Direktor Zavoda za izdavanje udžbenika >

Miloljub Albijanić

Nacionalni prosvetni savet je odbio Izmene i dopune Zakona o udžbenicima, privatni izdavači su ih odbili, Zavod za udžbenike ih je odbio. Imam jedan jednostavan predlog: da Ministarstvo prosvete predloži Vladi da iz zakonske procedure povuče Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima. To je vrlo jednostavno. Zašto? Zato što je gospođa Fila rekla da ćemo ga zajedno popravljati. I onda je red da se okupimo, da se u oči pogledamo i da zajedno popravljamo Zakon o udžbenicima, jer on ima brojne nedostatke i otvorio je brojne probleme.

Miloljub Albijanić

Nepravda je u tome što Zakon nije jednak za sve. Ne obavezuje druge izdavače, osim Zavoda za udžbenike, da se bave niskotiražnim izdanjima i izdanjima na jezicima nacionalnih zajednica. Ovde smo čuli da je odobreno 329 naslova na jezicima nacionalnih zajednica u izdanju privatnih izdavača, ali Zavod za udžbenike ima takvih 2400 naslova. Ministarstvu prosvete upućen je dopis 28. decembra 2011. godine, pre Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, o glavnim tačkama koje valja promeniti u samom zakonu. Nijedna reč nije uzeta u obzir iz našeg predloga od 28. decembra – niskotiražna izdanja sa jasnim predlogom u tim izmenama i dopunama, da se osnuje centar za niskotiražna izdanja, sa sedištem u Novom Sadu, koji će brinuti o naslovima nacionalnih zajednica, prevoditi naslove na jezike nacionalnih zajednica, naslove svih izdavača, i finansiraće taj centar svih izdavača. Spremni smo materijalno i ljudski da pomognemo ostvarenje tog predloga. Pa 2400 naslova pokazuje iskustvo odeljenja u Novom Sadu o izradi udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica. Potrebno je za taj centar izdvojiti sredstva. Jedan odsto sredstava po sadašnjem Zakonu nije dovoljan za niskotiražna izdanja i izdanja na jezicima nacionalnih zajednica. To je po našoj računici negde oko tri odsto od prometa svakog izdavača.

Kako uopšte kontrolisati promet izdavača? Sprečavanjem korupcije. Kao što znate, Agencija za borbu protiv korupcije oglasila se i kaže da je potrebno ispitati navode o mogućoj korupciji prilikom izdavanja i prodaje udžbenika. Ja podržavam napore Agencije za borbu protiv korupcije da se u tome istraje. Verujem da svi izdavači žele da se tako i uradi. Znamo svi dobro da postoje takozvane nedozvoljene donacije. Predložili smo član koji kaže šta ne sme da se daruje i na koji način ne sme da se manipuliše mišljenjem nastavnika o kvalitetu udžbenika, jer svi želimo da zakon bude jednak i da on omogući kvalitet udžbenika koji će se naći ispred nastavnika i učitelja, a to sada nije na sceni.

Ovo oko licenciranja udžbenika 70 izdavača, od kojih su osam sa licencom A, praktično je zamka za javnost. Šta znači licenca B, molim vas lepo? Blizu je to licence A, što znači oblast i prirodnomatematičkih i društvenohumanističkih nauka. Molim vas, kažite mi da li je licenca B toliko skrajnuta, a ima do sada toliko odobrenih izdavača sa licencom B. Dakle, licenca A i B su približne i prema tome mi govorimo da je 70 izdavača udžbenika u Srbiji. Neka procenjuju oni kojih se to tiče da li je to mnogo, ali verujem da učitelji i nastavnici prvo nisu videli sve udžbenike koji se nalaze na spisku, nisu uopšte u prilici da se opredele za kvalitet zbog svih drugih pritisaka koje trpe. To je elementarna stvar, kao što je elementarna stvar da urednik bude zaposlen u izdavačkoj kući. To znači, prema uslovima za licencu koje smo predložili, za pet urednika za licencu A potrebno je da budu zaposleni u jednoj izdavačkoj kući.

Što se tiče akcije Ministarstva prosvete o besplatnim udžbenicima, ona je izazvala čitav niz kontroverzi i treba preispitati celu situaciju i videti da li je donela učinak kakav je bio željen. Da li su stvarno ljudi koji su slabog materijalnog stanja dobili besplatne knjige ili moraju da kupuju nove knjige kako bi ih vraćali na kraju školske godine? Ovde je najveća diskusija u proteklom periodu bila da otvorimo to da li se po udžbeniku piše ili ne piše. Za izdavače je logično da se piše, jer u knjižari moramo da prodamo taj udžbenik. Za Ministarstvo je logično da se na njemu ne piše, jer oni žele da taj udžbenik traje tri godine zbog akcije besplatnog udžbenika. Jasno se vide interesi, ali ljudi, ne može korisnost biti jedina etička vrlina i na jednoj i na drugoj strani. Ali šta dalje? Predlog je jednostavan. Da ne uništavamo akciju besplatnih udžbenika i da Ministarstvo otkupljuje udžbenike za prva četiri razreda osnovne škole svake godine nezavisno od toga da li se po njemu piše ili ne piše, a radne sveske i druge materijale neka kupuju roditelji i oni koji koriste ta sredstva za nastavu. Jednostavno. I svi smo izašli iz toga na častan način.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net