Rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja >

Mirjana Bogdanović

Zakon o udžbenicima, osim što je odredio proceduru pripremanja, odobravanja i izdavanja, dodeljuje Zavodu još jednu obavezu, a to je da prati primenu udžbenika, odnosno da vrednuje rezultate njegovog korišćenja u vaspitnoobrazovnom radu, opet na osnovu ovih standarda. Član 17 Zakona o udžbenicima daje tačno koje elemente treba da sadrži stručna ocena udžbenika. Zašto sada pominjemo ekspertize? Mislim da je to jedan pokazatelj koliko komisije Zavoda rade profesionalno svoj posao. Dakle, jedina pouka, ako je udžbenik dobio negativnu ocenu, jeste da izdavač traži ekspertizu od Nacionalnog prosvetnog saveta. Ovde je jedan presek od 28. juna 2011. do 27. marta 2012, kada je urađena ekspertiza 28 udžbenika. Od toga je za 20 data, odnosno potvrđena negativna stručna ocena Zavoda odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta.

Mirjana Bogdanović

Moram napomenuti i ovo, za ovih osam udžbenika za koje nije potvrđena negativna ocena, dva nezavisna eksperta nisu dala pozitivno mišljenje odnosno jedan je dao pozitivno, drugi negativno, ali je odluka Nacionalnog prosvetnog saveta odlučujuća.

Koje su poteškoće i problemi u ovom poslu kojim se Zavod bavi? Znamo da ima 70 izdavačkih kuća. Veliki je broj udžbenika koji zahtevaju ponovni pregled. Ovo sve zahteva i veliki broj spoljašnjih saradnika koje Zavod mora da angažuje, jer udžbenike pregledaju komisije i stručni timovi i nastavnici onog nivoa obrazovanja na koje se udžbenik odnosi. A sve ovo povlači, naravno, i vrlo velika sredstva finansijska. O svim ovim problemima i čitavom nizu detalja koji se odnose na proceduru dali smo Predlog izmena i dopuna, kad je bila javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o udžbenicima. Ovde moram napomenuti još da formiranje stručnih timova koji će pregledati udžbenike i dati stručno mišljenje na osnovu propisanih standarda nije tako jednostavno jer je Zakon o udžbenicima vrlo strogo postavio pitanje sukoba interesa, tako da nijedan nastavnik, ne samo da ne može da bude autor udžbenika za taj predmet i taj rad, nego ne sme da bude ni u kakvoj poslovnoj vezi sa bilo kojim od ovih 70 izdavača, tako da i tu ima dosta poteškoća.

Šta je aktuelno i koji su naši planovi? Želimo da pokušamo da pronađemo neku metodologiju za praćenje i vrednovanje rezultata udžbenika u radu. Već je u toku dve do dve i po godine akumulirano veliko iskustvo i moguće je pripremati analizu primene standarda u postupku korišćenja stručne opreme i naći verovatno neke promene. Eto, to je prikaz ovog posla kojim se bavimo, koliko je posao bio obiman, zahtevan, a to je važno i za kvalitet udžbenika i za kvalitet obrazovanja. Osvrnula bih se na ono što je predsednica Nacionalnog saveta rekla, da u proceduri stvari treba drugačije uraditi. Da, ali tu proceduru onda moramo promeniti tako da zaista bude u Zakonu, jer sve ovo što radimo, isključivo radimo po proceduri koju Zakon propisuje. Dakle, ako treba da je promenimo, onda to treba negde da piše i da na takav način radimo.

Imamo ovako veliki broj udžbenika, veliki broj izdavačkih kuća sa ovako velikom dokumentacijom i čitava ta administrativna mašinerija. Ministarstva, Zavoda i Saveta je prilično velika. Da li je moguće sada komunicirati sa svim tim izdavačima – šta kome nedostaje, koja mu je tehnička greška, itd. To bi bilo vrlo teško izvodljivo ili bi možda bilo izvodljivo na neki način, ali bi onda opet ipak moralo da se propiše šta je to što možemo da učinimo.

I još jedna napomena oko toga da li to mišljenje, stručna ocena koja dođe na Savet, da li je šturo, da li daje dovoljno pokazatelja. U stručnoj oceni uvek piše koji su to faktori i koji pokazatelji koji nisu zadovoljeni. Svaki indikator ima nekoliko pokazatelja ostvarenosti i o svakom tom indikatoru se izjašnjava stručna komisija. Prema tome, to je sve navedeno. Naravno, ukoliko udžbenik dobije pozitivnu ocenu, onda je to zaista vrlo štur dokument koji kaže da je udžbenik zadovoljio sve propise i standarde, da je u skladu sa planom i programom, i prema tome, u tom smislu se i ne piše ništa više.

Neki standardi su teže merljivi, ali ne verujem da su neki udžbenici dobili negativnu ocenu jedino zbog toga. Najčešće je u pitanju taj standard 2 ili standard 5 – materijalna greška. Moram reći da smo imali udžbenike sa vrlo velikim brojem materijalnih grešaka iako su imali recenzente u izdavačkim kućama. Imali smo situaciju da su bile neke dve male greške, ali stručna komisija to smatra materijalnom greškom. S druge strane, vidimo da zaista bivamo prozivani – i Zavod i Savet kada se potkrade neka greška koja je nekad i štamparska i vrlo sitna. Mi radimo onako kako je Zakon propisao i radimo na osnovu standarda koji su sada dati dok se ne promene. Oni su sada takvi kakvi jesu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net