Intervju – Borislav Stefanović, sekretar predsedništva Demokratske stranke >

Novi gosti na kosovskoj večeri

Mi zapravo pregovaramo ne o tome da li je Kosmet nezavistan ili ne, već iz defakto nezavisnosti čupamo određene elemente i pokušavamo da promenimo stvari u korist Srba koji žive na Kosmetu i države Srbije. Kosovo svakako ne može da se ostavi takvo kakvo jeste, jer su brojevi i stanje na terenu protiv nas. Očekujemo od partija na vlasti koje su u predizbornoj kampanji lansirale laži i iluzije o kosovskom pitanju, da ih sada razbiju, da građanima objasne da nije realno da se sada pregovara o statusu, jer nas to ne bi odvelo nikuda

Dijalog između Beograda i Prištine biće nastavljen tek pošto se bude formirala nova vlada Republike Srbije. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je kao šef opozicione Srpske napredne stranke oštro kritikovao dosadašnji srpski pregovarački tim predvođen Borislavom Stefanovićem, treba da odredi nove ljude koji će nastaviti pregovore sa Prištinom posredstvom Evropske unije. Dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, nastavak evropske integracije Srbije, dovodi se u direktnu vezu sa daljim napretkom pregovora i implementacijom postignutih dogovora. Da li će nova vlada nastaviti kosovsku politiku stare vlade? Da li su mogući radikalni potezi poput poništavanja već postignutih sporazuma? Kakve sve prepreke očekuju novu vladu po kosovskom pitanju?

"Ponekad kada u politici bacite bumerang, on vam se vrati. Pored teške ekonomske situacije za buduću vlast veliku opasnost svakako predstavlja kosovsko pitanje", kaže (još uvek) šef srpskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović. Jer, "jedno je iz opozicije među građanima podgrevati patriotske iluzije, a nešto sasvim drugo da se na terenu rešavaju konkretni problemi i odoleva uslovljavanjima". Posle poraza na predsedničkim i parlamentarnim izborima Demokratska stranka moraće da se reformiše, pročisti svoje redove i ponovo postane ideološki prepoznatljiva, kaže Stefanović.

"VREME": Šta to zapravo znači da pregovore između Beograda i Prištine sa tehničkog treba podići na viši, politički nivo? Od koga je potekla ta inicijativa?

BORISLAV STEFANOVIĆ: Ja nikada nisam prihvatao onu olaku podelu na tehnički i politički dijalog. Jer, šta tu nije politički kada se pregovara o ličnim kartama ili registarskim tablicama, o pitanju administrativnih prelaza, a da ne govorim o regionalnom predstavljanju? To je veštački napravljena podela da bi se na neki način pokazalo da je to niži nivo pregovora, koji samim tim ima i manji stepen obaveznosti.

Trebalo bi da se razjasni i da su politički dijalog i podizanje pregovora na viši nivo dve različite stvari. Dosadašnja opozicija je u kampanji napadala, po njihovom mišljenju, nedostojan nivo srpskog pregovarača, te njegov, kako je tada govorio sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, službenički karakter. Podizanje nivoa pregovora na viši nivo u našoj javnosti je odatle poteklo.

Suština je, međutim, da je politički dijalog lansirao Boris Tadić sa planom od četiri tačke, čija je ideja regulisanje međusobnih odnosa Beograda i Prištine bez priznanja i podele Kosmeta. Politički dijalog znači da se dotiču teme koje se mnogo više tiču statusa Kosmeta, od onih, o kojima smo do sada pregovarali.

Onda je predsednik Nikolić to nadogradio kada je rekao da će lično da pregovara. Shvativši potom da bi to zapravo bilo par ekselans implicitno priznavanje nezavisnosti Kosmeta, on je to pokušao da prebaci na premijera. Biće zanimljivo videti, ko će zaista da vodi pregovarački proces, jer nisam siguran da Ivica Dačić gori od želje da kao premijer uđe u pregovore sa Hašimom Tačijem, pošto mora biti isti nivo predstavljanja.

Pa ko će, po vašem mišljenju, da rukovodi pregovaračkim procesom?

Mislim da će nova vlada ili da ovlasti nekog ministra, ili će, što ja mislim da je bolje, predsednik Nikolić formirati tim svojih činovnika koji će pregovore da vode u koordinaciji sa vladom. Demokratska stranka će kao opozicija naravno da podržava sve korake koji vode ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Da li međunarodna zajednica podržava ideju da se pregovarački proces podigne na viši nivo?

Međunarodna zajednica to podržava, jer, sasvim opravdano, smatra da bi veća politička težina pregovaračkog procesa omogućila lakšu implementaciju postignutih dogovora. Očekuje se, takođe, da posle konstruktivnosti, koju su iskazali predsednik Nikolić prilikom posete Briselu i Aleksandar Vučić u Berlinu, oni sada treba da pređu sa reči na dela.

Nova vlada će se suočiti sa problemom, da će se pored veoma teške ekonomske situacije kosovsko pitanje mnogo otvorenije nego do sada staviti pred nas i mnogo će otvorenije da se traži njegovo ubrzano rešavanje. Ja se nadam da Srbija pritom neće ići ispod linija koje je prethodna vlada zacrtala.

Mi smo pregovarajući o Kosovu preuzeli na sebe veliki politički rizik, jer se pritom podrazumevala državna, a ne stranačka odgovornost. Mislim da smo zbog toga platili cenu nepopularnosti. A sada će nesumnjivo dokazane patriote i nacionalisti imati priliku da ne odu dalje od nas i tako ugroze nacionalne interese. To će biti veoma teško, mislim da će oni ubrzo da se suoče sa tim, da je jedna stvar retorički ponavljati da hoćemo da rešimo energetiku i Telekom, a sasvim je druga stvar šta to u praksi znači. Pitam se kako će da objasne svojim biračima, koji posle izborne kampanje i svega što je Tomislav Nikolić tada govorio, očekuju da će do sada postignuti sporazumi da se ponište, da će na videlo izaći nešto tajno, kada od toga ništa ne bude. A u međuvremenu su i predsednik Nikolić i posrednik Evropske unije Robert Kupre izjavili da nikakvih tajnih dogovora nije bilo, da je sve u skladu sa srpskim ustavom.

Šta se konkretno, javno ili nezvanično, očekuje od Srbije da bi dobila datum za početak pridružnih pregovora sa EU? Koje opasnosti vrebaju Srbiju u nastavku dijaloga sa Prištinom? Pominjalo se obostrano otvaranje kancelarija Beograda i Prištine, ukidanje "paralelnih" institucija na severu Kosova...

Buduća vlada Srbije moraće da reši pitanje električne energije i Telekoma na Kosmetu, kao i da implementira dosadašnje sporazume. Tražiće se da Srbija prihvati da je Kosmet poseban i odvojeni energetski sistem u odnosu na Republiku Srbiju, moraće da se reši kako će da zadrži pod kontrolom sistem za transport energije, ko će imati kontrolu nad sistemom Gazivode, koji je neophodan za snabdevanje vodom termoelektrane Obilić i na koji način će energija da se dostavlja Srbima južno od Ibra, naročito u zimskim mesecima. Po pitanju Telekoma, moraće da se reši njegova registracija, imovina i pozivni broj. Sva ta pitanja bila su deo pregovaračkog procesa, ali nisu rešena.

Tu je, naravno i sever Kosmeta. Suočavamo se sa kontinuiranim odbijanjem Prištine da, kako to oni kažu, priča sa Beogradom o unutrašnjim pitanjima Kosova. Međutim, sever Kosmeta je ključ kosovskog pitanja i svakako će biti tačka lomljenja čitavog kosovskog problema, baš kao i status manastira i crkava i imovine Srba južno od Ibra.

Pojavljuju se i ideje koje, doduše, ne predstavljaju zvaničan stav EU, ali kada se u nekim evropskim prestonicama rodi neka ideja, ona veoma brzo može da postane formalan uslov. Zbog toga mislim da nova vlada Srbije neće imati nimalo jednostavan zadatak. Pogotovo što Zapad igra na kartu, da građani Srbije neće obraćati toliko pažnje na Kosmet, ako vlast u Srbiji preuzmu tobože dokazane patriote i nacionalisti, da će sve njihove odluke po kosovskom pitanju u domaćoj javnosti biti dočekane sa mnogo većim entuzijazmom.

Mi svakako sa nestrpljenjem očekujemo toliko najavljivan plan za Kosmet predsednika Nikolića i Srpske napredne stranke, mada sam ja siguran da on ne postoji. Oni će imati užasan problem da pokažu volju da se kosovsko pitanje rešava pragmatično, a ne, kao što su to do sada radili, na parolaški, ideološki, mitingaški način. Ta disproporcija može da ošteti položaj Republike Srbije i da dovede do političke nestabilnosti, zato što njihovi glasači očekuju da oni ispune svoja obećanja.

Gde škripi u implementaciji dosadašnjih sporazuma?

Podsetiću vas da je do sada postignuto sedam sporazuma. Mi imamo tri tačke neslaganja. Jedna je sloboda kretanja, jer Priština jednostrano oduzima srpske registarske tablice i saobraćajne dozvole. Drugi problem je regionalno predstavljanje, gde se postavlja pitanje da li ona famozna fusnota ide, ili ne ide na tablicu sa imenom zemlje. Ja ponavljam da je dogovoreno da ide na tablicu, dok gospodin Kuper to drugačije interpretira i nadam se da će nova vlada to pitanje da reši, a da ne ugrozi interese Srbije. Treći problem je što, kao u slučaju administrativnih prelaza, tek treba da se potpiše tehnički protokol, koji određuje ko šta radi na administrativnom prelazu, potvrđujući da to nije državna granica. Taj protokol treba da potpiše član vlade Srbije.

Pregovarački tim će da se promeni. Da li ćete sa svojim iskustvom da pružite pomoć ljudima, koji će nastaviti pregovarački proces?

Ako nađu za shodno da me pitaju, ja ću, naravno, u službi svoje zemlje učiniti sve što mogu da im pomognem. Pošto sam ja sada poslanik, trudiću se da u skupštini Srbije podržim politiku predsednika Nikolića i budućeg premijera, ukoliko ona vodi sprovođenju dosadašnjih sporazuma. Podržaću svakako i njihove buduće, hrabre poteze koji bi bili u disproporciji sa njihovim biračkim telom, ali u skladu sa interesima Republike Srbije. Vreme pred nama će pokazati koliko je to težak problem, čiju dubinu ljudi iz dosadašnje opozicije nisu videli, koliko je neophodno otrežnjavanje građana Srbije i predstavljanje realnog stanja na Kosovu i Metohiji, koje je od 1999, nažalost, u rukama prištinskih vlasti, koje imaju sve poluge moći i institucije u svojim rukama zahvaljujući odlukama UNMIK-a, Saveta bezbednosti UN-a i velikih sila.

U toj konstelaciji snaga mi zapravo pregovaramo ne o tome da li je Kosmet nezavistan ili ne, već iz defakto nezavisnosti čupamo određene elemente i pokušavamo da promenimo stvari u korist Srba koji žive na Kosmetu i države Srbije. Kosovo svakako ne može da se ostavi takvo kakvo jeste, jer su brojevi i stanje na terenu protiv nas. Očekujemo od partija na vlasti koje su u predizbornoj kampanji lansirale laži i iluzije o kosovskom pitanju, da ih sada razbiju, da građanima objasne da nije realno da se sada pregovara o statusu, jer nas to ne bi odvelo nikuda.

Svakako ohrabruje želja novih vlasti da po kosovskom pitanju postignu konsenzus u političkim strukturama. Meni je žao što sam ja sedam ili osam puta pokušavao da razgovaram sa predsednikom Srbije Nikolićem dok je bio predsedik Srpske napredne stranke, a on je to odbijao. Isto tako mi je žao što Srbi sa Kosmeta, koji su u velikoj meri pod kontrolom SNS-a i Demokratske stranke Srbije, nisu hteli da uđu u pregovarački tim, iako smo ih i formalno i javno nekoliko puta zvali.

Drago mi je da su sada uvideli da smo mi sve sporazume dostavili i skupštini i javnosti i Srbima sa Kosmeta. Sada, dakle, to više nije problem, već je problem što tobože nije bilo konsenzusa.

Kako vam sve to sada izgleda iz opozicije?

Uloga Demokratske Stranke, bez obzira na naše probleme i greške, uvek je bila da preuzme rizik i da rešava probleme koje niko drugi nije hteo ni da pipne. Odlazak u opoziciju ne smanjuje odgovornost. Mislim da će buduća vlada po kosovskom pitanju imati kontinuitet sa onim što smo mi do sada radili i DS će ih u tome svakako podržati. Pitanje je, ponavljam, kako će njihovi birači to da prihvate.

Naročito Srbi na Kosovu očekuju da se pregovarački proces vrati u Ujedinjene nacije, da se učine neki radikalni potezi. Sada imamo predsednika Generalne skupštine UN-a, pa postoji teza da to možda može da se realizuje, mada ja mislim da je to potpuno nerealno (vidi okvir). Imaćemo sada priliku da vidimo, kako će predstavnici nove vlade Srbima na Kosovu da objasne šta je realno, a šta nije, i kako nema ništa od radikalnih poteza i poništavanja dosadašnjih sporazuma.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

O predsedavanju Srbije Generalnoj skupštini UN-a

Koliko Srbija u dijalogu Beograda i Prištine može da ima koristi od toga, što će Vuk Jeremić biti predsedavajući Generalnoj skupštini UN-a? Kakvu logističku podršku na toj funkciji treba da mu pruži državna uprava Srbije?

Srbija može da ima neke koristi, ako gospodin Jeremić napravi dogovor sa novom vladom da se preko njegove funkcije realizuje povratak kosovskog pitanja u UN. Ja sam siguran da on ima kapacitet da pokuša tako nešto iako bi to formalno bila zloupotreba položaja. Vuk Jeremić kao predsednik Generalne skupštine UN-a, ima tim u formiranju i mislim da institucije koje već postoje u Ministarstvu spoljnih poslova, pre svega sektor za multilateralu u okviru kojeg postoji direkcija za UN, mogu da mu pruže sasvim dovoljnu podršku.

Da li je neophodno formiranje zasebne kancelarije u Beogradu za saradnju sa GS UN-a?

Mislim da je formiranje kancelarije bilo potpuno nepotrebno. Naročito u situaciji kada imamo preko 150 različitih agencija i kancelarija. Ne znam koji su motivi za tako nešto, kada je budžet prazan, a Srbiji predstoje oštre mere štednje.

Nova vlada će da odluči, kako će se iz budžeta finansirati i troškovi predsedavanja gospodina Jeremića. U tako teškoj ekonomskoj situaciji ne razumem pravljenje megalomanskih, kako čitamo u novinama, višemilionskih projekata sa holivudskim imenima. Ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da da realnu procenu troškova tog poduhvata i da iz sopstvenih budžetskih sredstava to plati, a ne da to ide na račun budžetskih rezervi ili nečeg drugog. Na novoj vladi je da utvrdi koliki će to biti iznos.

O Demokratskoj stranci posle izbornog poraza

Šta se događa u DS-u nakon što je predsednik partije Boris Tadić izgubio predsedničke izbore, a DS ispao iz igre za formiranje vlade?

Odmah da razočaram naše političke protivnike, u DS-u ne postoje nejedinstvo i razmirice. DS je jedinstven, predsedništvo je jedinstveno, nema trvenja, a kamoli nekog cepanja stranke. DS ima kapacitet da očisti svoje redove, kada nešto ne valja, i to će i da uradi. Mi smo odmah posle izbornog poraza počeli da razgovaramo o tome šta nije valjalo.

A nisu valjale ucene malih stranaka. Takođe, mi smo kao stranka i na lokalu i na vrhu pravili greške. Pritom ne mislim na Borisa Tadića, on je svakako najbolje što DS ima. Možda smo previše verovali nekim ljudima i dozvoljavali da neko ko se ogrne plaštom Borisa Tadića može da se bavi zloupotrebama i kriminalom, a takvih ima mnogo. Mi pod hitno moramo stranku da očistimo od ljudi koji su obrukali DS i dovedemo nove, nekompromitovane ljude. Siguran sam da će DS iz svega izaći mnogo jači i spremniji da ponovo preuzme vlast, što bi moglo da se desi mnogo ranije, nego što mnogi misle.

A potpuno nam je jasna poruka birača. Oslobođeni stega i ucena malih partija, mi moramo sada ne samo da reorganizujemo stranku, već da promenimo i politiku i vokabular. Moramo da šaljemo jasnije poruke, da se ideološki više profilišemo, tako da ljudi mogu ponovo da kažu, da je to ta DS, kakvu žele. Moramo da napravimo otklon od bahatosti, bezobrazluka i korupcije.

Ne može više da se vodi ni stranka, ali ni Srbija, na način na koji je to do sada činjeno. Kao što je rekao predsednik Tadić, ne postoje više savezništva ni strateška partnerstva, kakva su do sada postojala. Ne zato što smo se mi promenili, već zato što su naši partneri pronašli staru ideologiju i nove partnere.

Da li je to baš jedina greška DS-a, da su neki članovi partije zloupotrebljavali položaj?

Bilo je grešaka. Neke su pravljene i zbog sticaja okolnosti, pre svega užasne ekonomske krize. Ali i zbog dugogodišnjeg kohabitirajućeg i koalicionog partijskog života. To prosto vremenom postane mašinerija koja hrani samu sebe, zbog toga što stalno morate da pravite neke kompromise. Krivi su i članovi DS-a koji nisu dali svoj maksimum da se napravi što bolji rezultat.

Po onome što kažete, ispada da je jedina greška vrha DS-a što nije odlučnije delovao protiv onih koji nisu dovoljno dobro radili. Da li je rukovodstvo partije uvidelo neke sopstvene greške?

Nismo na vreme smenjivali loše partijske kadrove, čak ni kada su imali loš rezultat. Nismo smenjivali ljude za koje postoji sumnja da su se bavili sticanjem bogatstva na nelegalan način. Očigledno nismo imali snage da vodeći državu u teškim okolnostima vodimo računa o svim tim stvarima.

Posle ovog poraza mi moramo da smognemo snage da se reformišemo, da čisto odvojimo od nečistog, kako bismo ponovo mogli da vodimo Srbiju sa novim ljudima i idejama, da od nje napravimo pristojnu, sređenu zemlju u kojoj se zna šta je dobro, a šta je zlo, u kojoj više nema lutanja i šizofrenih situacija.

Mislim da će preko trideset opštinskih odbora koji su imali loš rezultat biti raspušteno, ili će ući u vanredne izbore za opštinska rukovodstva. Mislim i da će predsedništvo DS-a morati da se zahvali određenim regionalnim predstavnicima u predsedništvu, koji ne samo da su imali loš rezultat već i pokazali apsolutni nedostatak koordinacije sa opštinskim odborima. Veoma važno je i formiranje jakog i stručnog poslaničkog kluba u skupštini Srbije, a tu predsedništvo i predsednik Tadić imaju na raspolaganju veoma mnogo kvalitetnih ljudi, kako već dokazanih tako i novih.

Mi ćemo u tom procesu reformi ići i dalje i mogu da se očekuju neki krupni koraci. Pritom ne mislim ni na kakve sukobe na vrhu, kao što neki potpuno neobavešteno pričaju i pišu na osnovu neutemeljenih čaršijskih glasina. Predsednik partije Boris Tadić će tek sada imati prilike da pokaže sa nekom drugom ekipom šta može. DS mora da pokaže, da je ponovo pronašao sebe, da ima jasan program i ideje.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net