HAOS POSLE PROMENA: Antivladini protesti... / fotografije: reuters

Jemen >

Magnet za ekstremne islamiste

U ponedeljak na jugu Jemena bombaš samoubica bacio se na automobil u kome su bili general-major jemenske vojske Salem Ali Katan i još dva vojnika. Svi su poginuli. Gotovo svakodnevno mediji izveštavaju o desetinama i stotinama mrtvih u sukobima vojske i pripadnika Al Kaide i drugih grupa militantnih islamista. Posle "arapskog proleća" zemlja grca u bedi, politički je podeljena, polovina stanovništva je nepismena. Nabil al Hil, svojevremeno islamistički dobrovoljac u ratu u Bosni koji je zbog toga robijao sedam godina u Zenici i Tuzli, priča svoju priču. I priču jemenskih zatvorenika u zloglasnom zatvoru Gvantanamo

Za "Vreme" iz Sane

U prostranoj dnevnoj sobi u svojoj porodičnoj kući u glavnom gradu Jemena Sani, glas tridesetdvogodišnjeg Nabila al Hila je smiren i tih dok izgovara rečenice od kojih podilazi jeza, jer zvuče kao proročanstvo. "Ako kršite ljudska prava, jednog dana će i vaša ljudska prava biti prekršena. Jer nijedna civilizacija nije večna", kaže okružen grupom ćutljivih, bliskih prijatelja. Na belom zidu sobe slika i poster prikazuju okruglo lice mladića tamne kose i savršeno oblikovane crne brade. Njegovo ime je Abdul Salam, to je Nabilov brat koga nije video proteklih 17 godina. "Ponašali su se prema njemu gore nego prema životinji. Životinje bar imaju udruženja koja štite njihova prava", kaže ogorčeno.

Abdul Salam, koji sada ima 44 godine, jedan je od devedeset i više građana Jemena koji se još uvek nalaze u Gvantanamu, ozloglašenom zatvoru u kome Sjedinjene Američke Države drže "neprijateljske borce", kako je administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša juniora nazvala ljude koji su osumnjičeni za terorizam i koji su uhapšeni nakon 11. septembra 2001. godine. Bivši pukovnik u jemenskoj Političko bezbednosnoj organizaciji i poslovni čovek Abdul Salam uhapšen je u Kairu krajem 2002. godine, dok je bio na poslovnom putu. Od tada je držan u pritvoru u Egiptu, Azerbejdžanu i Avganistanu pre nego što je 2004. prebačen u Gvantanamo. Poput mnogih drugih zatvorenika, protiv njega nikad nije zvanično podignuta optužnica.

Sudeći prema poverljivim dokumentima iz baze podataka zatvora Gvantanamo, a do kojih je došao i koje je objavio "Njujork tajms", američke vlasti smatraju da je Abdul Salam "veteran džihada u Avganistanu", da je odgovoran za "pomaganje Al Kaidi i drugim ekstremistima obezbeđujući im lažna dokumenta i pružajući im bezbedno utočište izvan Avganistana". Osumnjičen je za pomaganje u transferu ekstremista iz Jemena u Pakistan i Avganistan i smatra se da je blizak bar dvema militantnim grupama (indonežanskom Džama islamijom i egipatskim Islamskim džihadom) koje su povezane sa Al Kaidom. Štaviše, na osnovu razgovora koje su prisluškivale italijanske vlasti, smatra se da je bio unapred upoznat sa planom bombardovanja Svetskog trgovinskog centra 1993, napadima na američki ratni brod USS COLE 2002 i, verovatno, sa napadom na kule bliznakinje 2001. godine. "Čak i da je mafijaš ili diler, trebalo bi da ima suđenje i presudu", kaže ljutito Nabil. "Ne možete držati nekog deset godina bez optužnice. Ali niko ne sme da pita Ameriku šta radi."

U SIVOJ ZONI: Do 2002. Abdul Salam bio je srećan, uspešan čovek. Oženjen i otac troje dece, bio je jedna od najvažnijih i najuticajnijih ličnosti u Jemenu zahvaljujući bliskom odnosu sa generalom Alijem Mohsenom, visoko pozicioniranim vojnim komandantom povezanim sa tadašnjim predsednikom Alijem Abdulahom Salehom. "Bogatstvo Abdula Salama se brzo uvećalo kada je postao lični asistent Alija Mohsena", objašnjava čovek iz Jemena upoznat sa tadašnjim prilikama, koji je želeo da ostane anoniman. "On je bio Ali Mohsenov broker u nekim poslovima sa zemljištem." Osim toga, Abdul Salam je bio lokalni predstavnik ugledne građevinske firme Arab Contractors sa sedištem u Egiptu. Ali biznis nije bila njegova jedina aktivnost: sudeći po vojnim izvorima u Jemenu koji to nazivaju "javnom tajnom", on je bio zadužen za repatrijaciju "arapskih Avganistanaca", kako su zvali islamske mudžahedine koji su se borili protiv režima u Kabulu podržanog od Sovjetskog Saveza osamdesetih godina dvadesetog veka. Ta aktivnost je uvukla Abdula Salama u sivu zonu, gde je imao kontakte i sa militantnim grupama i sa tajnim službama na Zapadu i na Bliskom istoku. Posle rata u Avganistanu oko 3000 domaćih i stranih boraca vratilo se u Jemen. Neke je vlada iskoristila da se bore sa komunistima u južnom Jemenu u građanskom ratu 1994, dok su se ostali jednostavno naselili u Jemenu. "Neki stranci su odlučili da ostanu ovde da ne bi imali probleme sa svojim vladama", objašnjava Nabil. "To se javno radilo, čak je i američka administracija bila upoznata s tim."

Ali napad na kule bliznakinje promenio je čitav svet. Islamski terorizam postao je prioritet američke administracije, baš kao i bivši "saveznici" protiv sovjetskog režima koji su proglašeni neprijateljima. U takvoj atmosferi bilo je samo pitanje vremena kada će pozicija Abdula Salama postati neodrživa. Kao i ostatku sveta, njemu je Amerika ponudila jasan izbor: ili si sa nama ili sa teroristima. "Američka ambasada u Sani ponudila mu je mnogo novca u zamenu za imena mudžahedina koji su se vratili u Jemen, ali on je odbio da ih otkrije", tvrdi Nabil.

Krajem 2002, Abdul Salam pozvan je na poslovni put u Egipat za koji sada mnogi veruju da je bio nameštaljka. Njegova porodica dobila je vesti od njega tek 2004, kada je uspeo da prokrijumčari pismo ambasadi Jemena u Pakistanu iz vazdušne baze Bagram u Avganistanu gde su ga držali. Od tog trenutka nikakva zvanična komunikacija u vezi sa njegovim slučajem nije potekla ni od Sjedinjenih Država ni od Jemena. Postoji jedino saopštenje egipatskih vlasti da je Abdul Salam otputovao iz Kaira u Azerbejdžan nedelju dana nakon što je stigao, ne razjašnjavajući da li je to uradio dobrovoljno ili ne. U drugom pismu iz oktobra 2004, što je bilo njegova prva zvanična komunikacija sa porodicom, Abdul ih je obavestio da je prebačen u Gvantanamo. Naredne dve godine bilo mu je dozvoljeno da komunicira s porodicom samo putem pisama, koja su cenzurisale američke vlasti. Prvi put mu je dozvoljeno da telefonira 2008, nakon što su njegova dva sina, stara dvanaest i devet godina, poginula u Sani igrajući se granatom. Od tada je mogao da razgovara sa svojom porodicom tri-četiri puta godišnje. Tvrdeći da su ga mučili i u Avganistanu i u Gvantanamu i da su dva puta pokušali da ga ubiju, Abdul Salam je nekoliko puta štrajkovao glađu.

SVETI RATNIK U BOSNI: Više od deset godina nakon što je otvoren, samo 174 od 779 zatvorenika još uvek se nalazi u Gvantanamu. Većina je prebačena u matične zemlje, uglavnom na osnovu političkih dogovora sa Sjedinjenim Državama, ali za državljane Jemena priča je drugačija. Pregovori dve države po tom pitanju stalno propadaju. Ništa nije bilo ni od obećanja predsednika SAD Baraka Obame datog za vreme izborne kampanje, da će zatvoriti Gvantanamo. Tadašnji predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh rekao je čak da će se zatvorenici vratiti za tri meseca, ali pregovori su zapeli na "programu za rehabilitaciju", jer su vlasti Jemena zahtevale da ga Amerika finansira.

"Tražili su od Amerike 10 miliona dolara. Samo su hteli novac", kaže ljutito Nabil. Vlasti Jemena su odgovorile da žele da zatvorenici provedu bar neko vreme na rehabilitaciji da bi ih postepeno reintegrisali u društvo. "Nismo mogli tek tako da ih oslobodimo. Neki od njih su opasni", objašnjava Tarek al Šami, portparol vladajuće političke partije Opšti narodni kongres. Plan da se oslobode zatvorenici iz Jemena na kraju je odložen pošto je jemenski ogranak Al Kaide preuzeo odgovornost za neuspeli napad u proleće 2009, kada je nigerijski državljanin Umar Faruk Abdulmutalab pokušao da aktivira bombu u jednom američkom putničkom avionu. "Dve vlade međusobno okrivljuju jedna drugu", kaže Nabil. "Smatram da su i vlada Jemena i vlada SAD odgovorne za sudbinu mog brata."

Nabil zna kako je njegovom bratu, jer je imao sličnu sudbinu. Kada je imao samo šesnaest godina, ne rekavši ništa porodici, 1995. otišao je u Bosnu da se bori na strani muslimana u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Iskustvo koje su mnogi mladići iz Jemena imali u to vreme je promenilo njegov život. "Tada smo smatrali da je to nešto poput humanitarne misije, jer NATO i Evropa nisu tamo uspeli da zaštite prava manjina", objašnjava. "Ali bilo je užasno. Mnogi akcioni filmovi su bledi u poređenju sa onim što sam ja video." Godinu dana kasnije, Nabil je zarobljen i optužen da je bacio bombu na neku zgradu u Mostaru. Osuđen je na šest godina zatvora koje je proveo u Zenici i Tuzli gde se, kako kaže, njegov pogled na svet zauvek promenio. "Svi smo zajedno živeli: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, muslimani, hrišćani… Nije bilo tenzija u zatvoru, čak su mi dozvolili da čitam i učim. Tada sam prvi put bio u kontaktu sa ljudima drugačijim od sebe i hvala bogu da se to desilo pre 11. septembra", objašnjava Nabil. "Shvatio sam da dobrih ljudi ima svuda, bez obzira koje su veroispovesti ili odakle potiču." Danas sebe vidi kao drugačijeg čoveka, ima suprugu i četvorogodišnju kćer, smatra da je 11. septembar zločin u kome su "meta bili civili".

ZEMLJA AL KAIDE: Poput Nabila, mnogi ovde smatraju da je Al Kaida kreacija bivšeg predsednika Saleha, koji je optužen da ju je podržavao da bi destabilizovao zemlju i predstavio sebe Zapadu kao jedinog vladara koji je u stanju da Jemen drži pod kontrolom. "Ne poričemo njeno postojanje, ali Al Kaida raste i smanjuje se u zavisnosti od Salehovih želja", objašnjava Samia al Agbari, lokalni novinar i aktivista. U Jemenu trenutno deluju bar dve vojne grupe inspirisane Al Kaidom sa sedištem na jugu zemlje: borci Al Kaide na Arapskom poluostrvu i Ansar al Šarie kontrolišu priobalnu provinciju Abjan i često upadaju u okolne gradove, primoravajući vlasti da prave ustupke da bi ih povratile. Koristeći neslogu u vojsci i vladi, oni osvajaju sve veću teritoriju i njihovi napadi su iz dana u dan sve jači. Početkom marta, vojska Jemena pretrpela je jedan od najgorih poraza u svojoj istoriji, kada su islamski ekstremisti ubili 185 vojnika i oteli 70 na obodu grada Zinđibara.

Pa ipak, Nabil nas uverava da, poput njega, velika većina stanovnika Jemena ne voli Al Kaidu. Jemen proteklih meseci doživljava dramatičan zaokret. Nakon što je izašla iz godinu dana duge revolucije koja je kulminirala svrgavanjem predsednika Saleha, zemlja ulazi u dvogodišnji prelazni period koji bi trebalo da dovede do novog ustava i demokratskih izbora. Malo je verovatno da će se ostaci starog režima i bivša opozicija, koji žele da uđu u Vladu nacionalnog jedinstva dotaći osetljive teme Gvantanama u skorije vreme.

"Time treba da se bave i Jemen i ostatak sveta", kaže novi ministar za ljudska prava Hurija Mašhur. "Uskoro ćemo pričati sa predsednikom da otvori taj dosije." Do sada sudbina državljana Jemena u Gvantanamu nje bila prioritet za lokalnu vlast, sigurno i zbog straha šta bi neki od zatvorenika mogli da obelodane ako ih oslobode ili vrate u zemlju. Pa ipak, Nabil gaji nadu da će novi predsednik Abdu Rabu Mansur Hadi rešiti taj problem. Jer, "ljudska prava moraju da se poštuju, upravo zato smo imali revoluciju".

Sa engleskog prevela Aleksandra Đerić


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Rat sa Al Kaidom

Otkako je tokom "arapskog proleća" svrgnut predsednik Ali Abdulah Saleh, Jemen se u svetskim medijima pominje gotovo isključivo u vezi sa Al Kaidom. Upravo Saleha optužuju da je pružio utočište ekstremnim islamistima, pre svega iz Avganistana. Svakodnevno stižu vesti o desetinama i stotinama mrtvih u sukobu vojske i raznih ogranaka Al Kaide, koji su haos "demokratskog preokreta" iskoristili i stavili pod svoju kontrolu čitave teritorije. Privremeni vrhunac bio je kada je bombaš-samoubica krajem maja ove godine, za vreme probe za vojnu paradu povodom državnog praznika, u glavnom gradu Sani ubio oko stotinu i ranio preko 200 vojnika.

Zemlja se nalazi u ratnom stanju. "U borbi sa Al Kaidom potrebna nam je međunarodna podrška", kaže ministar odbrane Mohamed Naser Ali, jer Jemen nije u stanju da se sam izbori sa muslimanskim ekstremistima, koje ova zemlja "privlači kao magnet". Uhapšeni su ili ubijeni islamistički borci iz Čečenije, Sirije, Somalije, Pakistana, Saudijske Arabije, Maroka i Egipta. Ministar kaže da je prošle godine preživeo tri atentata i da Al Kaida koristi politički konflikt između pristalica svrgnutog predsednika Salaha i novih vlasti.

Zbog straha da bi stvari na njenoj granici mogle potpuno da se otrgnu kontroli, Saudijska Arabija je vladi Jemena krajem maja pružila finansijsku pomoć od 3,25 milijardi dolara. Humanitarne organizacije upozoravaju da Jemenu preti glad. Od 20 miliona ljudi, skoro polovina nema dovoljno hrane. I dok hrane nema dovoljno, oružja je napretek. Procenjuje se da u ovoj zemlji ima oko 60 miliona komada vatrenog oružja. Preko 100.000 ljudi je u izbeglištvu zbog sukoba vojske i Al Kaide. Kao i drugde u arapskom svetu posle "demokratskih promena", demokratija još ni izdaleka nije opipljiva, a o ljudskim pravima u zapadnom smislu reči nema ni govora.

Jemen je najsiromašnija zemlja Arabijskog poluostrva, za razliku od drugih zemalja u regionu rezerve nafte u ovoj državi su veoma male. Mada prirodnih bogatstava nema dovoljno, kada jednom u ovoj zemlji zavlada mir to će za turiste biti jedno od najatraktivnijih mesta na Bliskom i Srednjem istoku. Nekadašnja postojbina legendarne kraljice od Sabe ima više lokaliteta koji su pod zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna baština nego sve druge zemlje Arabijskog poluostrva.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net