Autor

lični stav – sandžak i izborni rezultati >

Slom trećeg čoveka

Sa svoje dve televizije, dva časopisa, brojnim džamijama u kojima su svakodnevno mogli da se čuju politički govori, uz podršku reis-ul-uleme, ali pre svega u senci verske funkcije, Zukorlić je poslednje tri godine vodio svoj sopstveni džihad protiv Srbije. Međutim, trideset šest odborničkih mesta koja je, uglavnom, pokupio u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, mogu se smatrati debaklom i porazom kakav nije mogao da planira ni u najgorim snovima

Čini se da nikada lokalni i parlamentarni izbori nisu brže pali u zaborav od ovih, netom završenih, koji su održani koliko juče, a izgleda kao da su se desili pre nekoliko meseci. Naravno, s obzirom na svu ovu estradnu halabuku, pretnje i talasanja oko drugog kruga predsedničkih izbora, nije ni čudo što se prvi turnus lako i brzo zaboravio, a posebno ako se ima u vidu da je predsednik taj koji u Srbiji odlučuje o životu i smrti, onda je ovakav scenario bio i očekivan. No, nepravedno bi i, u krajnjoj liniji, nemedijski bilo olako pretrčati ili preskočiti lokalne priče, mada mnoge, svakako, ne zaslužuju medijsku pozornost. Međutim, ako je reč o Novom Pazaru, koji je neka vrsta paradigme za region Sandžaka (pod uslovom da se složimo da kao takav postoji), onda nije naodmet napraviti malu rekapitulaciju svega onoga što se dešavalo poslednjih meseci, šta je, na kraju, ishod šestomajskog glasanja Novopazaraca i ko su gubitnici, a ko dobitnici ovih izbora.

POBEDNICI I GUBITNICI: Ako se pogledaju samo puke brojke, situacija je naoko nedvosmislena i jasna. Naime, SDP je osvojio najviše glasova u dva najveća sandžačka grada – Novom Pazaru i Prijepolju. U Novom Pazaru će koalicija oko SDP-a imati 17, a u Prijepolju 13 odbornika, a ako se saberu mesta u lokalnim skupštinama u sandžačkim opštinama SDP će imati 51 odbornika, pa se može reći da su Rasim Ljajić i njegov SDP pobednici ovih lokalnih izbora. Situacija se, međutim, pomalo komplikuje ako se prebroje odbornički mandati SDA Sulejmana Ugljanina u svih šest sandžačkih opština, gde će broj od 56 mesta u lokalnim skupštinama reći da je Ugljanin ubedljiv pobednik ovih izbora. I bez obzira što je ova stranka do prednosti došla zahvaljujući apsolutnoj većini koju je osvojila u Tutinu, sa 21 odbornikom, ne sme se izgubiti iz vida da je SDA na parlamentarnim izborima dobila/zadržala dva poslanička mesta, pa joj to daje dodatne poene u trci za sandžačkog laureata. Brojka od 36 odborničkih mandata koju je osvojio BDZ, kako se to najčešće, blasfemično, kaže, stranka bliska Muameru Zukorliću može se, na prvi pogled i za neupućenog posmatrača, smatrati porazom, ali ja sam sklonija da ovakav skor okarakterišem kao jednu vrstu uslovne pobede ili makar našminkanog poraza. Ako se tome doda i jedno poslaničko mesto u republičkom parlamentu, onda Muamer Zukorlić nema preteranog razloga za očajanje. Zanimljivo je, takođe, da su sve tri ključne, bošnjačke stranke ovih dana proglašavale pobedu i svaka pokušavala da pokaže da je ona ta kojoj će pripasti slava, pobeda i čast.

Pošto sam, živeći veći deo života u Novom Pazaru, naučila da matematika, kao ni mnoge druge egzaktne nauke, često na ovom prostoru ne funkcionišu onako kako je to uobičajeno i da 1+1 retko kada bude 2, ni ovoga puta izborna matematika neće biti dovoljna da dâ sliku omera i odnosa političkih snaga, pa su neophodna dodatna pojašnjavanja. Naime, bez obzira što je u Novom Pazaru SDP dobio ubedljivu većinu glasova, a pritom imajući u vidu koliko toga je urađeno za poslednje dve godine u smislu infrastrukturnih projekata, onda je broj od 32 odsto ili nešto malo više ipak relativno nizak, a ja se bojim da je ovaj procenat poslednjih dana skočio isključivo zahvaljujući koncertu Dine Merlina i halabuke oko rekonstrukcije gradskog stadiona i svega onoga što se na istom dešavalo. Moram da priznam da me uvek i iznova neprijatno iznenadi odsustvo građanske svesti i promišljanja o sopstvenim benefitima mojih sugrađana i da je potpuno iracionalan, površan i infantilan pristup prema izboru onih koji treba da nas zastupaju, suštinska karakteristika izbornih opredeljenja. Nemam ništa protiv da se ljudi zabave, da navijaju za svoj tim ili da pevaju na nekom koncertu, ali meni mnogo više znači uređen i čist grad, solidna infrastruktura, veći broj škola, dobro grejanje ili dovoljno vode u svakom trenutku. Ne kažem da to i drugim ljudima u mom okruženju nije važno, ali ne valja što će neka površna i kratkoročna zabava biti supstitucija za mnogo važnija životna pitanja.

Ta vrsta olakosti i površnosti mogla je da se vidi i u broju glasova u odnosu na Ugljaninovu SDA, pa je stranka koja je doživela pravi fijasko na prošlim izborima sada imala nešto veću podršku od očekivane, makar kada je Novi Pazar u pitanju. Bio je, očigledno dovoljan mali predah od jednog izbornog ciklusa od četiri godine da neki zaborave sve Ugljaninive grehe, da se smetne s uma šta je urađeno s budžetom grada, da se zaborave nasilnici iz njegovog obezbeđenja koji su mlatili i maltretirali neistomišljenike, da se amnestira sav onaj jad kojim su nas punili desetak godina. Istini za volju, SDA je u poslednje četiri godine promenila svoj imidž, a Ugljanin je u skladu sa novom, ministarskom funkcijom, koju je dugo priželjkivao, počeo da umiva svoju, prilično zaprljanu stranku. SDA se tako, od nekooperativne, zatvorene i izrazito nacionalističke stranke, lagano, u prethodne četiri godine pretvorila u stranku koja poziva na unutarbošnjački dijalog, koja pokreće ili se odaziva na različite vrste zajedničkih inicijativa koje imaju za cilj da podignu nivo političke i privredne stabilnosti u Sandžaku, ali i na širem planu. U ovim procesima transformacije posebno važno mesto, po mom mišljenju, ima Esad Džudžević, doskorašnji poslanik i jedan od najviđenijih članova ove stranke. Najbolji potez, međutim, na ovim izborima, bilo je forsiranje nekih mlađih, nekompromitovanih ali dovoljno iskusnih ljudi, koji su sasvim izvesno podigli rejting i vratili poverenje u ovu stranku.

TREĆI ČOVEK: Činjenica da su dve ključne bošnjačke stranke u poslednjem mandatu učestvovale u vlasti na nacionalnom nivou, tj. da su njihovi čelni ljudi, Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, vršili funkcije ministara u Vladi Republike Srbije, te da su međusobno počeli da "peglaju" dugogodišnje narušene odnose, svoje refleksije je imala u predizbornoj atmosferi, ali i u postizbornim kombinatorikama. Pojava "trećeg čoveka", tj. Muamera Zukorlića, kao novog političkog lidera, koji bespoštedno zlorabi svoju funkciju verskog vođe, takođe je uticala da Ljajić i Ugljanin, prećutno, uđu u jednu vrstu tihog pakta i stvore neku vrstu neprincipijelne koalicije, koja će se, ujedinjena, boriti protiv brojnih Zukorlićevih lica. Svakako, ne treba zanemariti da su obojica već dosta dugo u politici, da su naučili pravila političkih igara i, u krajnjoj liniji, da su postali stariji, zreliji i odgovorniji, pa je ono što se dešava u smislu spuštanja međusobnih tenzija dobro došlo i svakako jeste jedna od ključnih karakteristika ovih izbora. Prvi put posle petnaestak godina iz Novog Pazara nisu stizale vesti o nemirima na biračkim mestima, nije bilo ranjavanja ili čak i ubistava, koja su karakterisala neke prethodne izbore. Ja sam u više navrata poslednjih dana govorila da je predizborna kampanja u Novom Pazaru konačno neuporedivo manje prljava od ove koja se vodila na državnom nivou, među ključnim rivalima.

I verovatno bi ovo bila jedna od najbenignijih i najmanje uzbudljivih predizbornih kampanja da se Muamer Zukorlić nije potrudio da podigne temperaturu i da od sebe napravi jednu od zvezda ovih izbora. Primetna sklonost da estradizuje ono što radi i neskrivena, gotovo opsesivna želja da bude prisutan u medijima, od Zukorlića je, poslednje dve godina, napravila jednu od najintrigantnijih i, za medije, najtraženijih osoba na javnoj sceni Srbije, pa se stekao utisak da je agilni i sveprisutni muftija najuticajnija i najmoćnija politička figura u Sandžaku. Ovakav stav, nepodeljeno, imala je većina srbijanskih političara, medija, ali i međunarodnih faktora, pa su razgovori koji su vođeni na lokalu, uglavnom počinjali i završavali se procenama Zukorlićevog uticaja u Sandžaku, ali i u čitavom regionu. Sa svoje dve televizije, dva časopisa, brojnim džamijama u kojima su svakodnevno mogli da se čuju politički govori, uz podršku reis-ul-uleme, ali pre svega u senci verske funkcije, Zukorlić je poslednje tri godine vodio svoj sopstveni džihad protiv Srbije. Nije prezao da menja taktike, da se odjednom, posle godina ćutanja, priseća ratnih zločina nad Bošnjacima, da se ničim izazvano počne brinuti o položaju Bošnjaka u Srbiji, da broji stvarne i izmišljene genocide nad svojim narodom, da poziva sve Bošnjake koji su oštećeni u ratovima tokom devedesetih, doduše samo 15 godina nakon završetka rata, da otvara nevladine organizacije bombastičnih imena, da provocira, nervira, proziva i pali nacionalistički plamen, ne bi li pokazao ko je pravi, jedini i neprikosnoveni branitelj, ali i vlasnik prava nad Bošnjacima.

Kruna političkog vodvilja koji je igrao poslednjih meseci svakako jeste njegova kandidatura za predsednika, koju je, naravno, vodio u kostimu glavnog muftije, pa smo poslednjih dana bili bombardovani lingvističko-vizuelnim oksimoronom "muftija-predsjednik". No, čak ni taj, doduše, rizičan potez, ali ni sve što je preduzimao, nije bilo dovoljno da Zukorlić postane, kako je on uporno tvrdio, apsolutni pobednik ovih izbora. Trideset šest odborničkih mesta koja je, uglavnom, pokupio u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, mogu se smatrati debaklom i porazom kakav nije mogao da planira ni u najgorim snovima. Izborni rezultati su pokazali da mu tek svaki peti građanin u Novom Pazaru veruje, a da u opštinama gde je omer snaga 50–50 odsto pola u etničkom smislu, ima čitava dva odbornika. Ako se ima u vidu da su verske zajednice i dalje institucije kojima građani u Srbiji ukazuju najviše poverenja, onda se izostanak tog poverenja za Muamera Zukorlića, glavnog muftiju IZ u Srbiji, može smatrati potpunim porazom, i za dovoljno razumno biće to bi bio razlog da dâ ostavku na tako važnu funkciju. Međutim, za Muamera Zukorlića, novopečenog političara, ovo sasvim izvesno predstavlja jednu vrstu pobede, pogotovu ako se ima u vidu da je prvi put izašao na izbore i da će njegova stranka čak imati i predstavnika u republičkom parlamentu, koga je doduše dobio uz podršku i glasove Albanac iz Preševa i Bujanovca. Da li će mladi i neiskusni Emir Elfić, nosilac liste "Sve zajedno" i šurak Muamera Zukorlića, umeti da zastupa prava Bošnjaka, ali i Albanaca i još poneke manjine, videćemo ubrzo, ali se bojim da će upravo to biti tačka razdora među njima dvojicom.

Kako stvari stoje u ovom trenutku, Novi Pazar će dobiti staru/novu vlast, ojačanu koalicijom koju čini jedna lokalna stranka i URS, a da će opoziciju činiti tihi koalicioni partneri, BDZ i SNS, što je, sasvim sam sigurna, dobro za sve nas, jer bi najgori scenario bio potpuni nedostatak opozicije. Ova i ovakva opozicija biće dobar pokretački mehanizam da se SDP i SDA ozbiljnije i dugoročnije pozabave pitanjem ujedinjenja dve islamske zajednice, potom uspostavljanjem Nacionalnog saveta Bošnjaka, a onda, valjda, dođu na red i ekonomska pitanja. Takođe, iskreno se nadam da će i nacionalni parlament konačno postati mesto gde će predstavnici sve tri stranke moći da postavljaju, ali i rešavaju pitanja važna za budućnost Bošnjaka u Srbiji, ali i da će ti predstavnici postati istinski narodni tribuni, a ne samo ispostave svojih partija.

Autorka je novinarka i direktorka NVO Urban-in iz Novog Pazara


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net