PORUKA KARTELA: Odrubljena glava i... / fotografije: reuters

Meksiko – Rat protiv narko-kartela >

Ubicama na ubice

Narko-karteli su ušli u svaki dom u Meksiku. Da li stric, brat ili drugar iz komšiluka, svako poznaje nekoga ko radi za kartel kao policajac, lokalni funkcioner ili običan mafijaški redov. Nakon krvavog obračuna u jednom kazinu i pogibije 52 ljudi prošle nedelje, vlada Meksika je ponudila 2,4 miliona američkih dolara za informaciju o ubicama. U ratu nemoćne države protiv narko-kartela i međusobnim obračunima kriminalnih organizacija u proteklih pet godina ubijeno je oko 42.000 ljudi

Santjago Loera je na zgarište Kazina Rojal došao da potraži mlađeg brata Migela Anhela, po zanimanju kuvara. On je prošlog četvrtaka posle podne došao u kazino da potpiše ugovor o angažovanju u kuhinji. "Migel je tu", kaže tužno Santjago i pokazuje na leševe spržene do neprepoznatljivosti. Vlasti su ga zamolile za DNK uzorak zbog utvrđivanja identiteta leševa, među kojima je najverovatnije i njegov brat. Francisko je tražio svoju 47-godišnju majku Sonju, pasioniranu kockarku, koja je najmanje četiri puta nedeljno navraćala u kazino. "Volela je igre na sreću", govori njen sin dok pretražuje leševe.

Naoružani maskirani napadači uleteli su 25. avgusta u Kazino Rojal u gradu Monterej na severu Meksika. U požaru koji su izazvali poginule su 52 osobe. Preživeli kažu da su napadači pretili gostima, pustili zaposlene da izađu, a zatim polili benzinom tepihe. Odjeknula je eksplozija, ljudi su počeli panično da beže. U trenutku kada se napad odigrao u kazinu je bilo stotine ljudi.

...i masakr na granici s Teksasom

Grad Monterej, koji naseljava oko četiri miliona stanovnika, bio je do pre dve godine simbol razvoja i prosperiteta, ali je u poslednjih nekoliko meseci postao poprište nasilnih obračuna mafijaških klanova Zetas i Zaliv. Prošlog meseca je u jednom baru izrešetano 20 ljudi, na mestu pokolja pronađene su torbe sa drogom. Predsednik Meksika Felipe Kalderon brutalni napad na kazino nazivao je "varvarskim činom terora" i najavio još odlučniju borbu protiv kartela. Hiljade vojnika i saveznih agenata sada opsedaju sve kockarnice u gradu koje su do daljnjeg zatvorene. Uhapšene su tri osobe i konfiskovano oko 1500 mašina za igre na sreću iz 11 kazina. Vlasnici Kazina Rojal, izvesni Horhe Alberto i Raul Roha Kantu, izjavili su da su spremni da daju izjave policiji. Otvoreno je pitanje da li iza preduzeća CYMSA Corp. i Vallarta Attractions and Emotions, u okviru kojih posluje Kazino Rojal stoji narko-kartel, da li je ovaj napad povezan sa obračunom bandi, da li je u pitanju bio neplaćeni reket ili nešto drugo?

PROJEKAT DELIRIJUM: Haos nasilja u Meksiku traje već pet godina. Od kada je predsednik Felipe Kalderon najavio kampanju protiv narko-kartela krajem 2006. godine, u obračunima povezanim sa trgovinom drogom ubijeno je oko 42.000 ljudi. Meksička policija je početkom leta uhapsila šefa jednog od najvećih narko-kartela u zemlji La Familija (La Familia), poznatom po tome što odsecaju glave svojim neprijateljima, čime je zadala težak udarac organizovanom kriminalu. Kartel La Familija je umešan u proizvodnju metamfetamina namenjenog izvozu u SAD, kao i u distribuciju kokaina i marihuane. Šef kartela Hose de Hesus Mendes Vargas, poznat po nadimku El Čango (majmun), uhapšen je na autoputu u srednjem Meksiku. Nije bilo otpora, šef kartela je završio karijeru, kriminalna grupa je uništena, saopštili su iz vlade.

Mesec dana kasnije američke bezbednosne službe razbile su deo lanca kartela La familija na svojoj teritoriji. Uhapšeno je 2000 trgovaca drogom, zaplenjeno 12 tona droge i 62 miliona dolara. Operacija pod nazivom "Projekat delirijum" trajala je 20 meseci u 12 saveznih američkih država, a u njoj je učestvovalo više od 300 federalnih, lokalnih i stranih agencija. "‘Projekat delirijum’ je druga uspešno izvedena akcija protiv jednog od najnasilnijih meksičkih kartela", rekao je Mišel Leonhart iz agencije za borbu protiv droge (DEA). "La Familija je odgovorna za distribuciju narkotika i bezobzirno i nasilno uništavanje života sa obe strane granice", naveo je Leonhart. Sa druge strane, meksička vojska je sprovela niz akcija hapšenja članova La Familije i rasturanja njihovih kampova, posebno onih namenjenih obuci krijumčara droge.

Tužilaštvo je 12. avgusta saopštilo da je uhapšen i Garsija Montoja, vođa nezavisne organizacije Ruka sa očima (Mano con Ojos), koja se odvojila od moćnog kartela Beltran Lejva. Tužilac savezne države Meksiko Alfredo Kastiljo izjavio je da je Garsija bivši desetar marinaca i da je jedno vreme bio policajac na severu Meksika.

"Priznao je da je lično učestvovao u egzekuciji 300 ljudi i da je naredio više stotina ubistava", rekao je Kastiljo. Prema izveštajima medija, organizacija Ruka sa očima borila se sa Kartelom centra za prevlast nad teritorijom u prestonici i njenoj okolini.

SEDAM KARTELA SMRTI: Iako karteli ne kontrolišu neposredno sve oblasti Meksika, njihovi pipci se protežu svuda. Osim što zapošljavaju lokalne bande, vrše pritisak na policiju, vojsku, političare i novinare, njihovi saradnici se nalaze svuda. Zato, gde god ima više od dvadeset ljudi na jednom mestu koji nešto proslavljaju, velika je mogućnost da naoružane ubice ulete. U gradu Sijudad Huarez, u obračunu kartela Huarez i Sinaloa od decembra 2006. do decembra 2010, nastradalo je 6500 ljudi. Kartela u Meksiku ima sedam, a nezavisnim organizacijama i umreženim bandama u lancu trgovine drogom ne zna se broj: Ruke sa očima, Kartel centra, Južnopacifički kartel, Severnopacifički kartel….

Kartelom Sinaloa komanduje Hoakin Guzman, likom sasvim običan Meksikanac sa gustim brkovima, obrvama i kosom. Ima nadimak Kratki, zbog rasta. On kontroliše obale Pacifika, oblast Sinaloa koja ima dugu istoriju trgovine narkoticima, odakle potiču svi ostali karteli. Sinaloa je najstariji i najžilaviji kartel, mnogi ga smatraju najvećim. Šef kartela Guzman je 2001. godine pobegao iz zatvora i od tada je nedostupan vlastima. Drugog čoveka organizacije, Ignasija Koronela, vojska je ubila pre godinu dana. Kartel na platnom spisku ima gomilu vladinih i vojnih zvaničnika, a veruje se je Guzman sklopio dogovor sa vlastima o povlašćenom položaju zarad pružanja korisnih informacija o konkurentskim kartelima.

U julu ove godine otkrivena je najveća plantaža marihuane ikada, koja se prostire na 120 hektara. Ministarstvo odbrane nije preciziralo gde je pronađena plantaža, koja će, najverovatnije, prema dosadašnjoj praksi, biti uništena tako što će biljke biti posečene i spaljene, preneo je AP. Američki i meksički istražitelji pronašli su u novembru osvetljene tunele iskopane između Meksika i San Dijega, opremljene ventilacijom i sistemom za transport droge, najčešće marihuane.

RAT PROTIV DROGE: Meksički vojnik nadgleda spaljivanje 46 tona marihuane

Kartel Zaliv bio je moćan do hapšenja šefa Osijela Kardenasa Giljena 2004. godine. Od prošle godine ovaj kartel vodi krvav sukob sa svojim otcepljenim krilom Los Zetas u Maksičkom zalivu i državama Nuevo Leon i Koa Hula. Ogranak je postao jedna od najvećih kriminalnih grupa, zbog čega su se udružili dotadašnji najveći neprijatelji – karteli Sinaloa, Zaliv i Familija. Sinaloa i Zaliv su vodili rat za prevlast u Tamaulipasu 2004/05. godine.

Mafijaši iz kartela Los Zetas važe za najbrutalnije. Organizaciju čine bivši specijalci, odlično su naoružani, disciplinovani i obučeni. Primenjuju brutalne taktike obezglavljivanja, mučenja i komadanja ljudskog tela. U avgustu prošle godine raskomadali su 72 imigranta i bacili u masovnu grobnicu u pograničnoj dravi Tamaulipas. Sumnja se da su oni izveli napad na kazino u Montereju. Kontrolišu zalivske države i kanale trgovine droge prema Centralnoj Americi. Poznati su po velikom uticaju na snage bezbednosti Meksika, posebno na policiju, a u savezništvu sa klanom Beltran Lejva.

Kartel Huarez kontroliše severni pogranični grad Sijudad Huarez, značajni punkt u trgovini drogom. Kartelom rukovodi Visente Kariljo Fuentes. Poput ostalih kartela, koriste lokalne bande za isporuke narkotika, a glavni ogranak je La Linea, kojima se pripisuje da su izveli bezbroj operacija sa Zetasima u pokušaju da isteraju Sinaloe iz njihove zone uticaja. Huarezi su u savezništvu sa klanovima Zetas i Beltran Lejva.

Kartel Beltran Lejva je potekao iz klana Sinaloa. Osnovali su ga braća Beltran Lejva. Najstarijeg i najmoćnijeg brata Artura 2009. godine ubili su marinci. Posle njegove smrti kum organizacije postaje srednji brat blizanac Hektor Beltran Lejva, koji je i danas na vlasti. Od pogibije prvobitnog šefa i nekoliko glavnih ljudi u kartelu znatno su oslabili što ih je primoralo na savezništvo sa klanom Los Zetas.

Sličnu sudbinu je doživeo i kartel Tihuana, čiji je lider Eduardo Areljano Feliks, uhapšen u oktobru 2008. godine. Današnji šef je njegov nećak Fernando Sančez "Inženjer" Areljano. U rascepu posle hapšenja glavnog kuma nastale su dve frakcije – jedna je uz kartel Sinaloa, a druga uz Los Zetas. Ponovo su se ujedinili posle hapšenja šefa jedne od frakcija i od tada se bore da povrate staru slavu. U senci su kartela Sinaloa, ne usuđuju se još da preuzmu velike poslove već se drže iznuđivanja i otmica.

Državom Mičoakan, prebivalištem predsednika Kalderona, hara klan La Familija, koji se od ostalih razlikuje po religioznosti. Počeli su kao organizacija za borbu protiv droge, a na drugu stranu su se prebacili 2006. godine i taj prelazak su obznanili u diskoteci – na plesni podijum su bacili nekoliko ljudskih glava. Stupili su u brutalan rat sa klanom Zetas, što je i nagnalo predsednika Kalderona sa objavi rat svim kartelima. Njihov harizmatični lider Nazario Moreno Gonzales ("Najluđi") ubijen je u decembru 2010. godine. Sinaloa je preuzela njihovu teritoriju. Podelili su se u dve frakcije – Vitezove templare i Familiju. Hose Mendes Vargas, uhapšen u junu ove godine, iskoristio je Vitezove templare i Zetase da bi povratio teritoriju.

KAD SE AMERIKANCI UMEŠAJU: Ovoj armiji klanovskih ubica otpor pružaju specijalni timovi ubica za borbu protiv trgovine drogom. Već pola godine meksičke specijalce obučavaju američki specijalci sa dozvolom za ubijanje u okviru projekta "Sparta", sa ciljem formiranja elitnih jedinica za borbu protiv kartela. Američki instruktori su navodno bivši vojni operativci pod ugovorom ("plaćenici") i specijalni agenti iz CIA i Pentagona. "Njujork tajms" i meksički "Univerzal" izvestili su da su "operativci CIA i civili iz redova američke vojske doputovali u meksičke vojne baze", kao i da se "elitne američke i meksičke jedinice treniraju u Koloradu". Slična operacija izvedena je 2005. godine u Iraku – u okviru projekta "El Salvador" kontroverzni odredi smrti iz Amerike pomagali su Iračanima da se izbore sa pobunjenicima. Njihov zadatak nije bio da ta lica privedu pravdi, već da ih ubiju na licu mesta.

Na terenu se obavlja jedan posao, a u prostorijama DEA i CIA drugi. Preko Zambade Nijebe, uhapšenog u Meksiku kome se u Americi sudi zbog trgovine drogom, odnosno preko njegovog advokata, koji je ujedno i saradnik šefa kartela Sinaloa, uspostavljena je veza sa mafijaškom vrhuškom. Navodno se američka vlada već odavno tajno dogovara sa šefom kartela Sinalao Hoakinom Guzmanom o imunitetu u zamenu za informacije o ostalim organizacijama. Zambada Nijebla je na saslušanju tvrdio da su "od početka 2004. godine SAD započele pregovore sa Guzmanom. Spominjao je tajne sastanke agenata DEA u hotelu Šeraton 17. marta 2009. u Meksiku Sitiju. Kao u nekom konfuznom scenariju drugorazrednog američkog špijunskog trilera, spominje se i neki Umberto Loja…

To je bilo pre dve godine, a rat kartela je od tada još više eskalirao. U najkrvavijoj, 2010. godini, nastradalo je 15.000 ljudi. Iskasapljena i obezglavljena tela su ovog leta iskrsavala, a po običajima trgovaca drogom šake i stopala su razbacivani po različitim delovima oblasti Mičoakan, gde živi i radi predsednik Kalderon. Ljudska glava je pronađena u najprometnijoj ulici Akapulka, a stopala i noge, sa porukom za zvaničnike, visili su u centru grada. Akapulko je jedna od najomiljenijih turističkih destinacija Meksikanaca, ali od 2010. godine broj posetilaca je opao zbog porasta nasilja i sukoba oko prevlasti između narko-kartela.

Vlada Meksika očajnički želi da promeni imidž zemlje ogrezle u kriminal koju oličavaju zadrigli, brkati narko-bosovi. Za novog šefa policije za dolinu Huarez na granici sa Teksasom prošle godine je postavljena Marisol Vales, sitna 20-godišnja studentkinja koja lakira nokte u pink, nedavno je rodila sina i veruje u pacifizam.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

VOĐA KARTELA SINALOA: Joakim Guzman

Eskadroni smrti

Eskadroni smrti

Meksički mediji tvrde da su u borbi protiv narko-kartela državni organi angažovali paravojne "eskadrone smrti", kojima se pripisuju hiljade ubistava i likvidacija. "Te naoružane grupe deluju u sivoj zoni uz odobrenje države", tvrdi levičar i bivši guverner Rikardo Monreal. Neki predstavnici meksičkog senata smatraju da su se eskadronima smrti priključile stotine otpuštenih policajaca i vojnika i da njih, kao profesionalne ubice, angažuju kako političari tako i preduzeća.

O eskadronima smrti javno je počelo da se govori pre oko dve godine, kada je gradonačelnik San Pedra Garza Garsija, najbogatije zajednice u Meksiku, stupivši na dužnost najavio ubistvo jednog ozloglašenog lokalnog narko-bosa. On je obećao da će angažovati specijalnu jedincu sa zadatkom da likvidiraju naročito opasne kriminalce. To je i uradio, narko-bos je likvidiran.

Angažovanje specijalnih komandosa je meksička realnost, kaže Monreal. Većina guvernera raspolaže svojim plaćenicima, to jest eskadronima smrti, baš kao i preduzimači, zbog sve većeg broja otmica, ucena i ubistava.

Organizacije za ljudska prava u Meksiku skupile su dokaze za postojanje eskadrona smrti u 2000 slučajeva. Tvrde da oni, po kolumbijskom uzoru, tajno deluju pod okriljem države koja ih logistički potpomaže. Javno tužilaštvo nije pokrenulo nijedan slučaj, što se dovodi u vezu sa korupcijom u sistemu pravosuđa. Meksičko pravosuđe pri međunarodnom upoređivanju funkcionisanja pravne države, koje je sprovela organizacija World Justice Project, završilo je na pretposlednjem mestu. Ubistva u ratu oko droge praktično se nikada ne rasvetle. Istražni organi u glavnom se ograničavaju na to da krivična dela pripisuju određenim kartelima bez ikakvih pojedinosti ili dodatne istrage. Proteklih godina u Meksiku je ubijeno najmanje 27 aktivista organizacija za ljudska prava.

Kolumnista Roberto Zamaripa u novinama "Reforma" upozorava: "U Kolumbiji su eskadroni smrti nastali kao grupe za samoodbranu protiv gerile. Pošto su određena područja očišćena od narko-kartela, oni su sami počeli da preuzimaju posao sa drogom i određuju politiku."

Masovne ostavke policajaca

Posle napada naoružanih bandi na jednu policijsku stanicu u mestu Los Ramones na severu Meksika, oktobra prošle godine, svih 14 policajaca koji su tu radili podnelo je ostavke. Los Ramones se nalazi u pokrajini Nuevo Leon u kojoj se narko-karteli i različite bande bore za prevlast. Policijske stanice su česta meta napada, nekolicina gradonačelnika je ubijena, loše naoružane i slabo obučene lokalne policijske snage posle napada neretko jednostavno napuštaju službu. Predsednik Meksika Felipe Kalderon zalaže se da gradsku policiju po potrebi zamene oružane snage.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net