Izborni uslovi
U protekloj deceniji među 10 zemalja centralne i istočne Evrope jedino je Bugarska imala veći obim sive ekonomije u BDP, u odnosu na Srbiju u kojoj se na crno stiče trećina BDP
Autori: Gorana Krstić Friedrich Schneider Mihail Arandarenko, Milojko Arsić, Branko Radulović, Saša Ranđelović, Irena Janković
U sivoj ekonomiji se proizvede 30,1 odsto srpskog BDP-a, 28 odsto privrednih subjekata u Srbiji se bavi sivom ekonomijom, a čak 85,3 odsto anketiranih privrednih subjekata navelo je postojanje takve (nelojalne) konkurencije u okviru svoje delatnosti, pokazuje studija Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme, Fonda za razvoj ekonomske nauke koji je putem granta finansirao USAID, a koja je u ponedeljak, 13. maja 2013. predstavljena u Narodnoj skupštini. Ovde donosimo nekoliko delova te studije:
***
Siva ekonomija jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočava privreda Srbije, a njene posledice vidljive su u oblastima utaje poreza, distorzije tržišta, nelojalne konkurencije i neefikasne raspodele resursa.
U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je značajna prepreka za razvoj snažnog sektora preduzeća i za izgradnju funkcionalne tržišne privrede.
Iako je siva ekonomija i dalje važna „sigurnosna mreža“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, njene negativne posledice po zaposlene, preduzeća i društvo u celini daleko prevazilaze njene prednosti.
Analizu uzroka sive ekonomije izvršili smo koristeći, tamo gde je to moguće i prikladno, elementarnu teorijsku analizu, uporedne podatke, stavove socijalnih partnera o funkcionisanju institucija, kao i rezultate Istraživanja o uslovima poslovanja preduzeća u Srbiji.
Među fiskalnim uzrocima sive ekonomije relevantni su relativno visoko fiskalno opterećenje rada, komplikovane i skupe poreske procedure, komplikovan i netransparentan poreski sistem, neadkevatno organizovana, nedovoljno obučena i opremljena poreska administracija, nizak kvalitet usluga javnog sektora i visok nivo tolerancije prema sivoj ekonomiji.
U domenu institucija tržišta rada, među širom grupom faktora izdvaja se nekoliko ključnih faktora koji održavaju i podstiču sivu ekonomiju – visoko fiskalno opterećenje rada na nižim nivoima zarada, sistem socijalnih davanja koji praktično ne omogućava da formalno zaposlene osobe nastave da primaju socijalnu pomoć i druge transfere, visoka minimalna zarada, kao i određena pravila u okviru zakonodavne zaštite zaposlenja, regulative radnog vremena, naknada za nezaposlenost, i penzijskog sistema.
Postoji i niz drugih institucionalnih i ekonomskih faktora koji doprinose visokom učešću sive ekonomije. Usled niske produktivnosti poslovni model značajnog broja preduzeća podrazumeva profitabilno poslovanje jedino u uslovima neizmirenja poreskih obaveza.
Ekonomska kriza i visok stepen nelikvidnosti su i one produktivnije privredne subjekte primorale da deo svog poslovanja prebace u neformalni sektor. Zbog neefikasnog mehanizma izlaska sa tržišta privredni subjekti koji celokupnu ili deo svojih aktivnosti obavljaju u neformalnom sektoru podstaknuti su da tamo i ostanu. Drugi uzroci koji značajno utiču na učešće u sivoj ekonomiji su visoko administrativno opterećenje poslovanja, nizak kvalitet regulatornog okruženja i pravna nesigurnost. Pored navedenih regultornih uzroka na poslovanje u sivoj ekonomiji utiču i visok nivo korupcije i nizak nivo poreskog morala. Među najznačajnije faktore iz finansijske oblasti spadaju značajno učešće gotovinskih transakcija u ukupnim plaćanjima, neformalni izvori finansiranja i neregistrovane doznake migranata iz inostranstva.
Obim sive ekonomije u Srbiji
U Srbiji, siva ekonomija je opala sa 33,2 odsto u 2001. godini na 30,1 odsto BDP-a u 2010. godini. Rezultati pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji opadala tokom perioda ekonomskog rasta (u odsto od BDP), a da je potom od početka ekonomske krize ostala skoro nepromenjena. U poređenju sa drugim zemljama, ona je bila veća od prosečnih vrednosti izabranih 11 zemalja tokom celog posmatranog perioda.
Jedino je Bugarska imala veći obim sive ekonomije, posmatrano u procentu od BDP, u odnosu na Srbiju.
Obim sive ekonomije prema različitim metodama procene
Godina procenat BDP
Siva ekonomija prema metodu MIMIC 2010. – 30,1
Siva ekonomija, HTC metod 2010. – 23,6
Siva ekonomija, Anketa 2012. – 21,0
(Siva ekonomije u Srbiji procenjena je na osnovu tri metoda: a) MIMIC metod koji se zasniva na modeliranju i koji je obuhvatio Srbiju i 10 zemalja centralne i istočne Evrope u periodu 2001-2010. godine; b) metod poštovanja poreskih propisa kod domaćinstava (household tax compliance, HTC) koji je obuhvatio Srbiju za 2010. godinu i koji spada u grupu indirektnih metoda jer se zasniva na makroekonomskim podacima i c) Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzenika. Primenjeni metodi procene se razlikuju po obuhvatu sive ekonomije, kako po institucionalnim sektorima, tako i po oblicima sive ekonomije, kao i po metodologiji procene. MIMIC metod najšire obuhvata sivu ekonomiju, jer obuhvata sve institucionalne sektore i sve oblike sive ekonomije. HTC metodom pocenjuju se samo oni oblici sive ekonomije koji se mogu identifikovati i proceniti na osnovu podataka o dohocima i potrošnji domaćinstva.
Na osnovu Ankete procenjeni su najvažaniji oblici sive ekonomije u preduzećima. Rezultati procene po prvom metodu ukazuju da je u svim zemljama došlo do smanjenja sive ekonomije u posmatranom periodu, sa izuzetkom 2009. godine kada je primetno blago povećanje sive ekonomije.)
Na osnovu HTC metoda procenjeno je da siva ekonomija u Srbiji iznosi 24 odsto BDP.
Procenjeni obim sive ekonomije prema HTC metodu je manji u odnosu na MIMIC, zbog toga što se na osnovu podataka o dohocima i potrošnji domaćinstva ne mogu obuhvatiti neki oblici ekonomije koji se ostvaruju u preduzećima (porez na dobit, porez imovinu, takse, naknade i dr.)
Siva ekonomija u sektoru preduzeća i preduzetnika
Procene sive ekonomije korišćenjem MIMIC metoda urađene su za Srbiju i deset zemalja centralne i istočne Evrope za period od 2001-2010. godine, a to su Bugarska, Češka Republika, Estonija, Litvanija, Latvija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija i Slovačka.
Podaci sadržani u Anketi o uslovima poslovanja omogućili su procenu sive ekonomije u preduzećima i kod preduzetnika i to u dva najvažnija oblika sive ekonomije – prometu proizvoda i delimičnom ili potpunom radu na crno.
Na osnovu Ankete je procenjeno da siva ekonomija u preduzećima i kod preduzetnika po osnovu dva navedena oblika iznosi oko 21 odsto BDP.
Procenjeni iznos sive ekonomije prema Anketi je najmanji, jer preduzeća ostvaruju sivu ekonomiju i u drugim poreskim oblicima (porez na dobit, porez imovinu, takse, naknade i dr.), a postoji i deo sive ekonomije koji se ostvaruje izvan preduzeća (rad majstora, držanje časova, prodaja na buvljacima i dr.).
Poređenje navedenih rezultata sa procenom dobijenom na osnovu MIMIC metoda ukazuje na to da se preko 2/3 ukupne sive skonomije ostvaruje u preduzećima i kod preduzetnika, i to u obliku nelegalnog prometa i ispate zarada bez plaćanje svih poreskih obaveza
Prema rezultatima Ankete o uslovima poslovanja preduzeća na osnovu mišljenja ispitanika o uključenosti sopstvenog preduzeća u aktivnosti sive ekonomije, 28 odsto privrednih subjekata u Srbiji se bave sivom ekonomijom.
To su preduzeća i preduzetnici koji imaju neformalno zaposlene i/ili koji plaćanja obavljaju gotovinski, a obveznici su PDV-a. Pod pojmom neformalno zaposleni obuhvaćeni su zaposleni koji rade bez ugovora i zaposleni koji imaju ugovor, ali nisu prijavljeni na celokupnu zaradu, pa jedan deo zarade primaju u gotovini.
Rezultati Ankete pokazuju da su preduzetnici, mlade firme, privredni subjekti u građevinarstvu i oni sa sedištem u Centralnoj Srbiji više skloni aktivnostima sive ekonomije od ostalih. Na osnovu mišljenja ispitanika o uključenosti sopstvenog preduzeća u aktivnosti sive ekonomije i njihove ocene o uključenosti drugih preduzeća iz iste delatnosti, procenili smo donju i gornju granicu nivoa sive ekonomije u ovom sektoru.
Znatan broj građevinskih firmi rade u proseku veoma kratko od 2-3 godine, dobiju nekoliko poslova u procesima javnih nabavki i zatim iščeznu sa tržišta. Znatan broj ovih firmi predstavlja posrednike između naručioca posla i podizvođača, i pri tome ostvaruju dobit od 10 odsto do 50 odsto naručenog posla. Ovakve pojave bi se mogle izbeći ako bi se u procesu javnih nabavki omogućilo učešće samo preduzećima sa značajnim referencama, određenim brojem stalno zaposlenih i godišnjim obrtom ne manjim od visine vrednosti javne nabavke
(Socijalno-ekonomski savet, 2010).
Posle građevinarstva, poljoprivreda, ugostiteljstvo i saobraćaj su delatnosti gde je siva ekonomija najzastupljenija (33,8 odsto, 33,1 odsto i 32,7 odsto respektivno).
Tako se učešće zaposlenih koji rade bez ugovora kreće od 1,9 odsto (donja granica) do 23,9 odsto (gornja granica) od ukupno zaposlenih, učešće zaposlenih koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu od 3,8 odsto do 24,7 odsto i učešće prometa koji se obavlja u gotovini od 11,3 odsto do 21,6 odsto od ukupnog prometa…
Prema nalazima Ankete konkurencija od strane privrednih subjekata čije poslovanje uključuje i neki vid neformalnog poslovanja je izuzetno rasprostranjena.
Čak 85,3 odsto anketiranih privrednih subjekata navelo je postojanje takve (nelojalne) konkurencije u okviru svoje delatnosti. I u ovom slučaju izdvaja se sektor građevinarstva, kao i saobraćaja, dok je bitan faktor prisustva konkurencije i verovatnoća detekcije. To ukazuje da se najveći problemi javljaju u delatnostima u kojima su veće regulatorne prepreke formalizacije i u kojima je teža kontrola angažovanih radnika. S obzirom da su u takvim okolnostima veće uštede od poslovanja, time je i pritisak konkurencije koju vrši neformalni sektor veći.
Izveštaj pripremio: Fond za razvoj ekonomske nauke
Autori: Gorana Krstić Friedrich Schneider Mihail Arandarenko, Milojko Arsić, Branko Radulović, Saša Ranđelović, Irena Janković
Mere za podsticanje formalizacije sive ekonomije treba da budu zasnovane na poznavanju uzroka i strukture neformalne aktivnosti. Poseban problem u njihovom osmišljavanju predstavlja to što su informacije o sivoj ekonomiji nužno nepouzdane i nepotpune.
Zbog toga je za potrebe ovog istraživanja sprovedena anketa o neformalnom poslovanju preduzeća i preduzetnika u Srbiji na reprezentativnom uzorku od 1251 privrednih subjekata (privredna društva i preduzetnici) na teritoriji Srbije.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
