Izborni uslovi
Haški tribunal izrekao je 16. novembra oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, optuženima za ratne zločine počinjene tokom akcije „Oluje" 1995, a odluka suda dočekana je slavljem građana u Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima koji smatraju da je pravda pobedila
Apelaciono veće Tribunala oslobodilo je generale Gotovinu Markača većinom glasova tri prema dva. Prvostepenom presudom Tribunala Gotovina je u aprilu 2011. godine bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18 godina.
Sudija Fausto Pokar, jedan od članova žalbenog veća Haškog tribunala koji je glasao protiv oslobađajuće presude Markaču i Gotovini, ocenio je da je presuda koju to veće, uz njegovo protivljenje, izreklo hrvatskom generalu Antu Gotovini protivna bilo kakvom osećaju za pravdu.
„Ne verujem da je pravda zadovoljena kad se krivica utvrđena presudom – koju prvostepeno veće nije olako donelo o čemu svedoči više od 1300 stranica analize – jednim potezom preinačuje u samo nekoliko pasusa, bez pažljivog razmatranja spisa i primerenog objašnjenja“, dodao je Pokar u protivnom mišljenju koje je deo konačne presude ( pročitajte kompletnu presudu ili samo Pokarovo obrazloženje na strani 102. ).
Pokar je ukazao na „veliki broj grešaka i pogrešnih konstrukcija u rezonovanju većine sudija“. Dodao je da je presuda zasnovana na pogrešnoj interpretaciji zaključaka prvostepenog veća i kršenju sudske prakse i standarda u žalbenom postupku. Po njemu, većina sudija se „pretvarala“ da je razmatrala sav dokazni materijal. Osim toga, pogrešno je interpretiran „kamen temeljac“ prvostepene osuđujuće presude – nalaz da je granatiranje četiri grada u Krajini bilo nezakonito zato što su granate padale van kruga od 200 metara od pretpostavljenih legitimnih vojnih ciljeva. Žalbeno veće je, međutim, „pravilo 200 metara“ proglasilo neutemeljenim u dokazima i utvrdilo da nema drugih dokaza da su artiljerijski napadi na gradove u Krajini bili protivpravni.
Osim toga, većina sudija, osim Pokara i Ađijusa, utvrdila je da pošto napadi nisu bili protivpravni, nije moglo biti ni udruženog zločinačkog poduhvata koji je na njima utemeljen. Pokar napominje da većina sudija, pritom, nije u obzir uzela dokaze poput transkripata sa sastanka vojno-političkog vođstva Hrvatske na Brionima, 31. jula 1995. na kojem su predsednik Tuđman i general Gotovina, planirajući operaciju „Oluja“, „dogovorili o zajedničkom planu da uklone srpske civile iz Krajine“. Pokar dodaje da većina nije uzela u obzir ni Gotovinino naređenje od 2. avgusta 1995. da se „gradovi stave pod artiljerijsku vatru“, kao ni brojna svedočenja očevidaca, vojnika Unprofora i eksperata.
Oštro protivljenje presudi izrazio je još jedan član žalbenog veća, sudija Karmel Ađijus sa Malte. Odluku da ponište prvostepenu osuđujuću presudu i oslobode hrvatske generale donele su sudije Teodor Meron iz SAD, Patrik Robinson sa Jamajke i Mehmet Ginej iz Turske.
Petočlano sudsko veće konačnu presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču donelo je preglasavanjem, budući da su dva člana – bivši predsednik Tribunala – sudija Fausto Pokar i sudija Karmel Agijus, imali drugačije mišljenje.
Žalbeno veće, kojem je predsedavao sudija Teodor Meron, odbacilo je ključne zaključke raspravnog veća prema kojima su Gotovina i Markač učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i optužbe za protivpravne artiljerijske napade na Knin, Gračac, Obrovac i Benkovac.
„Nakon što je pobijena teza Raspravnog veća da je granatiranje bilo protivpravno, Žalbeno veće drži da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile“, rekao je sudija Meron.
Sud je Gotovinu i Markača oslobodio i komandne odgovornosti.
„Žalbeno veće poništava osuđujuće presude Gotovini i Markaču za progon, deportaciju, ubistva, nepostupanje, zločine protiv čovečnosti, pljačku javne i privatne imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja i izriče oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice osim treće tačke“, rekao je Meron.
Žalbeno veće je odbacilo i zaključak da su artiljerijski napadi na četiri grada u Krajini – Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac, bili protivpravni.
Veće smatra i da odlazak civila tokom artiljerijskih napada na ta četiri grada ne može da se okarakteriše kao deportacija.
„Odlazak civila, koji se događao istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadima ne može se okarakterisati kao deportacija“, rekao je Meron.
Gotovina i Markač su oslobođeni svih tačaka optužnice osim treće koja se tiče toga da su znali za krivična dela koja su počinjena i da je ta dela trebalo da istraže, što su optuženi, prema Raspravnom veću, propustili da urade.
I u pogledu Markačove odgovornosti, Veće je mišljenja da nema dovoljno zaključaka za osuđujuću presudu „na osnovu odgovornosti nadređenog“.
U Hrvatskoj se izricanje presude očekivalo sa velikom pažnjom.
U Zagrebu se u četvrtak uveče okupilo više od 1.000 hrvatskih veterana na misi i bdenju u znak podrške hrvatskim generalima.
U Splitu je nakon izricanja oslobađajuće presude veliki broj građana izašao na ulice i pridružio se onima koji su prenos iz Sheveningena pratili na velikom video bimu na glavnom trgu. Deca su ranije puštena iz škole, a oglasile su se brodske sirene i crkvena zvona.
Slična euforija je bila i u Kninu, a gradonačelnica Josipa Rimac je rekla da je njen grad danas drugi put oslobođen. „Današnja presuda od ljage je očistila Domovinski rat, čitavu oslobodilačku akciju Oluju, Hrvatsku, hrvatski narod“, rekao je šibensko-kninski župan Goran Pauk, koji je presudu dočekao u Kninu.
Svečani doček oslobođenih generala je organizovan u Zagrebu u 16 časove, nakon što su iz Sheveningena prevezeni avionom Vlade Hrvatske u kojem se, kao pratioci, bili ministri odbrane Ante Kotromanić i Ministar branitelja Hrvatske Predrag Matić.
Kako prenosi „Jutarnji list“, „vatrogasna jedinica je avion s Gotovinom i Markačem dočekala vodenim pozdravom“ – šmrkovima su kreirali „vodeni luk u čast generala“. Na Trgu bana Jelačića, okupilo se nekoliko desetina građana.
Na njemu je bio postavljen video bim, a skup koji je organizovala Koordinacija vetaranskih udruženja protiče mirno.
Svetski mediji su u današnjim izveštajima prenosili atmosferu slavlja iz Hrvatske i kritike iz Srbije. Američka agencija Asošijejted pres (AP) ocenjuje da je današnja presuda jedna od najznačajnijih odluka suda u njegovoj 18-godišnjoj istoriji. AP dodaje da je presuda izazvala bujicu slavlja u Hrvatskoj, dok će u Srbiji razljutiti „okorele protivnike Haškog tribunala, koji smatraju da su sudije antisrpski nastrojene“.
Agencija Frans pres komentariše da su Markač i Gotovina presudu dočekali relativno mirno, dok je u sudnici nastala trenutna euforija, u kojoj su mnoge pristalice hrvatskih generala prilazile Markačevoj supruzi Mirjani kako bi joj čestitali.
„Gotovina, odeven u svetlo plavo odelo, sa tamno plavom kravatom, povremeno kuckajući prstima po stolu, pažljivo je slušao sudiju Merona kako čita presudu. Kada je postalo očigledno da će biti oslobođen, nasmejao se i pružio ruku Markaču“, navela je francuska agencija, a prenosi „Blic“.
Agencija Rojters jedino konstatuje, ne upuštajući se ni u kakve komentare, da je Žalbeno veće Haškog tribunala preinačilo prvostepene presude Markaču i Gotovini, dok Bi-Bi-Si (BBC) prenosi da je u centru Zagreba u toku veliko slavlje zbog presuda.
Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je donošenje presude Žalbenog veća „bilo više nego napeto, o čemu govori podatak da je doneta uz izdvojeno mišljenje dvojice, od ukupno pet žalbenih sudija“. RSE i podseća da je sudija Teodor Meron koji je naredio da se hrvatski generali oslobode, „srušio 45-godišnju kaznu (bivšem načelniku štaba hrvatske vojske u Mostaru) Tihomiru Blaškiću, ali i utrostručio kaznu (bivšem oficiru i komandantu JNA u Vukovaru) Veselinu Šljivančaninu za zločine počinjene u Vukovaru“.
Hrvatska je iz budžeta za odbranu hrvatskih generala pred Haškim tribunalom u proteklih šest godina izdvojila više od 27 miliona evra. Hrvatski portal „H-Alter“ prenosi da je ovo samo deo sredstava kojim su plaćeni istraživački timovi trojice hrvatskih generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, dok se za sada nepoznati ostatak uplaćivao iz „Fondacije za istinu o Domovinskom ratu“.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je ovim povodom rekao da odluka haškog suda neće doprineti stabilizaciji situacije u regionu: „Odluka će otvoriti stare rane, a Srbe u Hrvatskoj, mali broj njih koji je ostao tamo da živi, staviti u poziciju krivaca nad kojima i dalje svako može nekažnjeno da sprovodi svoju ‘pravdu’“. Predsednik se i zapitao ko kriv za to što je tokom operacije ‘Oluja’ proterano preko 220.000 Srba i ubijeno na hiljade nenaoružanih muškaraca, žena i dece. „Današnjom odlukom Haškog tribunala Hrvatska može legitimno da slavi najveći pogrom u svetu posle Drugog svetskog rata. Država koja ne dozvoljava ni porodicama nestalih Srba da utvrde gde se nalaze tela njihovih najmilijih“, ukazao je Nikolić i još dodao: „Ako je do sada bilo razloga da verujemo onima koji su tvrdili da je Haški tribunal neutralan, pravičan i nešto više od suda Srbiji i srpskom narodu, najnovijom odlukom o oslobađanju ratnih zločinaca je to demantovano“, naveo je Nikolić. Predsednik Srbije je na kraju istakao da je srpski narod u novijoj istoriji bio žrtva genocida, najsurovijih zločina, progona i mučenja, a da su Srbi žigosani kao zločinci koji treba da se stide i ćute. „To je paradoks koji više ne sme da se ponovi“, rekao je predsednik Nikolić.
Premijer Srbije Ivica Dačić ocenio je da oslobađajuća presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima potvrđuje tvrdnje da Haški tribunal nije sud već da „ispunjava unapred zadate političke zadatke“.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je rekao da je ozbiljno ugrožen princip kažnjivosti ratnih zločina i dodao da je takva odluka Haškog tribunala skandalozna. „Radi se o jednom od najvećih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, o ubistvima, proterivanjima i ugroženosti više stotina hiljada ljudi, a da za to niko nije odgovarao“, rekao je Vukčević Tanjugu. Prema njegovim rečima, pravno je neshvatljivo da je pri jednako utvđenom činjeničkom stanju prvostepeno sudsko veće optuženima izreklo visoke kazne, a da je drugostepeno veće donelo dijametralno suprotnu odluku.
Direktor Dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže je da je „ostao bez teksta kad je čuo presudu“. „Mislim da sam bio jedini Srbin koji je verovao u pravednost suda u Hagu i najavljivao da će biti osuđeni generali, ako ne kao učesnici u genocidu, onda bar kao pomagači, ali to se nije desilo“, rekao je Štrbac. „Ovo je kraj ovog suda za područje bivše Jugoslavije. Ovo je skandalozno, šokantno, možete da zamislite kako je ljudima koji su bežali u kolonama iz Hrvatske. Mislim da u ovo ni najoptimističniji Hrvati nisu verovali. Ni u snu ovo nisam sanjao“, rekao je Štrbac „Blicu“.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir izjavio je danas da su Krajišnici pogođeni oslobađajućom presudom u Hagu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i dodao da su činjenice sasvim drugačije od onoga što je odlučio Tribunal u Hagu. „Rezultat je toliko porazan za nas da nas ovo sve skupa pogađa kao da je stigla još jedna ‘Oluja’, jer nepravda je još teža od same ‘Oluje’ koja nam se desila“, kazao je Budimir na konferenciji za novinare „Veritasa“. On je rekao da se videlo i šta je sve učinila Hrvatska da bi se do te presude došlo, „a sa druge strane mi nismo imali ono što je trebalo imati, a to je određenu logistiku“.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić je rekao da je Haški tribunal, nakon ovakve odluke, „izgubio svaki kredibilitet“. „Ovo danas je samo dokaz selektivne pravde koja je gora od svake nepravde“, rekao je Ljajić novinarima u beogradskom Medija centru. „Odluka Apelacionog veća nas vraća tri koraka unazad i percepcija Tribunala u našoj javnosti biće još gora“, dodao je Ljajić.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je, pored osude oslobađajuće presude Gotovini i Markaču, u izjavi Tanjugu, naglasio da je komandna odgovornost hrvatskih generala za veliki zločin nad civilima nesporna, a ona je bila osnov za kažnjavanje srpskih ratnih komandanata u svim dosadašnjim presudama Haškog tribunala. „Bespomoćna deca, žene i starci prema današnjoj presudi bili su legalna ratna meta junačke domovinske hrvatske vojske“, rekao je Drašković.
Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, je na svom Tviter profilu napisao: „Sve što sam oduvek mislio o ‘haškoj pravdi’, nakon današnjeg dana nema više razloga da se formuliše politički korektnim jezikom“ i „Neka prst na čelo stave oni koji su pristali da Euleks istražuje trgovinu organima na Kosovu. Zaključiće gospoda da smo ih sami sebi vadili“.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je oslobađajuća presuda iznenađenje čak i za one koji nemaju nikakve iluzije o karakteru i prirodi Haškog tribunala i o dvostrukim standardima te institucije. „Ova presuda je brutalna i cinična i predstavlja šamar u lice pravdi, ali pre svega Srbiji i srpskim žrtvama. I u Oluji i mimo nje“, rekao je Vukadinović agenciji Beta. On je ocenio da je Haški sud pokazao da je pristrasan i subjektivan, ali i podložan pritiscima koje je Hrvatska, kroz snažnu kampanju lobiranja, sprovela svuda u svetu, a naročito u zemljama koje imaju neposredan uticaj na taj sud i njegovo finansiranje.
Čedomir Antić iz Naprednog kluba ocenio je danas da je odluka Apelacionog veća Haškog tribunala „sramotna i nečasna“, da je delimično očekivana. „Ovo je smrt Haškog tribunala“, rekao je Antić. On je kazao da ta odluka ne znači da ratne zločine ne treba goniti i ne znači da je Srbija pogrešila kada je u dobroj nameri i pod velikim pritiscima sarađivala s Haškim tribunalom. „Ta maskarada je završena. Saradnja s Haškim tribunalom nije saradnja s pravdom nego sa nemilosrdnim ratnim pobednikom“, rekao je Antić.
Predsednica beogradskog Fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da oslobađanje Gotovine i Markača nije donelo pravdu za žrtve i da presudom nisu pomenuti ni ratni zločini, ni egzodus Srba iz Hrvatske. „Presuda nije donela pravdu za žrtve, zaboravljeno je šta se dogodilo ljudima od trenutka kada je počelo granatiranje i iznenađuje obrazloženje žalbenog veća da optuženi nisu učestvovali u donošenju diskriminatorskih propisa koji su sprečavali povratak Srba i da im se ne može pripisati zajednički zločinački poduhvat, kao da su oni optuženi za direktno naređivanje a ne po komandnoj odgovornosti“, rekla je Kandić.
Srpski mediji su preneli kritike i Nebojše Stefanovića, predsednika Skupštine Srbije, Srpske naperdne stranke, Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije, Vladimira Ilića, šefa poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije, Petra Petkovića, portparola Demokratske stranke Srbije, Branka Ružića, šefa poslaničkog kluba Sociojalističke partije Srbije, Liberalno demokratske partija, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, istoričara Predrag Marković i Dubravke Stojanović i drugih.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je rekao da je radostan što su na slobodi ljudi za koje je bio uveren da su nevini. „Drago mi je da je presuda ovakva kakva jeste, jer mi smo znali da Oluja nije bila zločinački pothvat. Zločina je bilo, ali za njih generali nisu krivi“.
Premijer Zoran Milanović je na vanrednoj konferenciji rekao da se „radi o dvojici nedužnih ljudi, ali da to ne znači da rat nije bio težak, krvav i pravedan“. „Trajalo je 17 godina i važno je da ljudi idu kućama svojim porodicama, ali važno je za Hrvatsku jer u svemu je bilo dosta presedana i dosta politike. Onima o koje se Hrvatska ogrešila, ona će dug pravde ispuniti. To se ne sme zaboraviti. Markaču i Gotovini hvala što su toliko učinili za Hrvatsku“, rekao je Milanović. „Ovo je jedan od retkih dana u životima nacija i pojedinca kad su svi radosni, a praktički niko zlurad. Ovo je bio jedan izliv radosti, one obične zdrave ljudske radosti, ne sreće zbog toga što je iko ikad patio ili mu je bilo loše, nego naprosto jedan ogroman kamen sa srca, koji nam je pao, ovime pokazujemo da imamo i srce. Sretan im put doma“, poručio je premijer Hrvatske.
Bivši portparol Tužilaštva Haškog suda Florans Artman je izjavila da odlukom o oslobađanju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača povodom optužnice za zločine nad krajiškim Srbima 1995. godine Haški sud ne tvrdi da nije bilo zločina i žrtava, već da dvojica optuženih nisu odgovorni za te zločine. „Hrvatska je mogla da prestigne Haški sud, da stvarne počinioce uhapsi i sudi im na svojim sudovima. Zato snosi deo odgovornosti za krizu oko generala“, rekal je Florans Artman. Ona je izjavila da je problem sa optužnicom Gotovini postojao od samoga početka i da se prvostepena osuda na 24 godine zatvora temeljila na „čudnoj konstrukciji“ – Brionskom sastanku političkog i vojnog rukovodstva Hrvatske na kojem se govorilo o „zločinačkim namerama u okviru intervencije u Krajini“. Ona je kao „čudnu“ okarakterisala konstrukciju iz optužnice o prekomernom granatiranju Knina, zbog čega se mogla očekivati oslobađajuća presuda, javlja Hina. „Ako nema zajedničkog zločinačkog poduhvata, ukoliko nemamo granatiranje nego imamo vojnu operaciju, Gotovina se ne može povezati sa etničkim čiščenjem, koje se dogodilo kasnije“, izjavila je Florans Artman Slovenačkoj televiziji.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je oslobađajuću presudu hrvatskim generalima nazvao neverovatnom i sramnom. „Neverovatno je da nakon prvostepene osuđujuće presude hrvatskim generalima sada bude donesena oslobađajuća presuda. Očekivati se moglo možda smanjenje kazne, ali ne i ovo“, izjavio je Dodik novinarima u Banjaluci. „Ovo je ponižavajuća odluka za sve žrtve, za sve Srbe, i nakon nje ne možemo imati poverenje u Haški tribunal. Svi koji su verovali da postoji međunarodna pravda sada mogu biti sigurni da je ona i selektivna, i politička, i da se samo na taj način i upražnjava“, istakao je Dodik.
Hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović je rekao da se osećm isto kao i 1995. „Čitavo vreme sam tvrdio da je Gotovina nevin, iako se to neki nisu usuđivali da kažu. Uporno sam to ponavljao, jer sam znao šta smo radili, a radili smo čisti vojnički posao. Sad napokon za to imamo i papir iz Haga“.
General Ivan Čermak, koga je Haški tribunal prošle godine oslobodio odgovornosti za ratne zločine tokom i posle akcije „Oluja“ 1995, izjavio je danas da je oslobadjajuća presuda Anti Gotovini i Mladenu Markaču veliki dan za Hrvatsku. „Smatram da više neće biti politikanstva i da nam neće više nabijati na nos „Oluju“, proterivanje Srba i deportacije. Svi znamo da takvih stvari nije bilo i to je velika stvar za Hrvatsku i za odnose u regionu“, rekao je Čermak.
Hrvatska nevladina organizacija Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću je u saopštenju podsetila na žrtve: „Nezavisno od presude Gotovini i Markaču, porodice žrtava imaju moralno pravo da očekuju da za njihove tragedije i tragedije mnogih drugih počinitelji odgovaraju bez obzira na kojoj su strani ratovali i u čije ime su zločini počinjeni. Još jednom podsećamo odgovorne i hrvatsku javnost na neke poznate,
a neprocesuirane zločine poput ubistva civila u Golubiću, Gošiću,
Varivodama i Mokrom Polju na kninskom području, napada na izbegličku
kolonu između Gline i Dvora i pogibije velikog broja civila,
ubistvima u Komiću na koreničkom području“, piše u saopštenju Documente koja je na kraju istakla da je došao trenutak da hrvatsko pravosuđe preuzme potpunu odgovornost za procesuiranje počinjenih ratnih zločina, a hrvatska vlada osigura obeštećenje civilnim žrtvama rata.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
