FORSIRANI MARŠ DO VLASTI: Zajedno u radikalima,...

Porodične tajne – Odnosi Nikolića i Vučića >

Domaćin i njegov reformisani sin

Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka

Odnos dva najmoćnija čoveka u Srbiji jedna je od većih enigmi političkog života u Srbiji. Iako se o razmimoilaženjima između predsednika Srbije Tomislava Nikolića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića nagađa još od vremena pre prošlogodišnjih izbora, priroda tog odnosa dublja je i složenija od pukog svođenja na sukob ili jedinstvo.

Razlike su evidentne: dok se Tomislav Nikolić susreće sa Vladimirom Putinom i Aleksandrom Lukašenkom, Aleksandar Vučić odlazi u Nemačku i Sjedinjene Američke Države. Kosovo je za Nikolića teritorija koje se Srbija nikada neće odreći, dok se Vučić dugo držao podalje od ove teme. Odnos je obrnut kada je reč o Evropskoj uniji: za Vučića ona nema alternativu, dok Nikolić jedva da se izjašnjava o važnosti koju evropske integracije imaju za Srbiju. I na pojavnom planu, njih dvojica gaje dijametralno suprotan politički imidž: Nikolić neguje domaćinski stil, konzervativnog opredeljenja, Vučić o sebi formira sliku modernog, reformski nastrojenog političara, ne bežeći (čak i namerno potencirajući) poređenja sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. "Jedan je konzervativniji, drugi je pragmatičniji", kaže u razgovoru za "Vreme" analitičar Dejan Vuk Stanković: "Međutim, negde oko sedme ili osme runde pregovora sa Prištinom je postalo jasno da razlike među njima nisu dovoljno velike da bi se ispoljile ili okarakterisale kao sukob ili razdor."

U tom smislu, dve su ključne tačke na kojima se vidi da su, uprkos spekulacijama o razdoru, Vučić i Nikolić i dalje jedinstveni: jedna je odbijanje briselske ponude u pregovorima sa Prištinom, a druga – vojvođanska Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Pokrajine.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić optužio je predsednika vlade Vojvodine Bojana Pajtića da deklaracijom o pravima Pokrajine u stvari samo želi da zaštiti sebe, jer, kako kaže, čini mu se da već sada postoji dovoljno dokaza da Pajtićeva vlada nije radila po zakonu.

"Ako gospodin Pajtić ima drugih problema, onda to nisu problemi Srbije i njene autonomne pokrajine. Ako on misli da je to odbrana Bojana Pajtića od nečega što se oko njega polako priprema... Čini mi se da već sada postoji dovoljno dokaza da u njegovoj vladi nije sve rađeno u skladu sa zakonom", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare u Beogradu upitan o najavljenoj deklaraciji pokrajinske vlade. Nikolić je pozvao predsednika vlade Vojvodine Pajtića, inače, zamenika predsednika opozicione Demokratske stranke, da raspiše referendum i izbore u Vojvodini i da u kampanji kaže građanima da je Vojvodina diskriminisana, pa će se, kako je naveo, videti ko će pobediti: "Ako je toliko siguran, neka raspiše nekakav referendum, neka da ostavku i ode na izbore, pa ćemo da vidimo ko će da pobedi", poručio je Nikolić i dodao da se aktuelna vlast bori "sa mnogo većim silama i alama nego što je to gospodin Pajtić koji izmišlja problem tamo gde ga nema". U saglasju sa tim je i ono što je rekao Aleksandar Vučić: da je vojvođanska vlast nanela ogromnu štetu državi Srbiji inicijativom da pokrajinska skupština usvoji deklaraciju o zaštiti prava Vojvodine. Vučić je televiziji Pink rekao da inicijativa predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića o usvajanju deklaracije o zaštiti prava Vojvodine predstavlja "užasan udarac Srbiji u trenutku koji nije ni lak ni jednostavan".

Dejan Vuk Stanković se slaže sa ocenom da je Vojvodina tačka slaganja tandema koji se u poslednje vreme gotovo u svemu razlikuje: "Kada je reč o Vojvodini, razlike nema, osim što se i tu može reći da se Nikolić drži rezervisano, a Vučić je pitanje deklaracije shvatio kao nekakvo nadmetanje između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke."

POSETA RAZDORA: No, vratimo se na utorak, 9. april, dan kada je zvanični Beograd odbio briselsku ponudu, a Tomislav Nikolić aktuelizovao pitanje vojvođanske deklaracije. Tog dana, u poseti predsedniku Srbije bio je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik. Prema onome što je "Vreme" imalo priliku da čuje u krugovima bliskim vrhu Srpske napredne stranke, Dodikova poseta nimalo nije obradovala Vučića: "On misli da je Dodik tu posetu zloupotrebio za vlastite interese", kaže naš izvor i dodaje da, zapravo, niko u SNS-u nije bio srećan zbog njegovog dolaska. Da je zbog Dodikove posete došlo do ozbiljnijeg sukoba između predsednika Srbije i prvog potpredsednika Vlade, potvrđuju i izvori bliski Miloradu Dodiku. Istovremeno, "Slobodna Bosna" piše da je Dodikova izjava: "Tu smo da stanemo iza rukovodstva Srbije i pozovemo na jedinstvo, jer vrijeme nikada neće oprostiti onima koji nisu jedinstveni...", zapravo bila poruka Aleksandru Vučiću, koji već mesecima izbegava da se susretne sa njim. Osim toga, svi sagovornici "Vremena" smatraju da Vučić nije znao ništa o Dodikovom dolasku u Beograd i da je sve organizovao Tomislav Nikolić.

Ipak, izvor "Vremena" iz Srpske napredne stranke kaže da odnosi između Vučića i Nikolića prolaze kroz uspone i padove, da ima i povišenih tonova, ali da su oni takvi oduvek i u njima u poslednje vreme nema ničega neuobičajenog: "U SNS-u postoji jedan aksiom: da nije bilo Tome Nikolića, Vučić ne bi došao na vlast. Ali, sve posle toga je Vučićevo delo, a zbog rasta njegove popularnosti, naprednjaci koji su naklonjeniji Tomi osećaju se marginalizovano." Naš sagovornik dodaje da je SNS zajednički politički projekat Nikolića i Vučića, ali da se uvek podrazumevalo da Vučić ima ulogu mlađeg partnera: "Mislim da je taj njihov odnos takav i dan-danas."

Međutim, ne treba zaboraviti da su zbog različitih stavova o politici SNS-a, Nikolić i Vučić proteklih godina imali dva ozbiljna sukoba. Prvi se dogodio kada je Nikolić, po Vučićevom mišljenju, nepromišljeno i bez konsultacija sa stranačkim vrhom stupio u štrajk glađu i žeđu, koji je naprasno objavio na mitingu SNS-a 16. aprila 2011. Drugi ozbiljniji sukob dogodio se odmah nakon prvog kruga prošlogodišnjih predsedničkih izbora, kada je Nikolić ostvario manji rezultat od protivkandidata Borisa Tadića. Istoričar Radoš Ljušić i lider naprednjaka u Nišu Zoran Perišić bili su glavni kritičari Tomislava Nikolića na sednici Glavnog odbora te stranke, održanoj samo dva dana nakon prvog kruga izbora. Do direktnog sukoba Vučića i Nikolića nije došlo, ali se izdvojio i drugi deo Glavnog odbora koji je za loš izborni rezultat krivio Vučića. Povod za čarke bila je činjenica da je Nikolić, tradicionalno okrenutiji unutrašnjosti i Šumadiji, u Beogradu dobio više glasova nego kandidat SNS-a za gradonačelnika Aleksandar Vučić. Vučić bio ujedno ljut na tim SNS-a koji je vodio kampanju i nije ga dovoljno podržao. Sagovornik "Vremena" iz SNS-a kaže da su se svi ovi sukobi umirili nakon Nikolićevog trijumfa u drugom krugu predsedničkih izbora.

Dejan Vuk Stanković smatra da Nikolićev i Vučićev odnos snaga unutar stranke treba analizirati na nivou poslaničkog kluba i unutarstranačkih organa, gde su snage unutar ovih organa različito raspoređene i u njima vlada zanimljiva dinamika odnosa, naš sagovornik iz SNS-a misli da bi, ako bi u ovom trenutku bili održani stranački izbori, Vučić imao malu prednost: "Vučić je potpuno promenio stil koji je do sada postojao u SNS. Nije doveo za najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka." Doduše, smatra sagovornik "Vremena", Nikolić je po pitanju političkog imidža opušteniji, jer je na funkciji predsednika Srbije miran u narednih pet godina, dok Vučiću stalno nad glavom visi opasnost parlamentarnih izbora koji bi mogli da promene odnos snaga u Vladi Srbije.

UVERLJIVA NAGAĐANJA: Stanković dodaje da između Vučića i Nikolića do sada nije došlo do jačeg sukoba jer za to nije bilo pravog iskušenja: "Pravo iskušenje će doći ako, kada je reč o Kosovu, stigne ponuda koja će biti uravnoteženija u odnosu na srpske interese. Odnosi Vučića i Nikolića nisu još stigli do tačke preloma, ali postoji mogućnost da se pojavi realan osnov za ispoljavanje. Podela ili sukob između njih dvojice je u domenu spekulacije, ali ipak spekulacije koja ima nekakvu empirijsku podlogu. Rekao bih da je to jedno uverljivo nagađanje."

Bez obzira na to što su razmimoilaženja na liniji Vučić-Nikolić povremeno očigledna, mora im se priznati da su jedinstveni u jednom: sve ostaje u kući. Do sada nijedan od njih dvojice nije podlegao iskušenju da neslaganja rešava u javnosti. Zato ostaje prostor i za pretpostavku da je zapravo reč o dobro uigranom tandemu, a da su sve vidljive razlike među njima zapravo deo zajednički dogovorene taktike. "Za sada, njih dvojica dobro funkcionišu kada je reč o pokrivanju različitih slojeva biračkog tela. Nikolić pokriva konzervativni deo i čuva stari rezervoar glasova Srpske radikalne stranke, dok Vučić krči put ka reformski orijentisanim političkim elitama, a ne direktno u biračkom telu", kaže Stanković: "Vučić se više bori za poziciju u domaćoj i međunarodnoj političkoj eliti. Njegov rejting raste na konto nagoveštaja uspeha u borbi protiv korupcije, dok Nikolić čuva stare birače i mora se priznati da nije neuspešan u tome, s obzirom na njegovu interpretaciju Haškog tribunala, Vukovara, Srebrenice, ratova, i tako dalje..."

Kada je reč o odnosu predsednika Srbije prema Haškom tribunalu i pitanjima ratova devedesetih, sagovornik "Vremena" iz Srpske napredne stranke kaže da Aleksandar Vučić nije bio zadovoljan ni govorom Tomislava Nikolića pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija od 10. aprila: "U jednom trenutku se na stolu našla čak i ponuda da Nikolić odustane od govora, a da srpski osuđenici za ratne zločine služe kazne zatvora u Srbiji, ali do takvog dogovora nije došlo." Osim toga, kaže on, bilo je spora i oko činjenice da između pisane verzije govora, koja je dostavljena medijima, i onoga što je Nikolić izgovorio u GS UN postoje dve krupne razlike. Nikolić je za govornicom izostavio rečenicu: "Sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima." U delu govora o tome da Srbija ne negira krivicu da su u ratnom vihoru Srbi činili zločine, Nikolić je posebno apostrofirao Srebrenicu, što nije bilo pomenuto u napisanom govoru.

ISTOKZAPAD: Analitičari odnosa dva najmoćnija političara u Srbiji skloni su da kao najveću razliku među njima navode Nikolićevu okrenutost ka Istoku, odlikovanja istočnoevropskim liderima i bliske veze sa Rusijom, ali i bliskoistočnim liderima, dok je sa druge strane Vučić mnogo više naklonjen Zapadu, odnosno, Berlinu i Vašingtonu. Nakon prošlonedeljnog sastanka sa nemačkim i francuskim evroparlamentarcima, kada je izjavio da Srbija verovatno neće dobiti datum početka pregovora o pridruživanju EU, Vučić je ipak ostao dosledan čvrstom opredeljenju za evropske integracije. On je tada poručio da politika Srbije nije i neće biti politika prošlosti, nego politika budućnosti, da će Srbija nastaviti svoj put ka EU i da razume sve obaveze ne samo u dijalogu Beograda i Prištine, nego i u drugim oblastima.

Sa druge strane, u jeku pregovora sa Prištinom, Nikolić, i inače naklonjeniji Rusiji nego Evropi, telefonom se čuo sa Vladimirom Putinom. Dvojica predsednika su razgovarala o energetskoj i finansijskoj saradnji, kao i o saradnji u transportu, navedeno je na sajtu Kremlja, uz informaciju da su se dotakli i "aktuelnih međunarodnih tema". U isto vreme, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević boravio je u Moskvi. Bačević i inače važi za ministra naklonjenijeg Nikoliću nego Vučiću, dok, recimo, za ministarku energetike Zoranu Mihajlović važi mišljenje da je bliža Aleksandru Vučiću. Komentarišući Nikolićevu okrenutost Istoku, direktor "Transparentnosti Srbija" nedavno je na Radiju Slobodna Evropa podsetio da Nikolićev odnos prema Istoku spada u rekvizite koji su karakterisali Srpsku radikalnu stranku: "Setite se da je u svoje vreme gospodin Nikolić rekao da bi bio sretan kad bi Srbija bila ruska gubernija."

Ipak, nema nikakve sumnje u to da Vučićevom evropskom opredeljenju nikako ne ide na ruku Nikolićev govor u GS UN: "Njegov govor nije bio korak napred ni u jednom domenu koji je trenutno značajan za evropske aspiracije Srbije", navode beogradski mediji, uz dodatak da osećanje da je Nikolić ostao retrogradan preovlađuje među diplomatama i ministrima inostranih poslova država članica Unije.

To, naravno, nikako ne ide na ruku trenutnoj proevropskoj odlučnosti Aleksandra Vučića, ali još uvek nije dovoljan razlog za razdor između njega i Nikolića. Dejan Vuk Stanković smatra da, ako do otvorenog sukoba i dođe, on neće biti eksplozivan, već će se jedan akter distancirati od odluka, dok će drugi preuzeti odgovornost za njihovo donošenje i sprovođenje: "Uveren sam da će to biti jedno potpuno novo iskustvo na srpskoj političkoj sceni, jer će se sve odigrati mirno i bez buke. Mislim da Vučić nije baš toliko daleko po stavovima od Nikolića, iako neki mediji u njemu vide prerušenog Čedu Jovanovića. Ali, ne treba smetnuti sa uma da i njegovu publiku u biračkom telu ne čine smo razočarani glasači Demokratske stranke, nego i stari tabor Srpske radikalne stranke. Teško je zamisliti da će Vučić ući u rizik da ostane bez podrške u tom delu biračkog tela."

I sagovornici "Vremena" bliski vrhu Srpske napredne stranke smatraju da su Nikolić i Vučić još potrebni jedan drugom: bez Vučićevog talasa popularnosti Nikolić nema opipljivu političku supstancu; Vučić bez Nikolića rizikuje da u stranačkom rascepu izgubi dobar deo onoga što je na vlasti stekao.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net