Mogućnost izbora mora da postoji (2)
"Bio sam bolećiv i prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke", rekao je Tadić na sednici Glavnog odbora DS, a kao sopstvenu krivicu naveo je i to što je verovao da je svim članovima i funkcionerima stranke javni interes iznad ličnog
Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke počela je u subotu, 8. septembra u Sava Centru gde je predsednik te stranke Boris Tadić govorio o rezultatima majskih parlamentarnih i predsedničkih izbora, kao i o odgovornosti zbog neuspelog formiranja vlade.
Izvori u DS-u zakazani su za 10. novembar, a očekuje se više kandidata, među kojima će biti i Boris Tadić.
Zamenik predsednika DS i gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, odlučio je da se kandiduje na izborima za predsednika stranke. Đilas je ranije pominjao da se neće kandidovati ako se Boris Tadić ne povuče, ali je promenio odluku.
Kako saznaje B92, članovi predsedništva su se pre sednice Glavnog odbora održane u subotu, 8. septembra izjašnjavali o izbornoj skupštini i načinu biranja rukovodstva strake – delegatski ili neposredno.
Đilasov predlog o delegatskom načinu izbora rukovodstva stranke podržala je većina – 15 članova predsedništva, među kojima su Bojan Pajtić, Gordana Čomić, Dušan Elezović, Borislav Stefanović, Božidar Đelić, Ružica Đinđić, Milan Marković i Tamara Milošević.
Za predlog Borisa Tadića o neposrednim izborima bilo je 11 članova, među kojima su Dragoljub Mićunović, Dušan Petrović, Marko Đurišić i članovi predsedništva sa juga Srbije, navodi B92.
Za neuspeh u formiranju vlade DS je okrivio Mlađana Dinkića, predswednika URS-a. „DS nije formirao novu Vladu Srbije zato što on nije hteo da dozvoli da Mlađan Dinkić kontroliše ceo finansijski i ekonomski sistem u državi“, rekao je Tadić, dodajući da Dinkić za taj posao nije sposoban.
Tadić je dodao da je to bila ispravna odluka i da smatra kako bi posledica suprotne odluke – ulazak u vladu sa Dinkićem – bila gubitak poverenja građana.
Takođe, predsednik DS je rekao da je njegova mana politička popustljivost i kadrovske greške koje je napravio, „afirmacija ljudi koji imaju bezobzirne ambicije“. „Ljudi strašnih ambicija su verni samo svojim ambicijama, a ne političkim idejama“, rekao je Tadić.
„Bio sam bolećiv i prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke“, dodao je Tadić a kao sopstvenu krivicu naveo je i to što je verovao da je svim članovima i funkcionerima stranke javni interes iznad ličnog.
Deo sednice Glavnog odbora DS, koja je počela oko 13.30 bio je otvoren za javnost, ali su u toku popodneva novinari morali da napuste salu.
Prethodnog dana, u petak, 7. septembra u sedištu stranke u Krunskoj ulici, iza zatvorenih vrata održana je sednica predsedništva Demokratske stranke.
Nakon sednice Tadić nije želeo da da izjave za medije, kao ni podpredsednici stranke Dragan Đilas i Bojan Pajtić.
Kako navode pojedini beogradski mediji, na sednici DS dogovoreno je da se brzo raspišu izbori za predsednika stranke, o čemu će se više govoriti u subotu, 8. septembra na sednici Glavnog odbora DS.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić gostovao je nakon sednice DS u Nacionalnom Dnevniku TV Pink gde je najavio da će se ponovo kandidovati za predsednika stranke. On je rekao da očekuje više kandidata za predsenika.
Najavio je da očekuje da će na sednici Glavnog odbora DS u subotu biti veoma oštra rasprava. Na toj sednici Tadić će predstaviti svoj izveštaj o radu stranke.
Govoreći o svom odnosu sa potpredsednikom stranke Draganom Đilasom, Tadić je rekao da su njihovi odnosi korektni, ali da je delatnost politike javna i da oni mogu imati sučeljavanja. Pomenuo je da su se na sednici Predsedništva stranke održanoj ranije u toku dana pozdravili sa rečima „Kako si Điki“, i „Kako si Boki“.
Tadić je rekao i da će se DS vratiti na vlast pre nego što mnogi misle, a aktuelnu vlast optužio je za politički revanšizam.
Takođe se pominje inicijativa za osnivanje „medijsko-pravnog tima za zaštitu članova DS od revanšizma novih vlasti“.
Prethodno je, pred početak sednice DS, potpredsednica DS Jelena Trivan podnela ostavku na tu funkciju.
Sledi tekst pisma u kome podnosi ostavku:
„Poštovani predsedniče, članovi predsedništva, članovi GO, demokrate,
Stvarni poraz DS nije se dogodio na izborima nego onda kada je DS počela da se bavi sobom, a da zaboravlja građane koji su za nju glasali i svoje članove. Članovi stranke mesecima preživljavaju politički progon, ostaju bez posla, trpe pretnje i ucene, a DS nema snage da tome stane na put i zaštiti svoje ljude od kojih je unutarstranačka polemika postala važnija.
Na javnoj sceni događa se linč demokrata, a da svi ćute boreći se da samo njih ta lavina ne proguta. Ime za pobede, čovek kome dugujemo uspehe, naše stranačke i lične, Boris Tadić pokušava se učiniti odgovornim za sve.
Sa druge strane, konceptom kolektivne odgovornosti pokušavaju da se sakriju oni koji su krivi za percepciju o DS, za loša kadrovska rešenja, za pogrešne političke odluke, za loš rad i vođenje zemlje. U opštem lovu na veštice izgubila se pravda i ideja da se reforme ne mogu sprovesti sve dok odgovornost ne dobije ime i prezime.
Za mene kao čoveka ponosnog na svoju stranku i pripadnost njoj, neprihvatljivo je što danas stranka svakim danom slabi, posvađana i pokidana, a svi zajedno slabeći DS pomažemo ovoj rđavoj vlasti da opstane i upropasti sve što je stvoreno.
Lično ne želim da učestvujem ni u kakvim procesima koji bi urušili DS. Od svake lične ambicije ili sujete mora da bude važnija stranka koja traje već 22 godine. Moraju da budu važniji građani koji sa pravom očekuju da zaštitimo demokratske i građanske vrednosti ovog društva, a ne svoje karijere. Ubeđena sam da svaki scenario, sem dogovora i zajedničkog rada, ne može doneti dobro ikome. Uverena sam da DS ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se odriče svojih najuspešnijih ljudi.
Zbog svega toga podnosim ostavku na mesto potpredsednice DS.
Imajući u vidi da oni koji snose stvarnu odgovornost u ovim mesecima nisu to učinili, ja koja sam najmanje odgovorna za bilo šta podnosim ostavku. Kao moj duboko moralni odgovor na sve što se u prethodnom periodu događalo. Ostajem privržena politici svoje stranke i njen verni član koji će se u Parlamentu do kraja boriti za onu DS koja je ovu zemlju učinila evropskom i pristojnom državom“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
