Informacione tehnologije >

Ništa se neće dogoditi

"To je i povratak onog osećaja iz detinjstva da ste, kada pređete granice republika, i dalje u svojoj domovini. Domovina je tamo gde razumete tuđe reči i misli. Programeri moraju jedni druge jako dobro da razumeju"

Pretposlednja dva dana aprila u beogradskom hakerspejsu (hackerspace) Haklab Beograd, održano je još jedno regionalno okupljanje hakera pod nazivom "Ništa se neće dogoditi" (NSND). "NSND je nastavak zajedničkih izleta ekipe s Razmjene vještina iz Zagreba koji su krenuli negdje od 2005. Ime je nastalo nakon što smo u najavi za Sarajevo primijetili da međunarodni skup hakera iz Makedonije, Srbije, Hrvatske i BiH traži obećanje da se ipak ništa neće dogoditi", objašnjava Marsel Mars, jedan od prvih organizatora i učesnika okupljanja. Obećanje da se "ništa neće dogoditi" učesnici objašnjavaju povučenijom prirodom hakera koji ne trpe pritisak konvencionalnih konferencija, već žele da slobodnom voljom na licu mesta odlučuju koliko će i u kojoj radionici učestvovati, ili na koju temu će najbolje umeti da prenesu svoje znanje drugima.

"NSND okuplja lokalne zajednice hakera koji su na mnogim mjestima krenuli sa tjednim okupljanjima Razmjene vještina, u Makedoniji Spodeli znaenje ili još ranije kao lokalni LUG-ovi (Linux user group). S vremenom je NSND postao regionalna zajednica hakera. U punom smislu te riječi. Dali smo si dovoljno vremena za upoznavanje, druženje i prijateljstva. Kako smo uz to još i tehnološki entuzijasti, onda se konferencijski program događa spontano jer znalci imaju što za podjeliti", dodaje Marsel.

Specifičnost skupa je prevazilaženje nedostataka tipskih konferencija, pogotovo kada je reč o visokim naknadama za učešće, sponzorisanim prezentacijama ili hijerarhijskom uređenju. Učesnici ovogodišnjeg beogradskog NSND došli su iz različitih mesta iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Bugarske, a događaju je prisustvovao i hakaktivista (hacktivist) jednog od najaktivnijih i najpoznatijih hakerspejsova na svetu, "Nojzbridž" iz San Franciska, Majkl T.

Pokušavajući da dođem do odgovora kakav je plan za dva dana skupa, dobijala sam jednostavno objašnjenje da se to i dalje ne zna: prva jutarnja sesija bila je rezervisana upravo za dogovor i uređivanje programa. Haklab je bio pun ljudi koji su učestvovali u stvaranju rasporeda i predlaganju ideja. Na licu mesta se odlučivalo ko će o čemu govoriti prema tome ko je spremio koju temu, koliko ona interesuje druge učesnike, ili prosto prema tome šta ljudi najviše žele da čuju jedni od drugih. Ceo dogovor i zapisi tekli su i on-line, na interaktivnom, kolaborativnom editoru za tekst, PiratePad-u. Ideja je da ovom metodom svaki učesnik dobija upravo ono što želi da čuje, i da, inače povučeni zaljubljenici u programiranje i tehnologiju, postanu motivisani na aktivno učešće u radionicama i debatama.

"Ako se desi da nema nikoga za predloženu temu ili pitanje, onda krenemo u zajedničko istraživanje. To sve skupa funkcionira jer smo si dali dovoljno vremena da si vjerujemo i da se ne nerviramo oko stvari oko kojih bi se nervirali negdje drugdje s nekim drugim ljudima. Nestrpljive i ambiciozne, ako se i pojave, proguta zajednica koja zna da nema razloga za pritiskanje", objašnjava Marsel.

ANTIKONFERENCIJA U PRAKSI: Predavanja su pokrivala teme od raščitavanja DNK korišćenjem cloud tehnologije, preko globalnih Internet politika i automatizacije torenata, do polifazičnih snova i korišćenja privatnih mreža poput Darknet-a. Bojan Petrović, jedan od predavača iz Beograda, govorio je o Coq-u, sistemu koji se može koristiti u matematičkom dokazivanju da programi koji se pišu ne sadrže greške. Na specifičan način, Bojan je uspeo da spoji svoju filosofsku (što je po obrazovanju) i programersku (što je po zanimanju) stranu. "Na radionici koja se održava svake nedelje u Haklabu Beograda bavimo se i semantikom programskih jezika, odnosno, pokušavamo da damo strogo matematičko značenje terminima koje programeri koriste u svakodnevnom radu, iako ga ne moraju nužno biti svesni. Za ovu oblast postoji dosta zainteresovanih ljudi koji, poput mene, imaju formalno obrazovanje iz filozofije, jer teme kojima se bavimo često zadiru i u oblast filozofije matematike", kaže Bojan.

Dobrica Pavlinušić, predavač iz Hrvatske, govorio je o Android HDMI stikovima. "To su mali računari, tek nešto veći od USB memorija, koji se spajaju na televizor i omogućavaju pokretanje Androida ili Linux distribucija", precizira Dobrica. On smatra da je njegovo predavanje bilo dobro prihvaćeno jer "nije toliko svejedno koji Android uzeti ukoliko na njemu želimo pokretati Linux".

Zanimljiv deo su razgovori između i nakon samih radionica. Jedna od najžučnijih diskusija bila je o brendovima laptopova. Dok su jedni tvrdili da je izbor brenda posledica racionalnog izbora, drugi su tvrdili da je kupovina određene marke računara iracionalna stvar vođena željom za "modiranjem" i "brendiranjem", a iskonstruisana medijima.

Druga diskusija ticala se hakerskih zajednica i njihovih odnosa prema ljudima koji ih, iz različitih razloga, napuštaju. Kako je to Bojan objasnio, "iako su zajednice uvek na gubitku kada se tako nešto dogodi, postoji osećaj da su i izvor ‘problema’ i njegovo ‘rešenje’ u prirodnom procesu smene generacija. S druge strane, postoji i verovanje da nedostatak čvršćih veza može kod mlađih generacija stvoriti osećaj da su hakerspejsovi samo usputne stanice u njihovim životima", dodaje Bojan.

Iako su hakeri medijski često predstavljeni kao negativci koji ruše sajtove vlada i upadaju u poverljive baze podataka, biti haker u ovakvoj vrsti zajednice podrazumeva napredno poznavanje računarske tehnologije i mreže, kao i ljubav prema znanju i njegovom slobodnom prenošenju.

Bojan na specifičan način objašnjava i svrhu postojanja ovakvih zajednica i okupljanja: "NSND je i povratak onog osećaja iz detinjstva da ste, kada pređete granice republika, i dalje u svojoj domovini. Domovina je zapravo tamo gde razumete tuđe reči i misli. Programeri moraju jedni druge jako dobro da razumeju, jer je život u trouglu sa drugim programerima u jednoj, i računarom u drugoj tački, u suprotnom nemoguć."

I mada se još jednom "ništa nije dogodilo", ovogodišnji beogradski NSND pomogao je svim prisutnima da zajednički rade na problemima koji ih muče, da nauče nešto što do tada nisu znali i da ojačaju regionalnu zajednicu u kojoj znanje i mogućnosti slobodno cirkulišu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Haklab Beograd

Nastao po uzoru na savremene svetske hakerspejsove, Haklab Beograd predstavlja svojevrsno mesto za okupljanje zaljubljenika u računarsku tehnologiju. Tokom protekle godine bio je mesto održavanja različitih radionica i sastanaka, od susreta Piratskog pokreta, preko radionica na temu korišćenja Linux operativnog sistema i uređivanja veb-sajtova, do predavanja o različitim programskim jezicima, filmskim večerima i filozofskim raspravama o pravima robota i genetskom inženjeringu. Priča o ljudima koji čine ovo mesto počinje 2005, ali tek u martu 2012. godine, u prostoru obezbeđenom preko Dezire Milošević, savetnice za internet pri UN, "Razmena veština" dobija svoje prostorije gde može da ugosti svakoga ko za ove teme pokaže interesovanje. "Bez slobodne razmene informacija trenutni stepen razvoja civilizacije nije održiv", objašnjava Miloš Rančić, koji kao primer jednog od najpoznatijih projekata nastalog po principu slobodnog cirkulisanja znanja navodi Vikipediju.

"Ljudi dođu, družimo se, razmenjujemo ideje i razgovaramo o onome što nas sve interesuje", objašnjava Filip Dulić, koji drži predavanja o elektronici. "Trenutno radimo na projektu ‘Haklab Status’ kroz koji bi trebalo da automatizujemo i osposobimo kontrolu nad većinom električnih uređaja unutar samog Haklaba putem interneta ili smart-telefona." Darija Medić kaže da je znala za postojanje Haklaba od samog početka, ali joj je izgledalo kao isuviše "programersko" mesto za odlazak. Redovno je počela da dolazi tek u decembru 2012. jer je i sama sada ušla u programerske vode, a i Haklab je postao pristupačnije mesto za neprogramere. "Sada se zalažem za to da se ljudima koji nemaju prilike da se susretnu da programiranjem, ono približi na nivou razumljivog", kaže Darija. "Tako su počele radionice ‘Tehnologija za početnice’, koje okupljaju devojke, uglavnom srednjoškolke, oko tema u vezi sa slobodnim softverom i veb-razvojem, ne bi li im učinile bližim oblasti koje se neosnovano smatraju muškim, pogotovo u trenutku kada razmišljaju o budućem profesionalnom usmerenju. Razvijamo blog koji će se tematski baviti pitanjem pola u okviru tehnologije i služiti kao onlajn platforma za razmenu znanja."

Aranđela Bojanovića zanimaju socijalna pitanja koja otvara razvoj tehnologije: "Haklab se nedvosmisleno pokazao kao mesto razmene znanja i to sa takvim intenzitetom da se u njemu već sada može prepoznati ambicija da postane alternativni obrazovni prostor kada je reč o informatičkim temama. Ovo je mesto u kojem se odvija i živa debata ne samo o pedagoškim i andragoškim praksama, već i o osetljivim društvenim pitanjima poput roda, pola, klase, rase koja moraju da se uzmu u obzir u okviru jedne zajednice", kaže on. "Nedavni NSND u Beogradu pokazao je da su otvorena i ona pitanja koja se tiču kritike politike identiteta hakerske zajednice, kao i pitanja rodne problematike unutar muške tehnofilske kulture u koju žene tradicionalno nisu bile uključene, a to je nešto što se sve više menja."

Što se budućnosti Haklaba Beograd tiče, naš sagovornik smatra da će ona zavisiti od njegove sposobnosti da vodi unutar sebe "konstruktivan dijalog u koji će uključiti što veći broj ljudi koji posećuje ovo mesto, ali, u isto vreme, i da razume svoj položaj u sklopu šireg društvenog konteksta koji je obeležen društvenim nejednakostima i ekonomskom nesigurnošću i da dâ svoj doprinos sistemskoj promeni ovog moralno neprihvatljivog stanja stvari".

S. P.

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net