SAD, NEKAD I SAD: Medlin Olbrajt... / foto: reuters

Dirigovana privatizacija >

Amerikanci opet na Kosovu

Kosovski ministar ekonomskog razvoja Besim Bećaj za Dojče vele je rekao da to što je Medlin Olbrajt prijatelj Kosova ne znači da se neće poštovati zakonske procedure

Imena vodećih pripadnika američke administracije koji su svoje funkcije obavljali u vreme bombardovanja SRJ na javnost u Srbiji deluju kao crvena marama. Neka od "počasnih" mesta na toj listi omraženih pripadaju bivšoj državnoj sekretarki SAD Medlin Olbrajt i tadašnjem zapovedniku NATO-a, generalu Vesliju Klarku, pa nije čudno da su vesti kako dvoje pomenutih nameravaju da se aktivno uključe u biznis na Kosovu izazvala toliko pažnje u našoj zemlji. Usledilo je saopštenje Kancelarije vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i njenog direktora Aleksandra Vulina, da je Kancelarija podnela Ustavnom sudu Srbije zahtev za ocenu ustavnosti privatizacija na celoj teritoriji KiM od 1999. godine do danas, mada imena Olbrajtove i Klarka kao povod za tu inicijativu nisu eksplicitno pomenuta.

Vulin je o privatizacijama rekao: "Čudim se što se oko ovakvih stvari ranije nije angažovalo. Ministarstvo za KiM je povuklo naš zahtev za ocenu ustavnosti privatizacije na Kosmetu. Nije mi jasno zašto, ali ova kancelarija će taj zahtev obnoviti. Ići ćemo i pred međunarodne sudove." On je izjavio i da se "ne može kupovati kradeno", da se "mora najpre utvrditi šta kome pripada, a tek kada se to utvrdi, možemo razmišljati o privatizaciji" i dodao da je "privatizacija na KiM urađena monoetnički i da Srbi u njoj nisu učestvovali, a to jednostavno nije održivo, nije moguće".

BIZNIS BEZ GRANICA: I dok mediji nagađaju da li je ova inicijativa pokušaj predstavnika novih vlasti da se predstave kao mnogo ozbiljniji zaštitnici imovine od bivše vlade, ili samo solo nastup Aleksandra Vulina koji bi da ostavi utisak čvrstine, i u drugim zemljama regiona, poput Hrvatske, pisalo se naveliko o Kosovu i Amerikancima. Povod je, međutim, navodni povlašćeni položaj američkih kompanija u kojima se na ovaj ili onaj načinu pojavljuju "prijatelji Kosova", i koje zbog toga poslove dobijaju pod povoljnijim uslovima nego firme iz drugih zemalja.

Nogu je povukla vest da je u "poslu veka" na Kosovu, prodaji 75 odsto Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK), među pet kompanija koje su zadovoljile uslove tendera i firma Olbrajt kapital menadžment (ACM), u vlasništvu Medlin Olbrajt. Hrvatski "Jutarnji list" piše da je do odluke o prodaji "porodičnog srebra" došlo odmah posle sastanka kosovskih zvaničnika sa sadašnjom američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, i da mnogi smatraju da je rezultat tendera unapred poznat, odnosno da će pobediti ACM, što zbog blagonaklonosti prema Olbrajtovoj koja se svojski zalagala za nezavisnost Kosova, što zbog njenog još jakog uticaja i dobrih odnosa sa predsednikom SAD Barakom Obamom.

Što se tiče penzionisanog generala Veslija Klarka, i njegov biznis se tiče energetike. Bivši komandant NATO-a je direktor kanadske firme Inviditi koja se bavi alternativnim izvorima energije. Kompanija je tražila dozvolu za istraživanje zaliha uglja na zapadu Kosova kako bi utvrdila da li bi se isplatila proizvodnja sintetičke nafte preradom lignita, čije se rezerve na Kosovu procenjuju na 14 milijardi tona. Pominje se da je kompanija spremna da, ukoliko se ispostavi da je projekat isplativ, uloži osam milijardi dolara. Inviditi je zatražio dozvolu za istraživanje zaliha uglja još krajem aprila, ali je još nije dobio.

Prištinski mediji kažu da kosovska vlada očekuje da bi PTK mogli da prodaju za sumu od 300 do 600 miliona evra, i da će se veći deo tog novca upotrebiti za gradnju autoputa od granice sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom. I u tom poslu su nezaobilazni Amerikanci. Gradnju tog puta počeo je američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, u kome je, po navodima medija, doskora u upravnom odboru bio i Džok Kovi, bivši zamenik šefa UNMIK-a. Pominje se i da će pomenuti konzorcijum sigurno biti izvođač radova na autoputu od Prištine do Skoplja, mada će se zvanično o tom poslu pričati tek sledeće godine.

REAKCIJE NA KOSOVU: Kosovski ministar ekonomskog razvoja Besim Bećaj za Dojče vele je rekao da to što je Medlin Olbrajt prijatelj Kosova ne znači da se neće poštovati zakonske procedure. "Nama je jako drago da imamo, recimo, američko-turski konzorcijum koji radi naš autoput prema Albaniji i da se povezujemo u budućnosti sa Srbijom. Imamo jako dobru kombinaciju na aerodromu Priština. To je francuska i turska kombinacija. Sad nedavno smo imali investicije u energetici na izgradnji hidrocentrale u Dečanima, gde je austrijska kompanija investirala 55 miliona evra u prvoj fazi. Imamo sad i Tursku koja je ušla u distribuciju struje", rekao je Bećaj, napominjući da vlada veliko interesovanje i za kosovsko rudno blago, da nije reč samo o kompaniji Veslija Klarka, već da su zainteresovane i druge američke, kanadske, grčke, turske i britanske kompanije.

Predsednik Privredne komore SAD na Kosovu Arian Zeka ocenio je da američke kompanije nisu dovoljno prisutne na Kosovu zato što im najčešće ne odgovaraju uslovi kosovskog tržišta. On smatra da je zato interesovanje velikih kompanija povezanih sa imenima Olbrajtove ili Klarka veoma važno, jer oni mogu preneti i ostalim američkim firmama da Kosovo nudi dobre uslove za poslovanje. Neki drugi, poput direktora prištinskog Instituta za razvojna istraživanja Riinvest, Ljumira Abdidžikua, ne vidi ništa loše u tome da na tenderima za privatizaciju bude i političkog uticaja ukoliko je to u nacionalnom interesu, pominjući da su na Kosovu "naša bogatstva najviše davali turskim firmama i to nije fenomen koji se dešava samo na Kosovu, već i u regionu".

Sagovornik "Vremena" koji radi u jednoj nevladinoj organizaciji na Kosovu, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da mu se čini da je tema privatizacije više prisutna u Srbiji nego na Kosovu, gde su glavne priče kraj nadgledane nezavisnosti i dešavanja na severu Kosova. "Tačno je da su američke i turske firme u prodoru na Kosovu, velike evropske firme ne učestvuju, zbog toga evropske diplomate izražavaju nezadovoljstvo privatizacijom, ali samo u neformalnim razgovorima, ne u razgovorima sa vladinim zvaničnicima. Autoput je najviše podelio javnost, ali je to bilo pre nekoliko godina, i to ne zbog toga što ga gradi američko-turska kompanija, već zato što je cena koja je između 700 miliona i 1,2 milijarde evra prevelika, a gradi se iz budžeta", smatra on.

Rada Trajković, poslanica u parlamentu Kosova, kaže za "Vreme" da očigledno postoji tendencija da se prilikom privatizacije favorizuju strane kompanije čiji su vlasnici ili važni ljudi čelnici američke administracije iz vremena bombardovanja. "To je realnost koja ne treba da čudi jer je ta administracija učvrstila i drži gospodina Tačija na vlasti, a on im se revanšira za aboliciju koju je dobio za mnogobrojna krivična dela. Druge zemlje su izbačene iz konkurencije. Ako se pojavi američka firma u kojoj su Olbrajtova, Klark, Voker, svi znaju da će dobiti na tenderu. Imaju prednost i zbog dobrih odnosa sa Demokratskom partijom predsednika Baraka Obame. Ne znam ko sve ima biznis na Kosovu, tek će biti privatizacija, ko zna ko će sve vaskrsnuti. Mislim da to i u EU izaziva nezadovoljstvo i otpor, jer teret održavanja stanja na Kosovu je velikim delom na EU."

Što se tiče same privatizacije, Trajkovićeva smatra da bi ona trebalo da se odvija uz poštovanje prava vlasništva – ako je potrebno, u dogovoru Beograda i Prištine – i da je za Srbe na Kosovu privatizacija najbolje rešenje, posebno privatizacija javnih preduzeća, jer će tako možda u preraspodeli moći naći zaposlenje ukoliko poseduju potrebne kvalifikacije i stručnost. "Sada postoji etnička diskriminacija u takvim firmama. Pozitivan primer je privatizacija aerodroma koji je kupila turska kompanija. Za kratko vreme je uklonjena ikonografija poput gomile zastava sa likom Adema Jašarija i slične stvari, što je stvaralo neprijatan osećaj, otvorile su se mogućnosti da se tu i Srbi zaposle."

Na pitanje o tužbi Ustavnom sudu Srbije, Trajkovićeva kaže da se po Rezoluciji 1244 sva imovina na KiM daje na korišćenje Međunarodnoj misiji bez prava otuđenja. "Da li je naša vlada namignula netransparentno na ranije privatizacije, ne znam, ne znam ni da li država ozbiljno stoji iza ove ideje. Ako bi država ozbiljno ušla u pitanje vlasništva državnih objekata, ispostavilo bi se da su mnogi takvi objekti već prodati Albancima, a ne zna se gde su pare završile."

Reakcije u vrhovima sadašnjih vlasti u Srbiji na Vulinovi inicijativu bile su mlake. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je rekao: "Ustavni sud treba da to uradi, a što se tiče nas, mi pratimo šta će se desiti i u ovom trenutku samo gledamo sa pažnjom taj proces." Što se tiče procene vrednosti imovine na Kosovu gde se barata stotinama milijardi evra (vidi okvir), možda je najbliži istini bio komentator koji je na veb-sajtu jednih dnevnih novina napisao: "Ala su ga zamastili. Cela Srbija ne vredi 200 milijardi." No, takve bombastične izjave daju sliku o nekom bogatstvu "sa strane" koje bi nas možda moglo izvući iz krize i siromaštva, a sada ga koriste Albanci i njihovi američki mentori. Sve i da su podaci tačni, dok ne dođe do ozbiljnih razgovora između Beograda i Prištine o imovinskom statusu, to pitanje neće ni početi da se rešava, a ti razgovori nisu ni pomenuti u dnevnom redu jesenjih pregovora. Shodno tome, odluka Ustavnog suda kojom bi utvrdio neustavnost postupka privatizacije kosovskih preduzeća svela bi se na dokazivanje "da smo mi u pravu" pred domaćom javnošću, nešto poput suđenja čelnicima NATO-a u vreme Miloševića pred domaćim sudovima.

U svakom slučaju, sigurno je da kapital sledi oružje, ili je bolje reći da oružje krči put kapitalu, ne samo na Kosovu (vidi okvir). U pomenutim poslovima na Kosovu mnogo je nagađanja, a malo dokaza, jer iza "prijateljskih dogovora" retko ostaju pisani tragovi. Bivše političare kompanije i angažuju zbog njihovih dobrih veza u određenim područjima, a što se tiče Kosova, Amerikanci su tu neprikosnoveni. Neki od njih, poput Veslija Klarka, rade na više polja. Bivši general, osim angažovanja oko energetike na Kosovu, postao je voditelj rijaliti programa "Stars Earn Stripes" (Zvezde se takmiče za odlikovanja), emisije u kojoj se poznate ličnosti bore u lažiranim bitkama, gde će Klark ocenjivati fizičku veštinu zvezda. Možda ova dva zanimanja i nisu tako daleko, jer mnogima ono što se dešava oko privatizacije na Kosovu liči na rijaliti šou, iako Hašim Tači tvrdi da Kosovo ima najstabilnije institucije u regionu i da je vlada u Prištini posvećena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

...i Vesli Klark, poslovni ratnici;...<br><br>foto: reuters
  • ...Aleksandar Vulin na novom zadatku
  • IKONA: »Trepča radi, Beograd se gradi«<br><br>foto: ap photo

Vrednost i privatizacija

U lavini reakcija na Vulinovu najavu tužbe Ustavnom sudu, počelo je licitiranje o vrednosti imovine na KiM na koju Srbija polaže pravo. U Privrednoj komori Srbije (PKS) rečeno je da se ta imovina procenjuje na više od 200 milijardi dolara. Vrednost imovine oko 1500 do sada privatizovanih srpskih firmi na KiM procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara, pokazuju podaci PKS-a, uz tvrdnju da imovina preduzeća u sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo vredi oko dve milijarde evra.

Iz Prištine su poručili da Srbija nema pravo da se meša u privatizaciju, a iz Kosovske agencije za privatizaciju poručuju da će se rad na privatizaciji nastaviti "bez obzira na prazne političke izjave".

Privatizaciju na Kosovu, koja je počela 2003. godine, do aprila 2008. godine nadgledala je Kosovska poverilačka agencija koja je funkcionisala pod UNMIK-om, da bi se nakon stupanja na snagu Ustava Kosova njena ovlašćenja prenela na Kosovsku agenciju za privatizaciju, u kojoj kažu da je privatizovano više od 300 društvenih preduzeća, od čije prodaje je prikupljeno preko 500 miliona evra.

Zlatna koka

Telekom je, kao i u većini zemalja, zlatna koka koja donosi solidan profit. PTK ima više od 1,2 miliona korisnika mobilne telefonije i opslužuje oko 84.000 linija u fiksnoj mreži. Godine 2009. zabeležio je prihode od 145 miliona evra i neto dobit od 44 miliona evra. Prema podacima Telekoma Srbije (TS) imovina Telekoma Kosova (TK) predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine Telekoma Srbije, a prema stanju iz 1999. godine, samo oprema TS u fiksnoj telefoniji na KiM vredna je više od 77 miliona evra.

Žestokih reakcija sa srpske strane na najavu privatizacije PTK bilo je i ranije. Kada je septembra 2010. kosovsko ministarstvo za ekonomiju i finansije saopštilo je da je pet međunarodnih telekomunikacionih kompanija zainteresovano za privatizaciju, TS je zatražio od tih kompanija da povuku svoje ponude, jer je reč o "otetoj imovini TS-a". U pismu koje je TS poslao operatorima navedeno je da će, ukoliko se obavi bilo kakva transakcija sa njegovom otetom imovinom na KiM, srpska kompanija preduzeti sve pravne mere "pred sudovima sedišta ponuđača, kao i pred evropskim jurisdikcijama". Na prvom tenderu posao je dobio Hrvatski telekom, u kome većinsko vlasništvo ima Dojče telekom, ali je kasnije nemačka firma odustala od tog posla sa obrazloženjem da se na Kosovu vode postupci protiv bivših šefova te kompanije koji su bili umešani u korupciju i da neće učestvovati u tom poslu dok afera ne dobije epilog.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net