Akademska razmena sa SAD >

Danas studenti, sutra lideri

Učesnici programa akademsku godinu provode na univerzitetima u različitim državama SAD. Pohađaju kurseve iz svog polja studiranja, volontiranjem pomažu zajednicu u kojoj borave. Programima stručne prakse u američkim firmama neki od njih stiču prva radna iskustva. Program je pokriven punom stipendijom, što podrazumeva plaćene troškove školarine, hrane, smeštaja, transporta, mesečnog džeparca i zdravstvenog osiguranja

Jednogodišnji program studiranja u Americi, Global UGRADE Program, uspešnim studentima sa liderskim potencijalom sa srpskih univerziteta pruža šansu i punu stipendiju da jednu akademsku godinu osnovnih studija provedu na univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama. Studenti koji odlaze na razmenu su, kako kažu u organizaciji World Learning koja sprovodi program, neoficijelni ambasadori Srbije u SAD i budući lideri, koji, po povratku u Srbiju, imaju razvijan kritički stav prema oba sistema.

Gabrijel Grubač, student Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, jedan je od 115 studenata koji su učestvovali u programu Global UGRADE. U Srbiju se sa razmene vratio u maju ove godine, a već u avgustu krenuo nazad na Univerzitet u Vajomingu da, ovoga puta ne kao stipendista UGRADE programa, već kao asistent, nastavi osnovne studije u SAD.

"U SAD sam se vratio jer želim tamo da diplomiram, nisam bio spreman da diplomiram u Srbiji. Želim da steknem internacionalno iskustvo koje ću preneti kolegama kada se vratim u Srbiju. Ono što sam shvatio tokom studiranja u Americi, a što konačno svi treba da shvatimo u Srbiji, jeste da studenti imaju potencijal. A sve što nam treba je više motivacije i pomoći profesora i celog sistema. Mi možemo. "

SNEŽANA MIJATOVIĆ: Srpski fakulteti ne podržavaju studente

Učesnici programa akademsku godinu provode na univerzitetima u različitim državama SAD. Pohađaju kurseve iz svog polja studiranja, volontiranjem pomažu zajednicu u kojoj borave. Programima stručne prakse u američkim firmama, neki od njih stiču prva radna iskustva. Program je pokriven punom stipendijom, što podrazumeva plaćene troškove školarine, hrane, smeštaja, transporta, mesečnog džeparca i zdravstvenog osiguranja. Menadžer programa u organizaciji World Learning, koja sprovodi program u Srbiji, Snežana Mijatović objašnjava da se za ovaj program biraju uspešni studenti sa liderskim potencijalom: "U Srbiji ima dosta uspešnih studenata, društveno aktivnih, ali studenti koje izaberemo već imaju izgrađenu ideju šta žele da postignu u profesionalnom smislu. Oni tačno znaju šta žele da postignu tim odlaskom i šta žele da postignu kada se vrate. To su prosto ljudi koji ne čekaju da im se stvari dese, već idu ka stvarima i pokreću ih."

Tatjana Damjanović, studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedna je od stipendista ovog programa, koja po povratku iz SAD nije čekala. Liderski potencijal nadograđen znanjem i praksom za vreme studija na američkom univerzitetu, pretočila je u praksu u svojoj zemlji. Kao deo mreže stipendista Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, sa kolegama sa Filozofskog fakulteta, a uz finansijsku pomoć Ambasade, pokrenula je projekat "Psihoeduakcije".

"Psihoedukacija je nešto što do sada nije postojalo u Srbiji. To je proces upoznavanja psihijatrijskih korisnika kroz radionice sa prirodom bolesti i skretanje pažnje bolesnika na činjenicu da oni sami nisu krivi za takvo stanje", objašnjava Tatjana. Sa psihoedukacijom se prvi put susrela na praksi koju je radila za vreme studija u SAD. Uvesti jedan nov pristup nije bilo lako. Ipak, lekari iz bolnice "Laza Lazarević", uz čiju saradnju se projekat sprovodi, pokazali su veliko interesovanje. "Na početku je bilo teško pokrenuti ljude u nešto što je sasvim novo. Oni imaju interesovanja, ali nemaju energije", kaže Tatjana.

Projekti poput ovog deo su ciljeva razmene Global UGRADE. Nakon povratka sa razmene, studenti postaju deo mreže stipendista američke vlade, koje Ambasada SAD i nakon povratka podržava u ostvarenju profesionalnih ambicija. Kako objašnjava ataše za kulturu Ambasade SAD u Beogradu En Mari Mur, pored kulturne i akademske razmene, koje su svrha programa, cilj je da studenti nakon povratka u Srbiju, znanja i veštine stečene u SAD primene u svojoj lokalnoj zajednici u Srbiji. Ona veruje u njihove kvalitete.

U organizaciji World Learning objašnjavaju da za dobijanje ove stipendije nije presudna prosečna ocena na studijama. Volontiranje, aktivnost u nevladinim organizacijama i ambicija mogu biti presudni za dobijanje stipendije.

"Studenti koji odlaze na razmenu su neoficijelni ambasadori svoje zemlje. To znači da osim toga što imaju priliku da na raznim studentskim skupovima, internacionalnim danima, oficijelno predstave svoju zemlju i kulturu, oni svoju zemlju predstavljaju i u svakodnevnoj interakciji, sa kolegama na fakultetu, kroz volontiranje. Neko ko živi u Americi i ko najverovatnije neće imati priliku da dođe u Srbiju a možda ni u Evropu, upoznaće Srbiju samo kroz njih. Mi zato dajemo ono što je najlepše u našoj zemlji, u tom malom pakovanju koje su sami studenti, za kratko vreme od 9 meseci koliko su tamo. A mi se zaista ponosimo načinom na koji to naši studenti rade."

Pored toga što su ambasadori svoje zemlje, studenti koji odu na razmenu su i ambasadori svojih srpskih fakulteta i univerziteta. Za uspešnost naših studenata na programu zaslužan je, kako smatraju organizatori programa, naš visokoškolski sistem koji im daje kvalitetnu teorijsku osnovu. Prosečna ocena koju stipendisti ostvare za vreme jednogodišnjeg studiranja u SAD je 3,7 (4 je najviša). Međutim, ono za šta je srpski visokoškolski sistem takođe zaslužan jesu i problemi sa kojima se studenti susreću nakon povratka sa razmene. Priznavanje ispita visokoškolskih institucija, iako bi trebalo da bude definisano jednim pravilnikom na nivou celog sistema, razlikuje se ne samo od univerziteta do univerziteta, nego i od fakulteta do fakulteta pri istom univerzitetu. Jedan fakultet istog univerziteta priznavanje ispita naplaćuje, drugi ne, a treći ne zna da li ispite strane institucije kao kompatibilne uopšte treba da prizna. U svakom slučaju, proces nostrifikacije stečenog znanja u Americi nije lak jer nije definisan, a traje i po nekoliko meseci.

"Mi imamo pozitivno iskustvo za nekim univerzitetima i fakultetima u Srbiji, koji zaista svoje studente oberučke prihvate kada se vrate i pomažu im, ali nažalost, činjenica je da to nije svuda i da još uvek nije dovoljno. Naši fakulteti nisu osvešćeni koliko je bitno podržati studente koji učestvuju u ovakvim programima. Ne postoji pravilnik za priznavanje ispita stranih institucija i mi bismo voleli da neko, bilo ko odgovoran, počne da razmišlja o tome na nekom globalnom nivou našeg visokoškolskog sistema", kaže Snežana Mijatović.

Studirajući u drugoj zemlji, kulturi i u drugačijem školskom sistemu, stipendisti razvijaju kritički stav prema oba sistema. Kritika je početak promene, pa će možda neko od uspešnih studenata u narednim godinama i sam preuzeti lidersku poziciju i budućim generacijama obezbediti nesmetanu akademsku mobilnost.

Kao najveće razlike između dva sistema, stipendisti Global UGRADE razmene navode fleksibilnost američkog sistema, gde se studenti tek u drugoj godini osnovnih studija moraju odlučiti za predmet studiranja. Motivisanost i podrška profesora je druga najveća razlika koju ovi studenti ističu, kao i korišćenje savremenih sredstva informisanja poput interneta i elektronskih baza podataka.

Dušan Dimić, student fizičke hemije Beogradskog univerziteta, kaže da se studenti i ovde i tamo, pored velikih razlika u obrazovnim sistemima, u svakodnevnom životu susreću sa istim problemima: "Pre mog odlaska, američko društvo je predstavljalo ideal kome sam smatrao da treba da teži svaka zajednica. Ali, nakon godinu dana provedenih na Univerzitetu Minesote u Mineapolisu, zaključio sam da se mladi ljudi sreću sa istim problemima svuda na svetu. I u njihovom sistemu postoje problemi. Posebno je bilo interesantno uporediti znanje sa kolegama i raditi sa njima eksperimentalne vežbe u odlično opremljenim laboratorijama."

Studenti na razmeni za vreme raspusta imaju priliku da putuju po Sjedinjenim Američkim Državama, što veliki broj njih iskoristi na najproduktivniji način.

"Dobio sam priliku da posetim neke od najlepših predela na svetu, Veliki kanjon i Havaje, najurbanije sredine Njujork, Los Anđeles i Las Vegas, gradove muzeja kao što je Vašington i najveće svetske laboratorije", kaže Dušan.

Program Global UGRADE se u Srbiji primenjuje od 2006. godine. Trenutno se na studijama u SAD nalazi peta generacija od tridesetoro studenata iz Srbije. Prijavljivanje za školsku 2012/2013. godinu je počelo i traje do 16. januara 2012. godine.

Milena Otašević, asistent menadžera programa

Organizatori programa kažu da se broj prijava iz godine u godinu povećava. Sve podatke o procesu prijavljivanja studenti mogu naći na sajtu organizacije www.worldlearning.org.rs.

Asistent menadžera programa Milena Otašević objašnjava da proces prijavljivanja ima nekoliko krugova. Nakon prvog kruga biraju se finalisti, koji dolaze na intervju sa stručnom komisijom.

"Komisija koja ocenjuje kvalitet kandidata je objektivna i nezavisna. Nju čine jedna osoba iz Ambasade SAD koja poznaje američku, ali i našu kulturu. Jedan srpski profesor koji je bio u Americi na stručnom usavršavanju i jedan američki profesor koji je trenutno u Srbiji na profesionalnom usavršavanju. To su ljudi koji imaju iskustva sa oba visokoškolska sistema. Ono što oni žele da vide u studentu jeste zaokružena mlada ličnost koja zna šta želi u životu."


 

POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)


 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net