Izborni uslovi
On je urednik Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Nagradu je zaslužio za seriju tekstova o ulozi of-šor zona u svetskom kriminalu i „pranju novca".
Nagrada za novinarstvo „Jug Grizelj“ uručena je 5. aprila Stevanu Dojčinoviću, novinaru i uredniku Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Nezavisnog udruženja novinara Srbije, za niz tekstova o organizovanom kriminalu i korupciju u Srbiji i regionu.
Član žirija Velimir Čurgus Kazimir je rekao da je Dojčinović Dojčinović i kolege iz CINS-a svojim tekstovim vraćaju nadu da novinari u ovoj zemlji još imaju hrabrosti i umešnosti da pišu slobodno i odgovorno.
Antonela Riha je u obrazloženju žirija naglasila da ove godine nije bilo dileme ko će biti dobitnik: „To će možda iznenaditi mnoge jer se radi o mladom novinaru koji možda u javnosti nije afirmisan, ali je svakako Centar za istraživačko novinarstvo jedan medij koji je u poslednjih godinu dana svojom serijom tekstova o korupciji i kriminalu na jedan vrlo upečatljiv način osvajao medijske naslove“.
Tokom svečanosti održan je i minut ćutanja za nekadašnjeg člana žirija Milicu Krstanović. Njena ćerka Anika uručila je nagradu Dojčinoviću, u ime porodice Grizelj i NUNS-a.
Godišnja novinarska nagrada Jug Grizelj se od 1991. dodeljuje za najviše dostignuće istraživačkog novinarstva u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima.
.
Nagradu i Fond Juga Grizelja je u decembru 1991. godine ustanovila grupa novinara – Dušan Simić, Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Slavoljub Đukić, i Milan Milošević, a uz podršku porodice Juga Grizelja, Jugoslovena po imenu i po angažovanju, velikana jugoslovenskog novinarstva, kolumniste, analitičara, reportera, filmskog scenariste, novinara „Večernjih novosti“, NIN-a i „Vremena“, predsednika Udruženja novinara Srbije oteranog s te družnosti 1988. godine.
Jug Grizelj po kome je nagrada dobiila ime, rođenje u Šibeniku, 2. avgusta 1926. godine. Studirao je u Beogradu na Novinarsko-diplomatskoj visokoj školi dok ga nisu poslali na Goli otok. Pisao je za „Večernje novosti“, „NIN“ i jedan je od osnivača nedeljnika „Vreme“. Takođe je jedan od osnivača Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu i Foruma za ljudska prava. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine. Cilj ove zadužbine je da trajno čuva uspomenu na Juga Grizelja i da podstiče novinarsko stvaralaštvo.
1991. Lila Radonjić, TV Studio B
1992. Željko Vuković, Borba
1993. Predrag Koraksić, Vreme
1994. Gordana Logar i redakcija Naše Borbe
1995. Bojana Lekić i Svetlana Lukić, B92
1996. Stojan Cerović, Vreme
1997. Agencija Beta
1998. Radio Bajina Bašta, Pančevo i Bum 93
1999. Teofil Pančić, Vreme
2000. Omer Karabeg, Radio Slobodna Evropa
2001. Nenad Stefanović, Vreme
2002. Ivan Torov, Danas
2003. Antonela Riha, B92
2004. Miloš Vasić, Vreme
2006. Vukašin Obradović, Novine Vranjske
2007. Filip Švarm, Vreme
2008. Dimitrije Boarov, Vreme
2009. Brankica Stanković, B92
2010. Boro Kontić, sarajevski publicista
2011. Drago Hedl, osječki novinar i publicista
Živimo u vreme kada je borba protiv kriminala i korupcije pretvorena u osnovni politički program. Za ishod te bitke vezana je naša kompletna budućnost, prema tome se formira i naša prošlost, o sadašnjosti da i ne govorim. Naša želja da živimo u državi, i u društvu, u kojoj nema ni korupcije ni kriminala, u državi u kojoj vlada pravo, istina i ravnopravnost, da jednom rečju živimo u normalnoj i pristojnoj zemlji stara je otkad znamo za sebe. Da li je to uopšte moguće? Ako nije, koji su razlozi? Odgovore pronalazimo u sistemu, menatalitetu i tradiciji, i, naravno, u određenim ljudima, tačnije u grupama ljudi.
Ovogodišnja nagrada za istraživačko novinarstvo pripala je Stevanu Dojčinoviću novinaru i uredniku Centra za istraživaćko novinarstvo. Ovo nije prvo priznanje Stevana Dojčinovića za dosadašnji rad. Pre dve godine dobio je prestižnu međunarodnu nagradu koja nosi ime „Daniel Perl“, novinara koji je svojim životom platio potragu za istinom. Nagradu je zaslužio za seriju tekstova o ulozi of-šor zona u svetskom kriminalu i „pranju novca“.
No, da se vratimo u našu zonu, među naše ljude. Šta je to što je Stevan Dojčinović tako sigurno i superiorno uradio? Predstavio nam je ljude, odnosno grupe ljudi, poznatih kao uspešni preduzetnici, visokorangirani državni funkcioneri i političari, najzad kriminalci. Za velike kriminalce, za kojima su odavno raspisane poternice znali smo odranije. Za ove druge – uspešne privrednike i političare – naše znanje je polovično. Ko je od nas pratio šta radi jedan Rodoljub Radulović? Kako su to politika, biznis i sport ukršteni sa kriminalom u ovoj zemlji? Da je to pravilo koje se ne može izmeniti.
Ko se od nas još seća Aleksandra Nikačevića? Samo mi koji se sećamo 1999. i upada svesnih snaga na Devedesetdvojku.
„Kada su diskoteke u pitanju, postoje nekakve ekipe koje žele svoje obezbeđenje da postave na vrata. Ja mogu samo da pretpostavim zbog čega je to – bilo je onih pucanja u gradu, ako se sećate ,“ kazao je Nikačević. „Moji partneri su, sećam se, pomenuli da je neko pokušavao da ugura svoje obezbeđenje na Vanillu i da su im neki Crnogorci pomogli da se to reši… Mene to mnogo nije zanimalo ko su sad menadžeri koji dovode ljude, ko drži vrata. Zato što sam imao sigurno plaćene troškove“.
Tako smo se našli u privatnom klubu „Vanila“. U epicentru Beograda. Između Etnografskog muzeja i centrale SPS-a. Paralelni svetovi. Svetovi o kojima ne želimo ni da razmišljamo. A opet, ako ne saznamo ko je sve, i iz kojih motiva, na koji način, u svemu učestvovao, onda ćemo biti uskraćeni za važne elemente naše stvarnosti. Ukoliko stalno bežimo i povlačimo se pred gramzivim, podlim i opasnim ljudima na šta će ličiti naši životi? Više nije u pitanju elementarna građanska hrabrost i dostojanstvo već goli opstanak.
Stevan Dojčinović i koleginice i kolege iz CINS-a svojim tekstovima o ovim fenomenima, koji su objavljivani u uglednim novinama i nedeljnicima u Srbiji, vratili su nam nadu da novinari u ovoj zemlji još uvek imaju umešnosti, hrabrosti i upornosti da pišu slobodno, pametno i odgovorno. Naš strah od sutrašnjice odavno se pretvorio u rezignaciju. Zbog toga svaki mladi novinar ili novinarka koji otvore novu stranicu priče o posrnuću i gubitku vrednosti u Srbiji i regionu, o onome što se dešava daleko od javne scene, uliva nam nadu da ćemo se u jednom trenutku većina nas ponovo naći na istoj strani – u odbrani slobode, odgovornosti i pristojnosti.
Beograd, 05. april 2013.
Velimir Ćurgus Kazimir, predsednik žirija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
