Filozofija za decu >

Naučiti decu da misle

Od 14. do 16. septembra u Požarevačkoj gimnaziji održan je Sophia Network Meeting, godišnji sastanak evropske organizacije koja okuplja nastavnike koji koriste filozofiju da bi podstakli učenike da misle kritički

"Filozofiju mogu da vole samo filozofi. Jedini način da deca zavole filozofiju jeste da i sama počnu da filozofiraju", objasnio je nedavno na Radio Beogradu Miloš Jeremić, profesor Požarevačke gimnazije, pionir projekta "Filozofija za decu" u Srbiji. Napomenuo je tada da nije reč o akademskoj filozofiji, već o učenju dece da imaju svoje mišljenje, da argumentuju svoje, ali i da saslušaju tuđe, sa krajnjim ciljem da nauče kako da formiraju sopstveni kritički sud o stvarnosti. O programu "Filozofija za decu" "Vreme" je već pisalo (videti br. 1041) kada je u Srbiji bio u začetku. Danas Požarevačka gimnazija može da se pohvali time da je od 14. do 16. septembra bila domaćin sastanka Sophia mreže (Sophia Network Meeting), evropske organizacije koja okuplja praktikante filozofije sa decom, to jest nastavnike koji koriste filozofiju da bi podstakli učenike da misle kritički. Osnovni cilj organizacije je međusobna podrška i saradnja njenih članova i širenje ideje filozofiranja sa decom. Registrovana je 2006. godine u Amsterdamu. Danas Sophia ima članove iz gotovo svih evropskih zemalja. U nekim od ovih zemalja filozofija sa decom je vrlo razvijena i prihvaćena praksa. U Sloveniji, na primer, postoji predmet "Filozofija za otroke", dok je u nekim zemljama, među kojima je i Srbija, filozofija sa decom stvar entuzijazma i preduzimljivosti usamljenih pojedinaca. Saradnja između članova Sophie je vrlo intenzivna, a Sophia Network Meeting je samo jedan od redovnih oblika saradnje.

Objašnjavajući za "Vreme" kako je Srbija postala domaćin ovog skupa, Miloš Jeremić kaže da uprava organizacije poslednjih nekoliko godina pokazuje želju da se tako nešto dogodi u Srbiji: "U početku su problemi bili vezani za vizni režim, zatim za neke druge prepreke. Konačno, prošle godine sam skupio hrabrost da konkurišem za organizaciju Meetinga. Pobedili smo na konkursu na koji su se prijavile još i Španija i Letonija. Jubilej Požarevačke gimnazije, 150 godina od osnivanja, upotrebio sam kao ‘kec iz rukava’, a verujem da je i ugled škole u međunarodnim filozofskim krugovima odigrao svoju ulogu."

Požarevačka gimnazija je bila prva i dugo jedina institucija koja obeležava Svetski dan filozofije u zvaničnom programu Uneskoa. U njoj se takođe svake godine odvijaju Nacionalne kvalifikacije za Međunarodnu filozofsku olimpijadu. Kasnije su joj se pridružile i druge gimnazije u Srbiji, a učenica zrenjaninske gimnazije Milana Kostić osvojila je medalju na prošlogodišnjoj olimpijadi u Beču (videti "Vreme" br. 1069).

"Filozofija se decom u Požarevačkoj gimnaziji pristup je redovnoj nastavi filozofije, a koristi se i u nastavi još nekih predmeta", objašnjava dalje Jeremić: "Tako se Požarevac našao u nizu gradova u kojima je organizovan Sophia Network Meeting posle Londona, Malte, Glazgova, Ljubljane, Lisabona, Pariza, Genta, Madrida i Istanbula." On kaže da je jedna od namera uprave Sophie bila i ta da se ideja filozofije sa decom proširi po Srbiji. Tako, pored učesnika iz Velike Britanije, Francuske, Hrvatske, Belgije, Letonije, Holandije i Norveške, srpski nastavnici su imali priliku da se pridruže ovoj organizaciji. "Nije bilo mnogo učesnika iz Srbije, ali bilo ih je više nego što sam očekivao. Posebno mi je zadovoljstvo bilo to što je među učesnicima iz Srbije bilo mojih nekadašnjih učenika, sadašnjih studenata filozofije, pedagogije i engleskog jezika", kaže Jeremić.

Govoreći o temama koje su obrađene na ovogodišnjem sastanku, on kaže da postoje dve teme koje "proganjaju" praktikante filozofije sa decom još od vremena kada je prvu varijantu ove nastavne metode ustanovio Metju Lipman i kada je postala poznata zahvaljujući filmu "Sokrat za šestogodišnjake" u produkciji BBC-a: "Te dve teme se artikulišu pitanjima: ‘da li je to filozofija?’ i ‘mogu li deca da misle filozofski?’. Otuda i tema skupa ‘Filozofija u filozofiranju sa decom’. Mislim da su praktikanti svojim radionicama i prezentacijama svog rada jasno pokazali da je filozofija sa decom – filozofija i da deca mogu da filozofiraju. Radmila Saton je, na primer, realizovala radionicu sa učenicima Požarevačke gimnazije i bilo je jasno da se učenici lako snalaze sa argumentativnim mišljenjem."

Jeremić dodaje da, ako se ne podstiču na filozofiranje, deca uglavnom neće filozofirati, ali isto to važi i za odrasle: "Sa druge strane, neka deca će postavljati filozofska pitanja čak iako ih odrasli na to ne podstiču. Uostalom, Karl Jaspers je davno objasnio taj fenomen u svom ‘Uvodu u filozofiju’."

Najupečatljivije sesije, po Jeremićevom mišljenju, bile su one koje je realizovao Oskar Brenifje. Po obrazovanju diplomirani biolog i doktor filozofije obrazovan na Sorboni, ovaj osnivač francuskog Instituta za filozofske prakse, stekao je međunarodnu popularnost razvijajući koncept "praktikovanja filozofije". Jedan je od glavnih promotera projekta "filozofija u gradu", koji se realizuje kroz filozofske radionice u kafeima, namenjene deci i odraslima. Njegov Institut za filozofske prakse slične radionice održava u školama, staračkim domovima, zatvorima, preduzećima, itd. "Oskar je došao nekoliko dana ranije i održao seriju radionica sa učenicima i nastavnicima Požarevačke gimnazije, Osnovnih škola "Kralj Aleksandar" i "Sveti Sava". Njegov pristup podstiče metakogniciju učesnika radionice, tako da nikoga nije ostavio ravnodušnim – neki su ga posle toga obožavali, drugi su ga mrzeli." Slične metode poput Brenifjea koristi i Izabel Mijon, a gosti iz Hrvatske Bruno Ćurko i Ivana Kragić pokazali su svoj način filozofiranja sa vrlo malom decom, onom iz nižih razreda osnovne škole. Članovi njihove organizacije, "Male filozofije" iz Zadra, kreirali su desetine crtanih junaka (sove, morževi, ptice) koji se na ekranu pojavljuju zajedno sa poznatim filozofima i postavljaju filozofska pitanja. Zanimljivo je da kod primene svojih programa koriste i dragulje dečje književnosti poput La Fontenovih basni ili "Ježeve kućice" Branka Ćopića. Cilj ovakvog pristupa je da se filozofi demistifikuju i postanu deo dečjeg sveta. Entuzijasti iz Hrvatske svake godine održe više stotina radionica volonterski.

Ketrin Mekol iz Škоtskе, predsednica Sophie, koja je zajedno sa direktorkom Požarevačke gimnazije, Danijelom Žukovski, otvorila Meeting, pokazala je metod poznat kao "Zajednica za filozofsko istraživanje (CoPI – Community of Philosophical Inquiry)". Jeremić kaže da su nova pojava na ovim skupovima ideje Pitera Vorlija, engleskog praktikanta, koji vodi organizaciju The Philosophy Foundation: "Vorli je na skupu objasnio novi pristup sokratovskoj metodi u nastavi koristeći vežbe iz svoje knjige The If Machine. Moram da priznam da mi je prilično imponovalo to što je tokom svoje prezentacije više puta naglasio da je svoj novi pristup razvijao pod uticajem mojih ideja u filozofiji sa decom."

On dodaje da su gosti iz inostranstva najviše bili impresionirani učenicima koji su pomagali u organizaciji: "Od petka popodne do nedelje uveče škola je bila puna učenika spremnih da pomognu i vrlo motivisanih da učestvuju u radionicama. Preko četrdeset učenika (od 720 koliko ih pohađa Požarevačku gimnaziju) dobrovoljno je dočekivalo goste i pratilo ih do hotela, prevodili su, pomagali oko tehnike, fotografisali, razgovarali sa učesnicima i sve su to radili vrlo šarmantno i uspešno." Koliko su bili motivisani da pomognu, Jeremić ilustruje događajem koji je na njega ostavio najjači utisak: "Dan pre Sophia Meetinga ušao sam u odeljenje III/3 sa namerom da ih oslobodim prva dva časa koje po rasporedu imaju kod mene, kako bih imao više vremena da se posvetim organizaciji. Pitao sam ih da li žele da ne dođu na ove časove i da malo duže spavaju, ili da im ta dva časa održi Oskar Brenifje. Jednoglasno su odlučili da imaju čas sa njim."


 

POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)


FOTO GALERIJA

NAJUPEČATLJIVIJI: Oskar Bernifje

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net