BEZBRIŽNOST JE NEPROCENJIVA / foto: vreme

Privatni penzioni fondovi >

Mislite na duge staze

Reformom penzionog sistema pooštreni su uslovi za odlazak u penziju. Državni penzijski fond sve teže podnosi porast broja penzionera, a penzije narednih generacija su sve neizvesnije. Kao jedno od rešenja osnovan je dobrovoljni privatni penzioni fond, koji nudi mogućnost da se obezbede sigurna primanja u trećem dobu

Najveće slabosti donetih izmena u penzijskom sistemu koje pogađaju sadašnje, ali i buduće penzionere jesu usklađivanje penzija i utvrđivanje odnosa između prosečne zarade i prosečne penzije. Reforma penzijskog sistema u Srbiji izvršena je u aprilu 2006. donošenjem novih zakona o penzijskom sistemu. Predviđeni su stroži uslovi i planirano je da se postepeno povećava starosna granica za odlazak u penziju. Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje (PIO) funkcioniše po principu međugeneracijske solidarnosti. U idealnom slučaju, odnos zaposlenih i penzionera trebalo bi da bude više od tri zaposlena na jednog penzionera. Ovo je dalekih osamdesetih godina omogućavalo da penzije budu sigurne i redovne. Međutim, sa demografskim promenama, krizom koja je potresla svetsku ekonomiju, velikim brojem prinudnih i prevremenih odlazaka u penziju, penzioni državni fond i pored izvedenih reformi zapada u egzistencijalnu krizu. Ovaj fond, koji funkcioniše po principu "protočnog bojlera" trenutno nema dovoljno sredstava da bi se sam održao. Dotacije države su sve većih razmera, u toku prošle godine su iznosile 2,5 milijarde evra. Ovaj dugogodišnji problem, postaje ozbiljniji, a jedan od koraka pomenute reforme penzijskog sistema u Srbiji jeste uvođenje dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja. Dobrovoljni penzijski fondovi su se pojavili na srpskom tržištu kao vid dugoročne štednje koji bi trebalo da omogući dopunu državne penzije i vrlo brzo su postali sigurni i stabilni igrači na tržištu, sa glavnom porukom: mislite na duge staze, na siguran način.

SIGURNA ALTERNATIVA: Dobrovoljni penzijski fond je institucija u koju članovi uplaćuju novac radi štednje. Fond služi da upotpuni prvi stub, obavezno državno penzijsko osiguranje i da omogući dodatne prihode ljudima u trećem dobu. Predsednica Upravnog odbora i direktorka Delta Đenerali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Nataša Marjanović za "Vreme" je razjasnila kako zapravo funkcioniše ovaj sistem. "Namena fonda je da se na vreme obezbedi normalan život u penziji. Osnovno načelo dobrovoljnih penzijskih fondova je fleksibilnost. Član fonda sam definiše iznos i dinamiku uplata kojom će uplaćivati sredstava i penzijske doprinose. Uplate mogu biti mesečne, kvartalne, polugodišnje, jednokratne. Član može biti domaće, strano ili fizičko lice, bez obzira na zaposlenost ili uzrast. Obveznik uplate penzijskog doprinosa može biti suprug za suprugu, roditelji za decu, kao i poslodavac u korist svojih zaposlenih što je i najbolja varijanta, jer se na taj način pored nesporno boljih finansijskih efekata štednje najbolje i razvija svest ljudi o tome kako, gde i najvažnije zašto se štedi u dobrovoljnom penzionom fondu. Bez obzira na to ko je obveznik uplate, sva sredstva se uplaćuju na individualni račun članova penzionog fonda. Čak i prestankom uplata član ne gubi svoja sredstva i niko ne može da mu ih oduzme. Jednostavno, u tom trenutku ona ostaju na računu i uvećavaju se, prateći rast investicione jedinice. Svaki član, koji se odluči za ovakav vid štednje, sredstva sa računa može da podigne u 58. godini, a najkasnije sa navršenih 70 godina života. Dužina staža nema nikakvog uticaja i član sam bira kako će mu se isplaćivati sredstva i na koji vremenski period. Sredstva se mogu povući jednokratno (što podrazumeva 30 odsto akumuliranih sredstava odjednom), programiranom isplatom, kupovinom anuiteta u osiguravajućoj kući ili kombinacijom ovih mogućnosti, pri čemu član sam bira dinamiku prema kojoj će mu biti isplaćivana akumulirana sredstva sa individualnog računa i to tek kada stekne pravo za korišćenje sredstava."

Član fonda može podići sredstva pre 58. godine života samo u slučaju trajne nesposobnosti za rad. Jedna od prednosti privatnih penzijskih fondova je i mogućnost korišćenja sredstava usled prirodne ili iznenadne smrti člana. U ovakvom slučaju sredstva na računu člana prenose se na lice koje je prethodno određeno za to ili se postupa u skladu sa Zakonom o nasleđivanju.

Za relativno kratko vreme, od 2006. godine Društvo za upravljanje privatnim penzijskim fondom Delta Đenerali je uspelo da učvrsti svoju poziciju na tržištu u samom vrhu. Čak i 2008. godine, kada su berzanski indeksi izgubili gotovo tri četvrtine svoje vrednosti, penzijski fondovi su zahvaljujući konzervativnom ulaganju bili znatno uspešniji od ostalih učesnika na tržištu kapitala i pokazali su se otpornim na udare finansijske krize "Prvo društvo za upravljanje penzijskim fondom koje je dobilo dozvolu od Narodne banke Srbije je Delta Đenerali. Startovalo je 15. novembra 2006. godine. Postojimo već pet i po godina na tržištu u Srbiji. Osnivač društva je Delta Đenerali osiguranje – deo Đenerali grupe, koja je gigant u oblasti osiguranja i penzijskih fondova. Posluje u 68 zemalja, duže od 180 godina", kaže Nataša Marjanović. Član dobrovoljnog penzijskog fonda je taj koji odlučuje kada i koliko želi da uplaćuje. Jedino ograničenje je da je minimalna uplata 1000 dinara. To je iznos koji ne remeti značajno ničiji budžet u toku jednog meseca. Naravno, što se više, duže i redovnije uplaćuje, viši će biti i iznos penzije u budućnosti. Član nije obavezan da odmah definiše koliki iznos će uplaćivati.

RIZIK I ŠANSE: Postoji, nažalost, istorija lošeg iskustva u našoj zemlji sa ulaganjima, poput stare devizne štednje i mnogih preduzeća koja su propala. S obzirom na to da i državni penzijski sistem mnogim penzionerima ne može da obezbedi odgovarajuće penzije (iako su oni izdvajali sredstva za ovu svrhu), opravdana je bojazan da u državnom fondu neće ostati dovoljno novca za naredne generacije. Zbog svega navedenog, upravo su sigurnost, poverenje i transparentnost odlike industrije dobrovoljnih penzijskih fondova. Narodna banka Srbije je supervizor ove industrije, a fondovima su zakonom određene granice ulaganja. "Ne možemo mi da se igramo tuđim novcem kako bismo želeli. Sve je striktno definisano, pa je i rizik sveden na minimum. Takođe, članovi imaju sigurnost i u pogledu individualnih računa koji su isključivo u njihovom vlasništvu. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima su definisane dve odvojene institucije: Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, koje ima status pravnog lica, i doborovoljni penzijski fond, koji je fond posebne vrste i u vlasništvu je članova fonda. Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva i ne može biti predmet prinudne naplate, zaloga ili hipoteke, niti se može uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje", rekla je Nataša Marjanović.

Delta Generali Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom upravlja sa dva fonda: Delta Đenerali "Bejzik" i Delta Đenerali "Indeks". Nataša Marjanović je objasnila razlike i mogućnosti koje postoje u okviru dva fonda Delta Đenerali društva: "Delta Đenerali ‘Bejzik’ je prvi privatni penzijski fond koji je dobio dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Fond je namenjen članovima koji žele da njihova sredstva budu uložena sa ciljem ostvarenja najboljih prinosa uz minimalne rizike ulaganja, kao i zaštitu od inflacije na duži rok. Delta Đenerali ‘Indeks’ je fond koji sredstva svojih članova ulaže isključivo u imovinu denominovanu (indeksiranu) u evrima. Namenjen je ulagačima koji imaju za cilj očuvanja imovine u evro protivvrednosti uz ostvarivanje prinosa na duži rok." Ona je naglasila da dobrovoljni penzijski fondovi prilikom ulaganja obraćaju posebnu pažnju na rizik promene deviznog kursa. "Gotovo četvrtina ukupne imovine svih dobrovoljnih penzijskih fondova je uložena u evroindeksiranu aktivu. Istovremeno, imajući u vidu dugoročni investicioni horizont dobrovoljnih penzijskih fondova, fokus pri investiranju je stavljen na dugoročne prognoze kretanja kursa, tako da dnevne oscilacije kursa nisu od primarnog značaja. Ono na šta mi kao Društvo ukazujemo našim članovima, bez obzira na to da li je u pitanju fond Delta Đenerali ‘Bejzik’ ili Delta Đenerali ‘Indeks’, jeste da će se optimalni prinosi ostvarivati maksimalnim korišćenjem poreskih olakšica", rekla je Nataša Marjanović. Država je prepoznala značaj dobrovoljnih penzijskih fondova i omogućila poreske olakšice, kako za poslodavce tako i za zaposlene građane koji uplaćuju dopunske penzijske doprinose u dobrovoljni penzijski fond. Zaposleni građani koji putem administrativne zabrane uplaćuju dopunske penzijske doprinose iz svoje zarade do 4647 dinara mesečno, oslobođeni su plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 12 odsto (tj. taj iznos se izuzima iz osnovice za obračun i plaćanje poreza na dohodak građana). Tako u toku jedne godine to bude jedna i po mesečna uplata na poklon. Poslodavac koji uplaćuje dopunske penzijske doprinose za svoje zaposlene do 4647 dinara mesečno po zaposlenom, ne plaća porez niti doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ono što je bitno znati pri izboru partnera za dugoročnu štednju jesu veličina fonda, ostvareni prinosi, rizici kojima se fond izlaže pri investiranju, ko su osnivači fonda i da li postoje neke dodatne komparativne prednosti, podsetila je Nataša Marjanović.

PROGNOZA: Pošto je budućnost državnog penzijskog fonda sve neizvesnija, dobrovoljni penzijski fondovi su svakako jedno od rešenja. Ovakav način štednje je rasprostranjeniji u inostranstvu. Direktorka Delta Đenerali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Nataša Marjanović naglašava da se penzijski sistemi prilično razlikuju od zemlje do zemlje tako da poređenja nisu zahvalna, ali po pravilu ekonomski razvijenije države imaju i razvijeniji celokupan penzijski sistem. "Ono što jeste zajedničko praktično za sve zemlje jeste da su primorane da pooštravaju uslove za odlazak u penziju kroz pomeranje starosne granice naviše. Naime, za buduće penzije moraćemo da radimo duže i više, pa štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima dodatno dobija na značaju. Očekujemo da će daljim razvojem svesti o neophodnosti dopunske štednje doći i do povećanja broja "privatnih" penzionera", smatra Nataša Marjanović. Podatak na koji je neophodno obratiti pažnju je da se u poslednjoj deceniji broj penzionera povećava za oko 1,5 odsto, pa će ove godine broj penzionera biti uvećan za još oko 30.000 novopridošlih. U ovom trenutku u Srbiji se isplaćuje više penzija nego plata. Prema poslednjim ekonomskim analizama, novac za isplatu 100 penzija zarađuje samo 97 radnika, čime je pređena dugo najavljivana "crvena linija". Samim tim dodatno stvaranje sigurnih prihoda za treće doba postaje neophodno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Rezultati poslovanja Delta Đenerali društva

Kao prvo društvo za upravljanje na srpskom tržištu, sa značajnim internacionalnim iskustvom i jedinstvenim vidom diversifikacije koji nudi svojim članovima, Delta Đenerali je svakako pravi partner za dugoročnu štednju. Gotovo 50.000 članova ukazalo je poverenje ovom društvu za upravljanje penzionim fondom sa neto imovinom od preko 3,7 milijardi dinara. Preko 350 poslodavaca uplaćuje doprinose za svoje zaposlene. Od početka poslovanja dobrovoljni penzijski fond Delta Đenerali ‘Bejzik’ ostvaruje pozitivan prinos. Za period od poslednje tri godine, ostvaren je prosečni godišnji prinos iznad proseka industrije. Delta Đenerali je prvo i jedino društvo koje obračunava nižu naknadu za upravljanje u zavisnosti od akumuliranih sredstava i ostvarenih prinosa. Od decembra 2010. godine upravlja sa bivšim fondom NLB Nova Penzija (sada Delta Đenerali ‘Indeks’), nakon odluke Narodne banke Srbije da upravo ovom od svih društava dodeli licencu za upravljanje, što je veliko priznanje za dosadašnji rad.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net