foto: a. anđić

Intervju – Dr Kristof Bajer, potpredsednik Upravnog odbora Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) >

Nastavak dobre saradnje

Jednom vojvođanskom proizvođaču organske paprike nemački partner otkupljuje čitav prinos. To je suština saradnje kakvu GIZ podstiče: da podrži mala i srednja preduzeća da proizvode po visokim standardima Evropske unije i Nemačke, da ih poveže sa nemačkim partnerima i tako ih uvede na evropsko tržište

Ispravka

Tehničkom greškom u prošlonedeljnom tekstu "Jačanje saradnje" objavljeno je da je dr Kristofer Bajer, potpredsednik Upravnog odbora Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), rekao: "Mislim da će ova vlada biti manje posvećena započetim projektima od prethodne", umesto: "Ne mislim da će ova vlada biti manje posvećena započetim projektima od prethodne." Izvinjavamo se gospodinu Bajeru i čitaocima.

iz broja 1152

"VREME": O GIZ-u šira javnost u Srbiji veoma malo zna. Šta je GIZ i kako funkcioniše?

KRISTOFER BAJER: GIZ je javno preduzeće. Mi smo kompanija nemačke vlade. Kada god nemačka vlada želi da podrži svoje partnere na putu reformi ili napretka društva, mi im pružamo svoje usluge. Aktivni smo u 130 zemalja širom sveta i podržavamo njihov ekonomski, politički, ekološki i socijalni napredak. GIZ ne radi samo za nemačku vladu, već i za druge aktere kao što je, na primer, Evropska komisija, od koje smo dobili mandat da podržavamo nemačke institucije koje apliciraju za tvining projekte. EK obezbeđuje sredstva, a naš posao je da podržimo nemačku vladu u tome da dobije ugovor i da ga realizuje pravilno.

Koje mesto zauzimaju Balkan i Srbija u strategiji GIZ-a?

Mi insistiramo na podršci u procesu transformacije, jer je to interes našeg glavnog klijenta, nemačke vlada. Ona je ta koja odlučuje o investiranju u Balkan i veoma je posvećena razvoju ovog regiona. Svakoj odluci o načinu i poljima saradnje prethode dogovori dve vlade. U slučaju Srbije radimo po nalogu nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i to na polju ekonomskog razvoja, razvoja malih i srednjih preduzeća, poboljšavanju zapošljavanja; drugi sektor koji pokušavamo da unapredimo je javna administracija i treći je energija vode. Nemačka je u Srbiji najveći bilateralni donator – od 2000. godine do danas Srbija je od Nemačke dobila pomoć u visini od 1,4 milijarde evra. Dakle, Balkan i Srbija su od velikog značaja za Nemačku, jer nama je u interesu da imamo stabilan region koji se razvija u dobrom pravcu.

Većina Srba politiku Berlina prema Srbiji prepoznaje kao uslovljavanje po pitanju Kosova. Da li to ometa poslovanje GIZ-a?

U sklopu moje posete Srbiji sreo sam se i sa potpredsednicom vlade za evropske integracije Suzanom Grubješić. Stekli smo utisak da ono što je urađeno od strane Nemačke i EK po pitanju razvoja Srbije nije baš poznato široj javnosti. Mi nismo bili mnogo posvećeni PR-u. Smatramo da je proces pridruživanja izuzetno ozbiljan. Ako je Nemačka nekada zahtevnija ili kritičkije nastrojena, to je zbog potrebe za ozbiljnošću u celom procesu. Mi smo veoma posvećeni svojim projektima u regionu i osećamo se odgovornim za njihov tok. Znamo da smo zahtevni, ali to je samo refleksija naše posvećenosti, mi ne želimo da izazovemo negativno raspoloženje kod partnera. Poenta je da ekonomski razvoj obično traži zakonsku regulaciju.

Iz perspektive građana Srbije Beogradu se stalno nameću nova pravila i nove obaveze.

Slažem se, ali neki napredak na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou je već vidljiv. Tipičan primer saradnje na lokalnom nivou kakvu želimo da razvijamo je jedno selo u Vojvodini gde se gaji organski proizvedena paprika. GIZ je povezao lokalne male proizvođače sa nemačkim partnerom koji otkupljuje njihove proizvode i plasira ih na nemačkom tržištu. Ovaj primer pokazuje kako delujemo: ojačavamo kapacitete poljoprivrednika i ohrabrujemo ih da proizvode po visokim standardima EU i Nemačke, a zatim ih povezujemo sa evropskim tržištem.

Taj primer uliva nadu, ali kao što znate, u Srbiji su mnogi ljudi i dalje bez posla.

I ne samo u Srbiji. Nego i u Španiji i Grčkoj.

Tako je, ali hajde da govorimo o Balkanu. Da li GIZ ima strategiju koja bi srpsko i tržište ostalih zemalja Balkana učinila konkurentnijim i približila ih tržištu EU?

Sav trud koji ulažemo je da dođemo do tog rezultata – da ljudi dobiju posao. Nisam bez razloga spomenuo Grčku i Španiju, jer i unutar EU postoje zemlje koje pate od manjka konkurentnosti. Priča je slična. Mi pokušavamo da uvođenjem viših standarda manje konkurentnim zemljama olakšamo ulaz na evropsko tržište. Naš cilj je da ohrabrimo preduzeća da proizvode kvalitetnu robu i nastojimo da povežemo srpske kompanije sa nemačkim, a saradnja među njima je obično u formi privatno-javnog partnerstva. Srpske kompanije postaju nemački partneri i u direktnoj saradnji između tih kompanija osnažuje se kapacitet srpskih kompanija. Dakle, nastojimo da povežemo te kompanije, da otvorimo tržište. Nastojimo da unapredimo njihovu konkurentnost, ali i da ojačamo institucije koje treba da im pomognu na tom putu. Privredna komora Srbije, na primer, jedan je od naših partnera. Zaključili smo da ukoliko radimo preko institucija, lakše dopiremo do većeg broja preduzeća. Kada ona ojačaju svoje kapacitete, postaju sposobna da sama nastupaju na tržištu EU.

Jedan od razloga zbog kojih je Nemačka toliko ekonomski uspešna, jeste i taj što nema mnogo glomaznih kompanija. Nemačka ima veći fokus na mala i srednja preduzeća, jer verujemo da to čini zdravu ekonomsku strukturu. Zaključili smo da ne moraš biti veliki da bi bio uspešan na globalnom tržištu. Ljudima koji osnivaju nove kompanije dajemo pozajmice da započnu posao, pomažemo im da se edukuju... Morate da ponudite i da stvorite kompetetivno tržište, kako bi svi bili bolji. To je veoma bitno i na tome insistiramo. Sa druge strane, veliku pažnju polažemo na edukaciju i to, pre svega, praktičnu edukaciju, koja će ljudima zaista biti od koristi u poslu za koji se opredele ili kojim se već bave. U Nemačkoj imamo treninge koji su i teoretski i praktični. Pored toga mi delimo odgovornost: ne može samo vlada biti odgovorna za zapošljavanje i već zaposlene, teret odgovornosti mora pasti i na kompanije.

Vlada mora građanima da pruži mogućnost i stvori ambijent u kome će oni moći da tragaju i nađu adekvatno usavršavanje. Po mom mišljenju, to je jedan od razloga zašto je Nemačka toliko jaka u ekonomskom smislu.

Koliko je Srbija daleko od toga?

Priznajem, nisam ekspert za Srbiju, ali naučio sam da niste drugačiji od ostalih zemalja u regionu. Mislim da treba lično, kao pojedinac, insistirati na obrazovanju. Veoma je važno biti kvalifikovan, ali to se može postići i van fakulteta. Ovde, bojim se, vlada pogrešna percepcija da si kvalifikovan jedino ako si završio fakultet. Treba shvatiti i vrednost neakademskog obrazovanja i čitavo društvo, a ne samo vlada, treba da obezbede obrazovanje građana. Dakle, i poslodavci treba svojim zaposlenima da pruže priliku da napreduju, nije sve na državi. Mi smo do toga došli kroz dug istorijski put. Filozofija nam je utemeljena na tome kako želimo da organizujemo naše društvo i ko bi trebalo da bude odgovoran za šta. Ako sve dolazi samo od vlade, sve je mnogo teže. Nemačka ima drugačiji put razvoja, gde su institucije u društvu rasle s godinama i preuzimale odgovornost i bilo je puno diskusija o tome šta bi trebalo da bude uloga vlade, šta privatnog sektora, šta bi trebalo da bude uloga svakog pojedinca. Dakle, reč je o preuzimanju i usvajanju jedne filozofije. Ona se ne može tek tako nametnuti i uvesti, to je proces za koji je potrebno vreme.

Kako ocenjujete saradnju GIZ-a sa novom vlašću u Srbiji i kako bi ta saradnja mogla da izgleda u bliskoj budućnosti?

Mi nemamo utisak da je promena vlade uticala na implementaciju naših dugoročnih projekata. Nemačka vlada dogovara sa vladama u partnerskim zemljama njihove prioritete, to je na vladi Nemačke. Ali mi u GIZ-u na tehničkom, izvršnom nivou, gde smo nadležni, nemamo osećaj da ima protivljenja u praktičnoj implementaciji projekata.

Da li očekujete promenu saradnje u zavisnosti od ishoda pregovora između dve vlade?

Trenutno nemamo taj osećaj. Jedino što sam prilikom posete Beogradu čuo od kolega je da oni imaju osećaj da srpska vlada prepoznaje važnost ovih projekata i da nema želju da im stane na put, već ih aktivno podržava. Pričao sam o novim projektima sa predstavnicima Kancelarije za priključivanje EU i imam osećaj da su oni jako posvećeni, da razumeju šta nam je cilj i da žele dugotrajnu saradnju. Mislim da će ova vlada biti jednako posvećena započetim projektima kao i prethodna. Međutim, ovo su dugoročni zadaci i neke efekte možete sagledati tek u budućnosti. Svako u ovoj zemlji valjda želi da Srbija ekonomski bude konkurentnija.

U kom pravcu će GIZ nastaviti da podržava Srbiju ukoliko Srbija ne dobije datum pregovora oko ulaska u EU?

Teško pitanje za mene. Posvećenost dugotrajnim interesima Nemačke da osnaži Srbiju na političkom, ekonomskom, privrednom, ekološkom i socijalnom polju ne zavisi samo od tog datuma. Mi to shvatamo kao dugoročan proces.

Ukoliko dođe do suštinskog zastoja u procesu EU integracije regiona, da li je možda dunavska strategija Evropske komisije alternativno političko povezivanje ovih država sa EU i kakva je uloga GIZ-a u tome?

Regionalna dimenzija je veoma važna. Mi nastojimo da povežemo zemlje Balkana. Dunavska strategija ima za cilj da poveže i zemlje EU i zemlje Balkana kroz koje Dunav protiče, one koje jesu kao i one koje nisu u sastavu EU. To nam otvara veliku mogućnost povezivanja i u ekonomskom smislu, za GIZ je to veoma važan projekat. Mi smo već ostvarili važne rezultate na polju saradnje zemalja kroz koje Dunav protiče. U tom smislu smo podržali osnivanje Dunavskog centra za kompetenciju koji se oslanja na Dunavsku strategiju. Politički, ekonomski i socijalni razvoj Srbije u tesnoj su vezi sa razvojem regiona. Morate misliti regionalno da biste napredovali lokalno, pri čemu pod regionom ne podrazumevam samo Balkan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net