Petostruko ubistvo u okolini Skoplja

Tela pet osoba ubijenih iz vatrenog oružja pronađena su u četvrtak 12. aprila oko 22.30 uveče na obali veštačkog Železarskog jezera kod sela Smiljkovo u blizini Skoplja. Ubijeni su Aleksandar Naćovski, Cvetančo Acevski, Kire Tričkovski, i Filip Slavkovski, četvorica mladića između 18 do 20 godina, iz skopskih naselja Butel i Radišani, tri kilometara udaljenog od mesta ubistva. Peti ubijeni Borče Stefkovski, stariji čovek, pecaroš iz obližnjeg sela Creševo.

Stanovnici okolnih sela su izjavili da su negde oko 20 sati čuli pucnjavu. Jedan svedok je kazao da je čuo najmanje osam pojedinačnih hitaca. Na osnovu toga neki mediji zaključuju da su mladići koji su u četvrtak uveče oko 18.30 otišli na jezero da love ribu možda ubijani jedan po jedan. Nezvanične policijske informacije govore da su prvo ubijena četvorica mladića, a onda i Borče Stefkovski, sredovečan čovek koji se, kako izgleda, slučajno našao u blizini tog mesta. Neki veruju da je on likvidiran neželjeni svedok ubistva. Razmatra se i varijanta po kojoj su ubijeni mladići bili svedoci drugog krivičnog dela. Tela ubijenih pronašli su lokalni stanovnici, pecaroši, u četvrtak oko 22.30. Pojedini makedonski mediji prenose da su mladići bili „postrojeni pre nego što je pucano na njih“, kao i da se četiri od pet tela nalaze jedno pored drugog, a u blizini njih nađene su čaure, što ukazuje na to da je u pitanju bila likvidacija. Pronađene su tri vrste čaura, rekla je makedonska ministarka policije Gordana Jankulovska. Sva petorica ubijena hicima iz tri vrste oružja ispaljenim iz tri pravca, iz neposredne blizine . Ubistvo je po svoj prilici izvelo više osoba. Po jednoj medijskoj verziji tela žrtava su pronađena pored automobila čija vrata su bila otvorena, po drugoj, bila su poređana pored puta nedaleko od mesta likvidacije.

Kako javlja TV Makedonija, istraga na licu mesta ukazuje na to da tela ubijenih nisu bila premeštana, da su mladići bili streljani na licu mesta, da tragova koji ukazuju na prethodno teroriziranje žrtava na telima nema. TV Makedonija prenosi da su oskudni mikro tragovi ostavljeni na terenu, da je stoga teško otkriti identitet, ali da oskudni tragovi mogu da doprinesu da se odredi profil izvršilaca zločina. IZnosi se i pretpostavka da su ubistvo možda izvršili profesionalci. Predstoji analiza tragova vozila kako bi se zaključilo od kuda su došle ubice, gde su se zaustavile i na koju stranu su pobegle. U nedelju 15. aprila ministarka policije Gordana Jankulovska je saopštila da je policija pronašla automobil marke opel starijeg modela koji su koristili počinioci petostrukog ubistva. Zatražena je i pomoć susednih zemalja radi prikupljanja informacija o eventualnom bekstvu ubica u inostranstvo. Na građane je apelovale da eventualna saznanja korisna za istragu saopšte policiji.

Motiv ubistva se ne zna. Mreža BIRN prenosi da su neki od okupljenih rekli i da veruju da su makedonske mladiće ubili Albanci, što bi moglo da dovede do novih etničkih turbulencija. Meštani makedonskih sela Smiljkovci i Creševo blokirali su auto-put kod Skoplja protestujući zbog ubistava, a lokalno stanovništvo je blokiralo i put ka naselju Radišani odakle su četiri ubijena mladića. Oni traže da se što pre pronađe ubica. Policija ne propušta vozila.

Stanovnici sela Radišane, odakle su četvorica od petorice ubijenih, veruju da su počinioci ubistva Albanci, iako nije bilo indicija da su njihove pretpostavke tačne. Skopska Večer javlja da se u Radišanima okupio veliki broj meštana. Mladići s kapuljačama na glavama bacali su kamenice i pokušavaju da uđu u kuće Albanaca u mestu Butel. Oštećeno je pet vozila, a zapaljen je i jedan autobus. Albanski mediji u Makedoniji javljaju da je u selu Radišane oštećena kuća lokalnog Albanca. U noći između nedelje i ponedeljka policija je dežurala u okolini Radišana pokušavajući da spreči novu erupciju sukoba, ali je grupa Makedonaca uspela da zapali jednu kuću čiji su vlasnici Albanci.

Nekoliko stotina ljudi blokiralo je put kod albanskog sela Ljuboten. Makedonska policija, strahujući od izbijanja međunacionalnih incidenata, uputila je pojačanja u to selo. Specijalci pod punom opremom i bornim kolima pokušavali su da smire situaciju. Tokom dana uspevali su da spreče grupu mladih Makedonaca da upadnu u selo Ljuboten. Policija je pozvala 30 osoba na razgovor povodom ovih ubistava.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na uzdržanost. Formiralo je operativni štab sastavljen od najautoritativnijih ličnosti za rešavanje ovog slučaja koji je uzbudio makedonsku javnost.

Za ponedeljak je preko socijalnih mreža zakazano nekoliko skupova koncipiranih kao marš mira, od kojih jedan pred vladom Makedonije u Skoplju. Skopski list Kurir pisao je u ponedeljak pre podne da marš za mir prerasta u politički protest i da predstavlja sakupljanje političkih poena na pregolemom bolu i gnevu, osećanju svih u Makedoniji.

Tokom protesne šetnju među demontrantima su bili i pripadnici navijačkih grupa koji su pevali nacionalističke pesme i sukobljavali se s policijom. Ispred zgrade makedonske vlade demonstranti su u ponedeljak 16. aprila uzvikivali antialbanske parole a policija ih je sprečila da pređu Kameni most preko Vardara i dođu do Stare čaršije, do Bit pazara, gde su uglavnom albanske prodavnice. Nakon toga, oni su produžili prema zgradi parlamenta, a svoj revolt što nisu stigli tamo gde su želeli grupa je izrazila bacajući kamenice na policijske patrole i izloge. Posle molitvenog skupa u hramu Sveti Kliment Ohridski, grupa se razišla, ali su u ponedeljak uveče centrom Skoplja i dalje su patrolirala policijska vozila. Policijske snage su raspoređene i u Staroj skopskoj čaršiji i u blizini spomenika Skenderbega.

List «Utrinski vesnik» piše u utorak 17. aprila da se u međuvremenu oglasila i do sada nepoznata „Armija za oslobođenje okupiranih albanskih zemalja“ koja je preko portala Portalb na albanskom jeziku u saopštenju svog «generalštaba iz Mitrovice» uputila ultimatum Vladi Nikole Gruevskog da u roku od dve nedelje povuče svoje snage iz „okupiranih i koloniziranih albanskih zemalja» z potivši da će u suprotnom «početi oružani napadi na slavomakedonske policijske i vojni strukture». Vlada Gruevskog se u saopštenju naziva «prosrpskom», uz iznošenje optužbe da ona «širi antialbansku ideologiju i inscenira napade na nevine Albance», da je «blokirano više albanskih sela od strane Slavomakedonaca, a da niko od korumpiranih političara u etničkoj Albaniji ne reaguje, zato što su prodane duše i izdajnici otadžbine». Utrinski dnevnik piše da je ta organizacija u isto vreme uputila i ultimatum kosovskoj vladi da sredi stanje na severu Kosova, a i ultimatum grčkoj vladi da se «ne igra so statusom Čam Albanaca», odnosno albanske manjine u grčkom delu Epira. Skopski list tvrdi da to nije prvo saopštenje te organizacije, već da je u januaru bilo upućeno identično saopštenje grčkim vlastima, koje je tada naišlo na veliki odjek u grčkim medijima, koji su pisali da je reč o navodno dobro organizovanoj ekstremističkoj grupi, koju predvodi izvesni Huštrim iz Mitrovice.

Ministarka policije Gordana Jankuloska odbila je da komentariše to saopštenje dok se ne upozna s kredibilitetom izvora kao i sa sadržajem saopštenja i sa njegovim verodostojnošću.

Kako piše Nova Makedonija (u članku «Albanski ekstremisti „se lepe“ za makedonsku tragediju“), potom se javila samoproglašena republika Ilirida Nevzata Halilija s porukom da Makedonija treba da postane konfederacija, obzirom na to da je „tako bilo rešeno referendumom 1992. godine“, a konfederalne jedinice da se zovu Makedonija i Ilirida.

Sporadični međuetnički sukobi između Makedonaca i Albanaca izbili su u januaru 2012. godine, nakon protesta muslimana zbog navodne uvrede islama nakon čega je zapaljena jedna pravoslavna crkva crkva Sveti Nikola u selu Labuništa u blizini nacionalno mešovite Struge. Ubistvo dvojice Albanaca u Gostivaru od strane makedonskog policajca zbog svađe 28. februara dobilo je takođe etničke konotacije. Do 11. marta sukobi su zabeleženi u Skoplju u kojem je više osoba povređeno u napadima Albanaca na Makedonce, Tetovu i u Prilepu. U tim incidentima napadnuto je 40 a povređeno 38 osoba.

Nakon pojačanja policijskog prisustva na ulicama i protesta javnosti nemiri su se sredinom marta proredili i prestali.