Portret savremenika – Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka >

Otac treće države

Osnivač Fejsbuka; 27 godina; do bogatstva došao samostalno; živi u Palo Altu, Kalifornija; državljanin SAD; ispisan sa Harvarda; neoženjen

Tokom zimskog raspusta 2004. godine, mlađani student Harvarda posetio je Silicijumsku dolinu. Doleteo je avionom, a onda se taksijem provozao kroz bogati kraj u kom žive i rade kompjuteraši, zadivljeno posmatrajući privatne vile i kompanijske zgrade. Kada je stigao do sedišta Jahua, pomislio je kako bi možda jednog dana i on mogao da osnuje kompaniju.

U tom trenutku Mark Zakerberg je imao 19 godina i nije bio ni blizu bogataša. Važio je za računarskog zaluđenika, ali nije bio od onih koji u tome preteruju. Otprilike mesec dana kasnije sasvim slučajno i spontano napravio je Fejsbuk.

Od tada je prošlo još osam godina. Na Harvardu nije napredovao – ispisao se. Još nosi farmerke i istu izlizanu majicu sa natpisom "haker", samo što je u međuvremenu postao planetarni "selebriti" i jedan od svetskih bogataša. Časopis "Forbs" o njemu navodi sledeće podatke: osnivač Fejsbuka; 27 godina; do bogatstva došao samostalno; živi u Palo Altu, Kalifornija; državljanin SAD; ispisan sa Harvarda; neoženjen.

"Forbs" procenjuje da je "težak" 17,5 milijardi dolara i smatra ga devetom najmoćnijom osobom i 52. na listi svetskih milijardera.

Neki kažu da je kreten, zaluđenik, lopov i lažov, drugi smatraju da je pametan, vredan, pošten i dive mu se do iznemoglosti. "Ono što CIA nije uspevala da uradi tokom 60 godina, Zak je uspeo za sedam: saznao je šta 800 miliona ljudi – više od 10 odsto svetske populacije – misli, čita i sluša, i plus, koga znaju, šta im se dopada i gde žive, putuju, glasaju, kupuju, u šta veruju", pojašnjava "Forbs" zašto je Zakerberg tako moćan. "Američki korisnik provede više vremena na Fejsbuku – prosečno 6,3 sata mesečno – nego na bilo kom drugom sajtu. Nesvršeni student sa Harvarda sada stvara sopstveni monetarni sistem – Fejsbuk novac, kako bi olakšao transakcije i sticanje profita. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 17,5 milijardi dolara i 14. je po bogatstvu u Americi", dodaje "Forbs".

JOŠ PARA: Osam godina nakon te vožnje taksijem po brdašcima oko San Franciska, Fejsbuk je objavio da izlazi na berzu. To je bio povod za mnoge razgovore i procene o vrednosti i budućnosti ove kompanije, ali i o njenoj svrsi i načinu rada i zarade. U preliminarnoj javnoj ponudi deonica, Fejsbuk želi da prikupi oko pet milijardi dolara, kako bi se taj novac uložio u razvoj kompanije. Zauzvrat, ulagači će postati vlasnici delića Fejsbuka, doduše – bez upravljačke moći.

O vrednosti deonica za sada se spekuliše, pa ni vrednost kompanije ne može biti preciznije procenjena. Međutim, u javnosti se uglavnom barata sa brojkom od oko 100 milijardi dolara.

Obimna dokumentacija (formular S-1), koju je Fejsbuk podneo Komisiji za bezbednost i razmenu nakon odluke da izađe na berzu, otkrila je brojne detalje o kompaniji. Na primer, tamo stoji da, izuzev u Aziji, ovu društvenu mrežu koristi polovina svetskih internet korisnika – oko 845 miliona ljudi. To je, zapravo, broj ljudi koji se bar jednom mesečno ulogovao svojim nalogom na Fejsbuk. Onih koji to rade na dnevnom nivou ima oko 483 miliona. Preko mobilnog telefona pristupa mu 425 miliona ljudi, a sve tri kategorije – broj redovnih, ređih i mobilnih posetilaca – ostvaruju veliki rast. Ubedljivo najpopularniji je u Kanadi, gde ga koristi svaki treći stanovnik, dok je u Aziji vrlo slabo korišćen – u Kini gotovo nikako.

Kada bi korisnici Fejsbuka napravili državu, ona bi – posle Kine i Indije – bila treća najmnogoljudnija u svetu.

"Na svetu živi više od dve milijarde korisnika interneta i mi nameravamo sve da ih povežemo", piše u ovom dokumentu i dodaje se da u nekim zemljama, kao što su Čile, Turska i Venecuela, Fejsbuk koristi više od 80 odsto korisnika interneta, u SAD i Velikoj Britaniji oko 60 odsto, u Brazilu, Indiji i Nemačkoj 20-30 odsto, dok ga u Japanu, Rusiji i Južnoj Koreji koristi manje od 15 odsto korisnika interneta.

Ovde treba uzeti u obzir da je, na primer, u Kanadi procenat korisnika interneta daleko veći nego, u opet na primer, Turskoj ili Indiji, tako da se ovde više govori o popularnosti, a manje o broju korisnika.

Srbija je negde u zlatnoj sredini – procenjuje se da Fejsbuk nalog ima oko tri miliona građana Srbije, mada znatno manji broj ljudi Fejsbuk posećuje redovno.

BUDUĆI PLANOVI: Zašto je Fejsbuk odlučio da izađe na berzu? To je prirodna evolucija svake veće kompanije, ali osim toga, Fejsbuk ima velike planove za budućnost, za čije ostvarenje su potrebna ulaganja: oni žele da razvijaju nove usluge kako bi povećali relevantnost informacija koje se dele na Fejsbuku, da povećaju broj Fejsbuk aplikacija i da bolje integrišu Fejsbuk sa drugim sajtovima. Žele i da se više posvete razvoju Fejsbuka na mobilnim platformama koje su – Fejsbuku je vrlo jasno – budućnost društvenih mreža.

Glavni problem koji ovde muči kompaniju jeste što ne zarađuju na korisnicima koji pristupaju preko mobilnih uređaja – pametnih telefona i tableta – jer tu nisu integrisani oglasi. Naime, Fejsbuk živi od reklama – onih kućica sa desne strane u kojima se reklamiraju stvari koje – kakva slučajnost! – vi baš volite. To su strogo targetirani i lokalizovani oglasi, posebno u razvijenijim zemljama gde postoji veliki broj oglašivača. Način na koji Fejsbuk zarađuje milijarde lepo je objasnio analitičar Brus Šnajer kada je rekao: "Grešite ako mislite da ste vi Fejsbukova mušterija – vi ste proizvod."

Evo primera: prodavnica iz San Franciska koja trguje opremom za mlade – venčanicama, ukrasima za kosu, nakitom i slično, reklamiraće se samo kod korisnika Fejsbuka ženskog pola koje su navele u podacima da žive u San Francisku i okolini, a za svoj "status veze" odabrale su "verena". Ovako precizno mikrotargetiranje retko koji sajt može da postigne – valjda je iz tog razloga kompanija u 2011. godini prihodovala 3,7 milijardi dolara.

UNUTAR FEJSBUKA: Sedište Fejsbuka, mada se nalazi u Palo Altu, Kalifornija, u srcu Silicijumske doline, nije nalik većini "fensi" kompjuteraških i internet kompanija iz komšiluka, kao na primer Gugl ili Epl. Nedavno se preselila u novi kampus površine 23 hektara, bivše sedište još jedne IT kompanije – San Mikrostems, koju je pre dve godine kupio Orakl.

Nalik prethodnom sedištu Fejsbuka, ni ovde nema kancelarija "sa pogledom", skupog nameštaja, niti – neki bi rekli da je reč o koincidenciji – mnogo privatnosti. Svi, uključujući i Zakerberga, rade u istoj prostoriji za stolovima i računarima poređanim jedan do drugog i pretrpanim papirima, igračkama, kablovima i kafama. Razmenjuju poglede iznad monitora i po potrebi se dovikuju. Takođe, nimalo nalik Guglu, Majkrosoftu ili Eplu koji propagiraju zdrav život, kvalitetnu hranu i obaveznu rekreaciju, ovde se po ćoškovima pre mogu videti litre i litre alkohola, koka-kole i čipsa nego musli od celog zrna.

Van glavne radne zone je puno mesta za opuštanje: udaranje po bubnjevima, igranje kompjuterskih igrica, rizika i drugih društvenih igara, čitanje knjiga… Sve to zapakovano je u naizgled sasvim prosečnu okolinu: podovi su izgrebani, nameštaj je dobro iskorišćen, a prostor više izgleda kao da tu neko živi, što i nije daleko od istine… Ovde radi oko 2000 ljudi, pretežno dvadesetogodišnjaka. Oni su pametni, vredni, kreativni i poslovni – uspeli su ni iz ničega da naprave imperiju vrednu 100 milijardi dolara.

SREĆA PRATI HRABRE: Kada u retkim intervjuima govori o Fejsbuku, Zakerberg obavezno ističe ulogu te društvene mreže u povezivanju ljudi, i napominje kako za njega to nije kompanija, već sredstvo kojim se gradi zajednica. Glavni posao poslednjih godina za ljude u Fejsbuku bio je kreiranje osećaja sigurnosti za korisnike i uvođenje mnoštva opcija koje nam obezbeđuju privatnost – ukoliko nam je do nje stalo.

To je ujedno i najveća kontroverza koja prati Fejsbuk: to je organizacija sa ubedljivo najviše privatnih podataka. Da li ih možda deli sa nekim? Koliko su bezbedni? Hoće li ih možda jednom nekako prodati?

Zakerberg često govori i o ulozi Fejsbuka u transformaciji medija: "Mnogo pre ću da pročitam članak ako neki od mojih prijatelja čije mišljenje poštujem kaže da je dobar. Takođe, svako ko ima Fejsbuk sada ima i glas. Može da postavi status ili link ka nekom sadržaju za koji smatra da njegovi prijatelji treba da pročitaju..." Ovo o čemu Zakenberg govori ima veze i sa konceptom koji ističe od početka: dobre stvari se brzo šire. Na njoj je zasnovan i Fejsbuk koji je i sam narastao zahvaljujući istom principu, ali važi i za dobre medije, članke, blogove, fotografije, kompanije, pesme, filmove... Sve što može da se podeli na internetu. To pomaže čoveku da napravi bolji izbor, kaže Mark.

Na njegovom Fejsbuk profilu, koji prati oko 1,4 miliona ljudi, mnogo toga je javno i vidljivo običnim Fejsbuk korisnicima, ali malo govori o tome ko je Mark Zakerberg, čovek koji je osmislio i izgradio Fejsbuk. On govori mandarinski kineski, obožava svoje belo čupavo kuče, čije slike povremeno postavlja na Fejsbuk. Tu su i neke slike drugara i druženja, i par fotografija iz medija. Na Harvardu je studirao kompjuterske nauke i psihologiju. U njegovoj istoriji piše da je čitave 2009. godine nosio kravatu jer je time pokušavao da kaže kako je to ozbiljna, krizna godina. Tokom 2010. počeo je da uči kineski, a 2011. je postao vegetarijanac. Zajedno sa svojom devojkom Prisilom Čen, vlasnik je Zverke, mađarskog pulija koji ima sopstvenu Fejsbuk stranicu. Ovog psa i njegove dogodovštine sa "mamom" i "tatom" prati skoro pola miliona ljudi.

U polju "o Marku" stoji da on pokušava da "učini svet otvorenijim mestom", a ima i tri omiljena citata: Vergilijeva rečenica "Sreća prati hrabre", Pikasova "Sva deca su umetnici. Problem je kako ostati umetnik kada odrasteš" i Ajnštajnova "Učini da stvari budu što jednostavnije mogu, ali ne jednostavnije od toga".

PRE MESINDŽERA: Mark je rođen u godini kada je nastao Eplov mekintoš i kada su konstruisani prvi personalni i prvi prenosivi računari. Te 1984. godine napravljena je i igrica tetris, a Bil Gejts se našao na naslovnoj strani "Tajma".

Rođen je u gradiću sa oko 50.000 stanovnika, Vajt Pleinsu, u državi Njujork. Majka Karen, psihijatar, i otac Edvard, stomatolog, imaju i tri ćerke. Mark je odgajan kao Jevrejin, mada kaže da je ateista.

Otac ga je opisivao kao radoznalog dečaka kome odgovori "da" i "ne" nisu bili dovoljni. "Ako ćete da mu odgovorite ‘ne’, bolje unapred pripremite jake argumente podržane činjenicama, iskustvom, logikom, razlozima. Predviđali smo da će jednog dana postati advokat sa 100 odsto uspeha u ubeđivanju porote", govorio je Markov otac.

U školi su mu dobro išle prirodne nauke i sport, ali je voleo i jezike i poeziju. U to vreme već je počeo da pravi programe i, čak, uzimao privatne časove iz programiranja. Godinu dana pre nego što je AOL izbacio Instant mesindžera, Mark je napravio nekakvu preteču tog programa: omogućio je komunikaciju između kućnih računara. "Imao sam gomilu drugara koji su bili nekakvi umetnici. Oni bi dolazili i crtali razne stvari, a ja bih na osnovu toga pravio igrice", ispričao je jednom prilikom novinarima o tom periodu svog života.

U srednjoj školi upoznao je svoju dugogodišnju devojku Prisilu i posvetio se pravljenju muzičkog plejera, koji je imao sposobnost da uči šta korisnik voli da sluša. Plejer je postao poznat i čak su Majkrosoft i AOL želeli da ga kupe i da zaposle Marka, ali on je odustao od takve karijere i 2002. se upisao na Harvard.

Tamo se priključio jevrejskom bratstvu "Alfa epsilon pi" i nastavio da gradi reputaciju maga za programiranje. Napravio je program koji je nazvao Fejsmeš, pomoću koga su studenti mogli da listaju slike svojih kolega iz doma i odlučuju da li neko izgleda privlačno ili ne. Čim je "podignut" na internet, proširila se priča i tokom vikenda sajt je imao solidnu posećenost. Već u ponedeljak "pao" je server zbog preopterećenosti. Uz to, da bi došao do fotografija kolega, morao je da upadne u kompjutersku mrežu Harvarda i pokrade podatke iz baze, zbog čega su se mnogi studenti žalili.

PRAVAC KALIFORNIJA: Izgledalo je kao debakl. U ponedeljak je Fejsmeš ugašen. Zakerberg se javno izvinio zbog krađe ličnih podataka, a studentski list je ocenio kako je njegova namera bila potpuno nedolična. Ipak, nekima se i dopalo pa su tražili da se razvije mreža na kojoj bi takođe bile postavljeni fotografije i lični podaci, samo dobrovoljno. Mark se posvetio poslu, batalio Harvard i zajedno sa još nekoliko drugara zapucao je u Palo Alto.

Tamo su iznajmili kuću i započeli posao, s namerom da se jednog dana ipak vrate na Harvard. Međutim, redom su odbijali ponude da prodaju Fejsbuk.

U julu 2010. godine Fejsbuk je imao pola milijarde korisnika, a na kraju te godine "Tajm" je proglasio Zakerberga za ličnost godine, kao i brojni drugi časopisi koji su mu redom dodeljivali titule najuticajnije osobe. Te zime, Zakerberg se odrekao 100 miliona dolara u korist školskog sistema, ali je sliku velikodušnog i skromnog mladića ukaljao film koji je opisao njegove harvardske godine i ono što je usledilo – Društvena mreža. Trostruki dobitnik Oskara, tvrdio je Zakerberg, čitavu priču a i njega samog prikazao je na vrlo ružan i iskrivljen način.

Tih dana, pod utiskom filma, svi su govorili kako je Zakerberg "seronja", da je prevario kolege sa fakulteta koje su s njim pokrenule Fejsbuk, da jeste genije ali da se ponaša potpuno neprilagođeno... Godinu dana kasnije filma se već retko ko seća, a i svima sad deluje zlonamerno. Sve je prošlo i ovaj dvadesetosmogodišnjak je ostao samo "običan" kontroverzni i pomalo ćaknuti bogataš sa vizijom i mnogo energije. Niko ni ne sumnja da će i u doba teške krize koja pogađa redom IT i sve ostale kompanije, uz stalno ponavljanje devize "Samo širimo slobodu i otvorenost" – Fejsbuk ipak ostvariti ono što je zacrtano. Verovatno i mnogo više.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

foto: reuters

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net