Džejms Tornli, partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju revizorske kuće KPMG / foto: a. anđić

Intervju – Džejms Tornli, partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju revizorske kuće KPMG >

Stabilnost bankarskog sektora – prioritet

"Za uspeh i efikasno sprovođenje poreskih reformi neophodno je i da stručna javnost bude blagovremeno uključena u proces njihovog donošenja. Značajno bi pomoglo i kada bi se za izmene saznalo pre nego one stignu u skupštinsku proceduru"

"KPMG je već duži niz godina zadovoljan svojim poslovnim rezultatima u Srbiji", kaže za "Vreme" Džejms Tornli o poslovanju svoje kuće. "Insistiranje na apsolutnom profesionalizmu, beskompromisnom poštovanju svih propisa i standarda struke, kao i naše opredeljenje da svakom klijentu ponudimo uslugu vrhunskog kvaliteta pokazalo se kao ispravno. Zato danas skupljamo plodove svog napornog rada. Tokom proteklih par godina svi zaposleni u KPMG-u su radili izuzetno naporno za svoje klijente i tako omogućili firmi da se nađe na samom vrhu unutar svoje profesije. Tokom 2012. godine ostvarili smo dvocifren rast profita u svim oblastima i uopšte nas ne bi iznenadilo ukoliko bi nezavisno istraživanje pokazalo da je KPMG danas prva revizorska kompanija u Srbiji. Ovo nas raduje ne samo jer dokazuje da se naporan rad isplati, već i zbog toga što je rast obima posla u našoj branši jedan od indikatora jačanja ekonomije u Srbiji", kaže Tornli.

"VREME": Izmene poreskih zakona ocenili ste kao korake u dobrom smeru, ali da proces još nije završen. Šta je još neophodno da se promeni u poreskoj politici Srbije?

DŽEJMS TORNLI: Poslednje izmene propisa donele su pozitivne promene i to je korak u pravom smeru. Na tom putu ima još mesta za poboljšanja. Mislim pre svega na dalja usklađivanja propisa o PDV-u, poreza na dobit i poreza na dohodak građana. Poslovnoj zajednici bi značajno pogodovao jedan dinamičan poreski sistem koji bi se brže prilagođavao kako promenama na tržištu tako i novim modelima poslovanja. Još uvek imamo situaciju da pojedine industrije nisu prepoznate u poreskim propisima ili je njihov poreski tretman nedovoljno pojašnjen. To pored pravne nesigurnosti onemogućava i razvoj, a dobar primer za ovo je situacija sa faktoringom.

Zatim, izmene Zakona o PDV-u i njegovo usklađivanje sa propisima Evropske unije bili bi više nego dobrodošli. To bi olakšalo poslovanje i omogućilo brži ekonomski oporavak zemlje. Pre svega se nadamo da će kroz reformu PDV-a biti omogućeno da strane kompanije koje vrše promet u Srbiji, a nemaju registrovan ogranak u zemlji, biti u mogućnosti da se registruju za PDV.

Dobrodošla bi bila i poboljšanja Zakona o porezu na dobit. Danas imamo situaciju da od 2004. godine, kada je Srbija prešla na primenu međunarodnih računovodstvenih standarda, još uvek nisu na odgovarajući način sagledane sve implikacije ovog veoma obimnog i složenog skupa pravila.

Dobra vest je da Srbija ne mora da počinje reformu od nule. Iskustva okolnih zemalja u rešavanju sličnih problema mogu joj pomoći da brže omogući svojoj privredi uslove za neometan rast koji će doneti nova radna mesta i ekonomsku sigurnost građanima Srbije.

Nedavno ste ocenili da problem nije u stopi određenog poreza, već u predvidivosti poreske politike. Šta to podrazumeva i koje korake država treba da preduzme?

Za uspeh i efikasno sprovođenje poreskih reformi neophodno je i da stručna javnost bude blagovremeno uključena u proces njihovog donošenja. Do sada se dešavalo da kratki rokovi ili komplikovana procedura za podnošenje predloga obesmisle javnu raspravu i onemoguće efektivno učešće. Značajno bi pomoglo i kada bi se za izmene saznalo pre nego one stignu u skupštinsku proceduru.

Kompanijama bi mnogo pomoglo i kada bi imale jasne indikacije o srednjoročnim planovima razvoja poreske politike. Iznenadne promene regulative stvaraju nesigurnost u poslovanju, jer čine dugoročno planiranje nemogućim. Ovo otežava kompanijama da planiranjem svog poslovanja doprinesu bržem oporavku naše ekonomije. Potrebno je razumeti da svaka izmena propisa donosi i nove troškove kompanijama u procesu prilagođavanja i predstavlja prepreku bržoj realizaciji ciljeva.

Odličan primer je skorašnje povećanje stope PDV-a koja je objavljena početkom septembra, sa početkom primene od 1. oktobra. Firme su tako ostavljene sa manje od mesec dana vremena da prilagode svoje IT sisteme i usklade poslovanje sa Zakonom. Posledice ovakvog načina reformi vide se i danas, gotovo četiri meseca nakon njihovog usvajanja, jer se i dalje u određenim situacijama javljaju problemi oko načina primene nove stope.

Blagovremena javna rasprava omogućila bi da deo ovih pitanja bude razrešen ili kroz sam zakon ili donošenjem podzakonskih akata, čime bi se otklonili problemi koje navodim. Uzmite u obzir da je tokom povećanja stope PDV-a u Holandiji u oktobru 2012. godine tamošnja vlada najavila sve detalje već u aprilu i time omogućila njihovim kompanijama da se na vreme pripreme za primenu nove regulative.

Da li postoji nešto što po KPMG-u, kao jednoj od najvećih revizorskih kuća na svetu, treba promeniti u aktuelnom Zakonu o računovodstvu i reviziji u Srbiji?

To je jedno veoma kompleksno, ali pre svega interesantno pitanje. Vlada i finansijski organi Republike Srbije, kao i svugde u svetu, mogu svojim aktivnostima znatno pomoći unapređenju tržišta kapitala i time dovesti do razvoja ne samo ekonomije već i naše revizorske struke. Kao firma koja kao apsolutni imperativ postavlja održavanje najviših profesionalnih i etičkih standarda u struci, KMPG je zainteresovan za uvođenje visokih standarda u profesiji koji ne bi bili stvar samo etičkog poslovanja, već i zakonske regulative. Znatno bi povećali transparentnost ekonomije kada bi uveli jasna pravila poslovanja i kontrolu revizorskih kuća koje posluju u Srbiji.

Postoji i puno prostora za napredak kada su u pitanju računovodstveni standardi u finansijama. To bi moralo biti identifikovano kao jedna od prepreka razvoju ekonomije. Iskustvo koje KPMG ima pokazuje da se tajna uspeha često nalazi u pažljivo balansiranom odnosu između primene međunarodnih standarda i onih rešenja koja uzimaju u obzir lokalne specifičnosti tržišta.

Evo i primera. Konzistentna primena međunarodnih finansijskih pravila na poslovanje velikih, često multinacionalnih, poslovnih sistema pomaže njihovo poslovanje, jer omogućava iste, prepoznatljive i predvidive, uslove za rad širom sveta. Međutim, često vidimo da primena ovih pravila predstavlja opterećenje i ograničenje za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ova preduzeća ipak zaslužuju poseban tretman, naročito kada se ima u vidu uloga koju bi mogla imati na ubrzanje ekonomskog oporavka. Izbalansirani sistem koji bi uzeo u obzir posebnosti i potrebe i jednih i drugih mogao bi omogućiti Srbiji da značajno ubrza svoj ekonomski rast.

Jedan od velikih problema revizorskih kuća u Srbiji jeste procenjivanje poslovanja banaka, zato što kolaterale banaka ne procenjuju revizori. Kako se određuje tržišna vrednost nekretnina, ako tržište ne funkcioniše?

To je jedno od ključnih pitanja danas. U isto vreme, to je jedna onih oblasti koje zahtevaju visok nivo profesionalne odgovornosti i partnerstvo svih učesnika u procesu – banaka, zakonodavca i privatnih investitora. Brzo zakonsko regulisanje ove oblasti je od najveće važnosti jer odsustvo ove regulative ugrožava stabilnost čitavog bankarskog sektora u Srbiji. Stabilnost bankarskog sektora bi trebalo postaviti kao prioritet kako bi nova generacija kompanija, od kojih se očekuje da budu nosilac ekonomskog rasta, imala pristup kapitalu neophodnom za finansiranje poslovanja. Nerealna očekivanja ne smeju ugroziti stabilnost i zbog toga nam je regulativa potrebna što pre.

Sa druge strane, mi moramo uzeti u obzir i činjenicu da gradimo slobodnu tržišnu ekonomiju i s tim u vezi učiniti napore da zakonska regulativa ne ograniči slobodno tržište. Pronalaženje pravog balansa između poštovanja pravila slobodnog tržišta i zakonske regulative neophodne da se ono zaštiti, biće pravi test umeća zakonodavca koji će umnogome diktirati dalji ekonomski razvoj čitave zemlje. Odgovor na izazove sigurno ne bi trebalo da bude u drakonskom nadzoru, već u dozi opreza i pragmatizma zakonodavca koji će u pravilnoj meri omogućiti bankarskom sektoru da nesmetano finansira rast ekonomije. Ne treba ovde bežati ni od etičkog elementa čitave priče i neophodnosti da se u svakom trenutku primenjuju samo najviši profesionalni standardi kako bi se zaštitilo tržište. Neophodno je i da svaka strana uključena u ovaj proces razume sopstvenu odgovornost za stabilnost ekonomije.

Kada govorimo o procenama tržišta nekretnina, treba uvek imati u vidu da su procene revizorskih kompanija upravo to – istinite i fer procene, i to procene ostvarene na osnovu uvida u predočenu dokumentaciju. Te procene ne mogu biti smatrane garancijom vrednosti, jer stupanj razvijenosti našeg tržišta jednostavno ograničava revizore da sa sigurnošću utvrde pravo stanje. Revizori dakle daju modele zasnovane na informisanoj pretpostavci, a da bi zaista bili korisni zahtevaju dosta dobre volje i etičkog poslovanja kod svih uključenih u proces.

Mi pozdravljamo aktivnosti koje u ovoj oblasti sprovodi Narodna banka Srbije. Ovde posebno mislim na Odluku o upravljanju rizicima banke koja će dozvoliti bankama ustupanje problematičnih potraživanja drugim pravnim licima. To bi moglo povećati kreditne aktivnosti u bankama i tako dati zamajac razvoju privrede, što i mi željno očekujemo.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

foto: a. anđić

"Vreme uspeha!" je redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu.

Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković

Podlistak u PDF-u

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net