Izbori 2012. >

Svi predsednički kandidati


1. Zoran Stanković, Ujedinjeni regioni Srbije

Biografija: Rođen 1954. u selu Tegovište u opštini Vladičin Han. Završio je Medicinski fakultet u Nišu. Potom je prekomandovan u Peć, gde je radio kao lekar i upravnik garnizonske ambulante do 1985. Imenovan je za načelnika VMA januara 2002. godine, a aprila 2005. je smenjen i penzionisan.

foto: tanjug

Tokom karijere tri puta je vanredno unapređen, poslednji put 2001. godine u čin general-majora.

Skupština Srbije i Crne Gore izabrala ga je 2005. za ministra odbrane, a na predlog URS-a prošle godine postao je ministar zdravlja.

Oženjen je, ima dve ćerke i dva unuka.

Nosilac je beogradske liste i kandidat za predsednika Republike Srbije.

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima. "Prihvatio sam da se kandidujem jer sam se uvek odazivao kada je otadžbina zvala. Tako sam navikao."

Program: Predstavio je program od šest tačaka po kome porodica mora da bude osnov države koja je decentralizovana i depolitizovana.

Program i poruka građanima sadržana je u dve reči: "Rad i red". Zalaže se za "sprovođenje zakona, uvođenje reda i sigurnosti za sve građane Srbije kako bi mogli dostojanstveno da žive od poštenog rada". Po Stankovićevim rečima, platforma decentralizacije "nije ništa drugo nego davanje šansi ljudima da ostanu u rodnom mestu, da se tamo zaposle i zasnuju porodice".


2. Vladan Glišić, Grupa građana Dveri

Biografija: Rođen je u Prištini 26. avgusta 1970. godine. Završio je Pravni fakultet i položio pravosudni ispit u Beogradu. Zamenik je javnog pravobranioca u Rakovici. Na sajtu Dveri sebe opisuje kao jednog "od poslednjih političkih zatvorenika i osuđenika u SFRJ": 1987. Državna bezbednost ga hapsi i zatvara zbog osnivanja i delovanja tajne omladinske antikomunističke organizacije.

Od 2003. je u rukovodstvu Dveri. Oženjen.

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima.

Program: Lični manifest predsedničkog kandidata Dveri je svetosavlje, koje razume kao "niz socijalnih mera koje preobražavaju naše društvo u porodičnu Srbiju i politika koju Dveri na osnovu toga zastupaju u svojim kampanjama, pa i u mojoj kampanji za predsednika Srbije". Taj svetosavski odnos prema današnjim izazovima po njegovom nije "ni klerikalizam, ni nacionalizam, već socijalni patriotizam koji je civilno ime za svetosavsku društvenu i političku akciju danas".


3. Boris Tadić, Izbor za bolji život

Biografija: Rođen je 1958. u Sarajevu. Diplomirao je socijalnu psihologiju u Beogradu. Član je DS-a od njenog osnivanja, a nakon ubistva Zorana Đinđića izabran je za predsednika stranke. U periodu od 2000. do 2003. bio je ministar telekomunikacija, nakon čega je bio ministar odbrane. Juna 2004. postao je predsednik Srbije, a na izborima 6. maja bori se za treći predsednički mandat.

foto: tanjug

Na izborima 2008. u prvom krugu osvojio je 1.457.030 glasova, odnosno 35,39 odsto. U drugom krugu je pobedio jer je dobio 2.304.467 glasova, odnosno 50,31 odsto.

Ženio se dva puta. Otac je dvoje dece.

Program: Javnosti je predstavio predsednički plan u pet tačaka, čiji je osnovni cilj stvaranje ekonomski razvijene Srbije koja će u roku od pet godina završiti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Ulaganje u obrazovanje je treća tačka Tadićevog plana, a rezultat bi trebalo da bude udvostručavanje broja visokoobrazovanih za pet godina. Četvrta tačka plana podrazumeva završetak borbe protiv organizovanog kriminala i sprovođenje sistemskih mera za iskorenjivanje korupcije. Peta tačka tiče se metoda rešavanja problema na Kosovu u saradnji s međunarodnom zajednicom.


4. Vojislav Koštunica, Demokratska stranka Srbije

Biografija: Rođen je 24. marta 1944. godine u Beogradu. Diplomirao je 1966. godine na Pravnom fakultetu, a doktorirao 1974. Od 1970. do 1974. bio je asistent na Pravnom fakultetu. S fakulteta je izbačen 1974. zbog podrške uhapšenom profesoru Mihailu Đuriću. Nakon isključenja sa fakulteta radio je u Institutu društvenih nauka i u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

foto: tanjug

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke. Odvojio se od nje 1992. i osnovao Demokratsku stranku Srbije, čiji je predsednik. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije od 1990. do 1997.

Kao kandidat Demokratske opozicije Srbije na izborima za predsednika Jugoslavije 2000. pobedio je Slobodana Miloševića, i bio predsednik SR Jugoslavije do marta 2003. godine.

Dva puta je učestvovao na izborima za predsednika Srbije, u septembru i decembru 2002, i oba puta osvajao najveći broj glasova, ali ti izbori nisu bili uspešni zbog nedovoljnog izlaska birača.

Posle izbora održanih u decembru 2003, postao je predsednik Vlade Srbije, a maja 2007. osvojio je i drugi mandat premijera Srbije. Posle vanrednih izbora 2008, njegova stranka je izgubila i prešla je u opoziciju.

Program: Centralna tema njegove kampanje je politička i vojna neutralnost. "Politička neutralnost je drugo ime za slobodu." Politička neutralnost je uslov da se zemlja bolje i brže razvija, sačuva svoju celovitost, kao i svoju nacionalnu i kulturnu samobitnost.

Kosovo postavlja kao pitanje svih pitanja, ističe Ustav koji je poslednja brana vlastima da ne načine veleizdaju i priznaju državnost Tačijevoj "NATO državi".


5. Zoran Dragišić, Pokret radnika i seljaka

Biografija: Rođen je 1967. godine u Beogradu. Završio je Fakultet civilne odbrane i Pravni fakultet u Beogradu. Doktorsku disertaciju "Pravno-politički status nacionalne bezbednosti" odbranio je na Pravnom fakultetu 2004.

foto: ivan šepić

Od 1994. radi na Fakultetu bezbednosti kao asistent-pripravnik na predmetu Politički sistem, a od 2004. je docent na predmetima Osnovi bezbednosti i Bezbednosni menadžment.

Oženjen je, otac jednog deteta.

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima.

Program: Ukoliko pobedi na izborima, kaže da će Savet za nacionalnu bezbednost "pretvoriti u pesnicu koja će slomiti organizovani kriminal". "Neću se ustručavati ako bude neophodno da upotrebim i vojsku u borbi protiv organizovanog kriminala", najavljuje. "Mi nemamo državu zato što je kriminal napravio i kupio sve organizacije u Srbiji koje sebe nazivaju političkim partijama." Zato je cilj njegovog Pokreta da vrati državu narodu "koju su mu kriminalci i političke partije oduzeli".


6. Jadranka Šešelj, Srpska radikalna stranka

Biografija: Rođena je 1960. u Podujevu u porodici Pavlović.

foto: tanjug

Do njenog polaska u školu Pavlovići su živeli u Prištini, odakle se sele u Beograd. Po završetku Šeste beogradske gimnazije, stekla je diplomu Više pedagoške škole. Bila je službenik u "Minelu" 12 godina.

Udala se za Vojislava Šešelja 1992. godine. Sa njim ima tri sina.

Predsednički kolegijum SRS-a prihvatio je predlog Aleksandra Martinovića da Jadranka Šešelj bude njihov kandidat za predsednika jer je "Srbiji potreban domaćin koji će o njoj brinuti i za nju se žrtvovati onako kako o svojoj porodici brine i za nju se žrtvuje Jadranka Šešelj".

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima.

Program: Tvrdi da se nikada neće odreći Kosova. Kaže da će prekinuti "ponižavajući odnos u koji je dovedena Srbija zbog politike da EU nema alternativu" i da će unaprediti veze sa Rusijom. "Preko kontrole zakona koje usvaja parlament, boriću se za poštovanje ljudskih prava – za obespravljene, siromašne, nezaposlene, za pravo svakoga da se obrazuje i radi, za očuvanje porodice", naglašava. "SRS je jedina stranka koja se zalaže za preraspodelu društvenog bogatstva sa tajkuna na siromašniji sloj građana", ističe ona.


7. Muamer Zukorlić, Grupa građana

Biografija: Rođen je 15. februara 1970. u selu Orlje u opštini Tutin. U Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, a postdiplomske studije u Libanu. Živi sa dve supruge, iako zakon zabranjuje bigamiju. Ima sedmoro dece.

foto: tanjug

Kada je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine, Muamer je izabran za muftiju. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. Reizabran je u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica muftije Muamera Zukorlića. Državni organi nisu priznali prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila većinu glasova. Nezadovoljan time, Zukorlić je poručivao: "Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće." BKZ je konstituisala Bošnjačko nacionalno veće koje je 25. jula 2010. usvojilo deklaraciju kojom se bošnjački narod proglašava konstitutivnim narodom u Srbiji.

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima. "Želim da preuzmem odgovornost, jer bi bilo veoma sebično i nekorektno s moje strane da, u situaciji u kojoj imate blede programe svih ostalih kandidata, imate kvalitetan program i sakrijete ga od javnosti."

Program: Zukorlić je pozvao građane Srbije da glasaju za njega, jer je, kako kaže, sposoban da obezbedi istorijsko pomirenje srpskog naroda s Albancima i Bošnjacima, kao i investicije iz muslimanskog sveta. "Okupimo se oko duhovnosti, da izgradimo Srbiju kao topao dom za sve, Srbiju poželjnu za komšije i dobrog sagovornika međunarodnim faktorima."


8. Danica Grujičić, Socijaldemokratski savez

foto: betaphoto

Biografija: Rođena je 1959. godine u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi, gde je upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirala sa prosečnom ocenom 9,60. Doktorirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od 2007. godine načelnik je Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Danica Grujičić je potpredsednice Socijaldemokratskog saveza.

Prvi put učestvuje na predsedničkim izborima. "Da su profesionalni političari radili kako treba, ne bih se ni kandidovala. Ovako, kucnuo je čas za nas nove ljude da promenimo i vlast i opoziciju, koji su od ove naše divne Srbije napravili Divlji zapad." Po njenom "cela Srbija može da izgleda kao jabuka iz sela Drugovac, mirisna, ukusna, poželjna za sve. Samo su potrebni pravi i sposobni ljudi da je vode."

Program: "Na čelu Srbije danas je potrebniji hirurg nego psiholog. Ona je teško oboleli bolesnik kojem je neophodna intenzivna terapija. Nudimo jasan i konkretan program za oporavak države. Nudimo zaokret u socijalnoj politici, brigu za malog čoveka, borićemo se za materinske penzije."


9. Ivica Dačić, Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija

Biografija: Rođen 1. januara 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je 1989. na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo.

foto: tanjug

Prvi je predsednik socijalista Beograda, a od 1992. do 2000. bio je portparol SPS-a. Za člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a izabran je 1992.

Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine SRJ i SCG bio je od 1992. do 2004.

Bio je i koministar informisanja u prelaznoj vladi 2000. i potpredsednik Vlade, ministar policije i prvi zamenik premijera u vladi Mirka Cvetkovića.

U januaru 2003. izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Tada je Slobodan Milošević zatražio iz Haga njegovo isključenje iz stranke. Za predsednika SPS-a izabran je 2006.

Oženjen je i ima dvoje dece.

Kandidovao se za predsednika Srbije prvi put 2004. i osvojio 125.952 glasa, odnosno 4,04 odsto.

Program: Kaže da je kandidat naroda i poručuje da je za jaku, uspravnu i ponosnu Srbiju, za principe socijalne jednakosti, Srbiju u kojoj se odluke ne mogu donositi bez socijalista. Srbija treba da uđe u Evropsku uniju koliko je to u njenom interesu, ali da joj "tamo nije mesto, ukoliko treba da se odrekne same sebe".

Dačić kaže da će, ukoliko postane predsednik Srbije, nastojati da Međunarodni monetarni fond što pre ode iz zemlje.

Podseća da je njegova koalicija jedina predala izbornu listu po danu, "jer je naša politika jasna kao dan. Na Đurđevdan 6. maja očekujem da olovka bude u rukama Svetog Đorđa koji će ubiti aždahu", izjavio je.


10. Čedomir Jovanović, Preokret

Biografija: Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Diplomirao na Akademiji dramskih umetnosti 1998. Trenutno pohađa magistarske studije na odseku za filmologiju.

Bio je jedan od vođa studentskih protesta 1996/’97. godine. Osnivač i predsednik Studentskog političkog kluba, koji se februara ‘98. gotovo kolektivno učlanio u Demokratsku stranku. Jovanović je tada postao član Predsedništva DS-a. Na izborima u septembru i decembru 2000. godine nalazio se na mestu šefa Izbornog štaba DS-a i Demokratske opozicije Srbije. Izabran je za poslanika u Skupštini Srbije 2000. Od januara 2001. do marta 2003. bio je na funkciji šefa Poslaničke grupe DOS.

Potpredsednik DS-a postaje u oktobru 2001. godine.

Bio je jedan od glavnih pregovarača prilikom hapšenja Slobodana Miloševića.

U Vladi Republike Srbije, formiranoj nakon ubistva Zorana Đinđića, postao je potpredsednik zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.

Od osnivanja LDP-a predsednik je stranke.

Godine 2008. kandidovao se za predsednika Srbije, bio je peti, sa 219.689, odnosno 5,34 odsto osvojenih glasova.

Oženjen je i otac četvorо dece.

Program: Po njemu, Preokret je više od partijske koalicije. "Počeli smo kampanju porukom ‘Istina’. Dosta je laganja. Nudimo građanima da se sami uključe, da ne zavise od stranačkih obećanja."

Poručuje da "glas za LDP znači glas za brz ulazak u NATO, povezivanje Srbije sa EU, transformaciju srpske ekonomije. Javni konkurs za direktore, departizacija javnih preduzeća, njihova profesionalizacija i privatizacija, revidiranje energetskog sporazuma sa Rusijom i uspostavljanje ravnopravnosti u vlasništvu, racionalnost umesto mitomanije, ukidanje državnih monopola."


11. Ištvan Pastor, Savez vojvođanskih Mađara

Biografija: Rođen je 20. avgusta 1956. godine u Novom Kneževcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1980. godine. Prvo zaposlenje mu je bilo u fabrici "Sigma" u Subotici. Od 1995. godine bavi se privatnim biznisom.

foto: tanjug

Jedan je od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara i njihov član od 1994. Od 1997. godine nalazi se u Predsedništvu stranke, a 2007. postaje predsednik SVM-a. Bio je poslanik u Skupštini Vojvodine od 1996. do 2004. godine, a poslanik u saveznom parlamentu od 1996. do 2000. Iste godine postaje i prvi direktor Fonda za razvoj Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine.

U oktobru 2004. godine postaje pokrajinski ministar za privatizaciju, preduzetništvo, mala i srednja preduzeća.

Predsednik je rvačkog kluba "Spartak" iz Subotice.

Ištvan Pastor je bio kandidat Mađarske koalicije na predsedničkim izborima 2008, kada je osvojio 93.039 odnosno, 2,26 odsto glasova.

Oženjen je i ima dva sina.

Program: Njegova stranka SVM se pre svega zalaže za decentralizaciju Srbije i autonomiju Vojvodine. SVM je za ulazak Srbije u NATO i smatra da evroatlantske integracije treba da budu prioritet.

Pastor tvrdi da "pitanje Vojvodine nije na zadovoljavajući način rešeno u Ustavu, ali mi se sigurno ne zalažemo za federalizaciju Srbije niti da Vojvodina bude republika. SVM se zalaže za jedinstvenu državu, u kojoj će Vojvodina uživati široku autonomiju. Tu mislimo na finansijsku samostalnost, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast".


12. Tomislav Nikolić, Srpska napredna stranka

Biografija: Rođen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Po zvanju je master ekonomista. Tehničku školu, građevinski smer, završio je u Kragujevcu, a diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Zaposlio se 1971. u Građevinskom preduzeću "Žegrap" i radio u više mesta u Srbiji, sve do 1978, kada se vratio u Kragujevac u firmu "22. decembar". Bio je i tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu.

foto: m. milenković

Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci, gde je izabran za potpredsednika. Na njegovu inicijativu, 23. februara 1991. došlo je do ujedinjenja te stranke i odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke pod nazivom Srpska radikalna stranka. Nikolić je izabran za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put oktobra 2006. godine. Na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci podneo je ostavku 6. septembra 2008. Mesec dana kasnije osnovao je Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008. izabran je za predsednika.

Tomislav Nikolić je jedini poslanik koji je biran u svaki saziv Skupštine Srbije od 1992. godine. Od Šešelja je dobio i titulu četničkog vojvode.

U martu 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije. Podneo je ostavku 14. juna 1999, kada je u Skupštini Srbije prihvaćena odluka o dolasku stranih trupa na Kosovo.

U maju 2007. godine izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali je posle pet dana smenjen.

Do sada se četiri puta kandidovao za predsednika Srbije, tri puta kao kandidat SRS-a i sada, za izbore 6. maja, kao kandidat SNS-a.

Učestvovao je na izborima za predsednika Jugoslavije 2000, osvojio je treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.

Na izborima 2008. u prvom krugu osvojio je 1.646.172, odnosno 39,99 odsto glasova. U drugom krugu je dobio 2.197.155, odnosno 47,97 odsto glasova.

Oženjen je, ima dva sina, unuku i tri unuka.

Program: Na pitanje zašto bi birači trebalo da glasaju za njega, Nikolić odgovara: "Zato što ću biti predsednik svih građana, a ne samo članova svoje stranke. Srbija treba novi plan. SNS ga ima i predstavio ga je građanima. Zalažemo se za novi zakon o javnim nabavkama, koji će uštedeti 500 miliona evra svake godine, osnovaćemo razvojnu banku, koja će subvencionisati privredu, želimo novi, pravedniji poreski sistem, obračunaćemo se s birokratijom i korupcijom, dovešćemo stručnjake kako bi Srbija iskoristila svoje potencijale. Želimo poštenu i uspešnu Srbiju, u kojoj će narod verovati svom predsedniku i svojoj vladi."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net