne bi moglo da promeni trend rasta javnog duga, već bi samo jednokratno smanjilo njegov nivo…
2) kredibilan plan smanjenja deficita u srednjem roku.
Za postizanje prvog cilja, neophodno je što ranije usvojiti rebalans budžeta, koji će morati da sadrži i mere za kontrolu penzija i plata u javnom sektoru. Za postizanje drugog cilja, neophodno je napokon započeti sprovođenje planiranih strukturnih reformi, ali i sklopiti aranžman sa MMF-om – kao garanciju investitorima da će Vlada izvršiti neophodno fiskalno prilagođavanje i biti u mogućnosti da u budućnosti vraća narasle dugove. Planirana fiskalna politika za 2013. godinu neće se ostvariti.
Aprilski podaci o kretanju javnih prihoda i rashoda sada i definitivno potvrđuju prethodnu ocenu Fiskalnog saveta (iz marta 2013. godine) da su fiskalni tokovi u 2013. veoma nepovoljni. Deficit konsolidovane države u prva četiri meseca iznosi 61 milijardu dinara, a budžeta Republike čak 78 milijardi dinara. Izvesno je, dakle, da se neće ni približno ostvariti planirani deficit konsolidovane države u 2013. godini od 132 milijardi dinara, odnosno Republike od 122 milijardi dinara.
U prva četiri meseca 2013. javni prihodi su znatno odstupili od plana, dok su javni rashodi (prividno) pod kontrolom.
Javni prihodi su u prva četiri meseca 2013. godine manji od očekivanih za čak 40 milijardi dinara. Javni rashodi države su u prva četiri meseca, uz manja odstupanja, bili u granicama očekivanih. Trebalo bi, međutim, zadržati određenu rezervu u tumačenju kretanja javnih rashoda, jer je država neke svoje intervencije, koji su suštinski javni rashodi, izvršila van budžeta (intervencije u „Železari Smederevo“, plaćanje nagomilanih docnji, intervencije u bankarskom sektoru).
Do kraja godine očekujemo da će prihodi republičkog budžeta odstupiti od plana za najmanje 80 milijardi dinara (2,1 odsto BDP-a). Osnovni razlog povećanja fiskalnog deficita u 2013. jesu slabiji od očekivanih prilivi budžeta Republike…
Ostvarenje budžeta, ocena mera vlade i predlog fiskalnog saveta za stabilizaciju javnih finansija Javne fina Kontrola penzija i plata u javnom sektoru biće neophodna i za budžet 2014. godine.
Strukturne reforme koje su predviđene paketom fiskalne konsolidacije nisu sprovedene, što umanjuje moguće izvore ušteda i smanjenja deficita u 2014. godini. Zbog toga za potrebno smanjenje deficita u 2014. godini Vladi stoje na raspolaganju vrlo ograničene mere – povećanje stope nekog prihodno izdašnijeg poreza i/ili kontrola plata i penzija.
Fiskalni savet smatra da povećanje poreza ne bi trebalo ni razmatrati budući da problem javnih finansija u Srbiji nije nizak nivo javnih prihoda već njihov visok nivo…
Fiskalni savet stoga smatra da je nastavak kontrole penzija i plata u javnom sektoru u 2014. neophodan i ekonomski opravdan. Prosečna plata u javnom sektoru je za 30 odsto veća nego u privatnom sektoru, po čemu je Srbija negativni rekorder među evropskim zemljama, a pri tom je sigurnost posla u javnom sektoru znatno veća nego u privatnom sektoru.
Izvor: Ostvarenje budžeta, ocena mera vlade i predlog fiskalnog saveta za stabilizaciju javnih finansija, 23. maj 2013,
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
