foto: tanjug

Portret savremenika – Mohamed bin Zajed al Nahjan >

Šeik i opčinjeni Srbi

Malo koja poseta stranog državnika Srbiji je u poslednje vreme izazvala toliku euforiju kao dolazak Mohameda bin Zajeda al Nahjana. Reklo bi se da je uzbuđenje opravdano, on je princ prestolonaslednik Abu Dabija, njegov polubrat Kalifa je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su već godinama simbol raskoši i prosperiteta, a došao je u Beograd da bi pregovarao o ulaganjima koja se, po rečima domaćih političara, broje stotinama miliona evra

Mediji su danima fascinirano nabrajali dokaze bogatstva šeika i njegove porodice, a pojedini predstavnici srpskih vlasti su podgrevali utisak da je on spreman da deo tog bogatstva izlije u Srbiju. Sam šeik Mohamed nije doprineo toj euforiji. Medijima nije davao izjave, u nastupu je bio neupadljiv, koliko je to bilo moguće, a i skroman, sudeći po priči prodavaca na izložbi starih umetničkih zanata, koja se održavala u centru Beograda. Kako je "Vreme" pisalo na svom veb-sajtu, tamo je došao "skromno obučen, sa običnom vunenom kapom, sa samo jednim čovekom u pratnji", razgledao eksponate kao i svi drugi posetioci, i kupio veliki broj suvenira, između ostalog krznene šubare, nekoliko pari opanaka, lutke...

PRINČEVSKA BIOGRAFIJA: Kada je 2004. godine umro prvi predsednik UAE šeik Zajed bin Sultan al Nahjan, nasledio ga je njegov najstariji sin, Kalifa bin Zajed al Nahjan (reč "bin" znači "sin" na arapskom), a Zajedov treći sin, Mohamed, postao je princ prestolonaslednik. Mohamed je rođen 1961. godine, kao sin treće Zajedove supruge. Završio je vojnu akademiju u Sandherstu, u Velikoj Britaniji, a po smrti svog oca dobio je čin generala i imenovan je za zamenika vrhovnog komandanta vojnih snaga UAE.

Mada obavlja važnu vojnu funkciju, princ Mohamed je mnogo aktivniji u poslovima vezanim za ekonomiju. Na čelu je Saveta za ekonomski razvoj Abu Dabija, čiji je jedan od glavnih zadataka pokušaj ulaganja sredstava prebogatog emirata u različite privredne grane širom sveta. Ti pokušaji su logični, privreda Abu Dabija je gotovo potpuno zavisna od izvoza nafte i gasa. U impresivan spisak njegovih funkcija spada i članstvo u Vrhovnom savetu za naftu, a vodi i kompaniju Mubdala, koja je glavni investicioni točak Abu Dabija.

Mediji su preneli da je šeik Mohamed oduševljen Beogradom, "izvori iz vlade" prenosili su da je Aleksandra Vučića zvao "moj brat Aleksandar", da se raspitivao o Titu. Mogao se steći utisak da je u Beograd stigao egzotični pustinjski vladar fasciniran velikim svetom, ali Mohamed bin Zajed al Nahjan je sve samo ne to. Vrata su mu širom sveta otvorena, a poslednjih godina se sreo sa mnogim značajnim svetskim državnicima i vladarima, uključujući britansku kraljicu Elizabetu II i državnu sekretarku SAD Hilari Klinton.

MOĆ BOGATSTVA: Moć vladajuće porodice Abu Dabija potiče iz jednostavne činjenice da taj emirat bukvalno leži na nafti i gasu. Mada je simbol raskoši UAE Dubai, Abu Dabi ima najveće rezerve nafte i gasa. Kada se Dubai 2009. godine zbog finansijske krize našao na rubu bankrota, spasao ga je kreditom Abu Dabi. Zato se najviša zgrada na svetu, visoka 828 metara, zove "Burđ šeik Kalifa bin Zajed al Nahjan", u čast emira Abu Dabija, umesto prvobitno planiranog imena Burđ Dubai.

Abu Dabi, potom i ostali emirati, počeo je da se ubrzano razvija tek kada je potekla nafta, početkom šezdesetih godina prošlog veka. Pre toga, stanovništvo pustinjskih monarhija je životarilo baveći se ribolovom i vadeći biserne školjke. Sedam emirata udružilo se u nezavisnu državu 1971, Katar i Bahrein su izabrali nezavisnost, a Ujedinjeni Arapski Emirati su doneli odluku da predsednik uvek bude vladar Abu Dabija, a premijer emir Dubaija. Kada je Dubai osetio da mu nafta presušuje, odlučio je da ulaže u turizam, finansije, trgovinu, a sličnim putem, mada mnogo sporije, ide i Abu Dabi, čijim rezervama sirovina se kraj ne nazire skoro. Otuda šeik Mohamed i u Srbiji.

RADNA POSETA: Srpska delegacija, na čelu sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem, oktobra prošle godine bila je u poseti Abu Dabiju i po povratku najavila spektakularna ulaganja u srpsku poljoprivredu i industriju. Kada je šeik Mohamed uzvratio posetu, intenzivirale su se priče o zajedničkim poslovima, da bi Mlađan Dinkić u Abu Dabiju posle toga potpisao predugovor za neke od njih.

Tim predugovorom je predviđeno osnivanje nove, zajedničke kompanije, u kojoj će 80 odsto udela biti u vlasništvu kompanije Al Dahra, a ostatak će zajednički pripadati Republici Srbiji i Beogradu. U predugovoru se navodi i da Ministarstvo poljoprivrede Srbije i nova kompanija zaključe ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na 30 godina, kao i kupovina zemljišta određenih poljoprivrednih kombinata koji su u restrukturiranju, kao što su PKB, "Bratstvo Jedinstvo" Neuzina, "Dragan Marković" iz Obrenovca, "Nova Gajdobra" kod Bačke Palanke, "Mladi borac" iz Sonte, Poljoprivredno društvo iz Omoljice i Kombinat "Vojvodina" iz Starčeva.

Srpski zvaničnici tvrde posle potpisivanja predugovora da su investicije u srpsku poljoprivredu vredne oko 200 miliona evra, da će zajednička kompanija uložiti 100 miliona evra u sistem za navodnjavanje, agrotehnički razvoj i obrtni kapital, da će saradnja Srbije sa UAE u toj oblasti dovesti do povećanja izvoza poljoprivrednih proizvoda, povećanja produktivnosti rada u postojećim kombinatima, da će izgradnja sistema za navodnjavanje uposliti građevinsku i druge grane industrije u Srbiji.

AVIONI, KAMIONI, ZVEZDA: Aleksandar Vučić je najavio i da će sledeće nedelje biti potpisan najmanje jedan veliki ugovor o investicijama iz Emirata u namensku industriju Srbije, u vrednosti od preko sto miliona evra, a da će do kraja meseca biti potpisana još dva ugovora iz te oblasti. "Biće posla za celu namensku industriju u Srbiji, ali nam predstoje teški razgovori sa zaposlenima i menadžmentom u tim fabrikama. Radnici hoće da rade, ali će pojedini menadžmenti morati da stave prst na čelo i odluče hoće li da uđu u posao", rekao je Vučić, ali je ostalo nejasno zašto bi razgovori trebalo da budu teški ako posao stiže. Pominje se i da postoje izgledi za ulaganje iz Emirata u obnovu zgrade Generalštaba, da su predstavnici Emirata u Beogradu sve vreme pitali u koje sfere mogu da investiraju, a da iskoriste srpsku pamet i da su im visoke tehnologije bile podjednako bitne kao i ulaganja u poljoprivredu.

Zvaničnici UAE su, prema Dinkiću i Vučiću, zainteresovani i da ulažu u Jat Tehniku, jer hoće da naprave najveći centar za opravku aviona, mada najava avionske saradnje, prilikom oktobarskog gostovanja naše delegacije u Abu Dabiju, nije bila najsrećnija. Tada je, zbog kvara na vladinom "falkonu", delegacija morala da se vrati kući šeikovim avionom, koji im je ljubazno pozajmio za tu priliku.

U društvu Aleksandra Vučića šeik Mohamed je posetio i fudbalski klub Crvena zvezda. Dočekali su ga predsednik i potpredsednik Crvene zvezde Dragan Džajić i Nebojša Čović, sudeći po snimcima prilično nervozni pre posete. Šeik je na Marakani dobio Zvezdin dres i repliku pehara iz 1991. godine. U saopštenju kluba se tvrdi da se razgovaralo o mogućnostima saradnje, da je šeik izrazio želju da prisustvuje nekoj utakmici na Marakani, a Dragan Džajić je rekao da će dolazak šeika na utakmicu biti podstrek za navijače.

PROTESTI I SUMNJE: Osim poljoprivrednika po Vojvodini koji su ogorčeni zbog toga što njima nije ponuđeno da zemlju uzmu u zakup po tako povoljnim uslovima, i mnogi drugi uzdržano komentarišu najavljene poslove sa Emiratima, govoreći da je za Srbiju svaka investicija dragocena, ali da bi trebalo sačekati da se saznaju svi detalji aranžmana. Biće i da su ugovarači poslova sa naše strane razlozi uzdržanosti. Za Aleksandra Vučića nije poznato gde je sticao iskustvo o pregovaranju na visokom nivou u tako širokom spektru grana privrede; za Dinkića je to poznato, ali izgleda da javnost nije fascinirana njegovim dosadašnjim rezultatima u sferi ekonomije.

Uz to, teško je oteti se utisku da Vučić i Dinkić pokušavaju da ubede javnost da je šeik dobročinitelj koji jedva čeka da pare ostavi u Srbiji. Najdalje je otišao Vučić, izjavljujući da je šeik Mohamed potvrdio spremnost da u Srbiji investira i u poslove koji mu neće doneti zaradu, ali će pomoći oporavku Srbije. Nešto slično iz šeikovih usta nije se zvanično čulo, a ako je tako i rekao, biće da je u pitanju poslovična retorička ljubaznost arapskog sveta, koju je prvi potpredsednik bukvalno shvatio.

Naime, šeik Mohamed jeste na čelu više dobrotvornih fondova koji daju novac u humanitarne svrhe, kao što je podela besplatnih vakcina deci u Pakistanu i Avganistanu, borba protiv trgovine ljudima, zaštita ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, ali je u Beograd došao kao biznismen, državnim poslom. Taj posao prvenstveno podrazumeva da se oposle pare Investicione agencije Abu Dabija, čiji je on direktor. Te pare se ulažu na svim meridijanima, pa i kod nas, ali i na drugim mestima u regionu. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga upravo se nalazi u poseti Emiratima. U predsedničkoj palati dočekao ju je šeik Mohamed, a u saopštenju se kaže da su predsednica Jahjaga i princ Abu Dabija razgovarali, između ostalog, o produbljivanju saradnje u svim oblastima, poput poljoprivrede, i o mogućnostima investiranja na Kosovu, kao i da se Jahjaga zahvalila UAE jer su bili jedna od prvih zemalja koja je priznala Kosovo.

Na stranu politika, i u razgovorima sa Jahjagom i u pregovorima sa srpskim političarima princ Mohamed se sigurno potrudio da bilo kakvi ugovori budu što povoljniji za njegovu zemlju. Stereotip da bogati Arapi pare razbacuju ne pitajući šta koliko košta je besmislen. Hoće ponekad u tom svetu i da se pretera po tom pitanju, kao kada su šeikovi roditelji na njegovu svadbu potrošili 100 miliona dolara, ali se, kada je u pitanju biznis, štedi i zakida na svim stranama. Na primer, i Abu Dabi i Dubai su podignuti mahom fizičkim radom stranaca, uglavnom iz Pakistana, Bangladeša, jugoistočne Azije. Oduzimanje pasoša stranim radnicima, teranje da rade na neljudskoj vrućini, zakidanje na zaradama, uobičajene su pojave u Emiratima. To, naravno, nije dozvoljeno zakonom, ali zakonom nije dozvoljeno ni sindikalno organizovanje, a svi radnički protesti se efikasno guše.

Sredinom osamdesetih, kada je Lepa Brena bila na vrhuncu popularnosti, među njenim obožavaocima kružila je priča da je neki bogati šeik ponudio da otplati sve dugove Jugoslavije ukoliko Brenu dobije u svoj harem. Legenda o šeicima koji spasavaju posrnule države nema nikakve veze sa Mohamedom bin Zajedom al Nahjanom. On gleda kako da pametno i povoljno plasira porodične i državne pare, a moglo bi se desiti da deo tog novca uloži i ovde, što samo po sebi može da bude dobro. No, treba biti realan i shvatiti da nam zemlja jeste lepa i plodna, ali je i jeftina, baš kao i ljudi, pa zbog toga stranci mahom ovamo dolaze da ugovaraju poslove. Ono što najviše plaši je što naši političari i poneki privrednik pominju da će se udružiti naše iskustvo i pamet i pare iz Emirata. Šeik Mohamed je čovek koji je prošao sveta, pa mu je, kao i nama, lako vidljivo dokle smo sa tom pameću i iskustvom stigli.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net