Bura oko deklaracije

Institucionalno i vaninstitucionalno

Još se učesnici mitinga „Stop razbijanju Srbije“ u Novom Sadu 12. aprila nisu pošteno vratili kući, a nastavljeno je s institucionalnim i vaninstitucionalnim raspirivanjem sukoba u Vojvodini.

U Novom Sadu i još nekim mestima u subotu 13. aprila osvanuli su plakati „Smrt Bojanu Pajtiću i njegovim poslušnicima“, a potom i grafiti „Smrt Vučiću“.

Srpska napredna stranka (SNS) je 14. aprila u Dunavskoj ulici, kod Spomenika Jaši Tomiću u Novom Sadu počela da prikuplja potpise za smenu pokrajinskog rukovodstva i raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora. Najavljuje da će prikupljanje potpisa biti organizovano narednih dana u svim gradovima, selima i mesnim zajednicama u Vojvodini.

Prikupljanju potpisa su se pridružile partije i organizacije koje su učestvovale na mitingu u petak u Novom Sadu – Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, Nova Srbija i politička organizacija Treća Srbija.

Predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a u Vojvodini Dušan Bajatović rekao je da će ta partija nastaviti političke aktivnosti sve dok se ne raspišu novi izbori u Vojvodini.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je ocenio da je već mesecima unazad na delu tiho gašenje autonomije Vojvodine:

„Sve ono što se dešava u poslednjim nedeljama i mesecima: umanjivanje nadležnosti, umanjivanje imovine, umanjivanje sredstava koja Vojvodini pripadaju…, u suštini vode ka tihom gašenju pokrajine…» Pajtić je kao primer na koji način pokrajinsku administraciju doživljavaju vodeći ljudi u Srbiji pomenuo izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je nedavno Vladu Vojvodine nazvao „takozvanom vladom“.

„Sigurno da se to ne bi moglo dogoditi ni u jednoj evropskoj pravnoj državi, a i ako bi se dogodilo – predstavljalo bi strašan skandal, rekao je Pajtić i precizirao da je pitanje autonomije Vojvodine unutrašnje pitanje Srbije, zbog čega se pokrajinske vlasti nisu žalile ni jednom spoljnom faktoru, već su se obratile institucijama sopstvene države.

„Ne možemo da ćutimo ako zakoni i Ustav važe za sve sem za građane Vojvodine i za Vojvodinu. Možete nas lično ponižavati, ali ne možete ponižavati Vojvodinu“, poručio je Pajtić.

Potpredsednik vlade i predsednik SNS Aleksandar Vučić je zahtev vojvođanskog premijera Bojana Pajtića za raspisivanje republičkih izbora, a ne pokrajinskih, prokomentarisao kao „genijalnu stvar“, dodavši da mu nije jasno kako bi to bilo moguće da se izvede i poručio aktuelnoj pokrajinskoj vlasti da bi na tim izborima mogla pretrpeti ubedljiv poraz. „Moje pitanje Pajtiću – da li je on to pobedio u Srbobranu, Zrenjaninu, Kovinu…“, rekao je Vučić i podsetio da je SNS na vanrednim lokalnim izborima u Kovinu dobila 42 odsto glasova, a da je DS od prethodnih 27 sada stigla do devet odsto, da su naprednjaci pobedili mnogim delovima Novog Sada pre desetak dana.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je u pisanoj izjavi poručio: „Osiono reagovanje vojvođanske vlasti na održani narodni skup govori da demokartija ne važi kada je u pitanju smena vlasti u Vojvodini. Koliko je samo protesta bilo u Beogradu protiv raznih oblika vlasti, ali nikome nije padalo na pamet da narodu osporava pravo da traži nečiju ostavku“, poručio je.

Najveća opasnost za Srbiju je nezaposlenost, a ne separatizmi, ratovi grafitima i plakatima i sukobi lišeni svakog političkog smisla i značaja za građane, ocenio je u pisanoj izjavi poslanik LDP-a Bojan Đurić predlaže da se, umesto demagogiji, mitinzima i kontramitinzima, Srbija okrene hitnom početku reforme penzionog i zdravstvenog fonda, modela obrazovanja:
„Penzioni i zdravstveni fond, prosvetni sistem i tržište rada su toliko razoreni da svaki dan odlaganja početka reformi u njima preti da Srbiju pretvori u gladnu, nervoznu i neobrazovanu zajednicu koja će se raspasti po svim šavovima. To je jedina stvarna pretnja jedinstvu Srbije…“
„U Srbiji, u kojoj je milion nezaposlenih ljudi, jedini grafit i plakat koji ima smisla bio bi – ‘Pokrenite reforme, smrt inerciji’. Stopa nezaposlenosti je dostigla granicu od 30 odsto i time je, uz stalno visoku inflaciju i enormnu neefikasnost u privredi, Srbija pala u red zemalja trećeg sveta…“

Na ono o čemu govori Đurić u širem kontekstu upozorava Međunarodna organizacija rada (videti tekst Evropski socijalni fitilj.), koja ukazuje na mogući porast socijalne napetosti u Grčkoj, Kipru, Italiji, Portugaliji, Španiji, Sloveniji i Češkoj, a pitanje je da li Srbija stoji bolje od tih zemalja…

Učesnici protesta „Stop razbijanju Srbije“ okupili su se u petak 12. aprila u 17 časova ispred vojvođanske vlade, noseći noseći zastave Srbije, stranačke zastave i transparente sa natpsima „Vojvodina je pokrajina Srbije, a ne novčanik DS“, „Hoćemo izbore“, „Pajtiću ostavka“, „Hoću posao, a ne Deklaraciju“. Ispred Vlade Vojvodine istaknut je plakat u bojama državne zastave, sa grbom, na kojem je velikim ćiriličnim slovima ispisano „Vojvodina Srbija“, a ispod toga isti natpis na latinici, mađarskom i slovačkom jeziku. Bilo je parola s precrtanim skraćenicama NATO i EU, koje su verovatno nos ile pristalice DSS-a. Neki mediji ukazuju da su se u gradu pojavile i parole «Dole Vojvodina».

Uz zvuke doboša pristalice SNS došle su na plato pred Banovinom predvođene gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem, potpredsednicima SNS Igorom Mirovićem i Goranom Kneževićem, liderom Pokreta socijalista Aleksandrom Vulinom i funkcionerkom stranke Majom Gojkovićem. Priključile su im se pristalice socijalista na čelu sa potpredsednikom stranke Dušanom Bajatovićem i čelnicima pokrajinskog SPS i JS. Iz Zrenjanina je u Novi Sad došlo dvadesetak autobusa sa simpatizerima SNS, SPS i DSS.
Na mitingu su, sudeí po medijskim izveštajima, transparent „Odbranimo Srbiju“ nosila lica s majicama „Otačastvenog pokreta Obraz“, koji je na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Republičkog javnog tužilaštva Ustavni sud Srbije zabranio je 12. juna 2012, a na skupu je primećen i vođa te organizacije Mladen Obradović.

Učesnici skupa zahtevali su da pokrajinska vlada podnese ostavku i da budu raspisani prevremeni pokrajinski izbori. Srpska napredna stranka posle vanrednih izbora u Zrenjaninu i Kovinu ponavlja taj zahtev. Dušan Bajatović (SPS) rekao je na skupu da vojvođanskoj vladi daju izvesno vreme za dogovor o raspisivanju vanrednih pokrajinskih izbora.

Prema proceni MUP-a na protestu se okupilo oko 30.000 ljudi. Toliko ljudi može da stane pred Banovinom u dužini od oko 200 metara bulevara Vojvode Putnika. Mediji su se uglavnom uzdržavali u proceni broja učesnika protesta. Radio 021 je na početku skupa procenjivao da je pred Banovinom bilo veše od pet hiljada ljudi, a da se oko 2,5 hiljade ljudi skupilo kod Riblje pijace, na Trgu republike i u okolnim ulicama i kafićima obzirom da je u zoni skupa bilo zabranjeno točenje alkoholnih pića.

Oko 18:45 skup se relativno brzo razišao. Jedan grupa je bez incidenata krenula bulevarom Maksima Gorkog i mirno prošli pored zgrade Televizije Vojvodine i sedišta Demokratske stranke. Kad je kolona prošla, policija se sa tih tačaka povukla.

U Novom Sadu je bio prisutan veliki broj policijskih snaga, ali remećenja javnog reda i mira nije bilo.

Skup je prenosila TV Vojvodine.

Pajtić: Pre 25 godina Vojvodina je srušena na ulici, zatim je usledilo deset najtežih godina

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je povodom mitinga „Stop razbijanju Srbije“ rekao:

„Pre 25 godina Vojvodina je srušena na ulici, zatim je usledilo deset najtežih godina za Vojvodinu i Srbiju. Zahtevamo da se poštuju ustav i zakoni, kako bi ova zemlja postala pravna država i od takvih zahteva nećemo odustati i nećemo dozvoliti nikakve ulične prevrate.“

Pajtić je ponovio da pokrajinska vlada traži jedino da se poštuju ustavna i zakonska prava Vojvodine i optužio republičko rukovodstvo da stoji iza današnjeg mitinga u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, ukoliko su Ustav i zakoni Srbije separatistički, onda je i Predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine takodje separatistička

„Umesto da republička vlast Vojvodinu kao pozitivan argument u procesu evropskih integracija, oni šalju svoje pristalice da protestuju protiv vlade Vojvodine“, rekao je Pajtić.

On je precizirao da vojvođanska vlada neće povući svoju deklaraciju.

Predsednik DS Dragan Đilas je u vezi mitinga izjavio da problem nije na severu Srbije, nego na jugu. On je pozvao srpskog premijera da prekine farsu i da sedne i da razgovara s predsednikom vojvođanske vlade i da reši problem.

Vladan Kutlešić profesor Ustavnog prava na univerzitetu Megatrend je u tekstu < Bahati diletantizam – ustavnopravni aspekti Deklaracije Vlade AP Vojvodine objavljen na sajtu NSPM kritikovao između ostalog i stav 3. iz vojvođanske deklaracije da je autonomija Vojvodine prirodno pravo i da je ona voljom građana u sastavu Srbije:

«Kad bi pisci Deklaracije više znali o pojmu prirodnog prava, znali bi da kad ono postoji, ono je imanentno i postoji oduvek i zauvek, što je očigledna besmislica u slučaju teritorijalne autonomije Vojvodine. Dakle, AP Vojvodina je tvorevina sada važećeg Ustava, kao što je bila i SAP Vojvodina tvorevina ustava od 1946. do 2006. godine, a od 1918. do 1946. godine nije. Podsetimo samo da su i sve ostale autonomije u svetu (retka pojava, u dvadesetak država) uvek bile kreacija ustava, ređe međunarodnih ugovora. Tvrdnja u Deklaraciji o volji građana koji su izabrali Srbiju, a koja se pominje u istoj rečenici Deklaracije, jeste očigledna manipulacija istorijskim činjenicama da bi se pojačao položaj Vojvodine u odnosu na Srbiju. Da li i ovde treba podsećati da je ta tzv. volja i izbor iskazan posle de facto uspostavljene vlasti na tim teritorijama…

Kad god Srbija ili ko god u Srbiji, sa potrebnim svojstvima, bude menjao ili donosio novi ustav uvek će moći da odluči da li AP Vojvodina postoji i u kom obliku i obimu. Jednako kao što će tom prilikom odlučiti i koja joj je zastava, grb, himna, glavni grad itd. A odluke o tome su se menjale i pre i nedavno, a menjaće se i ubuduće. Ako Srbija ne bude mogla o tome da odluči svojim ustavom, to će značiti da više nije suverena na delu teritorije o kome ne može da odlučuje.»

Pajtić: Izbacićemo spornu rečenicu. Ona nije važna.

Gostujući u utisku nedelje B92 u nedelju 14. aprila vojvođanski premijer Bojan Pajtić je izjavio da će iz predloga Deklaracije izbaciti spornu rečenicu, koja po njemu, nije važna „Ta rečenica može odmah da bude izbačena. Preuzimam javnu obavezu da ćemo je izbaciti… Govorimo o jednoj rečenici koja nije razgrađujuća. Dogovorili smo se da ćemo je izbaciti. Ona nije ni važna. Hteli smo da kažemo da smo privrženi Srbiji. Ovo nije vojvođanska priča, već borba za poštovanje prava.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine ukazuje da su medijske slobode u Vojvodini i celoj Srbiji ozbiljno ugrožene i da novinarstvo doživljava profesionalni sunovrat kakav nije viđen od devedesetih godina prošlog veka.

To je naročito vidljivo kada je reč o izveštavanjima o aktuelnim zbivanjima u Vojvodini. U tim izveštajima sve vrvi od nacionalističke propagande, poluistina, laži i falsifikata.

NDNV smatra da je ovaj trend problematičan ne samo za medijske slobode i demokratske procese već da može i ozbiljno ugroziti bezbednost građana Vojvodine i prouzrokovati duboku krizu u kojoj probleme više neće biti moguće rešavati u institucijama sistema. Podsećamo na to kakvu su sramnu ulogu mediji imali u pripremi i realizaciji ratova devedesetih godina, kada su produkovali „neprijatelje“ i „izdajnike“ pretvarajući ih u metu za odstrel. Nažalost, izveštavanje o Vojvodini danas u većini medija podseća na te mračne godine.

NDNV ističe da su sve političke nomenklature u Srbiji sprečavale razvoj profesionalnog i nezavisnog novinarstva, posmatrajući medije isključivo kao sredstvo za vlastitu promociju i propagandu. To je dovelo do toga da onaj ko drži „dizgine vlasti“ – ima skoro potpunu kontrolu nad medijskom sferom. Koliko je to opasno, vidimo po ovome što se danas dešava, kada kontrolu preuzmu oni koji su živeli i žive od prozvodnje krize i stvaranja neprijatelja.

Novosadski „Dnevnik“ je samo jedan od primera političkog pritiska i propagandnog izveštavanja. Ovim listom praktično rukovodi osoba čije se ime ne nalazi u impresumu, koja ima nezvaničnu funkciju političkog komesara i onemogućava urednicima i novinarima da rade svoj posao. Verujemo da će novinari „Dnevnika“ ustati u odbranu profesije i odupreti se ovim pritiscima.

NDNV će o udarima na medijske slobode i događajima u „Dnevniku“ obavestiti međunarodne medijske i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Izvor:
Saopštenje NDNV: Ozbiljno ugrožene medijske slobode

Dokument: Predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne Pokrajine Vojvodine

Demokratsko društvo mora da uvažava specifičnosti istorijskog, nacionalnog, kulturnog, religijskog i političkog pluralizma. U njemu je prirodno prisutna autonomija kroz koju se bez ugrožavanja prava drugih poštuju osećanja osobene pripadnosti svom narodu, ali i regionalnoj celini.

Polazeći od toga, autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije. (videti osporavanja u okviru)

U tom duhu, autonomija Vojvodine je i Ustavom Republike Srbije uređeno i obezbeđeno pravo na različitost, pri čemu se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje određenih poslova od interesa za građane pokrajine.

Ustav Republike Srbije utvrđuje da raspodela nadležnosti između centralne vlasti i autonomnih pokrajina počiva na principu subsidijarnosti, i da se poštovanje načela vladavine prava, vršenjem izvornih i prenetih nadležnosti temelji na principima harmonizacije, pravičnosti i solidarnosti.

Nesporno je da se elementi prava, obaveze i odgovornosti bliže određuju zakonima i uredbama koje se donose na nivou Republike Srbije, kao i Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Poštovanje navedenih načela i ustavnih i zakonskih rešenja, imperativ je pravne države i demokratske prakse i osnova je stabilnosti i normalnog funkcionisanja svake savremene i odgovorne države.

Činjenica je da je u dosadašnjoj političkoj praksi bilo perioda kada značajnije nisu poštovani ovi nesporni principi. Očekivalo bi se da razvoj demokratskog društva i njegovo približavanje opštim civilizacijskim i evropskim vrednostima smanjuje obim ovakvih pojava.

Nažalost, svedoci smo činjenice da u poslednje vreme dolazi do narušavanja ukupnog ambijenta koji, ne samo da ne doprinosi razvoju pravnog sistema i uspostavljanja poverenja između organa Autonomne Pokrajine Vojvodine i centralne vlasti, nego i najdirektnije utiče na interese građana Vojvodine, ostvarivanje njihovih prava i garanciju sigurnosti. Posebno je osetljivo pitanje vezano za narušavanje ranije stečenih prava, a što je nezabeleženo u modernoj evropskoj praksi.

Nesporazumi su krenuli uzlaznom linijom krajem 2012. godine, a bili su vezani za uređivanje pitanja finansiranja Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Čak ni ustavna garancija iz čl. 184. stav 4. Ustava Republike Srbije prema kojoj budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, nije mnogo pomogla, uprkos svojoj jasnoći i preciznosti.

Sporenje je kulminiralo prilikom donošenja Izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, što je dovelo do:

– podnošenja Predloga Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, i

– utvrđivanja Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu koji je Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine uputila Narodnoj skupštini, budući da je izmenama Zakona smanjen okvir na osnovu koga se opredeljuje minimum finansijskih sredstava za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu garantovan Ustavom.

Ustavni sud, pored nesporne urgentnosti ovog problema, još uvek nije ni nagovestio svoje odgovarajuće aktivnosti i utvrđivanje svoga stava.

Sa druge strane, Republička Vlada, bez konsultacija sa pokrajinskim organima, počela je na neustavan način da raspolaže pokrajinskom imovinom. Tako je Uredbom, primera radi, značajna imovina čiji je gruntovni vlasnik Pokrajina, bez bilo kakve saglasnosti, protivzakonito ustupljena gradu Novom Sadu.

Ignorisan je u potpunosti zahtev Pokrajinske Vlade da se, u skladu sa nespornim nadležnostima prema Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, predstavnicima Pokrajine obezbedi odgovarajuće učešće u vlasništvu i upravljačkoj strukturi Novosadskog sajma.

Istovremeno, masovno se vrše smene rukovodećih ljudi i članova upravnih odbora u značajnim državnim institucijama pre isteka mandata, bez zakonske osnove i bilo kakvog obrazloženja. Imenuju se stranački podobni kadrovi uz nepoštovanje mišljenja pokrajinske i lokalne administracije, eksperata odgovarajućih struka i sindikalnih organizacija.

Uzurpirano je pravo o postavljanju v.d. direktora Pokrajinskog fonda za zdravstvo i socijalnu politiku, suprotno od ranije podnete inicijative, zasnovane na zakonu, na šta ima nesporno pravo Autonomna Pokrajina Vojvodina. Naime, Upravni odbor Repupličkog fonda prekršio je Zakon o zdravstvenom osiguranju kojim je eksplicitno propisano da se direktor Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine. Ovim se suspenduje mogućnost građana Vojvodine da na transparentan način imaju uvid u raspodelu i plasman sredstava ovoga fonda.

Polazeći od svoje odgovornosti kao najvišeg organa i nosioca normativne vlasti u AP Vojvodini (u skladu sa članom 33. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine), Skupština AP Vojvodine, donosi

Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne Pokrajine Vojvodine,

u kojoj se:

– konstantuje pojava višestruke povrede Ustavnih principa i zakonskih regulativa u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini

– pozivaju republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.