ČLANOVI I GLASAČI: Nada Kolundžija, Jelena Trivan i Mirko Cvetković / foto: m. milenković

Sava centar – Glavni odbor Demokratske stranke >

Da li će Tadić postati Mićun

Tadićev predsednički izveštaj, sa svu odgovornost, uspesi, i ostale stilske figure, usvojen jednoglasno. Ali kad se prešlo na drugu matematiku i brojanje, pokazalo se da nije baš tako, i da moguće da on bude samo jedan dobar Mićun

Zna se da je sednica Glavnog odbora Demokratske stranke, zakazana za 8. septembar u Sava centru, u javnosti, zahvaljujući samim akterima, doživljena kao prelomna, maltene Osma, i šta ti ja znam. Mene se desi takođe i maltene prelomna stvar, voljom, ne bi’ rek’o žrebom, Redakcije slavne, budem određen da pratim taj događaj. Kako je Glavni odbor pao 8. septembra, Dan pismenosti, a i mene Lični praznik, shvatim to kao priznanje, nenadani poklon, i prihvatim da budem "violinista" na tom političkom performansu.

Naravski da se upoznam sa temom, šta rek’o Đilas, šta Pajtić, šta tek Inđija Ješić, vidim da Trivan Jelena slavna, dan pred GO, podnela ostavku na mesto potpredsednice, kao moralni čin, i zato što je ona najmanje odgovorna za bilo šta. Vidim i da g. Tadić udarno gostov’o na "Pinku", da rek’o, što mi se mnogo svidi i dopadne, da odnos sa Đilasom korektan, tog dana ga je pit’o, Gde si Điki, a on mu podgovorio, Kako si Baki. I još vidim da g. Tadić još rek’o da nikada neće odustati, da je optimista, da će na GO imati oštru analizu, da će, što mi se naročito svidi i dopadne, biti po Krležinoj(!), Popu pop, a bobu bob...

ĐINĐIĆ U ĆOŠKU: Da ne dužim i palamudim dalje, krenem ja na taj GO. Dakle, krenem ti ja, i stignem ti ja u taj Sava centar. U holu se snabdem sa novinarsku propusnicu, vidim da delegati dobijaju propusnice sa ime, bazu odakle su. Svi drže plavožute, žutoplave, fascikle, i Predrag Ejdus drži tu fasciklu, izvadim "Danas", na prvoj strani veliki naslov, g. Tadić veli, Ne odustajem, borim se do kraja. Tako opremljen uđem u Salu 1. Šta vidim, delegati pristižu, organizatorice, umal’ ne rek’o hostese, sa žuto maramče, ešarpu, okovrata, pomažu i raspoređuju. Novinari pozadi i do zida, napred žuti pano na kome piše Sednica Glavnog odbora, ima govornica, dužni sto sa sedam fotelja, desno i van toga, takoreći u ćošku, portret Đinđića.

Sala skoro puna, Glavni odbor – koji čine lokalni i regionalni i Ostali viši funkcioneri stranke, državni nameštenici, poslanici – takoreći u punom sastavu. Srce mi zadrhta, sva pamet i potencijal partije i Naše demokratije na jednom mestu. Dok sam ‘vat’o vazduh, ka’no odbrambeni mehanizam, potkra mi se aforizam, Da bi što više ljudi stalo na vrh, vrh mora da bude tup. Uzmem pogledam bolje, sve to normalno i naše, ženskinje u ‘aljine i suknje, i muškinje u garderobu, uglavnom izbrijano. Pogledam bolje, sve to pred sobom drži materijal, retko ko neku štampu, slabo primetim "Danas", da ne ispadnem glup u društvu smotam onaj Ne odustajem Tadić naslov u torbu.

Primaknem se prvi redovi, prva dva reda rezervisana, prazna, u drugi red, na vreme, stig’o Cvetković u horizontalne pruge majicu Mirko, sa dosebe onaj Milosavljević obavezno odelo Slobodan. Na mestu i Hiber, Inđija Ješić ode sedne na kontra, odakle ima pogled na materijal za svoje grande tviter misli, u prvom redu se sjatiše kamere, šta je, moralna Trivan najmanje odgovorna za bilo šta Jelena. U ostavka garderobu, kratko sa mali džepići a upadljivu dugmad košuljče, uđe u scensko pozdravljanje sa Kolundžija decentna bluza sa belu pucad Nadu, krenu po svoj program, po prvi i drugi red, zadrža se kod pristigle Delević Milice.

Pristigoše Đelić, Milan Marković, Homen, za Pravdu ministarka bivša zvaše li se Snežana, moralna Jelena je jošte bila aktivna, visoki partijski dužnosnik, generalni direktor Železnica Srbija, šesti mandat predsednik GO DS Valjeva, imena Milovan Marković, pregleda sva sedala leve strane prvog reda, kad ne nađe svoje ime, ode se smesti na desnu stranu. Popuni se i prvi red, stiže i Šapić, samo što na licu mesta ne uradi rekord u sklekovima, sede u prvi red, i to po sred srede i te sredine.

Kad sve uze primetno da kasni, kad moralna Jelena primetno se smiri u prvome redu, začu se aplauz, na scenu, jedan po jedan, predvođeni hostesom sa žuto maramče, stupiše članovi Predsedništva. Sedoše gde im pokazaše, Petrović, Đilas, Žensko sa zaduženjem, Tadić, Pajtić, Šutanovac, Mićunović. Svi u radnu beskravatnu garderobu, jedino Mićunović sa golem žutu mašnu. Sa pogolem materijal ispred sebe javi se Tadić, sve pozdravi, reče da od 430, prisutan 361 član GO, dade na usvajanje zapisnik sa prethodne sednice, bi jednoglasno, izrazi nadu da će i sve ostale odluke biti jednoglasne.

Na red dođe usvajanje Dnevnog reda, Tadić reče da ima Inicijativa za promenu (260 potpisa za Izbornu skupštinu 14. oktobra, što je opredelilo ishod sednice), ali da nema potrebe za tim, jer će on zakazati Izbornu skupštinu, te samo konstatuje Inicijativu. Usvojiše Dnevni red bez izmena, Tadić najavi tačku Izveštaj o radu, pa kan’o u filmu i drami reče, Pozivam predsednika DS Borisa Tadića da podnese Izveštaj o radu, dajem sebi reč!

Pa mu ga dade, pa reče da je DS stožer modernizacije Srbije, da bez nje nema potencijala za razvoj društva. Pa dade misao u tom pravcu i smeru da o tome svedoči i pažnja medija usmerena na ovaj GO, niko se ne bavi Vladom, sušom, svi se bave Glavnim odborom, što svedoči o značaju DS. Onda mu ga još dade, sednica nije obična, ona je bitna, i ima prelomni karakter, zato će njegov izveštaj uključiti sve, 2003, kad je postao nosilac liste DS, stranci je davano 8 posto, na poslednjim izborima su osvojili 22 procenta, to je 14 procenata gore, ko u Srbiji, u bilo čemu, ima taj rezultat...

LJUDI I AMBICIJE: Navede i da je DS imala samo dva procenta manje od SNS koalicije, da je taj minus unutar statističke greške, da je na ovim izborima, u odnosu na prethodne, DS imala u užoj Srbiji podbačaj od 4 posto, u Vojvodini 3,45, u Beogradu celi’ 9,27, da je jedino na Kosovu imala povećanje od 28 posto. Delegati su se držali vaspitano, članovi Predsedništva su delovali vaspitano, Đilas je držao skupljene ruke ispred sebe, aplaudirao kad se aplaudiralo.

Tadić pređe na odgovornost, reče da će poći od sebe, pa u svom dramoletu izjavi, Popiću malo vode, pošto će to dugo trajati, citira i Ničea, Moje mane su moji najbolji učitelji, pa nastavi, Moja odgovornost je što nisam brže i odlučnije smenjivao one koje je trebalo smenjivati. Bi još toga što nije brže i odlučnije, i bi: Što sam dozvolio aktivaciju ljudi koji imaju bezobzirne ambicije, u svakoj stranci postoje ljudi sa takvim ambicijama, o tome sam razgovarao sa mojim velikim političkim prijateljima iz drugih partija, sa Šrederom, ambicije su odlične, ali su i opasne ako su bezobzirne. Ljudi finih, profilisanih ambicija, sa kontrolnim mehanizmima, mogu doprineti stranci, dok su ljudi strašnih ambicija lojalni samo svojim ambicijama...

Posle te takoreći metafore Tadić reče da ne dozvoljava nikome da negira uspehe DS, jer su to uspesi srpskog društva. Pa uze nabraja uspehe, uspeli da postignu konsenzus srpskog društva o Evropskom putu, postigli najveći uspeh u borbi protiv kokainske mafije u istoriji Srbije, zaplenili pet tona kokaina, time postigli svetski rekord. Još toga, završili saradnju sa Haškim tribunalom, postigli najviši nivo investicija u jugoistočnoj Evropi, izvršili profesionalizaciju vojske, bolje da ne govori kakva je bila situacija u vojsci kad je preuzeo Ministarstvo odbrane, učinili još jednu stvar, da njihov politički protivnik prihvati sve njihove ideje i strateške orijentacije, da usvoje njihovu politiku, Zamislite koji oni problem imaju, šta može više da poželi jedna politička organizacija, možda smo zbog toga izgubili izbore, ali ne možemo se osećati loše zbog toga...

Onda sve podseti da ‘teo ide u opoziciju, kad je 20. maja rek’o da preuzima odgovornost za rezultate izbora, da će se videti u nekom drugom filmu. Imao je nameru da napusti mesto predsednika DS, ali Predsedništvo stranke tražilo da bude mandatar Vlade, pregovori se završili kako se završili, drugi formirali vlast, nije hteo da prihvati uslov Dinkića da on kontroliše ekonomiju i finansijski ambijent, jer bi DS zbog toga platila strahovitu cenu.

To važno zbog toga što u politici morate da predviđate političke procese. Pa glede toga reče, Ovo je važno da razumemo ko jeste, a ko nije, sposoban da donosi strateške odluke u DS, vrlo je važno da vi razumete, ko jeste, a ko nije, u stanju da donosi strateške odluke. I ja sam grešio, ali sam siguran da na tasu pretežu dobre odluke.

Onda se pit’o, šta činiti, DS mora da bude profilisana kao stranka socijaldemokratske orijentacije, ni po koju cenu ne smeju dozvoliti da bude pod dejstvom tajkuna i krupnog kapitala. Onda se jopet vratio na rezultate izbora, poraz koji na nivou statističke greške se proglašava za veliki poraz, preuzima odgovornost na sebe, ali i drugi moraju preuzeti odgovornost, doživeo je napade, oprašta, izdržaće svaki napad, ali neće odustati. Nikada neću odustati (3x), zato što sam ubeđen da su moja uverenja najbolja za DS, Na osnovu člana i stava zakaza Izbornu skupštinu za 10. novembar, glasanje neposredno, učestvuju svi članovi, jer nema nikakve dileme da je neposredno glasanje najdemokratskije glasanje, u Nemačkoj glasaju i simpatizeri. Reče da završio, sa njim krenuli od 8 posto, ponovi, Nikada neću odustati!

Svi prihvatiše Tadić izveštaj, on zamoli novinare da napuste sednicu, jerbo nastavak zatvoren za javnost. U nastavku, kao što se znade, đilaspajtićevci preglasali Tadića, Šutanovac bio uzdržan, novi predsednik će, kao i do sada, biti biran po delegatskom principu. Tadiću ost’o Datum. U razgovoru sa insajderom sa sednice saznajem da nije bilo svađe, ali da je sve bilo nekako mučno, da se vidi da Tadić odlazi, i da će se tek videti, jer funkcionerski sloj stranke – po Basari kasica-prasica klasa – bez greške prilazi pobedniku, tako da sve ide ka tome da će Boris biti Mićun. Ali da baš ne bi bilo nezanimljivo, da se kaže, daleko je 10. novembar.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net