Crkva i novac >

Sloboda da se ima ili nema

Slučaj Srbislava Žikića se od drugih afera u vezi sa novcem u SPC-u razlikuje samo po galantnosti i sklonosti ka poklanjanju ukradenog novca

"Sa žalošću obaveštavamo javnost da je civilno lice (S.Ž.) zaposleno na poslovima blagajnika u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj u poslednjih nekoliko godina sukcesivno vršilo proneveru crkvenog novca koji mu je bio poveren", napisano je 6. februara na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC). "Ovo nedelo je otkriveno vanrednim popisom blagajne i prijavljeno nadležnim državnim organima radi utvrđivanja činjeničnog stanja", piše još u saopštenju. Nakon što je Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka obavestila policiju, mediji su izvestili da je uhapšen Srbislav Žikić (50), koji je iz blagajne ove arhiepiskopije navodno ukrao oko milion evra.

Za zaokruženu priču o Žikićevom slučaju još nema dovoljno podataka. Policija ne komunicira sa medijima pravdanjem da će sve informacije javnosti dati – SPC koja, do utorka, 12. februara, nije dala ništa više od ovog kratkog saopštenja. Patrijarh Irinej je, preko vikarnog episkopa hvostanskog Atanasija Rakite i šefa kabineta patrijarha vladike remezijanskog Andreja, preneo "Politici" molbu da se mediji drže isključivo pomenutog saopštenja.

Slučaj "civilnog lica" Srbe Žikića je, uprkos patrijarhovom apelu, na naslovne strane novina u Srbiji vratio pitanja o tome koliko SPC uopšte ima novca i kako funkcionišu finansije najveće države u našoj državi.

GALANTNO RAZREZIVANJE: Žikić, svršeni teolog i sin sveštenika, u crkvenoj administraciji je još od Germanovog patrijarhovanja. Njegove kolege iz Patrijaršije, u kojoj je uhapšen u sredu, 6. februara, zatečene su optužbama na njegov račun. "Dugo poznajem osumnjičenog. U Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj radi oko tri decenije, a kao blagajnik sigurno već 20 godina. Još ne mogu da verujem da je taj čovek pokrao toliki novac i logično mi zvuči mogućnost da je imao saučesnike", rekao je za "Blic" neimenovani sagovornik iz Patrijaršije. "Politikin" anonimni izvor je "zaprepašćen": "Kao kada biste vi saznali da vam je prijatelj ukrao automobil ili opljačkao stan. Boli me i što je ovakva bruka procurela u javnost; što sve nije ostalo u okvirima crkve."

Tokom pretresa kuće u generalskom naselju Cvećara na Dedinju, u kojoj je Žikić sa porodicom živeo od septembra prošle godine, nađeno je 10.000 evra, dva pištolja (jedan sa dozvolom, drugi bez), policijske lisice, zlato i dva izuzetno skupocena ručna sata. Imao je i dva "mercedesa", letovao je na Svetom Stefanu trošeći desetine hiljada evra, ostavljao ogroman bakšiš svugde gde bi se pojavljivao, poklanjao prijateljima i poznanicima novac (navodno je na nekoj rođendanskoj proslavi svako dete darovao sa po hiljadu evra), kupovao pilotska odela i u njima se fotografisao u avionima... "On je novac davao i pozajmljivao. Davao je ukradeni novac i familiji. Bio je krajnje galantan čak i kod automehaničara. Bahatio se s pokradenim novcem ostavljajući napojnice veće od samog računa. On je jednostavno trošio gde je stigao", kaže izvor "Blica".

Zakup luksuzne dedinjske vile plaćao je oko 1500 evra mesečno iako je mogao da koristi crkveni stan pored patrijaršijske vile u Užičkoj ulici. Žikićeva žena je takođe bila zaprepašćena saznanjem da muževljevo objašnjenje kako "crkva plaća kiriju" znači da crkva zapravo ne zna da plaća i šta plaća.

Nakon hapšenja, Srbislav Žikić je izveden pred istražnog sudiju Višeg suda u Beogradu, koji mu je odredio pritvor od mesec dana. Policija je otkrila i jednog od saučesnika kome je Žikić davao novac, a s kojim je trebalo da otpočne zajednički biznis.

Iako postoji komisija koja proverava crkvene račune, u SPC-u uglavnom važi sistem "verovanja na reč", pišu mediji. "Niko nije ni slutio da je moguće da neprestano potkrada novac. Žikić je zloupotrebio i poverenje", rekao je "Blicov" sagovornik.

Kako neimenovani sagovornici beogradskih listova objašnjavaju, novac koji je Žikić ilegalno uzimao potiče iz takozvanog eparhijskog razreza ("razrez" je deo eparhijskih prihoda koji se šalje u centralu) i sa depozita koje beogradski hramovi imaju na crkvenom računu. S obzirom na to da se arhiepiskopska kasa kontroliše samo jednom godišnje – krajem decembra, Žikić je novac uzimao kad god bi mu zatrebao, a pre kontrole bi manjak nadoknađivao iz centralne kase SPC-a, odakle je, prema dosadašnjoj istrazi, iz patrijaršijske kase ukradeno 19,5 miliona dinara, 40.000 švajcarskih franaka, 50.000 američkih dolara i 890.000 evra. Sumnja se da ovo nije konačan iznos uzetog novca. Takođe se spekuliše da je Žikić najučinkovitiji bio tokom bolovanja upokojenog patrijarha Pavla.

KOLIKA JE KASA?: Da vanrednom kontrolom nezavisnog stručnjaka, navodno iz inostranstva, nije pronađen manjak od oko milion evra, pitanje je da li bi se SPC obratila državnim institucijama za pomoć i da li bi javnost uopšte saznala za ovaj skandal.

Upućeni za "Politiku" kažu da SPC uglavnom posluje gotovim novcem: dinarima i devizama od priloga, donacija, prodaje sveća, ikona, krstova, knjiga, brojanica, a Patrijaršija, eparhije i crkve imaju svoje račune u bankama. "Ako se donacije uplaćuju preko banke, taj novac leži na računima. Ako se daju u gotovini, onda ta i ostala gotovina odlazi u centralnu kasu crkve, a potom se iz crkve preliva u blagajnu eparhije. U Srbiji su vladike apsolutni vladari u eparhijama, iako bi upravo oni trebalo da kontrolišu pravednu raspodelu novca", citira list dobro obaveštenog administrativca iz Patrijaršije.

Svaku pa tako i finansijsku samostalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ali i drugim tradicionalnim crkvama, Rimokatoličkoj, slovačkoj Evangeličkoj, Reformatskoj hrišćanskoj i Evangeličkoj hrišćanskoj crkvi, kao i jevrejskoj, islamskoj i konfesionalnoj verskoj zajednici – garantuju Zakon o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. i Zakon o Srpskoj pravoslavnoj crkvi iz 1929. Prvi član novijeg od ova dva zakona počinje poetično: "Sloboda veroispovesti obuhvata: slobodu da se ima ili nema...".

Crkvena samostalnost se konkretnije ogleda u tome da je crkva oslobođena plaćanja poreza i državne kontrole poslovanja i unutrašnje organizacije, da ne postoji zvanična tarifa za usluge sveštenika i drugih verskih radnika, da ne postoje fiskalni računi u verskim objektima u kojima se prikupljaju dobrovoljni prilozi vernika. "To ne znači da ne postoje segmenti u kojima se crkva ili njeni organi ne susreću sa poreskim organima. Dovoljno je navesti uplate za penzijsko-invalidsko osiguranje sveštenika ili porez na vraćenu imovinu", kažu u Kancelariji za saradnju s crkvama i verskim zajednicama – telu vlade Republike Srbije koje je nekad bilo Ministarstvo vera (i dijaspore).

Osim što je nezavisna, crkva dobija i novčanu pomoć od države. Crkvama i verskim zajednicama, od kojih najviše (oko 85 odsto) dobija SPC, ove godine trebalo bi da se uplati 800 miliona dinara, 180 miliona manje nego prošle. Ministarstvo vera je 2010. godine verskim zajednicama podelilo nešto više od 600 miliona, 2005. oko 265 miliona, a 2000. godine 11,7 miliona dinara. Stavke u budžetu koje se ovako finansiraju su, na primer, zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, pomoć sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji, pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima u pograničnim i ekonomski nerazvijenim područjima i regulisanje doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, versko obrazovanje i visoko teološko obrazovanje.

U procesu restitucije, SPC-u je vraćeno 30.000 hektara zemljišta čija se vrednost procenjuje na oko 200 milijardi evra.

Slučaj Srbislava Žikića se od drugih afera u vezi sa novcem u SPC-u razlikuje samo po pomenutoj galantnosti i sklonosti ka poklanjanju ukradenog novca. Kao da je u svoje ruke uzeo tumačenje prvih reči onog člana zakona. Za razliku od njega, vladika mileševski Filaret, pominjan u vezi sa proneverama u fondu "Čovekoljublje", navodno je ukrao novac i aparat za rendgen namenjen izbeglicama iz Hrvatske i Bosne. Za bivšeg i odbeglog arhimandrita Simeona Vilovskog, osumnjičenog da je nezakonito prisvojio 350.000 evra namenjenih rekonstrukciji manastira na Kosovu, ne zna se šta je radio sa novcem. Jedino možda ne treba suditi o galantnosti fotografija porodične kuće episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende, koje javnost još nije zaboravila.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net