NA ČEKANJU: Vojislav Šešelj / foto: betaphoto

Haški procesi >

Pravilo ne postoji i čuda su moguća

Tužilaštvo Haškog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji zatražilo je 28 godina kazne zatvorom za Vojislava Šešelja. Pre presude trebalo bi i da odbrana izloži svoju završnu reč, ali je ona zbog pogoršanog zdravstvenog stanja optuženog – odložena. "Vreme" je istraživalo kakav je dosadašnji odnos traženih i dobijenih kazni u haškim procesima

Završna reč odbrane Vojislava Šešelja, zakazana za 12. mart, odložena je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja predsednika Srpske radikalne stranke. Tmurnog 13. dana marta, dana kada ovaj tekst nastaje i kada nas deli samo jedna noć od zakazanog izlaganja poslednje Šešeljeve odbrane, nema naznaka da će se taj termin pomerati. Vjerica Radeta iz SRS-a rekla je za "Blic" da zdravstveno stanje predsednika njene stranke nije promenjeno od petka (detalje pročitajte u okviru), ali da on hoće da dâ završnu reč. "Njemu je to izuzetno važno, jer je to najvažniji deo suđenja i ne verujem da će ga odložiti. Nadamo se da će imati snage. Do sada nikada nije bilo odugovlačenja zbog njegovog zdravstvenog stanja", rekla je Radeta.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Matijas Markusen, na završnoj reči optužbe 7. marta, predložio je da se Vojislav Šešelj kazni sa 28 godina zatvora. Optužba ga tereti za ubistva, progone, deportacije, prisilna premeštanja, mučenja, razaranja imovine i verskih objekata u Vukovaru, Zvorniku, širem području Sarajeva, Mostaru, Nevesinju i vojvođanskom selu Hrtkovci i to u periodu od 1991. do 1993. godine.

Proces protiv predsednika Srpske radikalne stranke traje već devet godina.

Nakon Šešeljeve završne reči (za koju ima deset radnih sati), pretresno veće sudije Žan-Kloda Antonetija trebalo bi da donese presudu na koju se mogu žaliti i odbrana i optužba.

Što se tiče reakcija na tužiočev predlog, Boris Aleksić, pravni savetnik Vojislava Šešelja, rekao je da je zahtev tužilaštva od 28 godina zatvora sraman "jer je Šešelj tokom dokaznog postupka potpuno rasturio optužnicu. To je pokušaj da opravdaju pritvor koji traje deset godina, a traje toliko jer se protiv lidera SRS-a vodi politički postupak i jer je zadatak tribunala da što duže spreči njegov povratak na političku scenu Srbije."

Nemoguće je pogoditi koliku će Šešelj biti kažnjen. Ipak, uveliko prisutne kafanske opklade procenjuju da će to biti od 10 do 15 godina – da se zadovolji tužilaštvo, a i da sud "opere" deceniju koju je Šešelj već proveo u Sheveningenu. U nastavku teksta su koncizno predstavljena 33 završena postupka – koliku kaznu je tužilaštvo tražilo, a koliko je sud presudio. Pravilo ne postoji i čuda su moguća.

Komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) Stanislav Galić osuđen je 2006. godine na doživotnu robiju zbog kampanje artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo od 1992. do 1994. Prvobitno je Galić osuđen na 20 godina, ali je Žalbeno veće usvojilo primedbe Tužilaštva koje je tražilo maksimalnu kaznu.

Goran Jelisić, komandant logora "Luka" u blizini Brčkog, osuđen je na 40 godina za ratne zločine počinjene u Brčkom 1992. Tužilaštvo je, pišući žalbu, tražilo doživotnu kaznu i ponavljanje procesa. Tesnom većinom glasova (3:2) Žalbeno veće je odlučilo da kazna ostane ista.

Za Milomira Stakića, predsednika Skupštine opštine Prijedor i predsednika Opštinskog veća za narodnu odbranu, tužilaštvo je tražilo doživotnu kaznu zatvorom za zločine u ovoj opštini 1992. Dobio je 40 godina.

Milan Martić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine (RSK), kažnjen je sa 35 godina zatvora. Za zločine u Krajini i granatiranje Zagreba tužilaštvo je tražilo doživotni zatvor.

Pretresno veće Haškog suda 2001. godine proglasilo je bivšeg zapovednika Drinskog korpusa VRS Radislava Krstića krivim za zločin u Srebrenici jula 1995. Tužilaštvo je zahtevalo doživotnu, a Krstić je 2004, nakon žalbi, dobio 35 godina.

Radoslav Brđanin, bivši predsednik Kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), osuđen je na 30 godina zatvora za zločine u severozapadnoj Bosni. Tužilaštvo nije predlagalo visinu kazne, već samo da se Brđanin proglasi krivim "po svim tačkama optužnice".

Pretresno veće je 2007. godine osudilo Dragomira Miloševića, bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, na 33 godine. Nakon žalbenog postupka u kome je tužilaštvo tražilo doživotni zatvor za zločine u Sarajevu počinjene od avgusta 1994. do kraja 1995, Milošević je dobio 29 godina.

Dragoljub Kunarac, pripadnik snaga bosanskih Srba, osuđen je za silovanje Bošnjakinja u Foči između aprila 1992. i februara 1993. na 28 godina. Odbrana se žalila, ali je sud ostao pri prvoj presudi. Tužilaštvo je bilo zadovoljno.

Dario Kordić, političar u zajednici bosanskih Hrvata, proglašen je krivim za učestvovanje u vojnim operacijama i napad na selo Ahmiće aprila 1993. i kažnjen je sa 25 godina zatvora. Tužilaštvo je, bezuspešno, tražilo oštriju kaznu.

Momčilo Krajišnik, političar iz zajednice bosanskih Srba, osuđen je 2007. na 27 godina. Na to su se žalili i odbrana i tužilaštvo koje je zahtevalo doživotni zatvor. Godine 2009. donesena je pravosnažna presuda i Krajišnik je osuđen na 20 godina zatvora i to za deportacije, prisilno premeštanje i progone u Bosni i Hercegovini 1992.

Pukovnik bivše JNA Mile Mrkšić osuđen je na kaznu od 20 godina zatvora za zločin na Ovčari 20. novembra 1991. Major Veselin Šljivančanin je dobio pet godina. Za obojicu je tužilaštvo tražilo najmanje trideset godina kazne.

Duško Tadić, bivši čuvar u logorima "Omarska" i "Trnopolje" i član srpskih paravojnih snaga, osuđen je 1997. na 20 godina zatvora. Tužilaštvo je nakon toga tražilo da se kazna poveća na 35, ali je ona uvećana na 25 godina. Nakon toga se odbrana žalila pa je konačno, 2000. godine, presuđeno da Tadić odleži 20 godina.

Za silovanja i seksualna porobljavanja bošnjačkih žena u Foči 1992. i 1993, tužilaštvo je tražilo da se Dragoljub Kunarac, komandant specijalne izviđačke jedinice srpske vojske, kazni sa 35 godina, Radomir Kovač, zamenik komandira vojne policije sa 30, a trećeoptuženi Zoran Vuković sa 15 godina. Dobili su 28, 20 i 12 godina zatvora.

Tužilaštvo je za zločin u Srebrenici iz 1995. tražilo da se Momir Nikolić, bivši kapetan prve klase VRS, kazni sa od 15 do 20 godina zatvora. Zbog priznanja zločina i nagodbe, odbrana je tražila ne više od 10 godina. Dobio je 27. Međutim, 2006. kazna je smanjena na 20 godina zatvora.

Mladen Naletić, bivši zapovednik Kažnjeničke bojne (KB) HVO, i Vinko Martinović, zapovednik jedne od jedinica KB, optuženi su na 20 i 18 godina za progone Bošnjaka u Mostaru i okolini 1993. Tužilaštvo je tražilo 35 i 25.

Ljubomir Borovčanin, komandant združenih snaga MUP-a Republike Srpske, za zločine u Srebrnici kažnjen je sa 17 godina zatvora. Tužilaštvo je zahtevalo da se Borovčanin kazni doživotnim zatvorom.

Za saučesništvo u srebreničkom genocidu u julu 1995. bivši komandant Bratunačke brigade VRS Vidoje Blagojević osuđen je na 18 godina zatvora. Dragan Jokić, bivši načelnik inženjerije Zvorničke brigade VRS, dobio je devet godina. Tužilaštvo je za Blagojevića tražilo više od 32, a za Jokića između 15 i 20 godina zatvora.

Darko Mrđa, bivši pripadnik interventnog voda prijedorske policije, osuđen je na 17 godina zatvora zbog učešća u masakru koji je 1992. izvršen na planini Vlašić u srednjoj Bosni. Tužilaštvo je tražilo od 15 do 20 godina.

Kazna Mitru Vasiljeviću, bivšem pripadniku Belih orlova, smanjena je sa 20 na 15 godina zatvora nakon što je Žalbeno veće zaključilo da je njegova uloga u streljanju sedam Bošnjaka kod Višegrada bila manja nego što se navodilo u prvostepenoj presudi. Tužilaštvo je tražilo doživotnu kaznu.

Zbog silovanja i mučenja bošnjačkih žena u Foči 1992, Dragan Zelenović, bivši srpski policajac iz BiH, osuđen je na 15 godina zatvora. Tužilaštvo je zaključilo da je kazna adekvatna.

Nakon što je priznao krivicu za progon nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj 1991, Milanu Babiću, bivšem predsedniku RSK, presuđeno je 13 godina zatvora. Tužilaštvo je tražilo 15.

Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, osuđena je na 11 godina zatvora za progon bosanskih muslimana i Hrvata na političkim, rasnim i verskim osnovama tokom rata u BiH. Tužilaštvo je zatražilo kaznu između 15 i 25 godina zatvora.

Stevan Todorović, bivši šef policije Bosanskog Šamca, osuđen je na 10 godina zatvora zbog progona nesrpskog stanovništva u području Bosanskog Šamca i Odžaka. Tužilaštvo je tražilo 12 godina kazne.

Za generala Hrvatskog vijeća obrane Tihomira Blaškića, optuženog za zločine koje su snage HVO-a pod njegovom komandom tokom 1993. izvršile nad muslimanskim stanovništvom srednje Bosne, tužilaštvo je tražilo doživotnu kaznu zatvora. Dobio je 45, a nakon razmatranja žalbi – devet godina.

Tužitelji su tražili da bivši stražar u logoru "Keraterm" Predrag Banović, optužen za ratne zločine nad Bošnjacima u Prijedoru i okolini, bude osuđen na osam godina zatvora. Tako je i bilo.

Bivšem generalu JNA Pavlu Strugaru, optuženom za granatiranje Dubrovnika decembra 1991. tužilaštvo je predložilo kaznu u trajanju od 13 do 15 godina zatvora. Dobio je osam, a nakon žalbi sedam i po.

Admiral Miodrag Jokić osuđen je na sedam godina zatvora zbog granatiranja dubrovačkog Starog grada 1991. Optužba je tražila deset godina kazne.

Rasim Delić, bivši komandant Glavnog štaba Armije BiH, osuđen je na tri godine zatvora jer nije sprečio ili kaznio okrutno postupanje mudžahedina nad zarobljenim srpskim vojnicima u selu Livade i logoru "Kamenica" kraj Zavidovića, u julu i avgustu 1995. Tužilaštvo je tražilo sedam godina.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Druga haška statistika

Do sada je međunarodni sud optužio 161 osobu. Postupak je okončan protiv 126 optuženih. U 13 slučajeva je doneta oslobađajuća presuda, osuđena su 64 optužena, a 13 predmeta je prosleđeno nacionalnim sudovima na osnovu pravila 11bis. U toku su postupci protiv 35 optuženih među kojima je i slučaj Vojislava Šešelja.


Osobe protiv kojih su optužnice povučene:

Mirko Babić, Nenad Banović, Zdravko Govedarica, Momčilo Gruban, Marinko Katava, Dragan Kondić, Predrag Kostić, Goran Lajić, Zoran Marinić, Agim Murtezi, Nedeljko Paspalj, Milan Pavlić, Milutin Popović, Draženko Predojević, Ivan Šantić, Dragomir Šaponja, Željko Savić, Pero Skopljak, Nedjeljko Timarac, Milan Zec.


Osobe protiv kojih su optužnice povučene nakon početka postupka:

Marinko Katava, Ivan Šantić, Pero Skopljak, Nenad Banović, Agim Murtezi


Umrli pre prebacivanja u Međunarodni sud:

Stipo Alilović, Janko Bobetko, Goran Borovnica, Simo Drljača, Dragan Gagović, Janko Janjić, Nikica Janjić, Slobodan Miljković, Željko Ražnatović, Vlajko Stojiljković.


Nakon prebacivanja u Međunarodni sud umrli su:

Mehmed Alagić, Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Momir Talić.


Umrli tokom izdržavanja kazne:

Milan Babić (osuđen na 13 godina) i Miroslav Deronjić (osuđen na 10 godina zatvora).


Oslobođeni:

Ljube Boškoski, Ivan Čermak, Zejnil Delalić, Sefer Halilović, Zoran Kupreškić, Mirjan Kupreškić, Vlatko Kupreškić, Fatmir Limaj, Milan Milutinović, Isak Musliju, Naser Orić, Dragan Papić, Miroslav Radić.

(Izvor: http://www2.icty.org/action/cases/4, na dan 13. marta 2012.)

Zdravstveno stanje

Vojislav Šešelj je u petak 9. marta prebačen iz Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u "jednu civilnu zdravstvenu ustanovu", kako je rekla portparolka Haškog suda Nerma Jelačić.

Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, Dejan Mirović je rekao da je u pitanju "ponovni srčani napad" i da je Šešelj opet operisan zbog kvara defibrilatora, elektronskog uređaja koji mu je ugrađen 6. januara. Lekari kažu da aparat sada dobro radi. Međutim, kako SRS saopštava, predsednik Srpske radikalne stranke se i dalje oseća loše i ne primećuje nikakvo poboljšanje.

Dva dana pre zakazane završne reči Šešeljeve odbrane, Pretresno veće sudije Antonetija je naložilo da se imenuje tročlani ekspertski tim koji će pregledati optuženog i u roku od najviše mesec dana podneti izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju.

Nakon najnovijih zdravstvenih komplikacija, na internet sajtu Srpske radikalne stranke je saopšteno da je "očigledno da će Tribunal nastaviti da ugrožava Šešeljev život jer nema izlaznu strategiju za okončanje ovog političkog procesa" i zatraženo je od zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se pod hitno spreči ubistvo Vojislava Šešelja.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net