Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta >

Desanka Radunović

Donošenje Zakona je rezultat jednog dugogodišnjeg ogleda. Negde 2002. ili 2003. godine je krenuo ogled koji je otvorio tržište udžbenika privatnim izdavačima, pa su se tako oni i pojavili negde 2008–2009. godine sa zahtevom da se sada ta situacija formalizuje pravno. Kada otvorite tržište, onda je pitanje ko tu može da učestvuje i kako ćete da selektujete one koji se tu pojavljuju, i što automatski znači da morate poštovati određene standarde kvaliteta udžbenika. Krajnja situacija koja postoji u nekim razvijenim obrazovnim sistemima kao što je Finska, jeste da ne postoje nikakvi standardi izuzev onih civilizacijskih ograničenja – da ne postoji širenje rasne ili bilo kakve druge netolerancije. Svakako da u Srbiji još nije trenutak da se toliko liberalizuju standardi, ali smo se trudili da izdavače ne ograničimo previše, da prosto ostavimo otvoreno da svako ko misli da može napiše dobar udžbenik, a da mi na neki način prosto proverimo da li je to tako.

fotografije: milovan milenkovićDesanka Radunović

Standardi kvaliteta udžbenika su doneti početkom 2010. Oni su vrlo kratki i vrlo koncizni u nekoliko oblasti. Najveći broj udžbenika koji je plasiran na tržištu jesu udžbenici za osnovnu školu zato što smo uradili reformu u osnovnoj školi, pa je to zahtevalo i nove udžbenike. Imamo mnogo manju ponudu udžbenika za srednju školu – prvo zato što su i vrlo različite srednje škole, drugo, zato što detaljna reforma kurikuluma za srednju školu nije urađena. Ona se tek očekuje.

Nisam baš previše srećna ni sa tom reformom programa u osnovnoj školi. Mi kao da ne vidimo da je ovo vek informativnih tehnologija. Nastavnik nije više izvor informacija kao što je to bio u, recimo, moje vreme. Informacija lako može da se dobije, ali šta uraditi sa informacijom i kako naći pravu informaciju da biste rešili neki vaš problem, to je zadatak škole. Programi u osnovnoj školi i dalje to većim delom ne podržavaju. Često imamo problem da izdavači pokušavaju da unesu neke novine u metodički i pedagoški pristup u sadržajima, a da onda naiđu na prepreku komisija koje to ne razumeju i koje prosto smatraju da to nije adekvatno sadržaju, da nije ispunjen standard. Postoje stručna razmimoilaženja koja očigledno samo vremenom možemo polako da ublažimo i da izgrađujemo zajednički pristup.

Trenutna situacija je prilično komplikovana za Nacionalni prosvetni savet. Problem je procedura. Nacionalni prosvetni savet nema tehničkih ni finansijskih mogućnosti da organizuje bilo kakvu evaluaciju, pregledanje i angažovanje različitih stručnjaka. Proces evaluacije rukopisa potpuno je u nadležnosti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Pozitivno ili negativno mišljenje Zavoda Savet dobija u jednom vrlo šturom obaveštenju, pa imamo problem da glasamo o preporukama Zavoda, a da u formiranju tih preporuka nismo učestvovali. Predlagali smo više puta da naši ljudi koji su zaduženi za određene oblasti budu uključeni u proces evaluacije rukopisa u vreme kada se radi ta evaluacija i tada ne bi bilo problema da Savet prosto na preporuku svoga člana iz te oblasti, koji je pratio ceo proces evaluacije, kaže: podržavamo ili ne podržavamo da neki rukopis bude udžbenik. Nemojte ovo shvatiti kao našu sumnjičavost da Zavod ne radi svoj posao kako treba. Nego, ako Nacionalni savet treba da potpiše odluku, da preporučuje ministru nešto, onda je Nacionalni prosvetni savet i odgovoran. Mislimo da problem nije toliko u Zakonu, koliko u proceduri.

Nacionalni prosvetni savet je odbio Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, zato što se izmene upravo odnose na proceduru za Nacionalni prosvetni savet. Određeni rokovi su skraćeni Nacionalnom prosvetnom savetu, Savet je zakonom obavezan da mora da potvrdi mišljenje Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, na šta mi nikad nećemo pristati. Ako mene novinar pitaju zašto i kako se tu pojavilo ovo ili ono, moram da znam odgovor. Ceo Savet je stao na stanovište da ne može blanko da potpisuje mišljenje bilo koje druge institucije ako ne može da prethodno bar ovlaš proveri neke stvari. Mi smo organ koji u prvostepenom postupku preporučuje ministru rukopis za odobravanje. U drugostepenom postupku, ako je rukopis odbijen pa se izdavač žali, onda se žali, opet, nama. Čini se nelogično da onaj koji je doneo preporuku ili nije doneo preporuku u prvom koraku, sada dobija taj isti rukopis, bez ikakvih izmena, da konačno izvrši ekspertizu rukopisa. Prosto – kadija te tuži, kadija ti sudi.

Mirjana Bogdanović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja

Zakon o udžbenicima, osim što je odredio proceduru pripremanja, odobravanja i izdavanja, dodeljuje Zavodu još jednu obavezu, a to je da prati primenu udžbenika, odnosno da vrednuje rezultate njegovog korišćenja u vaspitnoobrazovnom radu, opet na osnovu ovih standarda. Član 17 Zakona o udžbenicima daje tačno koje elemente treba da sadrži stručna ocena udžbenika. Zašto sada pominjemo ekspertize? Mislim da je to jedan pokazatelj koliko komisije Zavoda rade profesionalno svoj posao. Dakle, jedina pouka, ako je udžbenik dobio negativnu ocenu, jeste da izdavač traži ekspertizu od Nacionalnog prosvetnog saveta. Ovde je jedan presek od 28. juna 2011. do 27. marta 2012, kada je urađena ekspertiza 28 udžbenika. Od toga je za 20 data, odnosno potvrđena negativna stručna ocena Zavoda odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta.

Moram napomenuti i ovo, za ovih osam udžbenika za koje nije potvrđena negativna ocena, dva nezavisna eksperta nisu dala pozitivno mišljenje odnosno jedan je dao pozitivno, drugi negativno, ali je odluka Nacionalnog prosvetnog saveta odlučujuća.

Koje su poteškoće i problemi u ovom poslu kojim se Zavod bavi? Znamo da ima 70 izdavačkih kuća. Veliki je broj udžbenika koji zahtevaju ponovni pregled. Ovo sve zahteva i veliki broj spoljašnjih saradnika koje Zavod mora da angažuje, jer udžbenike pregledaju komisije i stručni timovi i nastavnici onog nivoa obrazovanja na koje se udžbenik odnosi. A sve ovo povlači, naravno, i vrlo velika sredstva finansijska. O svim ovim problemima i čitavom nizu detalja koji se odnose na proceduru dali smo Predlog izmena i dopuna, kad je bila javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o udžbenicima. Ovde moram napomenuti još da formiranje stručnih timova koji će pregledati udžbenike i dati stručno mišljenje na osnovu propisanih standarda nije tako jednostavno jer je Zakon o udžbenicima vrlo strogo postavio pitanje sukoba interesa, tako da nijedan nastavnik, ne samo da ne može da bude autor udžbenika za taj predmet i taj rad, nego ne sme da bude ni u kakvoj poslovnoj vezi sa bilo kojim od ovih 70 izdavača, tako da i tu ima dosta poteškoća.

Šta je aktuelno i koji su naši planovi? Želimo da pokušamo da pronađemo neku metodologiju za praćenje i vrednovanje rezultata udžbenika u radu. Već je u toku dve do dve i po godine akumulirano veliko iskustvo i moguće je pripremati analizu primene standarda u postupku korišćenja stručne opreme i naći verovatno neke promene. Eto, to je prikaz ovog posla kojim se bavimo, koliko je posao bio obiman, zahtevan, a to je važno i za kvalitet udžbenika i za kvalitet obrazovanja. Osvrnula bih se na ono što je predsednica Nacionalnog saveta rekla, da u proceduri stvari treba drugačije uraditi. Da, ali tu proceduru onda moramo promeniti tako da zaista bude u Zakonu, jer sve ovo što radimo, isključivo radimo po proceduri koju Zakon propisuje. Dakle, ako treba da je promenimo, onda to treba negde da piše i da na takav način radimo.

Imamo ovako veliki broj udžbenika, veliki broj izdavačkih kuća sa ovako velikom dokumentacijom i čitava ta administrativna mašinerija. Ministarstva, Zavoda i Saveta je prilično velika. Da li je moguće sada komunicirati sa svim tim izdavačima – šta kome nedostaje, koja mu je tehnička greška, itd. To bi bilo vrlo teško izvodljivo ili bi možda bilo izvodljivo na neki način, ali bi onda opet ipak moralo da se propiše šta je to što možemo da učinimo.

I još jedna napomena oko toga da li to mišljenje, stručna ocena koja dođe na Savet, da li je šturo, da li daje dovoljno pokazatelja. U stručnoj oceni uvek piše koji su to faktori i koji pokazatelji koji nisu zadovoljeni. Svaki indikator ima nekoliko pokazatelja ostvarenosti i o svakom tom indikatoru se izjašnjava stručna komisija. Prema tome, to je sve navedeno. Naravno, ukoliko udžbenik dobije pozitivnu ocenu, onda je to zaista vrlo štur dokument koji kaže da je udžbenik zadovoljio sve propise i standarde, da je u skladu sa planom i programom, i prema tome, u tom smislu se i ne piše ništa više.

Neki standardi su teže merljivi, ali ne verujem da su neki udžbenici dobili negativnu ocenu jedino zbog toga. Najčešće je u pitanju taj standard 2 ili standard 5 – materijalna greška. Moram reći da smo imali udžbenike sa vrlo velikim brojem materijalnih grešaka iako su imali recenzente u izdavačkim kućama. Imali smo situaciju da su bile neke dve male greške, ali stručna komisija to smatra materijalnom greškom. S druge strane, vidimo da zaista bivamo prozivani – i Zavod i Savet kada se potkrade neka greška koja je nekad i štamparska i vrlo sitna. Mi radimo onako kako je Zakon propisao i radimo na osnovu standarda koji su sada dati dok se ne promene. Oni su sada takvi kakvi jesu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

foto: milovan milenković

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net