Izborni uslovi
Nakon Titove smrti 4. maja 1981. sefove u Narodnoj banci Srbije Predsedništvo SFRJ pohranilo zlato, ordene Karađođevića, 26.219 USA $, 36.000 DM i 2.200 danskih kruna...
Tri decenije zatvorene sefove Josipa Broza Tita u Narodnoj banci Srbije otvorila je u sredu 10. aprila tročlana državna komisija koju je formirao predsednika Srbije.
Titovo ime došlo je proteklih dana ponovo u žižu medijske pažnje i time što je Vikiliks objavio diplomatske depeše SAD, o Titovom stanju zdravlja 1975. nakon glasina da je doživeo šlog, ili imao jaki napad išijasa. Diplomatskom poštom izveštavano je kako je tradicionalni slet na Stadionu JNA tog 25. maja trajao dvostruko kraće nego prethodnih godina, da je Titova kosa bila sveže ofarbana, dok njegovo je lice izgledalo podbulo, što može biti posledica bolesti ili uzimanja lekova, da nije izgledao dobro, da se čulo kako je Tito za vreme ručka bio izrazito nostalgičan. Pisano je i o navodnim nepomirljivim razlikama između tadašnjeg doživotnog predsednika Jugoslavije i generalnog sekretara KP SSSR Leonida Brežnjeva.
Na čelu komisije je profesor Oliver Antić, savetnik predsednika Republike, a otvaranju su prisustvovali i Nikolićev savetnik, general Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović.
Šta je delegacija u NBS otkrila, u narednih desetak dana ostaće tajna, dok se ne utvrdi priroda nađenih stvari. U jednoj od vreća je spisak sadžaja zapečaćenog u ostalima, a Komisija tek treba da uporedi spisak sa onim što je nađeno, da utvrdi da li nešto nedostaje, i obavesti sud ima li stvari koje bi trebalo da uđu u ostavinsku masu.
Zahtev da se otvore sefovi Kabinetu predsednika Srbije uputio je krajem prošle godine Prvi osnovni suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava između Titovih naslednika. Otvaranju u sredu (10. 4.) nisu prisustvovali ni predstavnik Prvog osnovnog suda, ni advokati Brozovih naslednika, iako su oni to pismeno tražili od suda, jer po zakonu, kako je novinaru SEEbiz-a objašnjeno u Predsedništvu, oni i nisu mogli prisustvovati.
Komisija nekadašnjeg Predsedništva SFRJ popisala je 9. marta 1982. i značajnu dinarsku sumu i nekoliko desetina hiljada engleskih funti, marke i dolara. Predala ih je Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je pravni sledbenik NBS. Da li su oni u depou ili na posebnim računima, znaće se tek kada Kabinet predsednika Srbije obelodani sadržaj sefova.
Prema jednoj od medijskih verzija, Komisija Predsedništva SFRJ je, posle Titove smrti, popisala 14 vreća, i u njima su bila posebno vredna ulja na platnu, ostala iza srpskih kraljevskih dinastija. Prema drugoj, pišu „Novosti“ reč je o 11 džakova sa zlatom, nakitom, poslednjim Titovim predsedničkim platama i autorskim honorarima. Komisija je 9. marta 1982. popisala i značajnu dinarsku sumu i nekoliko desetina hiljada engleskih funti, maraka i dolara. Predala ih je Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je pravni sledbenik NBS. Da li su oni u depou ili na posebnim računima, znaće se tek kada Kabinet predsednika Srbije obelodani sadržaj sefova.
Ostavinska rasprava između Titovih naslednika (tekst Titova zaostavština: Misterija ostavinske mase, Vreme br. 1154, 14. februar 2013. možete pročitati OVDE ) započela je, na zahtev njegovog pokojnog sina Žarka, 14. decembra 1983. godine. Nekadašnji Četvrti opštinski sud doneo je rešenje o podeli imovine 1989. godine. Međutim, Brozova udovica je osporavala to rešenje. Njen status je dugo bio nedefinisan, nije imala ni ličnu kartu, koju je dobila na intervenciju Rasim Ljajića, a pasoš na intervenciju advokata Tome file kod Ivicoe Dačića, tada ministra policije.
U aprilu 2011. beogradski advokat Toma Fila, bivši pravni zastupnik Jovanke Broz, dao je intervju za „Vreme“ (videti Moji dani sa Jovankom Broz, Vreme br. 1057), u kom je objasnio šta je zapravo četvrti spisak. „Partijsko-državna komisija koja je formirana kad je Tito umro, izvršila je popis svih stvari koje imaju veze sa Titom. Tada su napravljena ona famozna četiri spiska. Tri spiska sačinjavala su popis stvari koje bi, po njima, trebalo da naslede Jovanka i Titovi sinovi Miša i Žarko. To su bili smešni spiskovi prema kojima je Jovanka, recimo, trebalo da nasledi od Tita svoje haljine. Miši Brozu, na primer, zapale su Jovankine haljine, ženski vezovi i štošta drugo što se tretiralo kao Titova zaostavština. Treći spisak je Žarkov i sličan je ovima. Za četvrti spisak, kad sam tražio da ga vidim, rečeno mi je da ne mogu da ga nađu.“
Sudbina četvrtog spiska preokrenula se 1986. godine, kada je Savezna skupština SFRJ donela Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza. Tim zakonom, u medijima poznatim i kao „lex Jovanka“, sva preostala Brozova imovina prevedena je u državnu svojinu. Ustavni sud je 2000. godine proglasio ovaj zakon neustavnim. Tada je otvoren novi proces, u kome je iznova trebalo utvrditi šta su lične stvari nekadašnjeg predsednika SFRJ.
Titova imovina popisana je 1996. u 21 inventarnu knjigu i premeštena u podrumske prostorije vile „Mir“. Od tog trenutka, pristup prostorijama, samim tim i predmetima, bio je moguć samo uz dozvolu Službe državne bezbednosti (SDB) i, kasnije, Bezbednosno-informativne agencije, kao pravnog sukcesora SDB-a. Kako je „Vremenu“ rečeno u Muzeju istorije Jugoslavije, zaposleni u ovom muzeju danas imaju pristup predmetima u vili „Mir“, ali prethodno treba da zatraže (i dobiju) odobrenje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.
Ako Komisija, uz pomoć veštaka, utvrdi da je u vrećama bilo ličnih stvari bivšeg jugoslovenskog predsednika, o tome treba da obavestiti sud i preda te stvari u sudski depozit.
Jovanka Broz
Nakon višedecenijske izolacije, o Titovoj udovici Jovanki Broz se poslednjih godina povremeno i čuje ponešto u medijima. Nakon petooktobarskih promena vraćena su joj lična dokumenta, saniran je prostor u kom živi i predloženo joj je da pokrene postupak za ostvarenje prava na porodičnu penziju. To pravo ranije nije uspela da ostvari jer Tito, navodno, nikada nije uplaćivao doprinose. U vreme dok je bio ministar rada i socijalnih pitanja, Rasim Ljajić je izdejstvovao da dobija primanja u visini plate predsednika Skupštine Srbije.
Aleksandar Miša Broz
Rođen je 1941. godine, u Titovoj vezi sa Hertom Haas. Završio je Pravni fakultet, radio je kao šef Odjela za izvoz i direktor vanjske trgovine u „Prvomajskoj“, kao direktor sektora uvoza-izvoza u naftnoj kompaniji INA, u Komitetu za odnose s inozemstvom Vlade Republike Hrvatske, da bi tek u periodu od 1983. do 1993. zauzeo više funkcije u svojoj nekadašnjoj firmi INA. Od 1993. polako napreduje u Ministarstvu vanjskih poslova Hrvatske, gde je najpre savetnik ministra, a zatim opunomoćeni ministar u ambasadi Hrvatske u Moskvi, Kairu i Džakarti – takvoj karijeri verovatno je doprinela činjenica da govori pet jezika. Ima ćerku Sašu i sina Andreja. Zajedno sa Sašom, 2006. godine zaštito je lik svog oca i upravlja pravima na njegovo korišćenje. Godine 2009. mediji u Srbiji preneli su da je Miša Broz pod istragom u Hrvatskoj zbog zloupotrebe službenog položaja. Broz se sumnjiči da je kao ambasador u Džakarti koristio luksuzni automobil koji mu je dala na korišćenje indonežanska vlada. Automobil je bio službeno evidentiran u dokumentaciji hrvatske ambasade u Džakarti, ali problem je u tome što nije bio plaćen.
Josip Joška Broz
Javnosti verovatno najpoznatiji Titov naslednik, sin njegovog sina Žarka, jedini je koji se na ročištima pojavljuje i lično. Ostali učesnici u sporu ne dolaze, već šalju pravne zastupnike. U javnosti je više puta izjavio da je od dede dobio pušku, ručni sat i prvi automobil. Politički je angažovan, pa je na izborima 2003. učestvovao na čelu koalicije četiri stranke (Radnička stranka Jugoslavije, Ekološka stranka Vojvodine, Srpska nacionalna socijalistička stranka radnika, nezaposlenih, penzionera i seljaka i Jugoslovenska stranka dobre volje). Na poslednjim parlamentarnim izborima 2012. bio je na čelu izborne liste Komunističke partije. Nije ušao u parlament.
Svetlana Broz
Joškina polusestra, rođena u Žarkovom trećem braku, sa Zlatom Jelinek, završila je medicinu i dugo radila kao kardiolog na Vojno-medicinskoj akademiji. Tokom ratova devedesetih postala je istaknuta antiratna i mirovna aktivistkinja. Posle NATO bombardovanja preselila se u Sarajevo i objavila knjigu Dobri ljudi u vremenu zla, zbirku svedočenja ljudi koji su, rizikujući sopstveni život, tokom ratova pomagali pripadnicima drugih etničkih grupa. Mirovnim angažmanom se bavi i danas. I dalje živi u Sarajevu.
Zlatica Broz
Takođe Žarkova ćerka, verovatno je najpovučenija članica porodice Broz. O njoj se zna tek to da je penzionerka koja vodi miran život u Beogradu.
Edvard Broz
Žarkov sin, živi u Zagrebu i donekle nosi imidž „crne ovce“ u porodici. Godine 1992. u pijanom stanju izazvao je u Srbiji saobraćajnu nesreću u kojoj mu je poginuo prijatelj Gojko Popović. Optužen je za izazivanje nesreće u pijanom stanju. Pošto mu se posle toga izgubio svaki trag, za njim je početkom 1993. raspisana poternica. Na osnovu te poternice, uhapšen je u januaru 2008, kada je pokušao da uđe iz Hrvatske u Srbiju. Tom prilikom, Edvard je istražnom sudiji rekao da je u Srbiju došao „potpuno svesno“, zbog duga prema najboljem prijatelju. Pošto je sudu predao hrvatski pasoš, ubrzo je pušten, da bi u oktobru 2008. ponovo otišao u nepoznatom pravcu. Njegov advokat istakao je da je Edvard na taj čin bio prinuđen jer mu je (bez putnih isprava, primanja i sredstava za život) bila ugrožena egzistencija. Prošle godine, njegovi advokati tražili su da se sudski spor koji se vodi protiv njega zbog saobraćajne nesreće iz 1992. ustupi Hrvatskoj. Viši sud u Beogradu odlučio je da „to ne bi bilo celishodno“, s obzirom na to da je posle dve decenije ovo delo u Hrvatskoj zastarelo. Ako sud prihvati žalbu advokata, za njim će biti ukinuta Interpolova poternica. U oktobru prošle godine dao je intervju za beogradske „Novosti“ i poručio da sanja skadarlijsku kaldrmu.
Titova zaostavština: Misterija ostavinske mase, Vreme br. 1154, 14. februar 2013)
List Danas pod naslovom U Titovom sefu bilo 30 kilograma zlata i briljanti da je u trezoru Narodne banke Srbije kao zaostavština Josipa Broza prema spisku koji je predočen Predsedništvu SFRJ bilo deponovano 29,366 kilograma zlata; za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi , dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević. Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, bez obzira na njegovu vrednost, nije pohranjeno u Narodnoj banci Jugoslavije, a obzirom da neka od tih odlikovanja imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica dobije kopiju, a da država, zavisno od prirode odlikovanja, ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden zadržao u javnom vlasništvu.
Na sednici Predsedništva SFRJ održanoj 30. marta 1982. Narodnoj banci Jugoslavije naloženo je da „uz angažovanje stručnjaka treba da oceni koji predmeti iz ove imovine imaju posebnu umetničku ili istorijsku vrednost radi predaje odgovarajućim muzejskim institucijama u SFRJ. Predsedništvo SFRJ je naložilo su da se utvrdi koji predmeti se mogu unovčiti na aukciji, a koji se mogu uključiti u zlatne rezerve Narodne banke Jugoslavije.
Narodnoj banci Jugoslavije zapisnički je predato:
a) zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg;
b) zlatnici (veliki i mali), ukupno 2.663 komada;
c) predmeti od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević, ukupno 149 komada;
d) predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava, ukupno 251 komad;
e) numizmatički novac veće vrednosti, ukupno 1.271 komad;
f) odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević, 13 komada;
g) posuđe od srebra, i srebra sa pozlatom, ukupno 18 kompleta;
h) ostali predmeti manje vrednosti (dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke i dr.), ukupno 83 komada;
i) devize u gotovu: 26.219 USA $, 36.000 DM i 2.200 danskih kruna.
Dinarska sredstva u gotovu koja su pripadala Josipu Brozu Titu, a nađena su u Memorijalnom centru, u iznosu od 2,149.589,80 dinara, stavljena su na štednu knjižicu, tako da zajedno sa sredstvima (od autorskih prava i drugih ušteda) koja su se već nalazila na knjižici iznose ukupno 4,933.715,85 dinara. Devizna sredstva na deviznom računu iznose 5.700,49 DM“
Odlikovanja, spomen-plakete (zlatne i ostale), razne diplome, zahvalnice, priznanja i štafetne palice evidentirane, ali da nisu unete u Narodnu banku Srbije.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
