MENJA SE KOALICIONI PARTNER: J. Krkobabić, D. Marković Pama, I. Dačić i T. Nikolić / foto: fonet

Stranački pregovori >

Nedelja raspleta Ivice Dačića

Mogućnost DS-a da ostane ključni faktor u pregovaračkom procesu oko formiranja vlade krnjila se i krnji se iz dana u dan. Sad pasivno čekaju odluku SPS-a i kombinatorike koalicije okupljene oko partije

To što je Ivica Dačić naglo zaćutao, a demokrate naprasno progovorile, u još jednoj "nedelji raspleta" moglo bi da sluti da je "mali Sloba" kako ga zove sociološkinja Vesna Pešić – odlučio da prelomi. Goran Ješić je, što se kaže, "povukao nogu" i posle kritike drugova demokrata da gube inicijativu u formiranju nove vlade zbog neodlučnosti i zaobilaženja URS-a od početka pregovora za novu vladu, rekao da bi zbog balansa u državi bilo važno da Boris Tadić bude premijer i šef diplomatije. Progovorili su i Dragan Đilas, Dragoljub Mićunović, Bojan Pajtić, a naposletku i – Rasim Ljajić. Izjavljivali su da veruju u dogovor sa socijalistima, i da se "svim srcem" bore za široku koaliciju DS, SPS–PUPS–JS, URS i LDP (Đilas), ubeđeni da je takva vlada "normalna i logična" jer je dobila podršku na ovim izborima (Mićunović), "očekivali" da će uskoro biti formirana (Pajtić). Kuražili jedni druge. Ljajić je, međutim, skupio hrabrosti da prizna da je sa socijalistima "zapelo", i da su "još na nuli, kao da je prvi dan posle izbora" ("Novosti", 26. jun). A Ljajićeva je izjava došla nekako u isto vreme kad je Aleksandar Vučić, v.d. predsednika SNS-a, teatralno kako samo on to ume, rekao da "ima šanse da vladu formiraju naprednjaci": "Ako sam rekao da će DS teško formirati vladu, nisam rekao da je to nemoguće, nego da je teško. To znači da mislim da postoje i nekakve šanse da SNS formira vladu, a vi znate da ja takve reči ne izgovaram lako."

Onda se politička čaršija zatresla od abera da je Tomislav Nikolić "zvanično" ponudio mesto mandatara Ivici Dačiću, a ovaj je navodno odgovorio da o tome treba da odluči predsedništvo SPS-a, uz ono čuveno "krajem nedelje". Dakle, taman onako kako je najavljivano, oko Vidovdana bi, ako opet ne slažu, trebalo da se zna "dža ili bu", kojem će se carstvu Dačić privoleti. Toliko je sve poslednjih dana počelo da liči da bi to bilo carstvo naprednjačko, posle pedeset dana "pregovora" sa demokratama da su zluradi već primetili da je i njegovom prethodniku bar dva puta Vidovdan bio – dan odluke: jednom je on odlučivao o Srbiji, drugi put je nova vlast u Srbiji odlučila o njemu, pa bi Dačić mogao i da zaobiđe simboliku – da ga ne tera maler. Mogli su iz pres službe predsednika Republike da demantuju koliko im drago, da Nikolić ne vodi "tajne razgovore" ni sa kim, Jagodinac Dragan Marković Palma je potvrdio da je Nikolić ponudio mandat Dačiću i da sad koalicija treba da se smisli i odluči. I da će se sve uskoro znati, tj. da će se vlada formirati za deset do petnaest dana. Ne bi se Palma, kao ni Vučić, igrao takvim informacijama, posebno zato što je dok je o tome govorio, bio u društvu s Meri Vorlik. Čulo se da su Dačiću ponuđena i sva ministarstva koja je imao u prethodnoj vladi, a Dinkiću šest ministarstava.

DAČIĆEV SKOK U ŠPAGU: Razumljivo je, po logici stvari, da se Draganu Đilasu, zameniku predsednika DS-a i novoizabranom gradonačelniku Beograda, ne mili da veruje u bilo šta drugo sem u "široku koaliciju DS, SPS–PUPS–JS, URS i LDP". To je, rekao je on prošle nedelje, ista koalicija koja je vodila Beograd u protekle četiri godine i napravila rezultat koji su građani dobro ocenili, pa zato i veruje da je ta koalicija dobra za Srbiju. Međutim, i ni on ne može biti siguran da li bi beogradski socijalisti u slučaju tzv. ruske vlade SNS–SPS–URS, u kojoj bi Dačić bio premijer, morali da "preispitaju" svoju odluku da Dragan Đilas ostane gradonačelnik. Međutim, za "Vreme" Aleksandar Vučić tvrdi da to nije uslov naprednjaka: "Izašao sam iz grada i već sam rekao da neću na prevaru da postanem gradonačelnik, kao Dragan Đilas." Da li je Beograd na bilo koji način uslov za naprednjačko-socijalističku vladu, Vučić kratko odgovara: "Naravno da nije."

Kako "Vreme" saznaje od poznavalaca prilika u SPS-u, mesto gradonačelnika Beograda, čak i u slučaju dogovora sa naprednjacima, nije upitno. Njima, navodno, po onome što se priča u vrhu SPS-a, ne smeta da sa Đilasom ostanu u beogradskoj koaliciji: "Odlično smo sarađivali, zašto bi to bio problem?" Ipak, teško je ovde ne spomenuti da su pre četiri godine socijalisti baš tako izneverili koaliciju dogovorenu sa ondašnjim radikalima i narodnjacima na nivou grada, kada su rešili da naprave "veliki zaokret" i naprave republičku vladu sa demokratama. Naime, tada je Ivica Dačić izjavio da bi "održavanje koalicionog sporazuma s radikalima i narodnjačkom koalicijom (DSS–NS) ugrozilo koalicioni sporazum s DS-om na nivou Srbije". Koliko god izgledala grandiozno tadašnja prevara Ivice Dačića zahvaljujući kojoj je Dragan Đilas prvi put postao gradonačelnik Beograda, što Vučić ni danas nije zaboravio, Dačić je tada razmišljao prostom logikom vlasti "kad ide june nek ide i uže". Da li će tako razmišljati u slučaju dogovora s naprednjacima ili je smislio kako da napravi špagu i bude dobar i s Đilasom u gradu i s Vučićem u vladi? To samo Dačić zna.

Treći je, međutim, ugao demokrata i da li će vrh DS-a pristati da beogradske demokrate ostanu u gradskoj vlasti ukoliko naprednjaci naprave sa socijalistima republičku vlast. Možda bi, u tim, sasvim novim okolnostima, DS, po nezvaničnim informacijama koje su stigle do "Vremena", tražio od Đilasa da se povuče sa mesta gradonačelnika, po onoj istoj "kad ide june neka ide i uže"? Jer bi u suprotnom stranka bila podeljena na onu na vlasti i onu u opoziciji?

Ipak da posle Tadićevog kratkog boravka u Briselu i sve slobodnijih medijskih spekulacija o Dačićevim pregovorima sa SNS-om, ne bude da DS "za pola milimetra" gubi u foto-finišu trke, oglasio se Rasim Ljajić s trećom varijantom, koja jeste samo teoretska reče on, ali po njemu "ubedljiva i stabilna". Koalicija demokrata, naprednjaka i socijalista, reče Ljajić. Obično odmeren u izrazu i pažljiv u tonu, Ljajić je sada pokušao da objasni da bi takva megavlada mogla biti "vlada nacionalnog spasa" i potpuni izraz "narodnog jedinstva". Šta je priklanjajući se tzv. nemačkom modelu nove vlade u Srbiji Ljajić tačno hteo, nije sasvim jasno. Možda je samo razočaran što je shvatio da dogovora nema, hteo da kaže šta stvarno misli. Ali se ipak ogradio da je njegov uticaj na formiranje vladajuće koalicije – realno mali. U razgovoru za "Vreme", međutim, gradonačelnik Inđije Goran Ješić misli da bi to bilo "političko samoubistvo" za Demokratsku stranku: "Ni za Srbiju velika koalicija ne bi bila dobra, bila bi katastrofalna. Ne samo zbog ekonomskog aspekta, nego pre svega zbog nedostatka kontrole vlasti."

ISTERANA IZ URS-a ZBOG PREGOVORA S TADIĆEM: Maja Gojković

MAJA U RALJAMA URS-a: Treba međutim ovde spomenuti da su još u petak, 22. juna Boris Tadić i Ivica Dačić izgleda ponovo razmatrali opciju "vlade od sitneža", o kojoj je već nekoliko nedelja unazad bilo reči kao jednoj od realnih opcija. Jer bi takva vlada pomogla Tadiću i Dačiću da zaobiđu i URS i LDP i štrpnu od svakog pomalo, a da u raspodeli resora nemaju prevelike obaveze prema otpacima drugih koalicija. Tadić i Dačić (67+44) bi, po toj računici, dobili podršku SVM-a, plus četiri poslanika SPO-a, Zaharija Trnavčevića i Ranke Savić s liste "Preokreta", te dva poslanika Maje Gojković u Skupštini, i dva poslanika Sulejmana Ugljanina. Međutim, od informacije da je ponovo ta opcija na stolu – nije se dalje maklo. Posebno je takva informacija bila neobična budući da je stigla samo dan pošto je obznanjeno da su Tadić i Dinkić konačno pregovarali o vladi, da je URS ponudio svoj ekonomski program i socijalistima i demokratama... Na stranu priča da takva vlada, skrpljena od onih koji su se ukrcavali u koalicije ne bi li na njima preplivali do obale cenzusa, ne bi imala mnogo autoriteta među građanima Srbije, zanimljivije od toga je da su regionalci posle prvog susreta s demokratama pre nekoliko nedelja (predvodio ih je tada Dragan Đilas) za medije progovorili i o uslovima pod kojima bi Dinkić sklopio savez sa Tadićem. Prvi je – da prestane otimanje i kupovina poslanika, drugi – da se objasni medijska hajka na Dinkića. A onda, kada su se već konačno sreli Tadić i Dinkić, posle toga se ponovo zavrtela priča o vladi od otpadaka. Iako se već nekoliko nedelja znalo da Maja Gojković sa svoja dva poslanika hoće da podrži Tadića za premijera, a ona to gotovo da nije ni krila, kazna iz URS-a, stigla joj je tek usred priča o sve izvesnijoj naprednjačkoj vladi. Predsedništvo URS-a, naime, isključilo je Maju Gojković i njenu Narodnu partiju zato što je, kako se navodi u saopštenju URS-a, ona ta svoja dva mandata mimo znanja i saglasnosti Predsedništva URS-a samostalno ponudila DS-u za pokušaj formiranja te "vlade od sitneža". Za svoj lični interes, piše dalje u saopštenju, iskoristila je Maja Gojković i osvojene mandate na listama URS-a na lokalnim izborima u Leskovcu, Nišu, Mladenovcu. Sve je to, kako kažu, bilo grubo kršenje koalicionog sporazuma, pa su joj se zahvalili na saradnji i poželeli joj puno uspeha u daljem političkom radu. Maja Gojković je odgovorila da je za svoje isključenje saznala iz medija, i da se URS, u stvari nije držao dogovora iz kampanje da se sarađuje samo sa DS i da se sa Borisom Tadićem razgovara o formiranju buduće vlade, te da je postala žrtva svoje doslednosti i Dinkićeve nedoslednosti. Izjavila je da ima neformalna saznanja da je URS napravio dogovor s naprednjacima, i da je pre svega zato isključena, jer sa naprednjacima u vladu nije htela. Goran Ješić o opciji da se napravi vlada od patrljaka oko DS-a, reče za "Vreme": "Ideja da se otimaju poslanici zbog glupog zakona dovodi do toga da imate nestabilnu vladu gde svaki pojedinac ostvaruje svoj lični interes na račun javnih državnih interesa. Takva vlada sa otpacima, sa ljudima koji realno nisu dobili te mandate, nije održivo rešenje."

DS: IVICE, VAŽI LI SPORAZUM OD 8. MAJA?: Kako bilo, osma nedelja od parlamentarnih izbora, a šesta od drugog kruga predsedničkih izbora protiče u (ne)zvaničnom formiranju naprednjačke vlade, bar po informacijama koje su stizale na dan zaključenja ovog broja "Vremena" (utorak, 26. jun). Dačić, rečju, teško može da odoli ponudi naprednjaka da bude premijer. Po onoj, ako prihvati – kajaće se, ako ne prihvati – opet će se kajati.

Dragan Marković Palma potvrdio je da je Dačić dobio mandat od Nikolića za formiranje vlade. Naprednjaci se nisu oglašavali, a nije ni Ivica Dačić. Zato je Jovan Krkobabić, lider PUPS-a poručio da nema informacije koje je objavio Palma. Pitali su ga novinari postoji li mogućnost da se raziđe sa Dačićem, a on je odgovorio: "Nisam se ja ni sastao ni razišao sa Ivicom Dačićem, Razumete me, ja sam predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, nema nikakvih animoziteta ni posebne platonske privlačnosti, ni sa kim. Ići ću tamo gde mogu najbolje da ostvarim svoj program za ovu populaciju građana." Je li to Krkobabić najavio još jedno postizborno koaliciono razilaženje, koliko god uzdržan da je bio u svojoj izjavi?

Od funkcionera SPS-a samo se oglasio Aleksandar Antić, novoizabrani predsednik Skupštine grada Beograda i predsednik beogradskog odbora socijalista. Iako nije rekao ništa konkretno, pokušao je da malo "smiri loptu", kao prvi među beogradskim socijalistima koji je u gradskoj vlasti u koaliciji sa DS-om i Draganom Đilasom. On je rekao da je proces formiranja republičke vlade daleko složeniji od formiranja gradske vlasti i da veruje da će republička vlada u najskorije vreme biti formirana.

Onaj koji je poslednjih dana najviše ćutao i čekao da se nekakav dogovor sa demokratama ipak na kraju napravi, Čeda Jovanović, kad je video da je vrag odneo šalu, rešio je da nastavi da se bavi svojom politikom i lako skliznuo u opoziciju prethodno optuživši DS i SPS za dezorijentisanost zemlje, propadanje i agoniju: "Za nas nije moguća vlada sa socijalistima, jer nismo spremni na kompromis oko suštine naše politike, oko evropskih integracija, evropskih vrednosti, uvođenja reda u javne finansije, okretanja realnosti u kosovskoj politici, neophodnosti da pomognemo i omogućimo proces reformisanja Bosne, promene regionalne politike." Čeda Jovanović ipak nije hteo da pokaže da baš ništa od njega ne zavisi, pa je na vreme rekao da je on taj koji napušta igru. Legitimno.

Uže predsedništvo DS-a se, međutim, sastalo tog dana kasnije popodne da se dogovore kako da se postave u novonastalim okolnostima, jer se Dačić danima ne javlja demokratama. Spekulisalo se da će vrh DS-a saopštiti da ne mogu da formiraju većinu u parlamentu ili će Dačiću odrediti rok da se izjasni s kim će da pravi vladu. Dogodilo se ovo drugo. Demokratska stranka je zatražila da SPS saopšti šta je prepreka za formiranje nove vlade Srbije i da li još važi koalicioni sporazum dogovoren 8. maja. I to saopštenje pokazalo je potpunu defanzivu DS-a i praktično priznanje da od njih ama baš ništa ne zavisi.

Kako se to dogodilo da od gotovog naprave veresiju, za "Vreme" je pokušao da objasni šef Inđije Goran Ješić, koji se odmah ogradio da nije upućen u pregovore o formiranju vlade, ali da saznaje iz privatnih kontakata i iz medija šta se događa: "Čini mi se da smo inicijativu počeli da gubimo pre dve nedelje, a u politici kao i u bilo kom poslu važno je imati inicijativu a to znači da vi postavljate neke uslove važne za politički cilj koji imate. Mi smo inicijativu izgubili i pre oko deset dana to je počelo da se pomera na drugu stranu. Iz informacija koje pratim danas u medijima (utorak, 26. jun) rešenje za novu vladu naginje na drugu stranu, a to nije dobro za Srbiju." Ješić misli da je DS trebalo odmah posle parlamentarnih i predsedničkih izbora da napravi koaliciju sa LDP-om "koji je nama ideološki najbliži", pa URS-om "koji je negde nastao iz tog demokratskog procesa" i sa SPS-om koji je DS-u bio partner četiri godine.

Ali, to nije urađeno i mogućnost DS-a da ostane ključni faktor u pregovaračkom procesu, krnjila se i krnji se iz dana u dan. Sad pasivno čekaju odluku Dačića i to odluku od koje neće zavisiti samo budućnost Srbije već i sudbina Demokratske stranke.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Politička efikasnost kapitala

Moj stan za moju partiju

Ko se gde zadužio kako bi finansirao kampanju; kako će najveći dužnici da vrate pare, posebno ako ostanu u opoziciji


Ovih dana preplavljeni smo informacijama o tome koliko su stranke potrošile na izbornu kampanju i kako su obezbedile novac. U toj galami gotovo je nezapaženo prošao podatak da je Demokratska stranka Srbije garancije za sredstva iz državnog budžeta obezbedila hipotekom koju je na sopstvenu privatnu imovinu stavio Nenad Popović, biznismen ovdašnji i potpredsednik stranke.

To se ovde još nije dogodilo, pa ta priča zaslužuje par redova. Popović je, naime, stavio pod hipoteku dve svoje nepokretnosti u Beogradu i njima garantovao izborni rezultat DSS-a koji im je omogućio da povuku sredstva iz budžeta.

Prema izveštajima o partijskim listama koje su prešle cenzus od pet odsto, najskromnija, po podacima dostupnim na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, bila je, u prikupljanju i trošenju sredstava, baš Demokratska stranka Srbije.

Očigledno je Popović verovao u program svoje stranke kada je založio vredne nepokretnosti, a to je, s druge strane, obavezivalo stranku na domaćinsko ponašanje.

Ovo pomalo liči na američki model finansiranja izborne kampanje gde se investicija u politiku gleda kao i svaka druga investicija, ali se onda vodi i računa da pare ne odu u vetar, nego se svet posmatra realnije.

Tako se Koštuničina stranka spasla sumnjivih bankarskih zagrljaja i takvog načina investiranja u politički rezultat.

DS je uzeo kredit od Razvojne banke Vojvodine u kojoj je većinski kapital državni, pa se već javljaju komentari da je to samo po sebi korupcija s obzirom da su u trenutku pozajmice čelni ljudi DS-a oličavali državu. SNS je deo sredstava obezbedio od Univerzal banke, za koju je guverner NBS-a naložio istragu kako bi se utvrdilo da li ovom bankom preko povezanih lica upravlja Miroslav Mišković, što je, možda, i osnov sumnje da je Mišković ovaj put tipovao na Tomislava Nikolića, odnosno njegovu vladu.

Ujedinjeni regioni Srbije garanta su imali u Komercijalnoj banci gde Mlađan Dinkić godinama kadruje i ima jak uticaj. LDP, odnosno "Preokret" zaduživao se kod AIK banke, gde pojedinačno najveći uticaj, govore znalci, ima Miodrag Kostića.

Sabiranjem stavki na prihodnoj i rashodnoj strani u izveštajima stranaka i koalicija vidi se da je lista SNS-a (koja nije verifikovana, budući da nema bar-kod) u malom "minusu", krajnje neznatnom ako se uzmu u obzir razlika između prihoda i rashoda lista URS i "Preokret". URS je potrošio oko 205 miliona dinara više nego što mu pripada budžetskih sredstava, a "Preokret" (lista koju predvodi Liberalno-demokratska partija) u minusu je oko 150 miliona dinara. "Preokret" duguje i za predsedničke izbore, jer je za kampanju svog kandidata Čedomira Jovanovića potrošio 59,3 miliona, a sakupio je 42,4 miliona dinara.

S tolikim stranačkim dugom teško je voditi nezavisnu politiku, a još je teže biti u opoziciji. Kada podaci budu konsolidovani – ovi su tek preliminarni, gotovo nezvanični – biće lako izračunati kolika je politička efikasnost uloženog kapitala. Prikupljena i potrošena sredstva samo treba podeliti s brojem osvojenih mandata i sve će biti jasno.

R.V.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net