Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group / foto: a. anđić

Intervju – Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group >

Kapital ne dolazi preko noći

"Bez jake ekonomije nema jake politike, i obrnuto. Ali nema ni jake ekonomije bez jake informatike. To je danas činjenica"

Uprkos krizi koja muči i svetsku IT industriju, za ComTrade ova godina počela je izuzetno uspešno. Sa američkom kompanijom Bally Technologies potpisali su 21. novembra višemilionski ugovor, koji je objavljen 23. januara u Londonu na sajmu ICE Totally Gaming Show 2012. Ovaj posao predviđa angažovanje ComTradeovih razvojnih stručnjaka kako bi se igre za klasične slot aparate "preselile" i u on-line okruženje. Bally je vodeća svetska kompanija u oblasti naprednih uređaja i sistema za igre na sreću, čija berzanska vrednost iznosi 1,82 milijarde dolara. Takođe, 9. februara, ComTrade je proglašen za najbolju IT kompaniju na prostoru Istočne Evrope na četvrtoj tradicionalnoj godišnjoj dodeli nagrada DISTREE- EMEA (za najbolje IT kompanije Evrope, Bliskog istoka i Afrike). Ova nagrada predstavlja važno profesionalno priznanje, jer na događaju u Monte Karlu učestvuju najbolje svetske IT kompanije, a žiri je sastavljen od predstavnika 80 najvećih vendora kao što su HP, Intel i Microsoft. "Kriza je nastupila 2008. godine i za godinu dana zahvatila ceo svet. Otada do danas, srpsko i regionalno IT tržište je konstantno u padu od oko 45 odsto, u odnosu na 2008. godinu. Sa druge strane, ComTrade je uspeo da izjednači poslovni rezultat u 2011. sa onim iz 2008, što znači da smo kao kompanija mnogo brže rasli u uslovima krize nego tržište koje je u padu. To smo uspeli prvenstveno zato što smo uveli neke nove programe, a najveća zasluga pripada tome što smo proširili poslove na zemlje Evrope i Amerike, gde nam tržište raste. Ugovor sa kompanijom Bally Technologies koja je kupila našu licencu je zaista veliko priznanje, jer su oni svetski lider u gejming industriji. Izabrali su ComTrade i pored velike konkurencije koja dolazi iz američkih, kineskih i indijskih kompanija", kaže u razgovoru za "Vreme" Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group.

"VREME": Kazali ste da u Istočnoj Evropi nemate ozbiljnu konkurenciju.

VESELIN JEVROSIMOVIĆ: U ovome što radimo nemamo, a u nekim stvarima smo čak i lideri u svetu, kao što je razvoj softvera za velike storage sisteme i za on- line igre na sreću koje ne može svako da licencira. To je jedan on najviših standarda u softverskoj industriji koji kompanija može da postigne. Mi smo jedna od retkih kompanija u Istočnoj Evropi i među par u Zapadnoj, koje imaju tu licencu. Trenutno imamo dozvolu u preko 40 zemalja, uključujući i zemlje Beneluksa, gde možemo da prodajemo naša softverska rešenja. Malo ko zna da se 70 odsto našeg poslovanja i prihoda odvija u inostranstvu, a samo 30 odsto u Srbiji i regionu.

Ovim poslom počeo sam da se bavim sa dvadeset godina u Americi, kada sam sa trojicom poslovnih partnera osnovao firmu. Kasnije smo nas dvojica prešli u Nemačku, gde smo pozicionirali kompaniju koja je bila druga u svetu u trgovini kompjuterskom opremom. Bili smo na berzi i imali promet od 12,5 milijardi dolara. Kada sam 1995. prodao akcije, vratio sam se u Srbiju, a mojim dolaskom ComTrade je počeo naglo da se razvija. Sa stečenim iskustvom bilo je prirodno da firmu u startu okrenem ka inostranim tržištima. Prva smo IT kompanija koja je 1997. počela da radi u Bosni, a prvi smo ušli i na tržišta Hrvatske, Albanije i Slovenije. Smatram da privatne firme nisu nacionalne reprezentacije, već interes kapitala i vlasnika, koji bira gde će da uloži i uveća svoja sredstva. Naš interes je bio širenje u regiji, pa onda van regije što smo i uspeli. Trenutno smo najveća regionalna IT kompanija u hardveru, a što se tiče softvera zahvatili smo i deo tržišta gde smo i svetski lideri. Završavamo i nov poslovni objekat od preko 10.000 kvadrata u centru Ljubljane, koji će u junu biti otvoren.

Da li ste na početku karijere imali intuiciju da je IT posao budućnosti?

Kada sam ulazio u trgovinu računarima, o kompjuterima nisam znao ništa, ali su me oduvek fascinirali i voleo sam da ih popravljam i sklapam. Prvi put sam došao u susret sa PC tržištem u Americi, što se poklopilo sa PC revolucijom. Kada je u Americi počela masovna potražnja za PC računarima, tržište je eksplodiralo. Počeli smo tako što je svako od nas četvorice uložio po 2000 dolara i polako smo razvijali posao. Tamo sam naučio da kapital ne dolazi preko noći, već samo upornim radom i trudom.

Za uspeh u IT industriji potrebno je da imate četiri osobine: upornost, znanje, talenat i, što je najvažnije – viziju. U IT-ju stvari se dešavaju brzo, promene su svakodnevne i u toj "šumi" tehnike treba prepoznati pravi put kojim ćete voditi kompaniju narednih deset godina. Važno je da ne "svaštarite", jer je oblast toliko široka da ne možete sve podjednako kvalitetno da radite. Zato se ComTrade usmerio na distribuciju i razvijanje softvera. U distribuciji imamo 400 zaposlenih, a u softveru preko 1200 inženjera, i okupili smo u tom razvojnom segmentu "creme de la creme". Zato nije slučajno što iz naše kuće izlaze samo kvalitetna softverska rešenja. Nedavno su naši inženjeri jedini u svetu uspeli da naprave most pomoću kojeg se povezuju softverska rešenja Citrixa i Microsofta. Vrlo smo inovativni i jedini sa tim rešenjem kao mostom za komunikaciju. Zapadni svet ne zanima odakle dolazite, već ono što možete da uradite i šta imate kao proizvod. ComTrade je ambasador srpske i regionalne IT industrije u svetu, i nastupamo sa našim rešenjima kao kompanija iz Srbije. ComTrade još nije imao nijedno promašeno IT rešenje, a zna se da se 70 odsto softvera u svetu baci. Nemamo nijednu negativnu referencu iza nas. Zato sam ponosan što smo uspeli da napravimo ovakav trust mozgova.

Planirali ste 2008. izlazak na Londonsku berzu. Da li je to još u planu?

Tada smo bili na korak do izlaska na berzu, međutim, nepovoljna svetska ekonomska situacija nas je prekinula, pa smo odlučili da to na nekih pet godina odložimo i pokušamo ponovo. Sada ponovo razmišljamo u tom smeru. ComTrade ima vrlo jak bord direktora koji bez problema mogu kompaniju da izvedu na strana tržišta akcija. Od 2008. UniCredit Grupa je naš partner sa vlasničkim udelom od 21 odsto. Na ovom "brodu" itekako je značajno za uspeh i rast imati jakog finansijskog partnera kao što je UniCredit, pa smo zajedno sa njima uspeli da prebrodimo posledice krize.

Kako ocenjujete odnos države prema IT industriji?

Nisam od onih koji će da kritikuje državu niti imam običaj da za neuspeh krivim nekog drugog. Vrlo je jednostavno. Ako vam poslovno okruženje nije naklonjeno, možete da zatvorite kompaniju i odete tamo gde su uslovi bolji. Sa druge strane, smatram da Srbija ima veliki potencijal, ali da to još ne znamo da iskoristimo. To je, prvo, potencijal u ljudskom kadru, a drugo da i pored velike tehnološke zaostalosti mi imamo izuzetno veliki tehnološki potencijal. Takođe, srpsko tržište je najveće u regionu.

U Srbiji su uvedene neke olakšice: smanjena je stopa PDV-a na kompjutere i carine, što je doprinelo da IT tržište do izbijanja svetske recesije raste 20 odsto godišnje. Međutim, za vreme ove krize izgubljen je fokus na IT investicije, i mislim da je to velika greška. Država se nije okrenula informacionoj ekonomiji kao sredstvu u kome će videti veliku šansu za izlaz iz krize, jer nije postojala kritična masa onih koji su bili spremni da izbave ovu zemlju iz krize uvođenjem IT tehnologija. Postoji jedan vrlo značajan proračun. Ako svake godine uložite pet odsto više u rast informatike, to donosi državi rast BDP-a od jedan odsto. Za državu to nisu značajna ulaganja, ali su veliki podsticaj za ekonomiju. Činjenica je da je pristup evropskim fondovima prvo uslovljen ulaganjima u IT. Ako ne omogućite sistem nadzora, kontrole, dobijanja podatka i statistike, onda ne možete ni da adekvatno upravljate privredom. Brzina donošenja odluka uz pomoć IT-ja i sagledavanja skeniranog stanja privrede itekako je bitna za budućnost ove države i privrede uopšte. Bez jake ekonomije nema jake politike, i obrnuto. Ali nema ni jake ekonomije bez jake informatike. To je danas činjenica. Ova kriza je za velike zemlje problem, ali male zemlje mogu da nađu svoj izlaz. Mogu da iz ovakvih situacija izvuku korist tako što će da privuku strane investitore raznim olakšicama, smanjenjima poreza i kvalitetom radne snage. To je nešto što smo mi trebali da iskoristimo. Država nije kriva što se desila kriza, ali nije ni prepoznala pravi fokus. Loše je što smo izgubili šansu da budemo regionalni centar, koji je sada u Hrvatskoj. Nadam se da će se to polako promeniti. Ako zanemarimo informatiku, ako me pitate kako se Vlada snašla u krizi, mogu da ih ocenim, na skali od 1 do 5, sa 4 plus.

Od 2009. ste članica Svetskog ekonomskog foruma.

Svetski ekonomski forum je prepoznao ComTrade kao jednu od 300 najbrže rastućih kompanija u svetu. To nam je najveće priznanje i poznato je da se od njih poziv teško dobija. Mi se nalazimo u toj grupi. Oni su prepoznali kvalitet naših softverskih rešenja i tamo smo zbog tehnologije koju razvijamo.


 

»Vreme uspeha!«

Redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu.
Uređuje Ana Radić.

Podlistak u PDF-u


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

foto: a. anđić

Digitalna i ekološka vizija

Koji su najveći planovi ComTradea u narednom periodu?

Smatram da naša zemlja može vrlo lako da prevaziđe tehnološki jaz, samo je potrebna volja. Tako što ćemo veliki deo onoga gde smo zaostali da preskočimo, i da se okrenemo novim tehnologijama i mnogo više cenimo domaću pamet. Samo kada pogledate koliko se softvera uvozi, tragedija je koliki je to odliv deviza. Sve što se uvozi može da se napravi ovde, pritom da se ista rešenja izvoze po celom svetu. Mi smo se dosta okrenuli razvoju softvera za zelene tehnologije i završavamo veoma dobro rešenje za koje su mnoge zemlje već zainteresovane. Ideja je da uz svaki PC koji prodamo školama, fakultetima i obrazovnim ustanovama ponudimo i licenciran softver o štednji energije. Radimo i na softveru za daljinsko upravljanje solarnim farmama, s obzirom da se solarna energija sve više koristi u svetu. Završavamo i projekat koji se zove "Digitalni Beograd" i imamo viziju da Beograd bude pretvoren u digitalni grad. Živimo u digitalno vreme i problem je što deca razmišljaju digitalno, a mi još uvek analogno. Svakom građaninu treba omogućiti što lakši pristup internetu. Društvene mreže su postale svakodnevica, privatno polako prelazi u poslovno, što dokazuje i sve češća upotreba ovih mreža prilikom trgovine, oglašavanja i izbornih kampanja.

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net