Odlazak Vojina Dimitrijevića (1932-2012)

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava i stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević, danas je iznenada preminuo u 81. godini u Beogradu.

Rođen je 1932. u Rijeci. Osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je diplomirao 1956, a doktorirao 1965. godine. Karijeru je započeo kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije (1958-1959). Bio je stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu (1959-1960). Potom je postao asistent, pa docent, vanredni i, na kraju, redovni profesor na Pravnom fakultetu.

Široj javnosti postao je poznat polovinom osamdesetih kada je na Televiziji Beograd vodio emisiju „Kino-oko“. Bio je dugogodišnji član Komiteta UN za ljudska prava i predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudska prva.

Kad je donet čuveni Miloševićev Zakon o univerzitetu, bio je jedan od 16 profesora Pravnog fakulteta koji su stupili u štrajk. Dimitrijević je tada suspendovan na određeno vreme, a čim je suspenzija istekla, dobio je rešenje za penziju 1998. godine. Od 1995. radio je kao direktor Beogradskog centra za ljudska prava, a od 2005. kao honorarni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“, Beograd. Od 2000. bio je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, a od 2001. član Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Balkanski politički klub osnovao je 2001. Od 2006. bio je komesar Međunarodne komisije pravnika i član njenog Izvršnog odbora. Bio je član i potpredsednik Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (1982-1994) i sudija ad hoc Međunarodnog suda pravde (od 2001-2003).

Bio je jedan od osnivača Foruma za međunarodne odnose, član Srpskog PEN centra (od 1986), gostujući profesor na univerzitetima Virdžinija (SAD), Oslo (Norveška) i Lund (Švedska) i nosilac ordena francuske Legije časti.

Autor je ili koautor knjiga Teritorijalni azil, Međunarodne organizacije, Međunarodni odnosi, Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima, Terorizam, Strahovlada, Insecurity of Human Rights after Communism, Ljudska prava – udžbenik, Ljudska prava i pripadnici oružanih snaga, Osnovi međunarodnog javnog prava, Međunarodno pravo ljudskih prava, Silaženje s uma. Objavio je više od 250 članaka.

Ostaće upamćen kao vispren i oštar borac za demokratiju, jedan od heroja u borbi za bolju, uređenu i demokratsku Srbiju. Saradnicima i prijateljima najviše će nedostajati zbog znanja koje im je nesebično prenosio, sa strogošću i toplinom velikog profesora.