Vreme
VESTI, / VESTI

Građani protiv eksploatacije nikla

SANU upozorava da bi rudnik nikla doneo više štete nego koristi

Sredinom septembra Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je početak istraživanja rude nikla u okolini Topole, Trsenika, Vrnjačke Banje i Mokre Gore. Ministarstvo je takođe najavilo da je jedna strana kompanija zainteresovana da investira oko 1,2 milijardi evra u istraživanje i preradu ovog metala u Srbiji.

Ova informacija je snažno odjeknula u javnosti nakon što se filmski reditelj i upravnik parka prirode Šargan-Mokra Gora, Emir Kusturica, ministru Milanu Bačeviću i javnosti obratio otvorenim pismom u kome se oštro usprotivio ovim ispitivanjima i potencijalnoj eksploataciji rude nikla u Srbiji.

Kusturica je u pismu naveo podatke Međunarodne agencije za istraživanje kancera, po kojoj se nikl navodno svrstava u grupu A1 kancerogenih materija, jer izaziva kancer nosa, sinusnih šupljina i grkljana. On je takođe naveo da podaci dostupni o rudnicima nikla govore kako ljudi oboljevaju u radijusu od 50 do 100 kilometara od mesta na kome se ruda pomoću sumporne kiselina odvaja od otpada. Prema njegovim rečima, obnavljanje ideje o eksploataciji nikla na Mokoj Gori bi ukazalo na odsustvo odgovornosti i na poražavajući odnos države prema prirodnoj baštini koju je sama zaštitila. Naime, park prirode „Šargan- Mokra Gora" je područje prve kategorije od izuzetnog nacionalnog značaja, zaštićeno Uredbom Vlade republike Srbije.

Image
STRPITE SE OKO 70 GODINA: Emir Kusturica

Kusturica je savetovao da se sa eksploatacijom rude sačeka oko 70 godina, dok cena rude još poraste i dok tehnologija njene obrade uznapreduje do nivoa kada neće predstavljati tako veliku opasnost po zdravlje ljudi i životne sredine.

Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Kusturica je medijima predstavio i fotografije rudnika nikla iz Rusije sa prizorima koji zaista deluju zabrinjavajuće. Sa druge strane, ministar Bačević je pokazao fotografije rudnika u Nemačkoj, u čijoj neposrednoj blizini se vide zasadi paradajza i čista priroda.

Na konferenciji za novinare održanoj 21. septembra, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević je rekao da se u Srbiji tek sprovode istraživanja koja bi trebalo da pokažu da li je eksploatacija uopšte isplativa. Ministar je podsetio da sadašnje Ministarstvo rudarstva nije izdalo nijednu dozvolu za istraživanje, već su to učinile prethodne vlade, ali je napomenuo da to ne znači da neće dati svim kompanijama mogućnost istraživanja ukoliko bude prostora za to, jer je to u potpunosti u skladu sa važećim zakonom. On je istakao da, ukoliko bi došlo do eksploatacije nikla, to bi se radilo pomoću čistih tehnologija, u skladu sa svim ekološkim i drugim zakonima.

Prema njegovim rečima, tri lokacije u Srbiji, Topola-Aranđelovac, Vrnjačka banja-Trstenik i Mokra Gora su mesta za istraživanje rude nikla. Bačević je takođe podsetio da se ruda nikla eksploatiše u Japanu, Turskoj, Rusiji i Kanadi, i da se on proizvodi svuda gde je to moguće, budući da jedna metrička tona ove rude košta 25 hiljada dolara. On je rekao da se procenjuje da na teritoriji Srbije leže milijarde evra i da je normalno da svi privredni resursi budu iskorišćeni u cilju podizanja privredne aktivnosti i zapošljavanja ljudi. Ministar Bačević je takođe izrazio želju da se što pre sastane sa predsednicima opština u kojima bi se istraživala ruda nikla i da im stručno objasni da nema razloga za strah. On je najavio da će Ministarstvo organizovati javnu raspravu o istraživanju i eksploataciji nikla na kojoj će učestvovati stručnjaci za metalurgiju, tehnologiju, rudarstvo, zdravlje, zaštitu životne sredine i predstavnici lokalnih samouprava u kojima će se istraživanja sprovoditi.

Bačević je takođe naveo da bi odluka o eventualnoj eksploataciji bila doneta tek za četiri do pet godina, koliko je potrebno da se završe istraživanja. On je u intervjuu agenciji Beta precizirao da će tek po utvrđivanju rezervi nikla početi razgovori o tome da li će se i pod kojim uslovima početi proizvodnja i prerada.

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti je u petak, 28. septembra, izdalo saopštenje koje je potpisao predsedavajući Nikola Hajdin, u kome upozorava nadležne državne organe da odluke o traganju za rudom nikla ne treba donositi bez konsultacija sa naučnim institucijama. Iz SANU su podsetili na istraživanje akademika Dragomira Vitorovića iz 2005. Vitorović je analizirao posledice eksploatacije nikla nakon što je Ministarstvo rudarstva i energetike 2004. godine odobrilo kompaniji „Dinara nikl" da na teritoriji Mokre Gore vrši geološka istraživanja nikla i pratećih metala sa namerom da kasnije na toj lokaciji otvori rudnik.

Image
foto: Materialscientist

„Analiza je pokazala da takva odluka donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu - a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu, narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse, kao i da eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže", navodi se u saopštenju SANU. SANU takođe napominje da se u ovom istraživanju upozorava na to da se „u većini razvijenih zemalja prljava tehnologija prenosi u nedovoljno razvijene zemlje."

Akademik Vidojko Jović, profesor na predmetu Geohemija, navodi kako posao eksploatacije rude nikla nije čak ni isplativ, jer su procenjene rezerve njegove rude u Srbiji manje od jednog procenta.

RTS prenosi izjavu ministra Bačevića, koju je dao tokom posete Rudarsko- topioničarskom basenu u Boru: „Priča o niklu je iscenirana i izmišljena kao problem. To je klasična zamena teza zluradih pojedinaca." Bačević je napomenuo da nikada nije dato pravo za istraživanje nikla na Mokroj Gori i da istraživanja tek treba da pokažu da li će i kada biti prerade nikla, kao i da istraživanje nije isto što i eksploatacija i prerada rude.

Skupština opštine Trstenik je u petak, 28. septembra jednoglasno odlučila da se na njenoj teritoriji zabrani istraživanje rude nikla. Iz opštine su poručili da se na taj način štite zdravlje građana i životna sredina. "Konsultovali smo stručnjake koji su dali procenu o štetnosti takvih iskopavanja i upozorili da bi to ugrozilo ekologiju i zdravlje stanovnika" - izjavio je za "Blic" gradonačelnik Trstenika Miroslav Aleksić.

U medijima su se takođe pojavili izveštaji o tome da je za eksploatisanje nikla u Srbiji zainteresovana kompanija „Srbija nikl" iza koje stoje Radomir Vukčević i Ana Kolarević, sestra Mila Đukanovića. "Blic" je u subotu, 29. septembra objavio da je direktor „Srbija nikla" bivši poslanik Demokratske stranke, otac predsednika omladine DS-a, i bivši čelnik SC Tašmajdan, Dragoslav Zeka Božović.

Žestoki protivnici eksploatacije rude nikla u Srbiji, na čelu sa Kusturicom, najavili su da će započeti akciju prikupljanja potpisa građana protiv ove inicijative. Kusturica očekuje da bez problema može sakupiti više od pola miliona potpisa.

Ana Simić