PROGRAM DO KRAJA GODINE: Sarajevski studio Al  Džazire

Mediji >

Urnek na Balkanu

Regionalni centar medijske kuće Al Džazira, sa sedištem u Sarajevu, počeće sa emitovanjem programa do kraja godine. Uredništvo Al Džazire Balkan garantuje nepristrasnost, dok su budući gledaoci sumnjičavi

Rečenicu "ja sam novinarka Al Džazire Balkan" prvi put je u Srbiji izgovorila Ivana Momčilović 20. jula ove godine, u Predsedništvu Srbije na vanrednoj konferenciji povodom hapšenja Gorana Hadžića. Predsednik Srbije Boris Tadić, kome je Momčilovićka, inače bivša novinarka televizije B92, postavila pitanje, odgovorio joj je s osmehom: "Znamo mi da Vi sada radite za Al Džaziru." Većina medijske i svake druge javnosti nije znala, niti i dalje zna, šta se dešava sa dugo najavljivanim početkom rada sarajevskog regionalnog centra televizijske mreže Al Džazira (Al Jazeera).

TIHO: Juna 2010. godine, u Sarajevu je registrovano preduzeće "Al-Jazeera Network" d.o.o. Nešto više od godinu dana kasnije, od grada Sarajeva otkupljena je gradska televizija TV99. Počeli su radovi na rekonstrukciji prostora za buduću redakciju, od hiljadu kvadrata, u sarajevskom BBI centru. Na krovu tog centra izgrađen je robotizovani TV studio, za koji u Al Džaziri Balkan kažu da će "tehnički i tehnološki sigurno biti najmoderniji studio u ovom delu Evrope". U ceo projekat investirano je više od 20 miliona dolara, samo oprema košta preko 10 miliona.

Za sto radnih mesta, koliko je u prvoj godini rada Al Džaziri Balkan bilo potrebno, vladalo je veliko interesovanje među medijskim radnicima zemalja bivše Jugoslavije. "Dnevni avaz" je u januaru ove godine pisao da je za sva mesta stiglo oko šest hiljada prijava. Samo za mesto generalnog direktora – nekoliko stotina. Izabran je Tarik Đođić (pre toga radio u Spoljnotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine).

"Al Džazirina direktna strana investicije u region predstavlja urnek (primer, prim. novinara), onakav kakav se opisuje u udžbenicima ekonomije: grifild, domaći resursi, nove tehnologije, nova, kvalitetna radna mjesta, novi nou hau… Mislim da nismo regionu mogli dati bolju priliku da se svijetu prikaže u drugačijem svjetlu, koje više ne podrazumijeva ono što se za ovaj prostor vezalo od devedesetih godina prošlog stoljeća. Al Džazira Balkan je idealna prilika za ulazak bliskoistočnih investicija u naš region", rekao je Đođić za "Vreme".

Pored centralnog studija u Sarajevu, Al Džazira Balkan ima centre u Beogradu, Zagrebu i Skoplju; dopisnike u Podgorici, Prištini, Mostaru i Banja Luci, kao i u Vašingtonu, Londonu, Briselu, Berlinu, Beču, Moskvi, Istanbulu, Jerusalimu i Pekingu. Na raspolaganju im je i preko 70 stranih dopisništava koje mreža Al Džazira ima širom sveta. Cilj je da se do naredne godine broj zaposlenih poveća na 170.

SUVO: Iako je pomenuta novinarka Al Džazire Balkan, Ivana Momčilović, bila na konferenciji i normalno radila svoj posao, njena priča nigde nije emitovana. Tako je i sa drugim pričama njenih kolega koji već nekoliko meseci prave program "na suvo". To je deo uigravanja tima. Na kanalu bivše TV99, Sarajlije danas mogu da vide eksperimentalni program – promo-filmove i program sa Al Džazire Ingliš iz Londona.

Kada do kraja godine (nezvanično, od 1. novembra) počne da emituje originalni program, Al Džazira Balkan će biti prvi regionalni informativni kanal. Plan je da se 24 časa dnevno emituju vesti i dokumentarni program. U prvom periodu emitovaće se šest sati programa iz sarajevske produkcije, a ostalo će biti reemitovanje programa sa engleskog i arapskog kanala.

Program Al Džazire Balkan će do svoje publike u ovom delu Evrope (u ovoj televiziji ta publika je procenjena na oko 25 miliona ljudi) dolaziti preko zemaljskog kanala bivše TV99, preko satelita Eutelsat, i kablovskom mrežom gde će biti ponuđena operaterima iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Jedno vreme se govorilo i o tome da Al Džazira želi da kupi frekvenciju srpske "Avale", što je direktorka ove televizije Bojana Lekić, i potvrdila sredinom ove godine. Međutim, priča nije otišla dalje od toga.

Celokupan program će biti emitovan u punoj HD rezoluciji. U isto vreme kada krene emitovanje programa proradiće i internet stranica ove televizije.

NARODNO POVERENJE: Poput ostala 22 kanala Al Džazirine mreže (pogledaj okvir "Arapski BBC"), i sarajevski će se pridržavati Etičkog kodeksa, čiji su delovi ugravirani u radne stolove novinara u sarajevskom centru. Novinari i prezenteri će govoriti na svojim maternjim jezicima, a u zavisnosti od aktuelnosti, u vestima će preovladavati jezik iz zemlje sa najviše dešavanja.

UREZANO U RADNE STOLOVE:
Etički kodeks

Sagovornici "Vremena" iz Al Džazire Balkan veruju u uspeh zasnivan na tome što će njihova televizija biti nešto novo na medijskom tržištu bivše Jugoslavije, što će raditi "kvalitetno po svetskim standardima i kodeksima Al Džazire", da se neće ustručavati da otvaraju teme oko kojih nisu saglasne ni vlade konkretnih država Balkana, a kamoli ceo Balkan. "Motiv, funkcija, cilj i misija: dati ljudima informaciju", kaže Đođić.

On dodaje da u Al Džaziri Balkan niko neće biti bosanski, hrvatski, makedonski ili srpski novinar, nego novinar koji bi trebalo regionu da ponudi informaciju, da će donositi priče koje drugi nisu ispričali, promovisati debatu i iskušavati ustaljene percepcije, radeći po principu "na strani naroda":

NARODNO NEPOVERENJE: Ipak, komentari građana na Internetu ne pokazuju da će se arapskoj televiziji verovati kao što se očekuje. U Srbiji i Republici Srpskoj dolazak Al Džazire naziva se "još jednim prodorom islama na Balkan i u Evropu", televizija se naziva antisrpskom i promuslimanskom. To mišljenje je još čvršće posle saznanja da su konkurenti na konkursima za posao na ovoj televiziji morali da odgovaraju na pitanje "Da li je Kosovo država?".

U Hrvatskoj ovu televiziju nazivaju novim Jutelom, pa su, najblaže rečeno, nepoverljivi. "Trgovina sa maglom se nastavlja. Ali u čiju korist i na čiju štetu?", kaže jedan od komentara na sajtu večernji.hr. Najviše komentara stiže iz Bosne, ali su, uglavnom i očekivano, afirmativni.

Odgovarajući na pitanje poverenja, direktor programa i vesti Goran Milić (bivši novinar TV "Beograda", urednik Jutela, novinar i prezenter HRT-a) kaže da je slično nepoverenje vladalo u Velikoj Britaniji i Americi pred početak emitovanja Al Džazira Ingliš, ali da je taj kanal dokazao svoju profesionalnost: "Vjerujem da će poslije početnog, meni shvatljivog nepovjerenja, i javnost u našem regionu zaključiti da Al Džazira Balkan donosi dobronamjeran, nepristrasan program vijesti, na jezicima koje svi u regionu razumijemo."

BIZNIS: Izveštavanje o ratnim dešavanjima na Bliskom istoku i ovogodišnjim građanskim nemirima na severu Afrike, najblaže rečeno, izazivalo je zavidnu pažnju svetske javnosti. Tokom rata u Iraku, tadašnji američki ministar odbrane Donald Ramsfeld izjavio je da prikazivanje mrtvih i zarobljenih američkih marinaca predstavlja kršenje Ženevske konvencije. Al Džazira je odgovarala da izvršavaju svoje profesionalne obaveze, podsećajući da se američki zvaničnici nisu bunili kada su na mnogim TV stanicama, uključujući i Al Džaziru, emitovani snimci mrtvih i zarobljenih iračkih vojnika. Tu su i zamerke zbog emitovanja poruka bivšeg vođe Al Kaide Osame bin Ladena.

Dosta komentara je izazvalo i ovogodišnje izveštavanje Al Džazire iz Libije. Ova televizija je među prvima izvestila da avioni pukovnika Gadafija bombarduju demonstrante u Tripoliju, na samom početku sukoba. Ta vest, za koju se kasnije ispostavilo da nije tačna, uveliko je uticala na porast pritisaka unutar Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a rezultat je bila rezolucija kojom je legalizovana intervencija NATO-a u Libiji.

Sve ovo su optimistične najave radnika Al Džazire Balkan i skeptična očekivanja ljudi koji dovoljno dugo žive na al džazira Balkanu i znaju koliko je teško nepristrasno govoriti, a kamoli izveštavati, "o onima drugima". Sudeći po ekonomskoj ozbiljnosti mreže u kojoj se nalazi Al Džazira Balkan, za očekivati je da bar tehničke najave budu ispunjene. U krajnjem slučaju, ostaje ta ekonomska dobit – urnek iz udžbenika ekonomije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Arapski BBC

Al Džazira (na arapskom ta reč znači "poluostrvo") je katarska televizija sa sedištem u gradu Dohi. Počela je sa emitovanjem u novembru 1996. godine, po odluci katarskog emira Hamada bin Halifa i uz njegovu novčanu podršku. Većina osoblja je došla iz satelitskog televizijskog programa BBC-ja emitovanog iz Saudijske Arabije koji je zatvoren te 1996. godine zbog cenzorskih pritisaka saudijskih vlasti.

Prvih godina je Al Džazira emitovala satelitski program samo na arapskom jeziku. Prerasla je u mrežu koja se danas sastoji od kanala na arapskom i engleskom jeziku, dokumentarnog kanala, petnaest sportskih, dečijeg... U planu je otvaranje Al Džazire na turskom i svahili jeziku. U sklopu Al Džazira mreže su i Al Džazira Centar za trening i razvoj, Centar za studije i Al Džazira Mobile.

Al Džazira je mreža za koju medijski profesionalci kažu da je arapski BBC, da je odmah iza CNN-a, itd.

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net