SAN I JAVA BALKANSKE MLADEŽI: Trubači... / foto: a. golić

Mladi u Srbiji i Sloveniji >

Gde je život

Dok se u istraživanju mladih u Srbiji otkriva visok nivo nezadovoljstva sopstvenim finansijskim položajem i snažan osećaj nedostižnosti poželjnog i potrebnog za normalan život, izjave slovenačkih studenata su u velikoj meri drugačije

Mladi i njihova priprema za uloge odraslih, čini se, sve više postaju preovlađujuća tema istraživanja u savremenim društvima. Kao da je već svima jasno da baš ta "generacija Y", a to su rođeni između polovine sedamdesetih i polovine devedesetih, nosi u svojoj sudbini zametak moćnih promena, mada još nedovoljno oživljenih. U svetu koji razara globalna ekonomska kriza, svetu krupnih promena na tržištu rada, neizvesnosti egzistencije i odrastanja, mladi se pojavljuju kao bezmalo nova klasa.

Stare podele su ukinute, u Evropi odavno ne postoje istočni i zapadni blok, na Balkanu više ne postoji Jugoslavija, a istraživačima mladih su ostale pune ruke posla u proučavanju nekih sasvim novih kulturnih modela tranzicije u odraslost. I bez obzira na zajedničku prošlost, na primer, u jugoslovenskom društvu, danas su se u njenim novim državama pojavile velike razlike u tranziciji mladih: u brzini odrastanja, u načinima zasnivanja porodice, u oblicima stambene autonomije.

NOVE PODELE: Kroz dve velike studije mladih, u Sloveniji 2010. i u Srbiji 2011. (o kojoj je "Vreme" pisalo u broju 1085) najbolje se može videti u kakav nasleđeni svet su upali mladi ove dve države, u kojim pravcima su se razišli i u kojim granicama ostali zarobljeni. A razlike u sazrevanju mladih u Srbiji i u Sloveniji, počev od osnove, ekonomske krize, pa dalje ka načinu i organizaciji života, postaju sve veće i sve dublje.

Sagovornik "Vremena", profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Mariboru dr Sergej Flere, inače jedan od autora istraživanja mladih u Jugoslaviji 1986. i u Sloveniji 2010. daje kratak društveni portret mladih u Sloveniji danas: "Gledano iz srpske perspektive svakako da mladi Slovenije ne žive u oskudici. To im, naravno, omogućava drugačiji način života ne samo u smislu kupovine materijalnih dobara, nego su oni na primer i mnogo mobilniji od srpske omladine, kada govorimo o prosečnom delu te populacije.

foto: milovan milenkovićdr Sergej Flere

Međutim, ono što je najkarakterističnije za omladinu Slovenije jeste da je ona izrazito uključena u visoko školstvo. Proporcionalno gledano, 2008. godine broj studenata među mladima Slovenije između 20 i 24 godine bio je najveći od svih 27 zemalja članica Evropske unije. To, u stvari, znači da mi imamo preteranu ekspanziju visokog školstva, što je s jedne strane povezano sa velikim povlasticama i bonitetima koje uživaju studenti, ali nažalost povezano je i sa nemogućnošću zapošljavanja.

Preovlađujući oblik zapošljavanja za mlade čine privremeni i povremeni poslovi koji, naravno, nisu u okviru kvalifikacija. Danas onaj koji je zaposlen sa pola radnog vremena i u okviru struke može se smatrati srećnim. Međutim, to opet ne znači da su mladi u oskudici, to samo onemogućava njihovo uključivanje u odraslost koje u punom smislu te reči znači da postaješ svoj čovek."

Dok se u istraživanju mladih u Srbiji otkriva visok nivo nezadovoljstva sopstvenim finansijskim položajem i snažan osećaj nedostižnosti poželjnog i potrebnog za normalan život, izjave slovenačkih studenata su u velikoj meri drugačije. "Moja materijalna situacija je sada veoma dobra", kaže 23-godišnja studentkinja psihologije iz Slovenije, "imam stipendiju i radim. Finansijski sam nezavisna od roditelja i mogu da planiram da kupim određene stvari sa dečkom... Kola, na primer." Ili, takođe studentkinja, 18 godina: "Nije ružičasto, ali mogu dosta toga sebi da priuštim. Pre toga moram da smislim šta želim, da uštedim i onda da kupim."

ŽIVOT U TRENDU: Mladi u Srbiji su, međutim, gotovo u potpunosti zavisni od roditelja i tokom školovanja i tokom traženja posla, a sve češće i nakon zaposlenja. Stambeni status kao važan preduslov osamostaljenja je isto veoma nepovoljan i u velikoj meri mladi se oslanjaju na porodične resurse i ostaju da žive kod roditelja. Podaci iz Slovenije govore o istom trendu. U periodu od 2000. do 2010. procenat mladih Slovenije između 25 i 29 godina koji ostaju da žive sa roditeljima skočio je sa 45,4 odsto na 66,8 odsto. Naravno oko 90 odsto mladih do 18 godina zamišlja kako će se do svoje 29. godine odvojiti od roditelja, ali to zaista ostvari tek nešto više od 30 odsto njih.

Profesor Flere kaže da porodica u Sloveniji omogućava ostanak u svom okrilju. "Čak mladi koji se odvoje od roditelja i osamostale više pokazuju znake nezadovoljstva. Prema izjavama ispitanika, oni mladi koji ostanu u svojoj porodici uživaju punu slobodu, kako sinovi tako i kćeri, a i same stambene prilike su mnogo bolje nego u Srbiji. Još u vreme socijalizma, Slovenci su gradili kuće na periferijama, izvan gradova, i to se sada pokazalo kao jako dobro rešenje za omladinu. U krajnjem, uvek se može dograditi jedno krilo kuće i to relativno jeftino. Sve zajedno, to ukazuje da mladi ljudi ne mogu da se osamostale, ali isto tako da oni nisu ni nezadovoljni kod roditelja."

Razilaženje tradicionalnog i savremenog stila života između mladih Srbije i Slovenije možda je najrečitije kada se uporede podaci o načinu održavanja partnerskih veza. Kada je Srbija u pitanju alternativni oblici partnerskog življenja nisu široko prihvaćeni. Pokazalo se da porodice u Srbiji, sa svojim tradicionalnim stavovima o životu, još uvek imaju dominantnu ulogu i određuju stavove mladih vezane za brak i partnerske odnose. Dakako, institucije braka i crkvenog venčanja u Srbiji i dalje preovlađuju.

"Duži ostanak mladih u Sloveniji kod roditelja",objašnjava prof. Flere, "može biti povezan i sa pojavom LAT unija koje u Srbiji gotovo da nisu poznate. To znači da parovi žive u različitim gradovima i viđaju se određenim danima, a opet su društveno priznati kao parovi. Čak bih rekao da u slovenačkom društvu nema ni stigmatizacije tog oblika partnerstva u poređenju sa brakom.

Te zajednice nisu fenomen samo Slovenije, ali u slovenačkom društvu LAT unija je prisutna kod velikog broja mladih i sigurno je najizrazitija u poređenju sa svim susednim zemljama. Da je Slovenija u tom smislu specifična, možemo govoriti i na osnovu jednog drugog podatka, a to je da je stopa nupcijaliteta, sklapanja braka, niža nego u svim ostalim članicama EU."

Na pitanje čime bi se mogao takav trend objasniti, naš sagovornik smatra da je reč o procesima svojstvenim modernim zajednicama, da su naprosto radni uslovi takvi da zahtevaju mnogo angažmana i veliku mobilnost. I zaključuje da sa stanovišta svetskog privrednog sistema, sva je prilika da klasičan brak postaje suvišan i disfunkcionalan.

Ono što je važno, po njegovom mišljenju, jeste da se slobodne veze u Sloveniji priznaju. "Roditelji su jako srećni kada dete ima bilo kakvu vezu i, u proseku, ne insistiraju na braku, kao ni na crkvenom braku koji je postao potpuno marginalan. Crkveni brak kod većinskog slovenačkog katoličkog stanovništva, kao i sam katolički identitet, opada. Između dva popisa stanovništva radikalno se smanjio broj onih koji su se izjasnili kao katolici, njihov procenat je opao sa 67 odsto na 56 odsto. A prednost dobijaju oni koji su religiozno neopredeljeni, bez identifikacije."

YU NASLEĐE: Imajući u vidu da je prof. Flere učestvovao i u istraživanju mladih Jugoslavije osamdesetih godina, postavlja se pitanje da li su današnje tranzicione razlike nove ili vuku korene još iz perioda suživota.

"Mislim da tu ima nekoliko ključnih indikatora koji se mogu uzeti u obzir", kaže on. "Jedan je autoritarnost, kao dubinski psihološki prediktor, a drugo su stavovi prema tradiciji odnosno pojedinim elementima tradicije, kao što je raspodela poslova u kući ili ko ima odlučujuću reč u kući. Po mom mišljenju značajnije su bile razlike u pogledu političkih stavova. Naše istraživanje iz 1986. pokazalo je da je slovenačka omladina već tada zagovarala, iako to nije bilo poželjno, pluralizam, uključivanje u Evropu i bila jasno opredeljena za to da je slovenački identitet važan. Dok je srpska omladina bila još na stavovima autoritarno protumačene i zvanične ideologije. Kad kažem srpska omladina, mislim na omladinu Vojvodine i Srbije, mada se ni omladina Bosne u tome nije razlikovala, pa čak ni omladina Hrvatske."

Ako govorimo o stepenu prisutnosti nacionalizma među mladima u Sloveniji... "Ne bi valjalo da kažem da nema nacionalizma, međutim, ubeđen sam da su predrasude i etnička distanca u Sloveniji u opadanju. I mislim da su niže nego u Srbiji, s obzirom na egzistencijalnu situaciju omladine u Srbiji. Srpska omladina je suočena s jedne strane s tim da nije mogla putovati, i podložnija je manipulacijama, a s druge strane s kosovskim problemom koji pritiska srpsko društvo i tera ga na to da se skupi, mobiliše. Međutim, ukoliko se kriza u Sloveniji produbi, nacionalizam može odjednom da prevlada. Za sada ne mogu da kažem da je to više od marginalne pojave."

A na pitanje, kada bi se moglo vratiti vreme, da li bi kao mlad čovek izabrao život u SFRJ ili u Sloveniji danas, profesor Flere odgovara: "Kada se sve sabere i oduzme, trenutno je bolje, ali mislim da je tendencija negativna. I kratkoročna i dugoročna."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Nova stvarnost

"Mi istraživači govorimo o tome da slovenačka omladina nije preduzetna. Ova nova situacija traži od svakog pojedinca da bude preduzetan. Nije stvar u tome da se samo završi fakultet, nego da uz pomoć tog fakulteta i uz druge resurse koje si stekao pronađeš svoju nišu u sistemu rada. Kada roditelji govore ‘samo ti završi fakultet a posao će se naći’, onda je to sasvim pogrešan put. Mladi moraju da gledaju na mnogo strana, moraju mnogo više da nauče, ali moraju da imaju i inovativan, rizikujući stav i naravno da budu mobilni. Jer tržište nije ograničeno na naš zavičaj."

dr Sergej Flere

Slovenija na raskršću

"Nemiri u Sloveniji mogli su se i ranije očekivati. Već nekoliko godina se veoma bogato formirana i raščlanjena slovenačka socijalna država umanjuje. Umanjuje se opseg njene delatnosti, socijalne zaštite, socijalne pomoći, koja je bila izražena i kroz sistem zdravstva, zaštitu dece i naročito omladine, gde su postojale mere od kojih su neke retko viđene, kao na primer sistem beneficiranja studentske omladine. Sve je to bio jedan veliki socijalni sigurnosni ventil u Sloveniji. Sada imamo dugotrajni proces sužavanja socijalnih prava, čak i penzionih, i to je dovelo do očekivanog nezadovoljstva.

S druge strane, pojavili su se politički skandali, korupcionaški, imovinsko-pravne zloupotrebe u političkoj eliti. Tu su i razna lokalna nezadovoljstva, kao što je bilo sa mariborskim gradonačelnikom koji je učinio represivan zahvat uvodeći neke merače brzine i ograničavajući ulazak starijih automobila u središte grada. Dotakli su se, s jedne strane, smanjenje socijalnih prava i, s druge, korupcionaške afere, nemoć sudstva u odnosu na njih, i to je proizvelo delegitimacionu krizu. Suština je sada u propitivanju naroda kako treba državu rekonstruisati."

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net