NA PREDSTAVLJANJU IZVEŠTAJA O GEJ STREJT ALIJANSI: Milan Marković, Meri Vorlik i Dragan Đilas / foto: fonet

LGBT prava >

Sigurna četiri zida

"Iako je Dragan Đilas osporavan u javnosti zbog ranijih izjava u vezi sa LGBT populacijom, i ne može mu se osporiti da je održao obećanje i od svih političara uradio najkonkretniju stvar do sada kada je reč o pomoći ovoj populaciji – a to je Siguran prostor", kaže za "Vreme" izvršna direktorka Gej strejt alijanse Mirjana Bogdanović

Na predstavljanju godišnjeg izveštaja o položaju LGBT populacije, koji je pripremila Gej strejt alijansa, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas napravio je svojevrstan zaokret u stavu. Čovek koji je ranijih godina govorio da misli da je svačije seksualno opredeljenje privatna stvar i treba da ostane u okviru četiri zida, da nema ništa protiv gej populacije, ali da on ne deli "te" vrednosti, da on, kad bi se pitao, nikada ne bi dopustio održavanje Parade ponosa, te da je po stavovima mnogo bliži Dverima, koje već tri godine organizuju protestnu šetnju protiv Parade ponosa, u petak, 18. maja, izjavio je da je strašno "što živimo u zemlji u kojoj u novinama možete da pročitate kako se neko odrekao rođenog deteta zbog toga što je drugačije seksualne orijentacije, a nisam pročitao da se neko odrekao deteta zato što je ubilo dvoje, troje ljudi", najavivši da se u Beogradu završava nekoliko prostora za smeštaj onih pripadnika LGBT populacije kojih su se porodice odrekle kada su saznale za njihovu seksualnu orijentaciju. Brigu za položaj osoba istopolne seksualne orijentacije, gradonačelnik Beograda je potcrtao rečima da je njegov predlog bio da se ovaj izveštaj plasira upravo u vreme izborne tišine kako bi dobio bolji plasman u medijima i kako se ne bi sve svodilo na politiku.

ĐILASOVA EVOLUCIJA: Nakon prošlonedeljnog izjašnjavanja predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame o tome da bi istopolne brakove trebalo zakonski izjednačiti sa tradicionalnima, moglo bi se reći da je političku scenu u regionu zahvatio talas promene u stavovima prema LGBT osobama i njihovim pravima ili bar, ako ne promene, a ono eksplicitnijeg izražavanja tog stava. Nakon onoga što je Obama nazvao sopstvenom evolucijom, oglasio se premijer Hrvatske Zoran Milanović, koji je za "Večernji list" izjavio da je Vlada pokrenula inicijativu za pripremu novog zakonskog okvira o istospolnim zajednicama kojim bi se omogućilo registrovanje homoseksualnog partnerstva. Reč je o registrovanim partnerstvima, odnosno, građanskim zajednicama, a ne o brakovima, međutim, i to je nesporni napredak. Taman je u delu javnosti Srbije koji podržava borbu za LGBT prava počelo blago negodovanje što, za razliku od susedne Hrvatske, kod nas nema nikakvih pomaka na ovom planu, oglasio se Đilas i obelodanio da grad Beograd radi na vrlo konkretnom projektu izgradnje sigurnih kuća za LGBT osobe koje su zbog svoje seksualne orijentacije izložene porodičnom nasilju ili odbacivanju.

LGBT aktivisti u Srbiji dočekali su sa odobravanjem ovaj gradonačelnikov istup, što je i očekivano. Međutim, različito gledaju na pitanje da li se može govoriti o Đilasovoj "evoluciji", sličnoj Obaminoj. "Napravio sam preokret, pa u poslednje vreme, kada me neko pita šta Prajd menja, moj odgovor je – Đilasa", kaže za "Vreme" Boban Stojanović iz Kvirija centra: "Ako pogledamo sve njegove izjave unazad, čuvenu teoriju o četiri zida, neosporno je da je pritisak javnosti prema Đilasovoj kritici Prajda rezultirao podrškom nekim drugim projektima vezanim za LGBT prava. Tako je u svim, za gej prava, konzervativnim sredinama. To je dobro, i tome Prajd služi – mi, aktivisti, moramo da zahtevamo nemoguće, da bismo dobili mrvicu realnog."

Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka Gej strejt alijanse, kaže u razgovoru za "Vreme" da ova organizacija godinama prati stavove gradonačelnika koji se tiču LGBT populacije, kao što prati stavove i drugih političara i funkcionera: "U našim izveštajima beležimo pozitivna ili negativna pomeranja. Njegov govor od pre nekoliko dana za nas nije iznenađenje jer je on odavno pokazao interesovanje za poboljšanje bezbednosti LGBT osoba i povećanje tolerancije, a različite gradske institucije su se takođe bavile ovim pitanjima." Dok Bogdanovićeva podseća da je i na prošlogodišnjoj prezentaciji godišnjeg izveštaja GSA Đilas govorio o potrebi za smanjenjem nasilja i diskriminacije, te da je jako dobro što je ovog puta poslao jednu vrlo jasnu, afirmativnu i zapaženu poruku, Predrag Azdejković iz Gej-lezbejskog info centra smatra da je upravo činjenica da je Đilas i prošle godine govorio isto, dokaz da suštinske evolucije kod njega nema: "On je i prošle godine bio na predstavljaju GSA izveštaja i govorio isto, najavio sigurnu kuću za gejeve, bio protiv parade i protiv svakog nasilja. Ne vidim ja tu ‘Obama sindrom’."

Možda nije reč o evoluciji, preokretu ili zaokretu u stavovima, ali nesumnjivo je da je Dragan Đilas prešao put od nekoga ko smatra da pripadnici LGBT populacije treba da ostanu u svoja četiri zida do graditelja sigurna četiri zida za iste te ljude. "Iako je u javnosti osporavan zbog ranijih izjava u vezi sa LGBT populacijom, između ostalih i od strane GSA, ipak mu se ne može osporiti da je održao obećanje i od svih političara uradio najkonkretniju stvar do sada koja se tiče pomoći ovoj populaciji, a to je Siguran prostor", kaže Mirjana Bogdanović.

VEŠT IGRAČ: Na predstavljanju izveštaja Gej strejt alijanse Đilas je rekao i da se o pravima LGBT populacije govori samo uoči Parade ponosa i da o tome "neki političari pričaju jer se plaše ambasadora SAD i EU ili misle da će time dobiti glasove, a da se ništa konkretno ne radi na poboljšanju života te populacije: "Posebno treba izvršiti pritisak na one političare koji se deklarativno zalažu za prava LGBT populacije, a kada se isključe kamere, kada na telefonskoj vezi nije američki ambasador ili neki od ambasadora iz zemalja Evropske unije, njihov stav bude mnogo gori od pogrdnih stavova nekih političara koji ih javno iznose", rekao je on. Iako se nije osvrtao na svoje ranije izrečene stavove, iz ovoga se može zaključiti da mu je namera da ih svede na puko protivljenje održavanju Parade ponosa zbog ugrožavanja bezbednosti njenih učesnika. I zaista, da nema one opaske o četiri zida od pre tri godine, u to bi se moglo poverovati. Ali, pošto ona i dalje stoji zabeležena u medijskim arhivama, evidentno je da je Đilas promenio mišljenje, jer je ujedno izrazio nadu da će naredni izveštaj, za dvanaest meseci, pokazati da je još mnogo toga učinjeno za prava LGBT populacije i da će njeni pripadnici moći da žive normalno, kao i svi građani Beograda i Srbije.

Ne treba posebno napominjati da je Đilas vešt političar koji ume da odigra u svoju korist i prikupi poene čak i onda kada mu stranka i ostatak političkih partnera nisu na vrhuncu popularnosti. Jedan od upadljivijih utisaka upravo okončanih izbora, jeste da se glasačima iz LGBT populacije nije obraćao niko od aktera izborne trke. Zato ne treba zanemariti mogućnost da Đilasov zaokret ima upravo cilj da za sebe pridobije ovaj deo biračkog tela. To i dalje ne znači da će on ove godine podržati održavanje Parade ponosa, za koju su pripreme već počele. Štaviše, verovatnije je da će njegova podrška ovoj manifestaciji i ove godine izostati, jer bi to narušilo imidž gradonačelnika koji se za imovinu grada i bezbednost građana koju bi huligani mogli da ugroze domaćinski stara, a još više se stara da zadrži glasove građana koji odgovornost za nerede pripisuju upravo organizatorima Parade.


 

Tako je govorio Đilas

"Mislim da je svačije seksualno opredeljenje privatna stvar i treba da ostane u okviru četiri zida." (avgust 2009)

"Prava pripadnika LBGT zajednice posle Parade ponosa neće biti veća, već će, naprotiv, samo homofobičnost biti veća." (oktobar 2010)

"Jedno je kad nas uče, što i sami znamo mada mnogi zaboravljaju, da niko ne sme da bude maltretiran samo zato što je homoseksualac. A potpuno drugo kad traže da svi podržimo gej paradu iako se takve manifestacije ne održavaju u mnogim zemljama EU." (avgust 2011)

"Društvo u našoj zemlji nije spremno za održavanje Parade ponosa. Moji stavovi o ovome bliži su stavovima Vladana Glišića iz Dveri." (oktobar 2011)

"Strašno je što živimo u zemlji u kojoj u novinama možete da pročitate kako se neko odrekao rođenog deteta zbog toga što je drugačije seksualne orijentacije, a nisam pročitao da se neko odrekao deteta zato što je ubilo dvoje, troje ljudi." (maj 2012)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Porast nasilja u 2011.

U izveštaju za 2011. godinu, koji je predstavljen u Skupštini Beograda, ukazuje se na to da je fizičko nasilje nad pripadnicima istopolno orijentisanih osoba poraslo za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pravna služba GSA prošle godine je pokrenula 12 novih postupaka pred pravosudnim organima, od kojih su dva slučaja opšte diskriminacije LGBT osoba, a vode se protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića i Nebojše Bakareca iz Demokratske stranke Srbije. U izveštaju se ističe da je pravosudni sistem Srbije u 2011. godini bio efikasniji nego ranije i u procesuiranju slučajeva protiv lidera i članova desničarskih, ekstremističkih organizacija, kao što su Obraz i Srpski narodni pokret "1389" zbog diskriminacije LGBT populacije i sprečavanja održavanja Parade ponosa 2009. i 2010. godine. Navodeći da Srbija ima adekvatan pravni okvir za borbu protiv nasilja i diskriminacije iako postoje problemi u njegovoj primeni, ukazuje se i da su prošle godine usvojena još dva nova zakona značajna za LGBT populaciju – Zakon o mladima, koji sadrži antidiskriminativne odredbe i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojom je omogućena promena pola o trošku države.

Siguran prostor

Gej strejt alijansa, uz podršku gradskih vlasti, uskoro će na tajnoj lokaciji obezbediti prostor za pripadnike LGBT populacije, koji su odbačeni zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Adaptacija prostora je pri kraju i moći će da primi do 12 osoba. Svima kojima bude bila potrebna pomoć biće obezbeđen smeštaj, ishrana, sociopsihološka podrška, besplatna pravna pomoć i kontakt sa poslodavcima. Izvršna direktorka Gej strejt alijanse, Mirjana Bogdanović, kaže da je koncept ovog sigurnog prostora baziran na iskustvu iz SAD, pre svega iz Njujorka, gde postoji nekoliko skloništa, koja su mnogo većih kapaciteta: "Ovakvi sigurni prostori postoje i u Evropi, a naša koleginica koja je deo tima koji će raditi na ovom projektu se trenutno nalazi u Londonu gde sa organizacijom Stounvel razgovara o iskustvima koja oni imaju i primenjivim modelima za naše uslove. Pored ovoga, obavili smo konsultacije i sa Vesnom Stanojević iz Sigurne ženske kuće i drugim organizacijama koje se na sličan način bave pružanjem pomoći ugroženim grupama stanovništva."

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net