<< VESTI | | 10.11.2011 14:03

Petar Kralj (Foto: Atelje 212)

 

Preminuo Petar Kralj

 

Glumac Petar Kralj preminuo je posle duge i teške bolesti, potvrdilo je njegovo matično pozorište, Atelje 212.

Petar Kralj je u karijeri ostvario više od 200 uloga koje je odigrao više od 3.000 puta.

Poslednjih meseci bio je teško bolestan i nekoliko puta zadržan u bolnici.

Rođen je 4. aprila 1941. u Zagrebu. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1964. godine.

Iduće godine osvojio je na Sterijinom pozorju nagradu za najboljeg mladog glumca. Bio je stalni član Ateljea 212 od 1968. do 1979, kada odlazi u slobodne umetnike.

Igrao je u Narodnom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom, Ateljeu 212 i na drugim beogradskim scenama.

Bio je Hamlet (Hamlet), Maksim (Maksim Crnojević), Trepljov (Galeb), Kapetan Kaka (Buzdovan), Strindberg (Noć tribada), Astrov i Ujka Vanja (Ujka Vanja), Hadžislavković (Kosančićev venac 7), Henrik Henfgen (Mefisto), Lefevr (Madam San Žen), Ivan (Metastabilni Graal), Đorđe (Sveti Georgije ubiva aždahu), Vidosav Prokić (Očevi i oci), Norman (Garderober), Nikola (Doktor Šuster), Gospodin Žurden (Građanin plemić), Džek (Brana), Kralj Pera (Uspavana lepotica), Baron Minhauzen (Baron Lagiša), David Štrbac (Jazavac pred sudom)…

Igrao je u filmovima Roj, Hajka, Poseban tretman, Sok od šljiva, O pokojniku sve najlepše, Una, Kako sam sistematski uništavan od idiota, Dogodilo se na današnji dan, Oktoberfest, Boj na Kosovu, Početni udarac, Underground, Tri letnja dana, Mali svet, Sinovci…

Dobitnik je četiri nagrade za životno delo - Dobričinog prstena (1996), nagrade "Pavle Vujisić" (2006), "Zlatni ćuran" (2010), nagrade Sterijinog pozorja (2010), kao i pet nagrada "Lovorov vijenac", Oktobarske nagrade Beograda, nagrade Miloš Žutić, statuete Joakim Vujić, i brojnih drugih priznanja.

Iz braka sa glumicom Ljiljanom Gazdić dobio je ćerku Milicu.


 

UMESTO OMAŽA: Atelje 212 o predstavi "Živeo život Tola Manojlović"

 UMESTO OMAŽA: Atelje 212 o predstavi

Dirljiva priča o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, više od 40 godina neprekidno je na repertoaru Ateljea 212!

PETAR KRALJ, JEDAN OD NAŠIH NAJVEĆIH GLUMACA, U SJAJNOJ MONODRAMI!

- Kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon, što je kao lubenica. Joj, kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom što leti povrh čerge. Joj, kakav je onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom kao sunce… – ove rečenice, kojima počinje monodrama Mome Dimića, u režiji Petra M. Teslića „Živeo život Tola Manojlović", tada mladi glumac Petar Kralj prvi put je izgovorio 28. januara 1967. godine na Maloj sceni Ateljea 212. Danas, četiri decenije posle premijere, on je šezdesetsedmogodišnji bard srpskog glumišta i iste te rečenice, na istoj sceni, izgovara i dalje, ali sa još većim žarom, snagom i umećem. Majstorski! Publika je sve to umela da prepozna i uzvrati na najbolji način – vernošću. Predstava „Živeo život Tola Manojlović" apsolutni je rekorder ne samo kod nas, nego sigurno i u svetu jer se u kontinuitetu izvodi više od 40 godina. Ovu dirljivu priču o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, ophrvanog mnogim bolestima i tegobama, koju Petar Kralj nije igrao samo na matičnoj, nego i na brojnim domaćim i stranim scenama, do sada je videlo blizu 250.000 ljudi.

IZ BOLNICE NA PREMIJERU Petar Kralj kaže za Glas javnosti da je junak priče Tola Manojlović bio prisutan na premijeri. Tom prilikom su se i upoznali.

- Desilo se da je Tola baš u to vreme ležao u Institutu za tuberkulozu u Beogradu, a u Atelje 212 doveo ga je, na svoju odgovornost, autor komada Moma Dimić. Tola se duhovitim stvarima smejao, a kod tužnih je plakao. Rekao je da mu svidela predstava, čak više nego knjiga.

- Naučio sam ja od Tole, svih ovih godina, dosta toga. Između ostalog, da budem strpljiv i da se mirim sa stvarima sa kojima ne mogu da se uhvatim u koštac. Da ne udaram glavom o zid, nego da konstatujem zid. Tola je sličan Sanču Pansi, ali ne do kraja. To je ta neka prava životna filozofija i pristup nečemu što ipak može da te održi, da ostaneš čitav, a da ne potrošiš uzaludno energiju. Priča o Toli večito otkriva nešto novo. Sve sam ja to izgovarao sa punom verom i sa punim ubeđenjem da ima smisla. U različitim vremenima i jeste imalo i nije imalo smisla. Međutim, na kraju se uvek ispostavi da stvari koje su pravo napisane zaista ostaju trajne – smatra Petar Kralj.

Mikojan Bezbradica, Glas javnosti, februar 2008.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net