SREĆA I RADOST ZBOG OVOGODIŠNJE ZABRANE SKUPOVA: Šetnja protivnika Parade ponosa 2010. / foto: vesna anđić

Srpska ekstremna desnica >

Pobednici sramne bitke

Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"

Prošlonedeljna zabrana svih skupova, čije je održavanje predviđeno za vikend 1. i 2. oktobra, objašnjena je zaštitom bezbednosti, jer je zbog Parade ponosa, zakazane za 2. oktobar, Beogradu i Beograđanima pretila opasnost od nasilja, polomljenih izloga, razbijenih glava, zapaljenih zgrada i javnih garaža. Nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo ovakvu odluku, pravdajući je kao jedinu razumnu, stanje je sledeće: zagovornici Parade osećaju se poraženo, dok ekstremni desničari i svi drugi protivnici ovog skupa slave pobedu. Da je kojim slučajem neko sa Marsa upravo pristigao u zemlju Srbiju, pomislio bi da u ovoj zemlji aktivisti za LGBT prava jednom godišnje organizuju skup na kom lome grad i pale garaže. U suprotnom ostaje nejasno zašto država, između ostalog, zabranjuje i jedan sasvim miran skup, čiji organizatori čak i ne očekuju veliku posećenost. Rešenje nedoumice je jednostavno: u Srbiji je demokratsko pravo na kontrademonstracije moguće razvući do te mere da ono ugrozi pravo na demonstracije.

Zato oni koji su planirali ili priželjkivali nasilje na dan održavanja Parade ponosa slave i jedni drugima čestitaju na postignutom uspehu. Sve one floskule i cinične fraze kojima su protivnici Parade ponosa pravdali svoje za taj vikend zakazane skupove, odjednom su raskrinkane i razgolićene. Odjednom su iz javnog govora nestale porodične vrednosti, tradicija srpskog društva i patnja našeg naroda na Kosovu. Ostalo je samo likovanje što je jednom delu društva uskraćeno Ustavom zagarantovano pravo na javno okupljanje i što mu je čistom silom (ponovo) ograničena sloboda. Najveći gubitnik je država, koja je zabranom svih skupova zarila zube u vlastito tkivo, a pobednici su oni koji se ovih dana raduju, "Dveri", "Obraz", "SNP 1389", Udruženje "Naši", gradonačelnik Jagodine (u kojoj nema gejeva, ali ima jedna lezbejka) Dragan Marković Palma, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji ne deli "te" vrednosti, a spram LGBT populacije ima, po sopstvenom priznanju, stav mnogo bliži "Dverima" nego sopstvenoj stranci, Srpska pravoslavna crkva (od koje niko i ne očekuje drugačiji stav), navijačke grupe i huligani (dobro, njima je možda malo žao, zbog propuštene prilike da tuku, lome i pale po Beogradu), razni drugi nasilnici svih fela i razne bizarne i opskurne pojave sa margine srpske političke i društvene scene.

Iz godine u godinu, odnos snaga na srpskoj ekstremnoj desnici se menja, i to prilično. Lakmus papir za utvrđivanje promene tog odnosa po pravilu je Parada ponosa. Za razliku od prošle godine, kada su se najviše istakli (za šta su nagrađeni sa nekoliko nepravosnažnih presuda) pripadnici pokreta "Obraz" i "SNP 1389", ove godine nezvanični lider kampanje protiv LGBT prava bile su "Dveri", nekada poznate kao Srpski sabor "Dveri", a odnedavno preimenovane u Pokret za život Srbije "Dveri". Ova organizacija prošle godine je ostala u senci junačenja mladih lavova iz "Obraza" i "1389", međutim, od 2009. godine, "Dveri" su prisutne u anti-LGBT bloku kao organizatori takozvane Porodične šetnje, obavezno zakazane za dan uoči Parade ponosa.

"Dveri" postoje, u ovom ili onom obliku, od 1999. godine, kada je grupa studenata Filološkog fakulteta u Beogradu osnovala časopis "Dveri srpske". Vremenom, prerasli su u Srpski sabor "Dveri", a polovinom ove godine preimenovali su se u "Dveri" – pokret za život Srbije. Nastali su na talasu širenja ekstremno desnih i konzervativnih studentskih pokreta, u isto vreme kada na Pravnom fakultetu u Beogradu nastaje udruženje "Nomokanon", a na Filozofskom "Obraz", u periodu između 1999. i 2001. godine. U godinama nastanka, ove studentske grupe imale su podršku krugova u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vojsci, SANU i na Univerzitetu. S godinama i iz raznih razloga, institucionalna podrška ovim grupama je slabila. "Obraz" je od udruženja, za čiji je časopis svojevremeno pisao bivši premijer Vojislav Koštunica, evoluirao do udruženja čiju zabranu na predlog tužilaštva razmatra Ustavni sud. To ne znači da je "Obraz" tokom godina zaoštrio ideološki pravac, već da se u Srbiji odigrala izvesna senzibilizacija društva i institucija na ekstremističke pojave.

GENETSKI MODIFIKOVANA PORODICA: Ono što "Dveri" čini specifičnima u odnosu na druga desničarska udruženja jeste upravo to što su uspeli da izbegnu postupak za zabranu koji se pred Ustavnim sudom vodi od 25. septembra, na zahtev Republičkog javnog tužilaštva, a kojim su obuhvaćeni "Obraz" i "SNP 1389". U javnosti ih najčešće predstavlja Vladan Glišić, po zanimanju zamenik javnog pravobranioca u Opštini Rakovica. Glišić je ujedno i glavni ideolog "društva pristojnosti i porodičnih vrednosti" i stoji nasuprot "ideologiji homoseksualizma". Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" i Glišiću uspelo je da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Jedna od glavnih teza ovog političkog programa jeste da svaka manifestacija seksualnosti spada u intimnu sferu i treba da ostane daleko od očiju javnosti. Ako je istina ono što tvrde, da je heteroseksualni odnos jedini način da se stvori porodica, njihova "porodična šetnja" spada u korpus javnih manifestacija seksualnosti, što znači, valjda, da se zalažu za vlastitu zabranu, kao i za zabranu svadbi, veridbi, godišnjica braka i pravoslavnog praznika Mladenci (Svetih 40 mučenika, 22. mart), što se sigurno ne bi dopalo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, do čijeg je dobrog mišljenja pripadnicima ovog pokreta veoma stalo.

Zabrana Parade ponosa nije jedini cilj koji "Dveri" imaju u borbi za tradicionalne srpske i porodične vrednosti. Radi očuvanja porodičnih vrednosti, pripadnici ovog udruženja protive se i Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije koji predviđa zabranu fizičkog kažnjavanja dece, uvozu genetski modifikovane hrane, ulasku Srbije u Evropsku uniju, a pojedini autorski tekstovi na njihovom sajtu ukazuju na to da se protive i restituciji. Tu je i podrška barikadama na administrativnim prelazima sa Kosovom Jarinje i Brnjak, a iz nekog razloga na sajtu "Dveri" gotovo da nigde ne postoji reč "Vojvodina", te su Kula, Zrenjanin, Novi Sad – gradovi "u Severnoj Srbiji". Programskim ciljevima ovog udruženja predviđena je i "borba protiv slobodnog vremena", jer su dokolica i slobodno vreme produkti potrošačke kulture, nasuprot stvaralačkom radu, a "rad je ono što je teško, ali Bogu drago".

Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom". Razloge razočarenja u SNS treba tražiti u "evropskoj orijentaciji" ove stranke i odbijanju da se otvoreno priključe kampanji protiv Parade ponosa.

ŠTA ZABRANITI: Republičko javno tužilaštvo dostavilo je 25. septembra 2009. godine Ustavnom sudu Srbije (USS) zahtev za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija "Nacionalni stroj", "Obraz" i Srpski narodni pokret "Naši 1389". Gotovo dve godine kasnije, 2. juna ove godine USS je doneo odluku o zabrani "Nacionalnog stroja". "Ostalo je da se utvrdi šta drugi državni organi moraju da urade da se sprovede odluka suda. Ustavni sud bi mogao samo da utvrdi da je u pitanju tajna organizacija, ali to nije dovoljno. ‘Nacionalnom stroju’ je sasvim svejedno da li su tajna ili javna organizacija, ako im i dalje ostane mogućnost da nastave sa radom. Sud ne treba da donese samo deklarativnu odluku, i mislim da ima mesta meri zabrane registracije, što je predloženo. Mislim da treba da se zabrani osnivanje", rekao je tada sudija Ustavnog suda Dragiša Slijepčević.

O zabrani "Obraza" i SNP "Naši 1389" USS tek treba da odluči. Za sada, oni su još uvek upisani u Registar udruženja Agencije za privredne registre. Naziv ovih potonjih, "1389", mogao bi da zbuni neupućene. Naime, ovo udruženje se pre godinu dana integrisalo sa Udruženjem "Naši" iz Aranđelovca. Lider ovog udruženja Ivan M. Ivanović postao je poznat nakon što je sa svojim pristalicama u decembru 2007. nasilno sprečio tribinu emisije "Peščanik" u Aranđelovcu. Uzburkao je javnost i u decembru 2009. kada je, učestvujući u emisiji "Insajder" Televizije B92 izjavio da predaje veronauku u pet osnovnih škola u Aranđelovcu. Tim povodom oglasilo se Ministarstvo prosvete, koje je od Srpske pravoslavne crkve zatražilo da preispita Ivanovićev rad i u vezi s tim preduzme odgovarajuće mere. Polovinom godine, kada je USS doneo odluku o zabrani "Nacionalnog stroja", ova dva udruženja su se "razvela". U Registar udruženja nikada i nisu upisani pod zajedničkim imenom, jer tamo od marta 2010. stoji Srpski narodni pokret "1389", a "Naših" uopšte i nema u registru.

Kao zastupnik "SNP-a 1389" u Registru je zaveden Miša Vacić, prošle godine simbol ekstremističke borbe protiv Parade, kog ove godine nema ni od korova. Vacić je student Pravnog fakulteta u Beogradu i urednik studentskog lista "Pravnik". Pre dve godine, nakon što je uhapšen posle otkazivanja Parade ponosa, policija je u njegovom stanu pronašla pištolj, praćke za gađanje kamenjem i nekoliko maski-fantomki, za koje i danas tvrdi da su mu podmetnuti. Zbog nepoštovanja policijske zabrane javnog okupljanja, Vacić je 22. septembra 2009. osuđen na 30 dana zatvora koje je odležao u Padinskoj Skeli. Samo mesec dana po izlasku iz zatvora, kod zgrade SO Novi Beograd zaustavila su ga dva policajca dok je lepio nalepnicu "Oni ne vole Srbiju" na kojoj su prikazani likovi Borisa Tadića, Ivice Dačića i Mlađana Dinkića. Dva meseca kasnije opet je priveden zbog optužbe za napad na policajce. "SNP 1389" objavio je snimak incidenta koji je neko uspeo da snimi mobilnim telefonom. Na snimku, koji se može naći i na Jutjubu, vidi se da dvojica policajaca pokušavaju da uguraju Vacića u službeni automobil, dok se on otima, vrišti i šutira ih. Nasilje policajaca nad Vacićem se na snimku ne vidi.

Druga udarna pesnica ovog pokreta, Igor Marinković, hapšen je skoro svaki put kada i Vacić, s tim što je ovih dana zaradio recku više. On je uhapšen u nedelju 2. oktobra, dok je automobilom išao na Avalu, gde je ovo udruženje pokušalo da održi "performans" koji se sastojao od paljenja zastave Evropske unije i pljuvanja slike ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Meri Vorlik.

JEDNOOBRAZNO: Nijedan pregled najznačajnijih pokreta i ličnosti srpske ekstremne desnice nije potpun bez Mladena Obradovića iz "Obraza". Ovaj tridesetogodišnji student istorije i bogoslovije iz Beograda, 1999. godine učlanio se u "Obraz", nakon što je odgledao jedan inspirativan nastup tadašnjeg lidera pokreta Nebojše M. Krstića na BK televiziji. Nakon pogibije Krstića u saobraćajnoj nesreći, Obradović je postao sekretar ovog pokreta, što je, inače, najviša funkcija u hijerarhiji "Obraza", te je i u Registru udruženja ubeležen kao zastupnik pokreta. U ponedeljak 3. oktobra, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu održano je suđenje na kom se Mladen Obradović pojavljuje u svojstvu optuženog za diskriminaciju LGBT osoba, uoči neodržane Parade ponosa 2009. godine. Zbog organizovanja nereda tokom prošlogodišnje Parade, Obradović je već nepravosnažno osuđen na dve godine zatvora. Presuda je doneta u aprilu ove godine, a osim njega, osuđeni su na godinu i po dana Damir Grbić i Krsta Milovanović. Po godinu dana dobili su Mladen Milisavac, Goran Andrejević i Aleksandar Živković. Deset meseci zatvora dobili su Miloš Popović, Srđan Savović, Marko Lazarević, Nikola Vidović, Dušan Ilić i Igor Marinković, dok je Dobrica Radonjić osuđen na osam meseci. Nevenčana supruga vođe "Obraza" Jelena Ćalić osuđena je na godinu dana kućnog zatvora.

Ove godine, Obradović i ekipa planirali su da održe molitveni hod, od Hrama Svetog Save prema Slaviji, u vreme održavanja Parade ponosa. Izostanak podrške stigao je odande odakle su se najmanje nadali: "‘Obraz’ nema blagoslov sveštenika Hrama za okupljanje na Svetosavskom platou", saopšteno je iz Hrama Svetog Save.

Svake godine pred Paradu ponosa, Mladen Obradović poručuje LGTB populaciji da ih čeka, odbijajući da obrazloži šta tačno pod tim misli. Prošle godine, međutim, bio je nešto eksplicitniji, pa je poručio da ako neko nasrne na narod, to neće ostati nekažnjeno. Ove godine pozvao je policajce da 2. oktobra, za kada je bila zakazana Parada ponosa, odbiju naređenja koja bi izazvala "sukob Srba i Srba", iznova demantujući svoju umešanost u organizaciju mogućih nereda.

Sporadične pritužbe i žalopojke pripadnika ekstremne desnice na to kako su upravo oni progonjeni, potlačeni i obespravljeni u Srbiji, obesmislili su oni sami. Uz Paradu ponosa, ove godine zabranjeni su i njihovi skupovi, za koje su svi do jednog tvrdili da nemaju za cilj da ugroze održavanje Parade (već samo da pokažu neslaganje). Niko od njih nijednom nije izrazio nezadovoljstvo što im je skup zabranjen, već isključivo veliko zadovoljstvo zbog neodržavanja Parade ponosa. Bitka za Paradu i protiv nje okončana je tako što su ekstremni desničari pobedili, a država im izašla u susret i sopstvenim povlačenjem tu pobedu omogućila. Gubitnici su država Srbija i svaki njen građanin kome je stalo do poštovanja Ustava i zakona, do slobode, prava i pravde. Zabrana Parade 2009. i ove 2011. razlikuju se po tome što je ova druga zabranjena nakon što je jedna, 2010, održana. Utoliko su posledice zabrane ove godine mnogo dalekosežnije. Jer, šta ćemo, na primer, ako se Mladenu Obradoviću ili Vladanu Glišiću naredne godine ne svidi što se u Srbiji održavaju izbori? Da li bi oni mogli da budu otkazani jer procene pokazuju da je bezbednosni rizik velik?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

U AKCIJI: Aktivisti »Dveri«<br><br>foto: vesna anđić
  • IDEOLOŠKI BLISKI, POLITIČKI DALEKO: Branimir Nešić i Vladan Glišić (»Dveri«)...<br><br>foto: tanjug
  • ...i Mladen Obradović (»Obraz«)<br><br>foto: tanjug

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net