SUKOBI NA BALKANU: Kosovo...

Krizni barometar >

Na Balkanu ništa novo, dok se međunarodna situacija intenzivira

Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...

Što bi rekao lik iz Krunskog svedoka mađarskog sineaste Petera Bačoa: "Međunarodna situacija se intenzivira..." Svet nije mirno globalno selo. U njemu se trenutno odvija 399 konflikata zbog teritorije, secesije, dominacije, vlasti, pučeva, sukoba sila, dekolonizacije, religije, ideologije ili socijalnog nezadovoljstva. U osam slučajeva ti sukobi su eskalirali u ratove, a 25 u ograničene ratove.

Tako izgleda slika stanja u svetu prema "Konflikt barometru" Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata (Heidelberger Institut für Internationale Konfliktforschung e.V.) nezavisnog i interdisciplinarnog profesionalnog društva pri Fakultetu političkih nauka Univerziteta Hajdelberg.

Hajdelberška merila za konflikte kreću se u rasponu od jedan do pet: jedinica znači raspravu ili malo žučniju svađu u parlamentu, dvojka – označava nenasilnu krizu, trojka – krizu s nasiljem, četvorka – sporadični rat, a petica – rat. Svaka ocena može biti jaka, što označava tendenciju pogoršanja, i slaba, što nagoveštava smirivanje.

Po staroj žurnalističkoj izreci da je jedan mrtav u našem selu za čitaoca važniji od hiljadu mrtvih u Bangladešu, prikaz ovog izveštaja treba početi sa EX-YU prostora izvikanog zbog krvarenja tokom ratova oko raspada SFRJ.

Po hajdelberškom barometru, Balkan je kao krizno žarište uglavnom ugašen. U jugoistočnoj Evropi, ranije konfliktima nabijenom području, u koje hajdelberški analitičari uključuju i Balkan, odvijalo se u prethodnom periodu 43 odsto evropskih konflikata. Sada su samo četiri od njih okarakterisani kao krize s elementima nasilja: u Rumuniji (opozicioni pokret), u Grčkoj (socijalni protesti), u Makedoniji (autonomističke težnje albanske manjine), i u Srbiji (Kosovo, predmet spora – secesija, trajanje – od 1989, rang sukoba – 3, konflikt s elementima nasilja)...

KOSOVO: Konflikt Srbija–Kosovo, po hajdelberškom barometru stagnira, a ta trojka je "slaba" (3-) i govori o tendenciji smirivanja. U opisnom delu Barometra telegrafski se nabraja serija incidenata tokom 2012. godine.

Beleži se da su u severnom delu Kosova, mahom nastanjenom Srbima, odbornici u tri opštine odlučili da u februaru 2012. održe referendum o tome da li hoće da priznaju legalitet kosovskih institucija, a da su kosovska i srpska vlada izjavile da ih referendum pravno ne obavezuje.

Pominje da je oko 200 pripadnika kosovskog opozicionog pokreta "Samoopredeljenje" (Vetevendosje), demonstriralo protiv posete srpskog predsednika Borisa Tadića manastiru u Peći (Pećkoj patrijaršiji, prim. red.) za pravoslavni Božić 7. januara i njegov konvoj gađalo kamenicama. Kaže se da je Tadić odbacio preporuke EU (u vezi s tom posetom).

Pominje se zatim da je stotine pripadnika pokreta "Samoopredeljenje" blokiralo granične prelaze Merdare i Bela Zemlja, da su se tukli s kosovskom policijom, koja je upotrebila suzavac i vodene topove, uhapsila 146 demonstranata, a da su 52 osobe povređene (31 policajac).

Tokom tog nabrajanja incidenata konstatuje se da je nova runda dijaloga između Kosova i Srbije počela u Briselu u februaru 2012. i da je rezultirala dogovorom o učešću Kosova u regionalnim, evropskim i balkanskim forumima, kao i preliminarnim dogovorom o upravljanju integrisanim graničnim prelazima, te da su neki prelazi otvoreni 23. februara. Beleži se da je zbog toga 27. februara protestovalo više od 1000 hardlajnera kosovskih Albanaca.

Serija incidenata se nastavlja nakon što je Srbija 1. marta dobila status kandidata EU. Nepoznate osobe su 4. aprila napale srpsku delegaciju koja je išla u Prištinu na sastanak s kosovskim zvaničnicima.

Tenzije na severu Kosova porasle su 8. aprila kada je bomba eksplodirala u Mitrovici povredivši jednog Albanca i četvoro dece, a istog dana stotine Srba rasturile su mobilnu policijsku stanicu upravo kad su je zaposeli kosovski zvaničnici. Istog dana nepoznati počinioci spalili su dve kuće srpskih izbeglica u Drenovcu.

Dva vojnika Kfora i tri Srbina su 1. juna ranjena u sukobu, kada je masa demonstranata pokušala da spreči kforovce da uklone barikade na graničnom prelazu. Nepoznati napadači su 19. juna bacili dve bombe. Tokom sukoba oko graničnih punktova 20 Srba i 40 zvaničnika je povređeno. Oko 70 Srba je 28. juna preko granične linije ušlo na sever Kosova, bacalo kamenice na zvaničnike i pucalo iz automatskog oružja. Nepoznate osobe su kamenicama i molotovljevim koktelima napale pet autobusa koji voze srpske studente.

Grupa etničkih Albanaca je 2. avgusta napala Grabac, pretežno nastanjen Srbima, oštetila kuće i povredila jednu osobu.

Grupa Srba je 14. avgusta napala dvojicu Albanaca u Mitrovici, a jednog povredila. Povređen je policajac 7. septembra, kada je nepoznata osoba otvorila vatru na vozilo koje je prevozilo službenike Euleksa i kosovske policije.

Glavni diplomata EU Ketrin Ešton se 18. oktobra srela s premijerima Kosova i Srbije na radnom ručku. Četiri dana kasnije stotine demonstranata Vetevendosje bacale su kamenice na policiju koja je upotrebila suzavac u Prištini. Kosovski i srpski premijer ponovo su razgovarali 7. novembra.

PREŠEVO: Krizno područje u Preševskoj dolini dobilo je dvojku kao kriza bez nasilja, ali s tendencijom ka porastu.

SANDŽAK: Pominju se militantni vahabisti (nazvani po Muhamedu ibn Abd el Vahabu, robu božjem) i 2007 – predmet spora secesija, političko-religiozna sporenja sistem i ideolgija...

VOJVODINA: Konstatuje se da je u Srbiji nastavljen spor (rang 1) iz 1989, između vojvođanskih regionalnih partija i partija mađarske nacionalne manjine s centralnom vladom oko autonomnih nadležnosti, pominje se da je predsednik vojvođanske skupštine, poslanik SVM Šandor Egereši tražio da Vojvodina ima sopstvenu policiju, da je Ustavni sud Srbije delove zakona iz 2010. o uspostavljanju autonomne jurisdikcije u Vojvodini proglasio neustavnim, te da je Vojislav Koštunica (DSS) podržao sudsku odluku kao onemogućavanje daljih koraka ka otcepljenju od Srbije, a da je LSV tražio od pokrajinske vlade da se žali Evropskom sudu za ljudska prava. Beleži se da su se premijer Dačić i predsednik vojvođanske vlade Pajtić sreli u Beogradu da raspravljaju o odluci ustavnog suda, a posebno o zakonu o finansiranju Vojvodine.

MAKEDONIJA: Svi evropski konflikti zbog autonomija su niskog intenziteta, osim onog u zapadnoj Makedoniji (albanska manjina).

Makedonsko-albanskoj krizi hajdelberški hroničari daju jaku trojku, što znači da se ona intenzivira. Opisuju je kao konflikt oko autonomije između albanske manjine i etničkih Makedonaca, koja je tokom 2012. u nekoliko etnički motivisanih incidenata eskalirala do nasilnog nivoa.

Nepoznati učinioci su 31. januara zapalili pravoslavnu crkvu u selu Labunište, kod Struge. Beleže se incidenti u makedonskoj prestonici Skoplju. U selu Kondovo, petorica nepoznatih napadača su 22 marta zaustavila automobil albanskog političara Valona Beljaja i pretukli ga. Pet Makedonaca je 14. aprila ubijeno blizu aerodroma Kreševo, a nakon toga izbili su protesti i kamenovane su kuće Albanaca. Samoproglašena Albanska oslobodilačka armija (ANA) zapretila je da će organizovati napade širom zemlje. Masa demonstranata protestovala je pred zgradom vlade u Skoplju. Nakon hapšenja pet osumnjičenih za ubistvo u Kreševu, opet su bile demonstracije pred vladom...

BIHRS: Konflikti Republika Srpska vs. centralna vlada BiH i Bošnjačko-hrvatske Federacije se po hajdelberškom barometru klasifikuju kao secesionistički. Kaže se da traju od 1995, a po intenzitetu se rangiraju u grupu jedan – (malo žešća svađa).

U izveštaju se kaže da su sukobljavanja nastavljena pred obeležavanje 20. godišnjice Republike Srpske 8. januara i bojkotovanjem godišnjice formiranja BiH 1. marta od strane RS. Pominje se da je predsednik RS Milorad Dodik taj datum nazvao događajem važnim samo za Bošnjake, da je 4. oktobra objavio inicijativu za rasformiranje (abolition) federalnih oružanih snaga.

Pominje se da je nađena veća količina sakrivenog oružja u Banja luci 8. januara.

Kaže se još da je Hilari Klinton tokom posete BiH naglasila važnost Dejtonskog ugovora iz 1995. i celovitosti BiH, a da je visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu opomenuo lidere RS, posebno Dodika, i zbog separatističke retorike, a da je do novembra 2013. produžen mandat operacije EUFOR ALTHEA, koja predstavlja nastavak vojnog sprovođenja Dejtonskog ugovora nakon operacija NATO-ovog SFOR-a i IFOR-a.

Krize u BiH s Republikom Srpskom, hrvatskim političkim partijama iz Bosne ocenjuju se jedinicom (malo žešća svađa).

BOSNA - VEHABIJE: Konflikt vezan za ideologiju i subnacionalnu predominaciju između militantnih vahabista i vlade Bosne i Hercegovine je, po hajdelberškoj oceni, smanjen. Ministar unutrašnjih poslova BIH Sadik Ahmetović obznanio je mere za prevenciju islamističkih napada, što je bila reakcija na napad na američku ambasadu u Sarajevu 28. novembra 2011.

U operaciji u januaru 2012. policija BiH je izvršila raciju u kućama nastanjenim vahabijama u Brčkom i uhapsila Nusreta Imamovića, lidera najveće organizacije vahabija u BiH, kao i još dvojicu njegovih saučesnika, a pronašla je i pušku upotrebljenu u napadu na američku ambasadu. Osumnjičeni za taj napad Mevlid Jašarević, koji je na sudu rekao da ga je inspirisao Imamović, u decembru 2012. je osuđen na 19 godina zatvora.

HRVATSKASRBIJA: Spor hrvatske vlade sa Srbima iz Krajine, Zapadne i Istočne Slavonije iz 1991, bez posebnog izveštaja se ocenjuje jedinicom koja stagnira. Kaže se samo u tabeli da je predmet spora autonomija.

Konflikt Srbija–Hrvatska (međusobne tužbe Međunarodnom sudu pravde) se ne pominje.

SLOVENIJAHRVATSKA: Spor Slovenije u Hrvatske iz 1991. oko pomorske granice se nastavio (ocena 1) i 2012, mada su dve zemlje odredile arbitražne sudije i podnele memorandume i kontramemorandume. Odluka treba da bude doneta 2015.

EVROKONFLIKT 2012: Ukupan broj konflikata u Evropi 2012. godine ostao je, inače, na istom nivou kao i u godini pre toga – 58, s tim da je u tri četvrtine slučajeva bila reč o nenasilnim sukobima. Evropa, tako, ostaje region s najvišim procentom (76 odsto) nenasilnih konflikata u odnosu na ukupan broj konflikata u njoj.

Trinaest konflikata na evropskom kontinentu je 2012. imalo elemente nasilja, a jedan je prerastao u limitirani secesionistički rat – onaj na ruskom severnom Kavkazu, u oblasti republika Čečenija, Ingušetija, Karbadino-Balkarija, Dagestan, Karačaj-Čerkezija, gde su različite grupe militantnih islamista koristile ista nasilna sredstva u borbi za uspostavljanje nezavisnog kavkaskog emirata u kome bi vladalo šerijatsko pravo. Konflikt na Severnom Zakavkazju u Rusiji, gde islamski militanti traže otcepljenje, promenu političkog sistema, uvođenje religijskog fundamentalizma je ocenjeno četvorkom.

Na južnoj strani Kavkaza u Azerbejdžanu i Gruziji nastavljeni su nasilni sukobi, dok se sukob između jermenskih opozicionara i vlade smirio.

Spor Norveške i Rusije u Barencovom moru je 2012. okončan.

Postoje i sukobi za uspostavljanje internacionalne premoći, svađe oko teritorije i nerešene rasprave oko sistemsko-političkih pitanja.

Sukob Rusija–SAD oko raketnih sistema stagnira od 2007. dobija ocenu 2.

EVROSEC 2012: U Evropi su najfrekventniji konflikti koji se tiču autonomija (14) i secesija (14). Secesionističke konflikte dugog trajanja Barometar vidi u Velikoj Britaniji (Severna Irska od 1968, Škotska od 2007), Srbiji (Kosovo, od 1989), Rusiji (Kavkaz, od 1989), Moldaviji (Transnjestrija, od 1989), Gruziji (Osetija, Abhazija od 1989), Francuskoj (Korzika, od 1975), na Kipru (Turski Kipar, od 1963), u BiH (RS, od 1995), Azerbejdžanu (Nagorno Karabah, od 1988), u Španiji (ETA od 1959, Katalonija 1979).

Najveće evropske demonstracije (1,5 milion demonstranata u katalonskoj prestonici Barseloni) organizovane su u katalonskom secesionističkom kontekstu.

Šest konflikata koji se tiču secesije odvijaju se nasilno. Dva secesionistička konflikta su i dalje nasilna u zapadnoevropskim demokratijama – u Velikoj Britaniji (Severna Irska) i u Francuskoj (Korzika).

Sukob Nacionalnog oslobodilačkog fronta Korzike (NOFK) i francuske vlade je nasilan – između 11. i 19. maja nepoznata lica izvršila su 24 napada bombama na pet kuća u vlasništvu Francuza ili stranaca. U Balistri je bombama napadnuta kuća penzionisanog pariskog bankara Alana Lefevra. U noći 9/10. septembra, male bombe su eksplodirale ispred supermarketa širom ostrva. Specijalni sud u Parizu osudio je 13. aprila Dominika Paskalađija, vođu grupe NOFK, na trinaest godina robije zbog deset napada od 2004. do 2006. U julu je osuđeno dvadeset korzikanskih nacionalista nazvanih mladi NOFK-a od tri meseca do dvanaest godina. U julu kasacioni sud je potvrdio doživotnu kaznu za Ivana Kolona zbog atentata na Korzikanskog prefekta Kloda Erinjaka, 1998. U oktobru, francuska vlada je objavila mere za uspostavljanje reda nakon što su ubijeni bivši korzikanski nacionalista Iv Nanunta i Korzikanski advokat Atoan Solakaro, što je tumačeno kao indikacija umešanosti NOFK-a u organizovani kriminal.

Mada nenasilne, produžavaju se tenzije na Kipru (Turski Kipar), s obzirom na to da su prekinuti pregovori koje podržavaju UN.

Četiri od trinaest nasilnih konflikata se odvijalo unutar članica EU. Među njima su i konflikti povezani s pogoršanjem socio-ekonomskih uslova i mera štednje u Grčkoj, (socijalni protesti) i u Rumuniji, gde je izbilo novo nasilje, kada je policija rasturila demonstracije zbog mera štednje.

Ni Evropska unija, kojoj je 2012. dodeljena Nobelova nagrada za mir za šest decenija promovisanja mira, pomirenja, demokratije i ljudskih prava, nije beskonfliktna.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Rat u svetu

Barometar je inače "snimio" 399 konflikata u svetu (za devet više nego 2011) – osam ratova, 25 ograničenih ratova, 43 većih nasilnih sukoba i 165 kriza s elementima nasilja.

Broj ratova u poređenju s prethodnom godinom je smanjen za dva, a broj limitiranih ratova povećan za šest, broj nasilnih kriza povećan je za deset, sa 155 na 165.

Od ukupno posmatranih 208 intenzivnijih sukoba, više od polovine odvijao se uz nasilje, što je najveći broj od kada hajdelberški institut prati krize. Prethodne 2011. nastavljena su 193 ranije započeta nenasilna konflikta, a u 2010. nastavljeno je 188 starih sukoba, što znači da je pet takvih žarišta ugašeno.

Sukobi povezani sa izborima u Nigeriji (severnjaci protiv južnjaka) i u Obali Slonovače su imali karakter rata, a 2012. smirili su se do nivoa kriza s nasiljem.

U 2012. izveštavano je o četiri pokušaja državnog udara – puča. Tri su bila uspešna – u podsaharskoj Africi.

Od posmatranih 18 ratova, jedanaest je vođeno istim intenzitetom kao i prethodne godine, od toga četiri u podsaharskoj Africi (Somalija – islamističke grupe, Nigerija – Boko haram – Narodna kongregacija za tradiciju, prozelitizam i džihad, Sudan – Darfur i međuetničko nasilje).

Na Bliskom istoku i u zemljama Magreba vođeno je pet ratova (Avganistan – talibani, Irak – militantne grupe sunita, Pakistan – islamističke militantne grupe, Turska – kurdska PKK, Jemen – Ansar al-šarija, i Sirija – opozicione grupe).

Unutrašnji sukobi povezani s Arapskim prolećem iz 2011. nastavljeni su istim intenzitetom u Egiptu (opozicione grupe), u Jemenu (opozicione grupe) su se smirili do nivoa krize s nasiljem, a u Libiji (opozicija) su prerasli u ograničeni rat zaraćenih frakcija.

U Severnoj i Južnoj Americi, po Barometru, samo jedan sukob je imao karakteristike rata – onaj u Meksiku, koji vlada vodi protiv narko-kartela (12.000 mrtvih).

Najfatalniji sukobi su bili u Siriji (oko 55.000 žrtava)...

NATO

NATO je 2012. držao oko 110.000 vojnika u misijama širom sveta: u Avganistanu (ISAF, a idejom da se povuče 2014), u Mediteranu (OAE), na Kosovu (KFOR), u operacijama protiv pirata u Indijskom okeanu kod Roga Afrike, i u Adenskom zalivu, a postavljao je i rakete "patriot" u Turskoj...

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net