ŠIROKO PARTNERSTVO: Sastanak Mreže podrške / foto: a. anđić

Inkluzivno obrazovanje >

Dobar primer iz Erdevika

Inkluzija, koja uvodi standard jednako kvalitetnog obrazovanja za sve, više nije novost u domaćoj prosveti. Međutim, šta se dešava kada se učenici sa specijalnim obrazovnim potrebama nađu na prelazu iz osnovne u srednju školu

Osnovna škola "Sava Šumanović" u Erdeviku, selu kod Šida, jedna je od 14 škola koje u Srbiji primenjuju inkluzivno obrazovanje. Prethodne školske godine, osmi razred i malu maturu u toj školi završila je učenica koja bi prethodnih godina ostala izolovana od svoje okoline u nekoj od specijalnih škola ili se, jednostavno, ne bi školovala. Njeno ime nije bitno za ovu priču. Bitno je da ona, iako ima problem sa veoma niskim i usporenim intelektualnim razvojem, svakodnevno ide u Srednju ekonomsku školu "9. maj" u Sremskoj Mitrovici. Ako sve bude išlo po planu, za tri godine će postati – kuvar.

U prva četiri razreda osnovne škole, nastavnici su sa njom radili na isti način kao sa ostalom decom u odeljenju. Isti sadržaj i obim gradiva i isti nastavni i pedagoški način rada je doveo do stagnacije njenog ionako niskog razvoja. Po inerciji je prelazila iz razreda u razred. Nakon uvođenja sistema inkluzivnog obrazovanja u školi u Erdeviku, roditelji učenice su prihvatili savet školske uprave da ona pređe na nov način učenja. Izrađen je Individualni obrazovni plan i ona od tada postiže izuzetan napredak, kaže Branislava Oljača, nastavnica srpskog jezika i njen razredni starešina. "Zahvaljujući tome, naša učenica je napredovala u razvoju socijalnih i komunikativnih veština, motivaciji i učenju. Postala je samostalnija i ima više samopouzdanja. Od šestog do osmog razreda imala je samo pet izostanaka, što govori o tome koliko je zavolela školu", kaže Oljača.

Prema Individualnom obrazovnom planu napravljenom za učenicu, lekcije nisu podeljene na manje delove (kako je gradivo ranije "uprošćavano"), već je sve prilagođeno njenim mogućnostima. Devojčica je, na kraju osmog razreda, uz pomoć nastavnika čitala i pisala proste rečenice, koristila interpunkcijske znake, mogla da zapamti stihove uz pomoć zvučne čitanke, znala da sabira i oduzima brojeve do deset, da prepoznaje geometrijska tela... Njena nastavnica kaže i da se lepo slagala sa vršnjacima i da nije imala problema u odnosima sa decom iz škole.

Njeni roditelji su mislili da je to maksimum obrazovanja koji može da dostigne. Iz straha, nisu razmišljali o nastavku školovanja. Međutim, u razgovorima sa školskim Timom za inkluzivno obrazovanje odlučeno je da devojčica polaže završni ispit i da pokuša da upiše Srednju ekonomsku školu "9. maj" u Sremskoj Mitrovici.

Završni ispit je, takođe, bio prilagođen njoj. Imala je pomoć nastavnika-asistenta koji joj je čitao zadatke, pojašnjavao uputstvo i mogao da zapiše njen odgovor. Učenica je sama dolazila do odgovora, a insistirala je da ih sama i piše. U testovima su bila pitanja sva tri težinska nivoa (osnovni, srednji i napredni) iz različitih oblasti.

Uporedo sa tim tekli su razgovori i savetovanja između Timova za inkluzivno obrazovanje osnovne i srednje škole i prosvetne savetnice za inkluzivno obrazovanje iz Školske uprave Novi Sad, a njihova saradnja postoji i danas, dva meseca nakon uspešnog upisa učenice. "Želim da istaknem i pohvalim Srednju ekonomsku školu u Sremskoj Mitrovici koja je srdačno i prijatno otvorila vrata svoje škole za upis učenice. Direktor srednje škole, razredni starešina i većina profesora pokazali su pozitivan stav, kao i volju i želju da učenici pruže najbolju moguću podršku. Naša škola i dalje sarađuje sa njenim roditeljima tako što pratimo njeno školovanje, a svaki od nastavnika je za kolege iz srednje škole izradio izveštaj o tome na koji način je prilagodio gradivo svog predmeta njenim mogućnostima", kaže za "Vreme" nastavnica Branislava Oljača. Sadašnji nastavnici ove učenice su od kolega iz osnovne škole tražili procene koji je minimum od koga mogu da krenu u radu sa njom, da li će napredovati u učenju, koliko će biti bezbedna u praktičnom obavljanju nastave s obzirom na smer koji je upisala, kako da je ocenjuju i kako će na to reagovati drugi učenici...

Pored rada u školi, sa zakonskim uvođenjem inkluzivnog obrazovanja (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je donet 2009. godine), Tim za inkluzivno obrazovanje Osnovne škole "Sava Šumanović" je radio na promociji novih metoda. Organizovane su edukacije, uključeni su i roditelji, osmišljene aktivnosti za učenike koji su delili letke o inkluzivnom obrazovanju i davali vršnjačku podršku. Nastavnici su sa svojim primerima dobre prakse učestvovali na tribinama, gostovali na lokalnoj televiziji i radiju. Cilj svih tih aktivnosti bila je promocija inkluzivnog obrazovanja koje donosi dobrobit svima – učenicima, nastavnicima, školi i sredini. "Učenici uče šta je tolerancija, poštovanje i uvažavanje različitosti, spremni su da pruže pomoć u svakom trenutku i da je prihvate. Upućeni su jedni na druge... Nastavnici razvijaju svoja znanja, kompetencije, usavršavaju praksu. Škola razvija timski rad i saradnju unutar timova, sarađuje sa drugim školama, lokalnom zajednicom i institucijama. Svi učenici su aktivno i ravnopravno uključeni u nastavne i vannastavne aktivnosti, razvijena je pozitivna klima unutar škole, u rad škole su uključeni roditelji, nastava je kvalitetna i prilagođena svoj deci", kažu u ovoj školi.

Primer učenice iz Erdevika je samo jedan od dobrih primera tranzicije đaka iz prvog u drugi obrazovni nivo. O njima se govorilo na konferenciji o inkluzivnom obrazovanju, koja je 19. oktobra održana u Beogradu (videti okvir "Inkluzija nije iluzija"). Simona Alesio, italijanski ekspert za inkluzivno obrazovanje, kolegama iz Srbije rekla je da u našoj zemlji ima dobrih rezultata i ohrabrila ih da takve priče više promovišu: "Kada sam počela da se bavim inkluzivnim obrazovanjem, nisam imala ničiju podršku. Niko nije želeo da me sluša... Nakon doktorata u Londonu i napisane knjigu o inkluzivnom obrazovanju u Italiji, svi su hteli da čuju moja iskustva, da me pitaju i koriste moje savete. To savetujem i vama! Imate odlične rezultate i pokušajte da ih publikujete. Ne samo na lokalnom i nacionalnom nivou. Kada budete imali objavljene tekstove u relevantnim evropskim i svetskim časopisima, imaćete i moć zbog koje vam vaša država više neće odbijati pomoć", rekla je Simon Alesio.


 

Saveti

Saveti za nastavnike koji u odeljenjima imaju učenike sa specijalnim obrazovnim potrebama:

– Prihvatite činjenicu da smetnja ili invaliditet postoji. Nepriznavanje toga znači nepriznavanje ličnih svojstava nekih osoba.

– Usmerite se na sposobnosti koje učenik ima, a ne na njegove nesposobnosti.

– Neka učenik zna da može da vam se obrati kada mu treba pomoć.

– Učinite da školsko okruženje bude sigurno za učenika.

– Razgovarajte sa učenikom sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom kao što biste razgovarali i sa drugim učenicima.

– Kada se čini da je učeniku potrebna pomoć, pitajte da li možete da pomognete. Sa razumevanjem prihvatite i ako vas odbije.

– Uvek planirajte unapred kako biste obezbedili odgovarajući pristup učeniku.

– Po potrebi, organizujte pojedinačne nastavne sesije ili dodatnu nastavu za učenika.

– Konsultujte se sa stručnjacima i roditeljima o tome kako možete da pojačate podršku u učionici.

Saveti su preuzeti iz publikacije Strategija za podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (Ministarstvo prosvete Republike Srbije, 2010).


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Inkluzija nije iluzija

U Beogradu je 19. oktobra održan Drugi sastanak Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju. Sastanak je otvorio Muhedin Fijuljanin, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekavši da je program inkluzivnog obrazovanja strateški cilj Ministarstva sa svrhom da ukloni svaki oblik diskriminacije. Istovremeno, on obezbeđuje kvalitetno i dostupno obrazovanje za svako dete.

Tanja Ranković iz UNICEF-a rekla je da postoji zakonski okvir za inkluzivno obrazovanje, a da se sada mora raditi na primeni zakona: "Inkluzija nije iluzija, a inkluzivno obrazovanje treba da obuhvati široko partnerstvo lokalnih samouprava, roditelja, državnih institucija, nevladinih organizacija, kompetentnih profesionalaca, kao i drugih aktera." Ona je dodala da su prvi rezultati već vidljivi: sprovedena istraživanja pokazuju ogromne pomake u inkluziji romske dece i dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Inače, Mreža je nastala 2009. godine kada je Ministarstvo prosvete povezalo zaposlene u školama – iskusne praktičare, nastavnike, stručne saradnike, direktore, zaposlene u Ministarstvu prosvete i školske uprave, stručnjake Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i predstavnike nevladinih organizacija.

Za svaku školsku upravu je imenovan tim kome škola može da se obrati i dobije podršku putem elektronske pošte ili telefona. Osim stručnjaka, u većem broju školskih uprava je, zahvaljujući Mreži, moguće kontaktirati i određenu školu koja već ima iskustvo u primeni i razvoju inkluzivnog obrazovanja i otvorena je da svoje iskustvo prenese drugima. Škola koja traži podršku može da poseti neku od ovih škola, o čemu obaveštava tim za podršku.

Mreža je definisana kao otvoreni sistem za dalje uključivanje praktičara i stručnjaka, kao i škola koje razvijaju inkluzivnu praksu.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net