<< VESTI | | 31.03.2013 11:16

KRIZNA ŽARIŠTA: Pregled Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata (Heidelberger Institut für Internationale Konfliktforschung e.V.)

 

Da li je Balkan ugašeno krizno žarište

Barometar evropskih kriza Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata: Kosovo - Srbija ocena 3, konflikti s nasiljem

IZVEŠTAJ O KRIZAMA: Hajdelberški barometar 2012

Prema "Konflikt barometru" Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata (Heidelberger Institut für Internationale Konfliktforschung e.V.) nezavisnog i interdisciplinarnog profesionalnog društva pri Fakultetu političkih nauka Univerziteta Hajdelberg, Balkan je kao krizno žarište uglavnom ugašen.

U jugoistočnoj Evropi, ranije konfliktima nabijenom području, u koje analitičari uključuju i Balkan, dvijalo se u prethodnom periodu 43 odsto evropskih konflikata. Sada su samo četiri od njih okarakteisani kao nasilne krize: u Rumuniji (opozicioni pokret), u Grčkoj (socijalni protesti), u Makedoniji (albanska manjina), i u Srbiju (Kosovo)...

Ukupan broj konflikata u Evropi 2012. godine ostao je na istom nivou kao i u godini pre toga - 58, s tim da je u tri četvrtine slučajeva bila reč o nenasilnim sukobima.

Na prvom mestu pominje se 14 zahteva za autonomijom i 14 pokušaja secesije.

Postoje i sukobi za uspostavljanje internacionalne premoći, svađe oko teritorije i nerešene rasprave oko sistemsko-političkih pitanja.

Hajdelberška merila za konflikte kreću se u rasponu od jedan do pet: Jedinica znači raspravu ili malo žučniju svađu u parlamentu, dvojka - označava nenasilnu krizu, trojka - krizu s nasiljem, četvorka - sporadični rat, a petica - rat. Svaka ocena može biti jaka, što označava tendenciju pogoršanja, i slaba, što nagoveštava smirivanje.

SRBIJA - KOSOVO: Intenzitet konflikta 3, trajanje od 1989. (Ocena Hajdelberškog instituta)

Na području bivše Jugoslavije konflikti Srbija-Kosovo i makedonsko-albanski konflikt, koji su okarakterisani kao secesionistički, svrstani su u kategoriju konflikta s nasiljem (3).

Konflikt Srbija-Kosovo stagnira, a ta trojka je «slaba», nižeg intenziteta, dok se makedonsko-albanskoj krizi daje jaka trojka, što znači da ta kriza ima tendenciju rasta.

Krizno područje u Preševskoj dolini dobilo je dvojku kao kriza bez nasilja, ali s tendencijom ka porastu.

Konflikti u Sandžaku u Srbiji (Vehabje, autonomistička kretanja i političko-religiozna sporenja) ocenjeni su jedinicom.

Krize u BiH s Republikom Srpskom, hrvatskim političkim partijama iz Bosne i lokalnim Vehabijama, ocenjuju se jedinicom.

Zahtevi hrvatskih Srba prema vlastima u Zagrebu, oko pitanja autonomije, takođe se ocenjuju jedinicom koja stagnira.

Konflikt Srbija-Hrvatska se ne pominje.

Četvorka je data severnom Zakavkazju u Rusiji, gde militanti traže otcepljenje, promenu političkog sistema, uvođenje religijskog fundamentalizma.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Konflikti u Evropi 2012.

• Broj konflikata u Evropi ostaje isti kao prethodne godine – 58. Barometar je inače "snimio" 399 konflikata u svetu (za 9 više nego 2011) - 8 ratova, 25 ograničenih ratova, 43 većih nasilnih sukoba i 165 kriza s elementima nasilja.

• Evropa ostaje region s najvišim procentom (76 odsto) nenasilnih konflikata u odnosu na ukupan broj konflikata u njoj.

• Samo trinaest konflikata odvijalo se nasilno, od kojih je jedan prerastao u limitirani secesionistički rat - na ruskom severnom Kavkazu u oblasti republika Čečenija, Ingušetija, Karbadino-Balkaria, Dagestan, Karačaj-Čerkezija. Mada nenasilne, produžavaju se tenzije na Kipru (Turski Kipar) obzirom na to da su prekinuti pregovori koje podržavaju UN.

• Dva najfrekfrentnija evropska konflikta tiču se autonomija (14) i secesija (14). Secesionističke konflikte Barometar vidi u Velikoj Britaniji (Severna Irska, Škotska), Srbiji (Kosovo), Rusiji (Kavkaz), Moldaviji (Transnjestrija), Gruziji (Osetija, Abhazija), Francuskoj (Korzika), na Kipru (Turski Kipar), u BiH (RS), Azerbejdžanu (Nagorno Karabah), u Španiji (ETA, Katalonija).

• Najveće evropske demonstracije (1,5 milion demonstranata u katalonskoj prestonici Barseloni) organizovane su u katalonskom secesionističkom kontekstu.

• Šest konflikata koji se tiču secesije odvijaju se nasilno. Dva secesionistička konflikta su i dalje nasilna u zapadnoevropskim demokratijama - u Francuskoj (Korzika) i u Velikoj Britaniji (Severna Irska),

• Svi konflikti zbog autonomija su niskog intenziteta, osim onog u zapadnoj Makedoniji (albanska manjina).

• Četiri od trinaest nasilnih konflikata se odvijalo unutar članica EU. Među njima su i konflikti povezani s pogoršanjem socio-ekonomskih uslova i mera štednje u Grčkoj, (socijalni protesti) i u Rumuniji (opozicioni pokret).

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net