Intervju – Miloljub Albijanić, direktor i glavni urednik
Zavoda za udžbenike >

Uvesti red na tržištu udžbenika

"Prošlog meseca u Srbiji je bilo 69 izdavača udžbenika, trenutno ih je 73, a sutra će ih biti ko zna koliko. Od donošenja Zakona o udžbenicima pre tri godine Zavod je u neravnopravnom položaju u odnosu na druge izdavače. Zahvaljujući tom Zakonu, prvi put jedno javno preduzeće postaje neravnopravno u odnosu na druga. Takav primer nije viđen u Srbiji, a moguće ni u svetu"

Za 55 godina, koliko će mu biti ovog 5. jula, Zavod za udžbenike je objavio 375 miliona knjiga. To je, zašto ne objasniti slikovito, taman koliko i dva obima Zemljine kugle!

Zavod za udžbenike je osnovan u vreme priprema velike reforme školstva tadašnje Srbije, zbog koje se ukazala potreba za institucijom koja će obezbediti udžbenike za nov nastavni program. Danas, osim što objavljuje izdanja za predškolski uzrast, udžbenike, priručnike i nastavna sredstva za osnovnu i srednju školu na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih zajednica, školsku lektiru i univerzitetske udžbenike, Zavod je izdavač i sabranih i izabranih dela pisaca i naučnika, kapitalnih, leksikografskih izdanja, biblioteka iz raznih naučnih oblasti, i dela savremenih pisaca.

Poslednje tri i po godine, Zavod za udžbenike vodi tim Miloljuba Albijanića. Pre nego što je izabran za direktora i glavnog urednika Zavoda, Albijanić je bio profesor i direktor Elektrotehničke škole, zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, narodni poslanik u republičkom parlamentu, predsednik poslaničkog kluba G17 plus i potpredsednik Narodne skupštine Srbije. Još uvek je profesor u Matematičkoj gimnaziji. Prošle godine je doktorirao sa disertacijom "Kvantifikacija uticaja intelektualnog kapitala na konkurentnost".

Povod ovom razgovoru sa Miloljubom Albijanićem je jubilej ustanove koju predvodi.

"VREME": Čime bi Zavod trebalo da se podiči na svoj 55. rođendan? Koji je to naslov koji je Zavodov zaštitni znak?

MILOLJUB ALBIJANIĆ: Naslov kojim se ponosimo je Prvi srpski bukvar, bukvar inoka Save. Njegovo izdanje smo objavili sa Službenim glasnikom, a oni su nam pre dve godine ustupili pravo da sami objavimo Prvi srpski bukvar, povodom Dana Zavoda. Zavod svoj Dan obeležava 30. maja, dan kada je 1597. godine štampan Bukvar inoka Save. Bilo je to, podsetiću, samo 150 godina nakon objavljivanja Gutenbergove Biblije. Mislili smo da je objavljivanje tog udžbenika, iz koga su nastali svi sledeći, najbolji način da se uspostavi obrazovna vertikala prema onome što su naši prethodnici radili. Naravno, ovaj naslov nije jedini kojim se ponosimo, ima ih mnogo, pa bih se baš zato zaustavio na tom jednom.

Koji period od ovih 55 godina se ocenjuje kao "zlatno doba" Zavoda?

To je period kada je u Zavodu objavljeno najviše sabranih i izabranih dela najvećih srpskih umova: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mika Alas, Miloš Đurić, Stevan Mokranjac, Aleksandar Belić, Branislav Petronijević, Jovan Karamata... To je bilo devedesetih godina, za vreme direktora Dobrosava Bjeletića.

Vi i vaš tim ste odgovorni za sve uspehe i padove Zavoda od kraja oktobra 2008. godine. Kako ocenjujete to vreme u odnosu na period koji ste zatekli?

Kada se kaže da je za uspehe i padove odgovorno rukovodstvo Zavoda, odnosno ja kao njegov direktor, mora se imati na umu kontekst u kome radimo u ove tri i po godine. Jer, pravila igre je određivao neko drugi. Naime, za regulativu koja određuje način delovanja izdavača udžbenika odgovorno je Ministarstvo prosvete. Zakon o udžbenicima je stupio na snagu 1. septembra 2009. godine i od tog trenutka Zavod je u neravnopravnom položaju u odnosu na druge izdavače. Zahvaljujući tom Zakonu, prvi put jedno javno preduzeće postaje neravnopravno u odnosu na druga. Takav primer nije viđen u Srbiji, a moguće ni u svetu. O mojim poduhvatima i dobrim delima neka govore drugi.

Privatni izdavači se ne bi složili sa vama, oni tvrde da je Zavod, kao državni izdavač, u privilegovanom položaju u odnosu na njih.

Evo nekoliko primera, pa procenite sami. Prvi: Zakon za udžbenike je legalizovao konkurenciju, koja je do tada bila prisutna kao ogled. Ministarstvo prosvete je donelo podzakonske akte. Prema Pravilniku za licenciranje izdavača, skoro da ne morate da ispunite nikakve uslove da biste dobili licencu Ministarstva za objavljivanje udžbenika. Zato je prošlog meseca u Srbiji bilo 69 izdavača udžbenika, trenutno ih je 73, a sutra će ih biti ko zna koliko. Niko u Evropi nema toliko izdavača udžbenika koliko ih ima Srbija! Zatim: ne postoji kontrola prilikom prodaje udžbenika. Način prodaje udžbenika omogućava nečasne radnje, učiteljima i nastavnicima se nude različite vrste nagrada ako izaberu ovog a ne onog izdavača, što je pretvorilo zamišljeni koncept konkurencije u potpunu anarhiju. Treći primer: Zakon nalaže Zavodu da deo svoje dobiti uplaćuje u budžet Republike Srbije. Drugi izdavači nemaju tu obavezu. Za vreme mog mandata uplaćeno je preko 800 miliona dinara. Zatim: po Zakonu o udžbenicima, u prvoj godini njegove primene, ako drugi izdavači ne štampaju udžbenike na jezicima nacionalnih zajednica, obavezan je Zavod da to učini. Tim istim Zakonom je određeno i formiranje Fonda za niskotiražna izdanja u koji će svi izdavači uplaćivati jedan procenat ukupnog prihoda, kako bi se od tog novca finansiralo objavljivanje niskotiražnih udžbenika. Međutim, od tog Fonda nema ništa ni do dana današnjeg. Zato smo ove godine dovedeni u neprijatnu situaciju: ne znamo da li da štampamo udžbenike na jezicima nacionalnih zajednica i niskotiražna izdanja ili da ih ne štampamo. Uputili smo dva puta dopis Ministarstvu prosvete, ali nam oni nisu odgovorili. Tražili smo da se aktivira taj član o Fondu, i nema nikakvog odgovora. Da stvar bude gora, prošle godine su nam uzeli novac za niskotiražna izdanja, a nisu aktivirali član o Fondu. Oštetili su nas, znači, duplo: prvo su nam uzeli novac, a ništa nam nisu vratili.

Koliko košta proizvodnja niskotiražnih izdanja?

Prvo treba da se zna da je to preko 2000 naslova. Drugo, zbog toga je Zavod u minusu 150 miliona dinara. Ministarstvo prosvete bi trebalo da nam nadoknadi taj novac, ali ga u Fondu za niskotiražna izdanja nema! Privatni izdavači govore da štampaju takve udžbenike, ali to je simboličan broj naslova. Neka dostignu naših 2000, pa neka se onda hvale! Eto, i zato je Zavod u neravnopravnom položaju.

Poznato je da ste predlagali Ministarstvu prosvete izmene Zakona...

Da, 28. decembra 2011. godine predali smo Ministarstvu prosvete predlog Izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, plus dva podzakonska akta: Pravilnik o licencama i Pravilnik o besplatnim udžbenicima. U Izmenama i dopunama Zakona koje je Ministarstvo objavilo 20. januara ove godine, nije bilo ni reči iz našeg predloga. Kad sam pitao ministra Obradovića zašto, odgovorio mi je: "to ćemo posle". Pitao sam ga: "posle čega?", ali mi nije odgovorio. A predložili smo sledeće: da izdavač koji objavljuje udžbenike iz svih oblasti mora da ima najmanje pet zaposlenih urednika. Neko mora da bude odgovoran za objavljenu knjigu! Sada većina angažuje honorarne urednike kojima niti mora da plaća, niti su oni odgovorni. Zatim, potrebno je da se zna gde je magacinski prostor izdavača kako bi kontrolor mogao da utvrdi da li broj štampanih i prodatih knjiga odgovara broju koji je izdavač prijavio Narodnoj biblioteci Srbije. Ko će da me ubedi da privatni izdavač nije štampao 12.000 a ne 2000 primeraka nekog udžbenika koliko je prijavio Biblioteci? Ja smem da garantujem da se broj svih odštampanih, prodatih i neprodatih Zavodovih udžbenika slaže u jednom komadu sa brojem koji smo prijavili. Treće: predložili smo da se problem štampanja niskotiražnih izdanja reši osnivanjem posebnog centra koji bi se time bavio za sve izdavače. Konkretno, predložili smo da to bude Zavodovo odeljenje u Novom Sadu koje sad objavljuje naša niskotiražna izdanja. Taj centar bi finansirali svi izdavači sa tri odsto svog prihoda, a njegova obaveza bi bila da prevodi udžbenike na jezike nacionalnih manjina, da ih sam kreira, i da omogući učiteljima i nastavnicima da izaberu one koji im odgovaraju. Tako bi država rešila problem štampanja udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica, a izdavači bi bili oslobođeni obaveze da ih proizvode.

Da li bi Zavodu bilo lakše da nije državno preduzeće, već privatno?

Ako bismo posmatrali isključivo tržišne uslove, odgovor je: privatizacija, i to odmah. A ako razmišljamo i o ulozi države u upravljanju obrazovnim sistemom, znači o tome da je mnogo veća dobit od finansijske stvoriti učenika koji je stekao znanje i naučio kako da uči, onda je neophodno promeniti Zakon o udžbenicima i pretvoriti Zavod u akcionarsko društvo, te mu omogućiti da bude konkurentan.

Da li je projekat "besplatnih udžbenika" u praksi opravdao svoju ideju? Koje su njegove prednosti, a koje mane?

Pretpostavljam da ni tvorci ideje o besplatnim udžbenicima nisu zadovoljni kako se ona praktično realizuje, a za izdavače mogu pouzdano da kažem da su potpuno nezadovoljni. Jer, odluka države da obezbedi besplatne udžbenike za četiri razreda osnovne škole, po kojoj deca na kraju svake godine vraćaju udžbenike koje su dobili kako bi ih koristila naredna generacija, dramatično je smanjila tiraže izdavačima zato što sad štampamo udžbenike svake četvrte godine. Mnogi izdavači će zbog toga morati da stave ključ u bravu, ali broj izdavača u Srbiji bi ipak trebalo regulisati zakonom, a ne prirodnom selekcijom. Evo, hteo bih da predložim jedno rešenje ovog problema: da Ministarstvo prosvete finansira kupovinu obaveznih udžbenika koje učenici neće vraćati, a da se radne sveske, zbirke i ostale knjige kupuju. Time bi makar donekle svi bili zadovoljni: država bi ostvarila svoj projekat, roditelji ne bi morali u kući da drže dva kompleta udžbenika: jedan za dete a drugi koji će vratiti državi, deca bi smela da podvlače lekcije, a izdavači ne bi bili brutalno uništeni.

Za ovu školsku godinu objavili ste prepravljeno izdanje čuvene Zbirke iz matematike Venea Bogoslavova. To je samo jedan primer od brojnih koji govore o nastojanju Zavoda da svake godine poboljšava svoje udžbenike.

Zbog saznanja da u Veneovoj zbirci postoji određeni broj grešaka, i da je priprema za štampu stara, odlučili smo da inoviramo zbirke za sva četiri razreda gimnazije. Imali smo izuzetnu sreću da je legenda Elektrotehničkog fakulteta, profesor Dobrilo Tošić, preuzeo na sebe taj zadatak: uradio je preko 7500 zadataka, rešio ih i ispravio greške za devet meseci. Zato sad, zahvaljujući Veneu i profesoru Tošiću, Zavod ima zbirke s kojima može da se ponosi.

Iz čijih udžbenika uče đaci Matematičke gimnazije u kojoj vi predajete?

Dva specijalizovana udžbenika za analizu i fiziku su izdanja kuće "Krug", a svi ostali udžbenici su Zavodovi. Tako je bilo i pre nego što sam postao direktor Zavoda, možda sa malom izmenom zato što smo u prethodne dve godine mi objavili dve knjige, specijalizovane za Matematičku gimnaziju.

Zavod ima mnogo više izdanja sabranih dela naših poznatih pisaca, leksikografskih izdanja, monografija, naučnih studija, od takozvanih knjiga za čitanje. Da li ste zadovoljni prodajom kapitalnih izdanja?

Zavod ima izuzetnih izdanja: sabrana i izbrana dela, posebna izdanja, leksikografska, izdanja koja su od izuzetnog značaja za Srbiju, i sa kojima bi se svaka država ponosila. Na primer, u saradnji sa SANU i Maticom srpskom, izrađujemo Srpsku enciklopediju, što je ogroman posao. To je izuzetna intelektualna imovina. Međutim, pitanje konkurentnosti u oblasti udžbenika dovodi u pitanje mogućnost izdavanja kapitalnih dela zato što ona po pravilu nisu profitabilna. Znači, potrebno je razmišljati, a mi o tome razmišljamo sa Službenim glasnikom, o mogućnosti osnivanja leksikografskog zavoda, koji bi finansirala država.

Da li ćete primeniti u praksi saznanja iz vaše doktorske teze "Kvantifikacija uticaja intelektualnog kapitala na konkurentnost"?

Primena znanja iz oblasti konkurentnosti je naravno moguća, ako je reč samo o takmičenju sa drugim izdavačima. Ali, s obzirom da je Zavod neravnopravan u odnosu na druge izdavače, imate otežavajuće okolnosti koje nisu tržišna kategorija, a jesu anarhija, korupcija, lako dobijanje licenci. Ne možete primeniti znanje šta da se radi u jednoj kompaniji ili preduzeću, a da imate potpuni haos i nered oko sebe. To ne stoji. Red je temelj svega, a postavlja se dobrom regulativom, jednakom za sve. Mora da se uvede red.

Šta očekuje Zavod narednih godina?

Očekujem da će Zavod, u uslovima koji će omogućiti da svi budu jednaki pred Zakonom i koji će se poštovati, biti lider na tržištu. Uzimajući u obzir i činjenicu da i konkurenti imaju određen broj dobrih izdanja, mislim da Zavod već sad ima najveći broj dobrih izdanja pa je konkurencija u kojoj se poštuju pravila, a takmičimo se u kvalitetu, za nas pravi izazov. Nastavićemo da unapređujemo naše udžbenike, i da se ponašamo odgovorno i prema učenicima i prema državi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net